Sunovrat
Umesto
reformi, Vučićevi ekonomski "geniji" zadužuju Srbiju za još tri
milijarde evra
Baš smo
dužni, još zaduži!
Prema
rezultatima međunarodnih istraživanja, iz Srbije godišnje odlazi skoro tri
milijarde evra zarađenih organizovanim kriminalom i korupcijom. Istovremeno,
Srbija samo u ovom mesecu mora da se zaduži za skoro pola milijardi evra, kako
bi izbegla neminovni bankrot. Ukupno zaduživanje ove godine ne može da bude
ispod tri milijarde evra, ali taj novac neće otići za preko potrebne
investicije, već u punjenje džepova onih na vlasti.
Milan Malenović
Prema mišljenu
stručnjaka, već sada je predvidljiv minus u ovogodišnjem budžetu od oko tri
milijarde evra, što iznosi oko trećine budžetskih sredstava. Da bi se popunila
ta rupa biće potrebno uzimanje novih kredita, ali gde ih naći i pod kojim
uslovima.
Poslednje veliko zaduživanje nastalo je krajem novembra prošle godine kada su
prodate državne obveznice ukupne vrednosti od milijardu dolara, uz izuzetno
visoku kamatnu stopu od 6,125 odsto. Rok otplate tih hartija od vrednosti je
2018. godina.
Već
u februaru ove godine planirano je dalje zaduživanje kroz prodaju obveznica.
Uprava za javni dug planira za februar aukcije državnih hartija od vrednosti u
dinarima u iznosu od 46 milijardi i hartija denominovanih u evrima od 50
miliona evra, što zajedno iznosi 450 miliona evra. To je samo u jednom od
predstojećih 11 meseci.
Za 4.
februar zakazana je aukcija petogodišnjih državnih obveznica sa godišnjim kuponom
od 10 odsto u iznosu od 10 milijardi dinara, a dva dana kasnije aukcija tromesečnih
državnih zapisa vredna tri milijarde dinara. Za 11. februar planirana je
aukcija dvogodišnjih amortizacionih obveznica sa varijabilnim kuponom, pri čemu
je godišnji kupon jednak referentnoj kamatnoj stopi, uvećanoj za fiksnu maržu,
u iznosu od 10 milijardi dinara. Nedelju dana kasnije zakazana je aukcija pedesettronedeljnih
državnih zapisa u iznosu od 10 milijardi dinara, a 25. februara aukcija trogodišnjih
obveznica, sa godišnjim kuponom od 10 odsto, u istom iznosu.
Za 27.
februar je planirana aukcija šestomesečnih državnih zapisa u iznosu od tri
milijarde dinara. Za 19. februar zakazana je aukcija trogodišnjih državnih
obveznica sa godišnjom kuponskom stopom od 4,5 odsto u iznosu od 50 miliona
evra.
Ovako
projektovane kamate su veoma optimistične, gotovo neostvarive, budući da je u
novembru prošle godine dosegnut nivo od preko šest odsto, a da je u međuvremenu
agencija Fič Rejtings donela odluku da snizi kreditni rejting
Srbije na B+ sa stabilnim izgledima, sa dosadašnjeg BB- sa negativnim
izgledima. Snižavanje rejtinga jedne zemlje obavezno sa sobom povlači rast
kamatnih stopa za pozajmice toj zemlji, tako da je za očekivati da obveznice u
ovoj godini, sa manjim izuzecima, dosegnu interes od 7 odsto.
Kao
ključne razloge za svoju odluku, Fič Rejtings navodi rast deficita u
2014. godini po osnovu prethodno preuzetih obaveza, kao i opšte stanje javnog
duga u odnosu na visinu bruto domaćeg proizvoda, ali i izostanak
sprovođenja prethodno najavljivanih strukturnih reformi u prethodnim godinama.
Uz pad
rejtinga srpsku privredu opterećuje i sveopšti pad, gotovo izostanak
investicija. Pošto su domaće firme listom ostale bez sopstvenih sredstava,
jedina mogućnost za investiranje bilo bi uzimanje kredita. Od sredine prošle
godine, međutim, primetan je osetan pad kreditnog zaduživanja privrede i to ne
zato što banke nemaju para ili daju nepovoljne uslove, već zato što preduzeća
nemaju načina da uzete kredite plodonosno investiraju. Drugim rečima: u
Srbiji je stala svaka privredna aktivnost.
Iako Lazar
Krstić, ministar finansija sa diplomom BK Univerziteta i priučeni stručnjak
za finansije, zaustavljanje dalje zaduženosti stanovništva i privrede smatra
dobrom vešću, to je u suštini katastrofalno loša vest.
Istina
je da je u toku 2013. došlo samo do neznatnog porasta prosečne zaduženosti
stanovništva sa 814 evra u 2012. na 836 evra po glavi stanovnika. Ukupna zaduženost
građana i privrede Srbije po bankarskim kreditima smanjena je u prošloj godini
za 5,1 odsto, na 2.140 milijardi dinara. Struktura uzetih kredita, međutim,
pokazuje da ovo nikako ne može da bude dobra vest.
