Niš
Grad na Nišavi sve više podseća na duhovni i moralni kontejner
Pendrek hranu deli
Na ulici život, u statistici smrt grada. Preko četiri i po hiljade Nišlija prehranjuje se zahvaljujući narodnoj kuhinji. Pravo na besplatan obrok ostvaruju invalidi, romske porodice i odnedavno u punom broju radnici propalih niških preduzeća. Prvi put u Srbiji, i Nišu, podelu hrane nadgleda policajac. Glad je tolika da se ljudi tuku. Policajac vadi crni pendrek. Pendrek udara po veknama, kutijama, glavama, ušima
Piše: Miodrag Milojević
Slaviša Stamenković, radnik Niteksa, predstavio se punim imenom i prezimenom: - U štrajku smo, pet meseci nismo primili platu. Nas troje u kući živeli smo od moje zarade. Shvatio sam da više nemam čemu da se nadam, podneo sam zahtev za narodnu kuhinju. Pravo na paket priznato je meni i ženi, ali ne i nezaposlenom sinu.
U Nišu je 36.000 nezaposlenih, prosečna zarada ne prelazi 23.000. Prosečna zarada u nekim opštinama 15.000, u nekim 17.000 dinara.
Suma od 51 milion, koliko je ove godine obezbeđeno za narodnu kuhinju, nedovoljna je. Broj korisnika se uvećava.
Obrok se više ne deli gladnima. Da se uštedi na namirnicama, gradska vlast pribegava davanju paketa.
Jedan invalid, korisnik kuhinje, shvata da je prevara u pitanju: - Dok smo dobijali obrok, tanjir jela, parče hleba, dovoljno da čovek ne ostane gladan. Paket namirnica koji sada dobijamo traje pet-šest dana. Posle toga kupim jedan hleb, traje mi tri dana, tako dočekam kraj meseca.
- U aprilu je 3.419 ljudi imalo pravo na besplatan obrok, u maju 4.157, trenutno je 4.460 korisnika.
Kakvi su niški kriterijumi za upis u kuhinju? Pravo na besplatan obrok ima pojedinac čija mesečna primanja ne prelaze 5.412 dinara, dvočlana porodica sa primanjima koja ne prelaze 7.436 dinara.
Kriterijumi su rigorozni. Kriterijumi su smrtonosni, ubitačni. Po slobodnoj proceni, broj gladnih Nišlija može se dobiti ako se učetvorostruči broj korisnika. Dvočlana porodica sa primanjima od 8.000 nema uslove za kuhinju, što ne znači da ti ljudi nisu gladni.
Situacija je beznadežna, ali utehe ima. - Broj gladnih nije ograničen, svako ko ispuni kriterijume ima pravo na besplatnu ishranu.
Šta ima u paketu zbog koga se ljudi tuku? U paketu pet kilograma brašna, litar ulja, 300 grama soli, kilogram šećera, pola kilograma testenine, pola kilograma pirinča i pasulja, sto grama suvog kvasca, dva kilograma krompira, tri sardine, dve konzerve mesnog nareska i jedna pašteta.
Sve nabrojano, jedan čovek sklon gurmanluku može slistiti za dva dana. Bez pića. A uz piće za jedan dan.
Maler
Bele košulje naokolo, sečivo blesne iz Nišave. Divno jutro za Nišlije. Nema policije. Plastične flaše Nišava danas ne prevozi.
Nišlije ne daju da se beda vidi na ulicama, solidno su obučeni. Putnik namernik, koji ne mari za statistiku, na ulici neće primeti ništa. Glad ima pseću narav, glad ima pseću psihologiju. Povlači se, leži, odmara se. Napada iznenadno, iz zasede, odjednom - kao pas ispod kioska. Glad ima pseće, oštre zube. Oštre nokte, a u krznu čičak. Eto - to glad ima.
Klima u tržnom centru Kalča konačno radi, prolaz je slobodan i gladni mogu da šetaju i provedu tamo izvesno vreme.
Kraj kontejnera zaravnjena piramida od blata i nečistoće. Blato boje mastila, boja između sive i ljubičaste. Čiste, plave, bele košulje prolaznika.
Najmaleroznija Nišlijka pod kapom nebeskom zove se Danijela Vasić. Danijelu, koja se sa niške Kvantaške pijace vraćala iz kupovine, napala su tri psa.
- Pokušala sam na sve načine da se odbranim, posegla sam za kamenicama. Dok sam se borila sa dva psa, treći mi je ujeo za nogu.
