Postdemokratija

IZBORIJADA

Kao što se organizuju kupusijada i pasuljijada, tako naša vlast svako malo priređuje izborijadu, na kojoj koza čuva kupus, a opozicija nikako da se opasulji. Opet ju je režim nasankao usred letnjih temperatura. Ultimativno je ispostavila tri zahteva i vlast je deklarativno prihvatila sva tri, čak i onaj sporni o održavanju svih lokalnih izbora u istom danu. Kvaka je, međutim, u tome što bi to trebalo da bude zajedno sa već raspisanim beogradskim, dakle već 2 juna, a ne na jesen kako je opozocija želela ali nije precizirala vreme u zahtevu. I opet je zatečena, jer praktično ništa se neće promeniti, pa ne zna kako da reaguje. Ako izađe na te izbore kajaće se, a i ako ne izađe, kajaće se, zaključuje kolumnista Magazina Tabloid Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador u Tel Avivu

Piše: Mile Isakov

Svet gori, a Srbija se češlja, doterujući se za izbore.

Iran je, kao nikad pre, direktno napao Izrael i sad svi strepe od potencijalnog izraelskog odgovora i svih mogućih posledica eskalacije tog sukoba, koji je bacio u senku i rat u Ukrajini. A, Vučić, mimo toga najavljuje najteže vreme za Srbiju od 45, i svoje dve velike, i naravno istorijske, bitke. Prvu, za sprečavanje izglasavanja podrške prijema Kosovu za prijem u Savet Evrope; Drugu, protiv usvajanja Rezolucije Ujedinjenih Nacija o genocidu u Srebrenici. Mada u oba slučaja nema nikakve šanse na uspeh, važno mu je da narod u Srbiji čuje kako se on danonoćno bori.

Nema on ni iluzija, a ni istinsku nameru da to spreči, ali priča o tome tako dramatično zbog izbora koji slede u Beogradu i drugim gradovima po Srbiji, u nameri da se predstavi kao jedini branitelj Srbije i garant njene slobode i nezavisnosti, za koga treba glasati. I da bi bio što ubedljiviji, preteći najavljuje i promenu svoje spoljne politike, kao da je njegovo „dobro jutro čaršijo, na sve četiri strane sveta", nekakva politika.

Uporno ponavlja da je na evropskom putu, a ne usaglašava spoljnu politiku sa EU, čiju poziciju često kvalifikuje kao deo zapadne antisrpske zavere. Osuđuje NATO za agresiju na Srbiju i otcepljenje Kosova, a od njega ponizno traži da štiti Srbe i srpske interese na Kosovu. Naglašava da tvrdo stoji iza teritorijalnog integriteta i suvereniteta Bosne i Hercegovine, a za sobom, kao mečku, svuda po Srbiji vodi Milorada Dodika, koji uporno ponavlja da Republika srpska treba da izađe iz BIH i ujedini se sa Srbijom. Ide u Srebrenicu da se, kao Vili Brant, pokloni žrtvama, a onda se kao bori protiv Rezolucije koja predviđa dan sećanja na iste te žrtve.

Osuđuje napad na Ukrajinu, a protivi se sankcijama Rusiji. Evropi i Americi je dao reč da neće sprečavati pristupanje Kosova međunarodnim organizacijama, a sad glumi veliki otpor njegovom pristupanju Savetu Evrope. Istovremeno Kini trasira autoput svile kroz Srbiju. Dakle, očigledno da on nema nameru da menja nikakvu spoljnu politiku, jer ne može se menjati ono što ne postoji.

Baš kao što nema nameru da menja uslove na predstojećim lokalnim izborima, mada to obećava i tobož ubeđuje Brnabićku i Naprednjake da popuste, i prihvate zahteve opozicije. Njemu je u ovom trenutku vlast u Beogradu važnija od svih evropskih i svetskih ratova, institucija i Rezolucija. Što bi Dalmatinci rekli: Ća je pusta Londra naspram Splita grada! A, važnija mu je i od Kosova i od Rebublike Srpske, za koje se navodno bori kao lav. A bori se tako što je u Njujork, kao svog izaslanika poslao izdajnika i stranog plaćenika, Vuka Jeremića, tek da ima na koga da prebaci krivicu za očekivani neuspeh.