Sve
vrste kredita građana imale su pad u prošloj godini, osim gotovinskih kredita
koji su porasli za 14,4 odsto, i poljoprivrednih kredita kod kojih je rast bio
10 odsto. Najveći
pad zabeležen je kod potrošačkih kredita - 18,3 odsto. Gotovinski krediti i
odlazak u dozvoljeni minus na kreditnim karticama najskuplji su oblici
zaduživanja, ali istovremeno i najpristupačniji, jer ne zahtevaju nikakve
posebne garancije. Građani Srbije se, dakle, zadužuju da bi mogli da prežive, a
ne da bi kupovali trajnija dobra. Pad kupovne moći građana istovremeno
srpskoj privredi oduzima nadu u brzi boljitak, jer čemu proizvoditi robu koju
nema ko da kupi?
Bez
proizvodnje i prodaje dobara privreda ne može da ostvari prihode, pa nema
odakle ni da plaća radnike. Po nezvaničnim podacima ministarstva privrede koji
su nedavno procureli u javnost, svakog dana u proseku radnici pedesetak srpskih
preduzeća obustavljaju rad zbog neisplaćenih plata i doprinosa. Na godišnjem
nivou je to preko 17.000 firmi, odnosno mnogo više nego što ih ima unetih u
registar Agencije za privredne registre!?
Dok je
kompletna privreda u štrajku jer radnici ne primaju platu, na tržištu nema
dovoljno para za obrt, preduzeća manje zarađuju, pa imaju manje para za plate
radnicima, koji zatim nemaju dovoljno para za kupovinu, pa je na tržištu manje
obrtnog novca… Začarani krug iz koga poneti pa upušteni studenti ekonomije ne
mogu da nađu izlaz.
Marketing i spinovanje ovde ništa ne pomažu. Porast kupovne moći, zbog koga je odlazeća
vlada u slavljeničkom zanosu zamalo proglasila dan radosti u Srbiji, iznosio je
0,77 odsto za celu prošlu godinu. To prevedeno na srpski znači da neko ko je
ranije kupovao 100 mera nečega sada može da kupi "čak" 100,7 mera
toga istoga. Manje smo gladni za
bezmalo ceo jedan procenat.
Podatak iz jula 2013.
godine govori da maloletnih lica na spisku korisnika narodnih kuhinja ima
11.174 od ukupno 34.600 osoba
kojima je to najčešći način da se ishrane. Ovom broju treba dodati one koji se
hrane u različitim verskim zajednicama i nisu statistički obuhvaćeni, kao i one
koji bespomoćno bukvalno umiru od gladi, jer iz nekog razloga ne mogu da se
hrane u javnim kuhinjama.
Po gornjim podacima deca
(maloletne osobe) čine trećinu gladnih koji se hrane u narodnim kuhinjama.
Koristeći tu računicu, samo u drugom smeru, možemo da dođemo približnog broja
gladnih u Srbiji.
Na evidenciji republičkog Centra za
socijalni rad tokom 2012. nalazilo se 177.171 dece, a više od 102.000 dece su
socijalno i materijalno ugroženi (čitaj: goli, bosi, iscrpljeni od gladi).
Primenjujući formulu da na jednog maloletnika dolaze dva gladna punoletnika,
lako je zaključiti da u Srbiji zvanično gladuje preko pola miliona ljudi.
Brojka je, međutim, daleko viša, jer iz birokratskih i marketinških razloga
statistički nisu obuhvaćeni svi koji su zaista materijalno ugroženi.
Da bi, međutim, bilo dovoljno para
da se nahrane bar oni statistikom obuhvaćeni nesrećnici i to celih godinu dana,
bilo je dovoljno neraspisati vanredne parlamentarne izbore. Želja Aleksandra
Vučića da postane neprikosnoveni vladar Srbije košta, naime, koliko i
jednogodišnje sledovanje obroka za sve registrovane izgladnele.
A da se zaista krenulo u obračun
sa korupcijom u Srbiji ne bi ni bilo potrebe za javnim kuhinjama. Evropska
Agencija za borbu protiv korupcije (OLAF) procenjuje da se svakog dana u
Srbiji prosečno izgubi dva miliona evra samo zbog korupcije. Istovremeno se
odliv kapitala iz Srbije legalnim tokovima (iako se radi o novcu zarađenom na
nezakonit način) procenjuje na prosečno tri milijardi dolara godišnje za
poslednje tri godine, pri čemu je u izbornoj 2012. došlo do rekordno visokog
odliva od preko pet milijardi.
Kada saberemo
već odnetih preko 50 milijardi dolara u prvoj deceniji ovog veka sa desetak
milijardi u ovoj deceniji i tome dodamo prosečno 700 miliona evra svake godine
izgubljenih zbog korupcije, vidimo da bi Srbija danas bila skoro kao Švajcarska
i to bez zaduživanja u inostranstvu, samo da se bilo koja od prethodnih vlasti
ozbiljno uhvatila u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom.
Glosa:
Svakog
dana u proseku radnici pedesetak preduzeća štrajkuju zbog neisplaćenih plata i
doprinosa.
Glosa:
Za
jednogodišnju ishranu registrovanih gladnih u Srbiji troši se manje nego što će
koštati vanredni izbori.