Ujed je bio dubok, Danijela je na terapiji, trenutno se teško kreće.
Danijelu izujedali psi, Danijela ima bebu. Bebu su, januara meseca ove godine, napali pacovi: - Dok sam stanovala u ulici Prvog srpskog ustanka, iza Trošarine, čula sam pisak. Pacovi su moju kćerku izujedali za obe ruke. Odmah sam potrčala u sobu, ručice su bile krvave. Ispitivanje još uvek traje. Pacovi su prenosioci mnogih bolesti, posledice se mogu pojaviti i kasnije.
Pacovi nemaju vlasnika. Psi lutalice - ostali bez vlasnika. Ogorčena Danijela preti: - Neće ostati na ovome. Tužiću Skupštinu grada! Za pacove neću, za pse hoću!
Gradska uprava Niša: - Prihvatilište na gradskoj deponiji ima kapacitet za 15 životinja. Psi, koji su već jednom hvatani, moraju se eutanazirati. Aktivisti Društva za zaštitu životinja drže se stare prakse da samo kritikuju, a ništa ne čine da se problem reši. Iako su uredno pozvani, nisu došli na sastanak Štaba. Pošto sam vlasnik psa, nisam za ubijanje, ali ako je zdravlje stanovništva u pitanju - onda nemam dilemu. Tri sela kod Niša proglašena su za područje zaraženo besnilom - kaže profesor Žarko Ranković, gradski većnik.
Niški poslodavci koriste zakonsku mogućnost da ne isplaćuju zarade, ali su uredno izmirivali obaveze po osnovu zdravstvenog osiguranja. Ipak se, uvidom u evidenciju Poreske uprave, došlo do podatka da hiljadu ljudi nema zdravstveno osiguranje.
U slučaju ugroženosti, i oni će dobiti zdravstvenu zaštitu, kad budu počeli da umiru. Medicinska pomoć dolazi u pravom trenutku, znači u poslednji čas. U slučaju da smrt bude brža, reći će se - smrt je bila brza.
Vrati pare
Kultura u Nišu. Saša Hadži Tančić, književnik, prozni pisac, svojevremno urednik Književne reči iz Beograda, pao u zaborav. Direktor raznih kulturnih institucija u Nišu nalazi se na birou rada. Nude mu se kursevi i prekvalifikacije. Nezaposleni čovek ima čitavu lepezu šansi. Saša Hadži Tančić ne ide na kurseve. Sedi kod kuće, ne koristi šanse.
Daske koje život ne znače.
Suđenje u Nišu. Glumac niškog Narodnog pozorišta, pozorište je preko puta suda, nije imao šansu da glumi.
Glumac je, dana 12. juna 2002. godine, hteo u Upravni odbor Narodnog pozorišta. Posle verbalnih čarki, pred televizijskim kamerama, glumac je pretučen od skupštinskog obezbeđenja. Mesec i po dana kasnije, glumac Aleksandar Pavlović ostaje u invalidskim kolicima za ceo život. Doživeo je moždani udar.
Sudski veštak, dr Branislav Denović, izjavio je da je uzrok moždane kapi rascep "prsnice glavnog krvnog suda" što je posledica udarca. Pavlović je prepoznao Dragana Lepovića iz obezbeđanja, kao lice koje mu je nanelo povredu. Odbrana tuženog traži veštačenje medicinske ustanove, uslov je da specijalista ne bude iz Niša.
- Denović je veštak sudske medicine, njegovo veštačenje je objektivno i stručno - tvrdi pravni zastupnik sa drugog kraja sudnice.
Može se nagađati kako je glumac Pavlović proveo neko vreme na ulici kao borac za demokratiju. Kao takav, zaslužuje mesto u Upravnom odboru.
Kad je konačno došla, demokratija mu je došla glave.
Glava je ostala na ramenima, gde joj je i mesto. Nema glume u invalidskim kolicima. Nema glume uopšte, jer Memoari Pere bogalja, Slobodana Selenića, nisu na repertoaru niškog Narodnog pozorišta.
Šta je hteo, gde je završio? Hteo je mesto u Upravnom odboru, dobio je mesto na margini života. Dobio je mesto i kolica.
Dok u Nišu svakodnevno štrajkuje preko hiljadu radnika, državna televizija je izveštavala o štrajku 80 radnika u Kragujevcu. Izveštavala iz večeri u veče. Gde je Kragujevac, gde je Niš? Hiljadu i po niških radnika - oni nisu vredni pažnje. Jesu gladni, al' su bezopasni. Da se u Kragujevcu drže kursevi - nikad ništa ne bi naučili.