I tako, hteo ne hteo, moram opet o izborima, jer izborijada se nastavlja i niko ne zna kada će se i kako završiti te igre bez granica.

Nema nikakve sumnje da je za to najkrivlji Vučićev režim, koji neprestanim izborima nastoji da ih učiniti potpuno besmislenim, tako da oni koji bi da misle svojom glavom i nešto biraju, odustanu od glasanja. Još kada se pri tom služi svim mogućim manipulacijama, zloupotrebama vlasti i krađom, vremenom ljudima se sve zgadi i prosto dignu ruke od izbora, pa i od Srbije, koju mladi masovno napuštaju. Već u toku školovanja kuju planove da „zapale", tako da ih izbori ni ne zanimaju.

Svaka čast onima koji su rešili da ostanu i da se bore u takvim neuslovima, ali to ne znači da se njima ne sme ništa prigovoriti. Naprotiv, kritika bi trebalo da ih što bolje osposobi za tu borbu i ojača. Baš kao što oni svoju kritiku vlasti smatraju korisnom i stoga neophodnom.

Što više čovek navija za opoziciju i želi da uspe u toj neravnopravnoj borbi, to mu više smetaju njeni nedostaci i greške, njena nedefinisanost, neodlučnost i nedoslednost. Posebno kada nastupi sa nemuštim zahtevima, koji ostavljaju ogroman prostor za najrazličitija čitanja i tumačenja. I, naravno, za namerno izvrnute interpretacije od strane vlasti.

Stvarno, ko piše te zahteve ujedinjene opozicije tako traljavo i nedorečeno, koji su često kontradiktorni, a ne retko i nebulozni?

Setimo se samo, najpre su tražili hitno ponavljanje beogradskih izbora, onda su bili protiv njihovog održavanja dok se ne poprave birački spiskovi i izborni uslovi, da bi vrlo brzo posle toga izašli sa zahtevom da se, bez obzira na uslove, hitno organizuju zajedno sa parlamentarnim do kraja prošle godine, ali u formulaciji na osnovu koje nije bilo jasno da li u tom roku treba da se raspišu ili i održe. Vučić je, naravno, to iskoristio za sprdnju i demonstraciju svoje tolerancije. Sada su, slično tome, zahtevali da se svi lokalni izbori održe u istom danu, ali nisu precizirali kada, tako da se pod time može podrazumevati i ovo što ima je sad ponuđeno. A, ponuđeno im je da se svi lokalni izbori pridruže beogradskim već u junu, umesto obrnuto, da beogradski budu prolongirani do septembra i održe u vreme kad je većini od njih i vreme.

Mada je to krajnje nekorektno tumačenje opozicionog zahteva za objedinjavanjem svih lokalnih izbora, može se tumačiti i kao ispunjavanje zahteva opozicije. Samo formalno, naravno, jer nema namere i nema vremena da budu realizovani u iole pristojnim demokratskim i fer uslovima. Kad se tako često menjaju zahtevi uz toliko nejasnoća, ne pomažu nikakva dodatna objašnjenja i predlozi, jer vlast je već iskoristila prostor za manipulacije koji im je ostavljen u nedovoljno osmišljenim i preciznim zahtevima. Beogradski izbori su već raspisani i zaista bi bilo neuobičajeno, da ne kažem i nedopustivo da se otkažu u sred kampanje.

Vrhunac je, ipak, dostignut najnovijim predlogom kako da se problem reši. Naime, udružena opozicija je predložila Ani Brnabić donošenje zakona, pazi sad - „ustavni zakon o promenama ustavnog zakona o promenama Ustava"! Ko razume o čemu se radi, najlepše ga molim da mi javi i objasni. Koliko sam dosad shvatio tim promenama- promena, postiglo bi se značajno trajno rešenje da se svi lokalni izbori u celoj Srbiji ubuduće održavaju uvek u isto vreme, a ne ovako na rate, što omogućava seobu glasača iz grada u grad.