Pored mene prolazi policajac. Golu dvocevku, sa etiketom, nosi u sud.
Nalazim se na štrajku u Nišu. Ispred zgrade Skupštine opštine, neugledne, savijene u obliku sivog puža. Nepodnošljiva buka, kao da su se odvezali svi psi pakla. Tehnički su dobro opremljeni. Trube, pištaljke i ostalo. Nedaleko, ljudi piju piće. Ovo je štrajk bez snage i moći. Prilazi sanitet. Kao, u opštini se neko onesvestio. Trube lome, treperi lišće, prozori se ne otvaraju.
- Ubice, ubice! Lopovi, lopovi! Mile, lopove! Mile, lopove!
Ima sedam policajaca, smejulje se. Onaj sa tri zvezdice je nervozan. - Ajmo u onu ladovinu, ajmo pod lipu!
- Ajmo, ajmo, svi u napad!
A iz parka policajac snima.
- Ništa. Od januara smo dobili dve plate po 15 'iljade.
- Mora se kupi leba, mora. Naša koža zna kako živimo. Zajmljujemo se! Idem u nadnicu. U 54 godine sam se na merdevine popeo, ponovo...
- Izdržava me muž. Ovi ljudi, ne znam kako žive. Oni znaju od čega žive.
- Naš vlasnik je onaj Ćurčju. Rumunski Ciganin, kako ga Rumuni zovu. Kad smo doživeli da nas Rumuni kupe... Onda, dobro...
- Danas sam iš'o nešto u opštinu. Moram da se obučem, ipak, državna je to ustanova...
- Bre, ovo je dozvoljeno. Uredno prijavljeno, molim lepo...
- Oni poslanici na more, lade jajca, zabole gi što radnici nemaju leba i s leba!
Pod žbunom u parku spava romska porodica. Dete, golo kao glista: - Ovako je svaki dan! Svaki dan!
Buka velika, reči prazne. Staromodni štrajkovi iz devedesetih, uz trube i pištaljke. Ovde nema radnika na krovu. Od ovoga neće biti ništa.
Štrajkuju Niteks, MIN Lokomotiva, štrajkuje Građevinar. Građevinar se izdvojio. Privatizacija poništena. Neće oni sa drugim radnicima.
Građevinar, moćnu građevinsku firmu nekad sa pet hiljada radnika, kupio je, kao i Niteks, Đorđije Nicović. - Ovo je upravna zgrada? Firma Građevinar.
- Čekaj da nađem sindikalca, on će najbolje...
Odloženi transparenti: - Direktore na robiju! Menjam gazdu za zaostalu platu. Spasoje Stojčiću, vrati pare!
Sindikalac izlazi. Zove se Vukomir Stojanović: - Ugovor je raskinut zbog neisplaćenih zarada. Sad smo u Akcijskom fondu. Akcijski fond treba da odredi zastupnika kapitala. Đorđije Nicović, vlasnik, nije se mešao. Imali smo započete poslove pre privatizacije. Od toga smo živeli. Od vlasnika ništa. Nikoga nije smenio, nikog nije otpustio, vladalo je samoupravljanje. Ugovor o kupoprodaji je potpisao direktor Irva investicije, neki Duško Vojinović. Nije kupio opremu, mehanizaciju, nijednu obavezu nije ispunio. Firmu je kupio jeftino, za 150.000 evra, uz obavezu da uloži četiri miliona evra za pet godina. Raskidom je izgubio kauciju od milion evra. Da je uložio pola od toga - mi bismo krenuli. Nismo mi u istom položaju kao Niteks. Nicović je, kažu, u njih uložio 12 miliona evra.
Oni ne mogu raskinuti ugovor. Mi, tek što smo privatizovani. Prošle godine. Devedeset posto Niša mi smo izgradili, gradili po Mostaru, po Beogradu. Miljakovac smo mi izgradili.
Danas beda nema izlaska u grad. Ipak, javlja se: - Izvini, pušiš? Imaš li jednu cigaru?
- Šta je želeo vlasnik? Nije se mešao, ništa vam nije odvezao, imovina stoji?
- Imali su, možda, neku viziju. Izgradnju objekata po Beogradu. Stanovi se prodaju po dobrim cenama, po 4,5 hiljade evra kvadrat. Imao je možda nameru da mi to radimo. Ili je želeo da nas razvodni, čekao je da prođu dve godine da onda istera radnike i proda imovinu. Mi smo jedina firma u Srbiji koja je ostala društvena i jaka.
Hoće li niški biznismen Nini, poznat po slučaju Jugoremedija, Zrenjanin, zatvoriti niški Građevinar? Ima izvršnu presudu na 3 miliona evra.
- On je od nas kupio poslovni prostor a zatim nestao, prebegao u Mekedoniju. Kad je došla demokratija, vratio se. Potegao je tužbu za poslovni prostor koji je platio a nije dobio. Presuđeno je na dva miliona evra. Danas potražuje tri miliona. Kamata. Kupio je Nišku pivaru, Žitopromet dva mlina. Kad smo počeli da gradimo novi poslovni prostor, on hoće novi, neće stari poslovni prostor.
Portir je živahan, sindikalac stabilan, ostali izgubljeni.
Gradu Pašu, Gradu Nikolića, poznaju radnici Građevinara kao vodoinstalatera, radnika u niškog Vodovoda.
- Digao se pored Dinkića, počeo je da gradi stambene komplekse po Nišu. Odnedavno ne plaća ništa, duguje svima. Zadnji posao nije nam isplatio, nudi nam materijal. Šta će nam materijal?
Dno dna
Zeleni trougao pored Nišave. Gandi Avion, niški klošar. Nosi uniformu portira. I još neki niški klošari.
- Jesi je pitaja? Odakle je!
- Bla - bla- bla - bla!
Sedi, hromi penzioner odgovara tiho: - Nisam je pitao, niti volim neko da me pita.
Noć je bila svetla, ko iz pakla. U zoru je Gandi oživeo. - Vidim ja, nisam ćorav. Ona seda pored tebe, ti ne pitaš, što ga ne uvatiš i vodiš kući. Diži noge, i ko je jebe, oće ti ispravi ona nogu. Ti ne pitaš, ona do tebe odma stigla. Ima dobar samar.
- Idi kod nju! Ma beži! Je l' nećeš, je l' nećeš? Idi, vidi koliko ima penziju?
Neko reče: - Sto šeset kilometara, trijes kilometara!
Gandi je prišao. Sklonila se, pa su počeli razgovor. Gandi reče: - Nije to njegovo, potplatio ga. Tamo su potplaćeni ljudi, za potplaćen sud.
- Dobro. Ne spava u Tvrđavu, ko ti. A što ti plaća svako veče?
- Plaća? Ja ću s te pare da zaradim za kiriju... I što me briga, jes...
- Zvonko?
- Da ti kažem pravo, on je otišo u selo. On ima kombajn, traktori, imanje veliko...
- Imanje radi otac star, Zvonko ovde se mangupira, prošli put otišo u bolnicu...
Prilazim da zapalim cigaretu: - Vuči, jadan. Imaš li dušu? Ako imaš dušu, idi kod plavušu...
- Ne valja duvan?
- Ne valja? Moraš svaki dan nove cigare da kupiš.
Gandi, đavo je Gandi Avion: - Promeni, bre, cigare! Drina orginale, uzmi klasik...
Ona je čekala Zvonka. Samo Zvonka. Ona šapuće nežno: - Nemoj da ideš tam. Sedi ovde, i ovde ima ljudi. Nemoj da ideš tam, ima manijaci, će te siluju...
- Kriza?
Prostitutka reče: - Nema kriza. Kriza je kriza - poso je poso. Ako radiš - će imaš, ako ne - nemaš...
Neće Gandi prazne razgovore. Klošari ga gledaju: - Je li, imaš li švalera?
- Nemam švalera. Tri muža imam i Zvonko četvrti.
- Tri muža? Ajde, bre, ne zajebavaj..
Prolazio je čovek sa televizorom: - Evo, nosi ti televizor. U boji...
- Kaži mu neka ga drži, kaži mu, da ne padne...
- Dok se drvi, će se živi. Dok se ne drvi, mož da se liže... Ako si ti u godine. Ima li ona rabota. Nađe se? Znaš Zvonka?
- Znam Zvonka. Zvao me da idem u selo. Neću da idem u selo, šta ću u selo da me tamo zakolju.
- Nemo da zajebavaš, Zvonko je dobar čovek.
- Nije dobar. Juri pederi. U Tvrđavu spava, pet godine. Vata se za ovo...
- Ja sam s njega spavao, ja sam s njega spavao. Života mi... Kad ti kažem.