Pozdravljam takvu inicijativu, ali kud će sad stime u ovom cajtnotu, čime bi se napravio pravi haos u mnogim gradovima i opštinama. Ako bi to odmah stupilo na snagu i svuda bili raspisani izbori u isto vreme, sad negde na jesen, nekim odbornicima bi bio produžen mandat za nekoliko meseci, a negde nekima skraćen, bogami i za nekoliko godina. Potpuna papazjanija, kao leskovačka mućkalica na roštiljijadi.

Kako da se sad u tome snađu građani i šta da misle o opoziciji koja to najozbiljnije predlaže, samo zbog straha da će biti ponovo nadglasana u Beogradu uz pomoć fantomskih birača, koje su skoro sve već otkrili masovno registrovane na neverovatnim lokacijama. Zar nije jednostavnije da se bolje organizuje da ih bar delimično spreči da glasaju ovaj put, pošto imaju njihova imena i fiktivne adrese, pa mogu da zaključe i na kojim glasačkim mestima se mogu pojaviti. A o takvom dugoročnom rešenju da otvore javnu debatu i dođu do rešenja za neke buduće izbore, možda već one koji dolaze krajem godine.

Imajući u vidu sve to i sa kime imaju posla, poznavajući Vučića i njegove manire, opozicija bi morala mnogo pažljivije da planira i pristupa realizaciji svojih ciljeva, anticipirajući reakciju režima i predviđajući njegove poteze. Na taj način bi bar sprečili dodatno unošenje zabune među birače, a i ostavili bolji utisak na njih, već smorenih od zamajavanja tim temama.

Ovako, umesto da se bave svakodnevnim životnim temama i problemima građana, što je osnovni zadatak lokalne samouprave, dozvolili su da ih režim uvuče u vrtlog debate o proceduralnim pitanjima i cenkanje sa datumima, što ih podjednako udaljava od birača. A, dok se opozicija bavi time, režim u već zahuktaloj kampanji podiže ulog, predstavljajući izbore za lokalnu vlast u Beogradu kao odlučujuću bitku za slobodu i nezavisnost države Srbije.

Vučić saopštava da lično nema ni vremena da se time bavi, jer mora na prve linije fronta u Strazburu i Njujorku, a to onda preuzima i nastavlja, u okviru svojih skromnih mogućnosti, bitanga iz Nambije, Šapić, koji preteći naglašava da Beograd „mora da ima srpsku vlast i srpskog gradonačelnika", ma šta to značilo.

Iskreno, ne sećam se kad to Beograd nije imao „srpsku vlast" i gradonačelnika koji nije bio Srbin, a i ne razumem kakve sad to ima veze sa brojnim komunalnim problemima, od gradskog saobraćaja, do kanalizacije. A, da bi dokazao da je baš on taj poželjni Srbin, odlučno je podviknuo da Tita treba iseliti iz Kuće cveća i vratiti ga u Kumrovec „odakle je i došao", a muzej Jugoslavije pretvoriti u muzej Srbije, ne znajući da to već odavno postoji. Tako da se na kraju ispostavlja da je Šapić ipak u pravu. Bilo je na čelu Beograda raznih srpskih gradonačelnika, ali nikad Srba sa dna kace, kao što je on.

Sve u svemu, ne bi trebalo da bude problem da se takav kandidat pobedi čak i u postojećim uslovima, što je već nagovešteno na nedavnim izborima, uprkos neviđenim krađama. Sa tim iskustvom, potrebna je samo bolja organizaija, uz malo više odlučnosti i energije opozicije, koja će po mom mišljenju ipak izaći na te i takve izbore, mada su neki njeni lideri izjavljivali da to ne dolazi u obzir. Kada se pažljivije analiziraju njihove reči može se uočiti da se na kraju svake takve tvrdnje naglašava jedno AKO. Ako se uslovi ne promene.

Pošto će pod pritiskom spolja ponešto sigurno biti promenjeno, uvek će moći na to da se pozovu, kao izgovor za još jednu nedoslednost. Ali i to će im biti oprošteno, samo ako se Beograd, Srbija i srpstvo, reše ove sramote od gradonačelnika i mafijaške hobotnice koja nas iz prestonice sve guši.