- Sa Zvonka si spavao? On je buljaš, nije te silovao?
- Daj, nemoj da pričaš, to nije tačno.
- Sve mu dupe pocepali buljaši.Tačno, tačno, tačno - bio u bolnicu na ušivanje.
- Ništa... Ništa...
- Nije te silovao?
- Ja mu vikam, Zvonko, što ne nađeš neku. Šta će mi! Vata se za čaše, flaše... Nisam siguran...
- Neće sa žene, zato što juri buljaši...
- Najda, kako se onaj zvao?
- A, Najda? Najda u Pirot. Ona njegova žena... S koga ona sve nije išla... Iš'o sam ja sas nju...
- Živ još?
- Dođe ujutru rano u pet sati...
Gandi je počeo priču. Nastavak priče znam. Dođu ujutru u pet sati, tad Najda za flašu rakije prodaje ženu.
- Živ li je Sibin, bre? Ima li kuću? I on u Tvrđavu spava?...
- Ne znam, ne znam, da ti kažem... Znam Sibina! Onaj krupan.
- U Tvrđavu spava Sibin, s pedere...
- Pravo da ti kažem... Pre ću ga izdrkam, nego da jebem Sibina. He-he-he... Da mu ora iz ruke ne uzmeš... Nema ga Zoran, posla ga, dado mu pare da donese rakiju...
Živ li je Bogi?
- Bogi? Umreo, umreo... Oooo, umreo Bogi od pića, od alkohol... Umreo od piće...
- A skupljao i on pederaši. Kude li je Miki?
- Miki? Ne znam, isterali ga na Brzi brod. Žena mu pravila deponiju, pa ga isterali. Miki Ciganin i Živka...
- Ciganka nije ona...
- Ona se jebala s gazdu, našao je Miki, pa je ubio... Ubio...
- Oćemo, to je prirodna stvar. Nećeš? Tražiš staro, mlado?
- Idi, jebi Sibina!
- Jebo te Sibin!
- Gledaj u pantalone!
- E, žensko li si...
Sunce osvetljava most i Nišavu. Sunce bi je ogrejalo da se Zvonko odnekud pojavi. Zvonko, bogati seljak u Nišu ima stan...
- Nema ti Zorana? Idi, nađi ga u pijac i ubi ga na mesto! Ubi ga! Uzeo ti je novac.
- Neću Zorana ja. Dobar je Zoki. Za Zorana ja imam sve. I leba i s leba, i pljeskavicu... Radio Zoki, nije ga gazda isplatio ništa... Uzeo Zoran u kiosku dve pljeskavice. Sad, gazda ga nije isplatio, duguje: -
- Gandi Avion, u čemu je problem?
- Je l' uzeo za jedenje?
- Jeste.
- Ja ću da platim!
- Ti si Gandi! Imaš penziju?
- Šta imam... Osam iljade.
- Dosta. Ne kradeš, ne lažeš. Nemoj da davaš na manijaci i pederi.
- Na kurve, na kurve, ja ću davam!
- Na pederi, nemoj da davaš!
- Nisam ja peder. Nikad, nikad!
Gandi se vraća među svoje. Pričala je i dalje o Zvonku: - Zvonko... On mnogo bogat. On nema nikoga, spava ovde, u Tvrđavu, s pederi. Znam jednu ženu, ovde. Išla sa Zvonka. Zvonko doneo šporet iz njegovu kuću, tamo... I posle otac, kad došo video da nema šporet. Isterao ga iz kuću, da ode u selo. Otac puštio stanari u kuću...
U godinama je. Lice joj boje narandže, kosa paučina. Ugasila je pikavac, garavi vrh prsta šeta. Otišla je s pikavcem u ruci.
Čekala je Zvonka. Tanka najlon kesa napumpana kao lopta. Nema Zvonka.
Ona pita prolaznike, pita svakoga: - Poznaješ li Zvonka?
Ona priča samo o Zvonku, misli samo o Zvonku: - Da li je zaista u selo ili ga odvukli pederi. Zašto li se Zvonko promenio? Zvonko mnogo na pederi dava, Zvonko neće na kurve da dava...
A Nišava blista kao nikad. Talasi su čerupali sunce. Leteli su kao belo perje. Zastava na tvrđavi savila se u rolnu. Tužno visi kao prljavo perje mrtve gugutke.
Policajac uzima pakete. Policajac svakog vrati u stroj. Nema tuče, pendrek hranu deli.