Misija

 

Džulijan Asanž: Sajferpank, sloboda i budućnost Interneta (5)

 

Cenzurisanje Gugla

 

Diskusije heroja antiglobalizma Džulijana Asanža, koje je vodio sa svojim saborcima Džejkobom Apelbaumom, Endijem Milerom-Magunom i Džeremijem Cimermanom, objavljene su 2012. godine u knjizi "Sajferpank". Knjiga je štampana istovremeno i u Njujorku i u Londonu. Zahvaljujući izdavačkoj kući Albion Books iz Beograda, koja je objavila 2013. godine srpsko izdanje "Sajferpanka", Tabloid donosi najznačajnije delove iz ovog značajnog svedočanstva o borbama za medijsku slobodu i savremenim oblicima informativnog porobljavanja.

 

 

Džulijan Asanž

 

 

ENDI: Da probam da rezimiram, jer tehnička bezbednost i bezbednost vladinih pitanja su dve odvojene stvari: Možeš da napraviš potpuno bezbedan tehnički sistem ali će Vlada smatrati da nije dobar, jer oni misle da je bezbedan kada oni imaju uvid u sistem, kada ga oni kontrolišu, kada oni mogu da probiju njegovu tehničku bezbednost. I nije u pitanju bilo to što Džejk može da uđe u avion, ili želi da ubije nekog, da otme avion ili već nešto slično. Već je u pitanju njegova mogućnost da utiče na vladinu politiku tako što će putovati u druge zemlje, obraćati se ljudima i širiti svoje ideje. To je ovih dana za vlade širom sveta nešto najopasnije što im se može dogoditi - kada ljudi imaju bolje ideje od njihove politike.

DŽEJKOB: Zaista cenim što si tako lepo završio moju misao, ali želeo bih da naglasim da je mnogo gore od toga jer se radi o podacima koje prikupljaju o svima. To se dešavalo i pre nego što sam uradio bilo šta interesantno. To se dešavalo zbog same činjenice da sam putovao, a sam sistem, njegova arhitektura, je potpomogla to prikupljanje podataka. To se desilo pre nego što sam zbog bilo čega zaustavljen, pre nego što sam deportovan iz Libana, pre nego što se američka Vlada zainteresovala za mene.

ENDI: Možda su predvideli sve to pre nego što si bilo šta uradio.

DŽEJKOB: Naravno da jesu, i to delimično zahvaljujući prikupljenim podacima. Međutim, meni uvek daju drugačije odgovore. Najčešće je u pitanju jedan te isti, uniformisani, odgovor „zato što možemo". Na to ja kažem „ok, ne poričem vaš autoritet - u stvari poričem vaš autoritet, ali ga ne osporavam ovog trenutka - već samo želim da znam zašto se sve to meni dešava?" Na sve to ljudi mi sada govore „zar nije očigledno? Radiš na Toru", ili „sediš pored Džulijana, šta si očekivao?"

A meni je sve to fascinantno zato što će mi svako od tih ljudi koji me zaustave negde - obično je u pitanju carina ili granična policija ili Agencija za carinu i imigraciju ako su Sjedinjene Države u pitanju - reći da je to pre svega zato što imaju pravo da to urade. Neki su mi govorili i gluposti poput „Da li se sećaš 11. septembra? Eto zbog toga", ili „zbog toga što želimo da nam odgovoriš na neka pitanja, a procenili smo da ovde imaš najmanje prava".

I u tim situacijama će ti uskratiti pravo na advokata, i uskratiće ti pravo na toalet, ali će ti dati vodu, daće ti nešto da piješ, kao diuretik, da bi te uverili da ipak želiš da sarađuješ na neki način. Tako vrše pritisak na tebe, iz političkih razloga. Postavljali su mi pitanja poput toga šta mislim o ratu u Iraku, ili ratu u Avganistanu. U suštini, sve vreme su ponavljali taktiku koju je FBI imao tokom programa „prljavih trikova" (COINTELPRO). Oni su, na primer, pokušavali da nametnu svoj autoritet da bi promenili političku realnost mog života, i ne samo da izvrše pritisak na mene da promenim svoje stavove, već i da im dam poseban uvid u ono što se dešava u mojoj glavi. I zaplenili su moju imovinu. Nisam baš u mogućnosti da pričam o svemu što se desilo jer je sve to u nekoj sivoj zoni zbog koje nisam siguran da li smem da govorim o njima. Sasvim sam siguran da se to dešavalo i drugim ljudima, ali nikada nisam čuo da se njima to desilo.

Jednom sam se sa Pirson aerodromu u Torontu vraćao kući sa nekog porodičnog okupljanja. Vraćao sam se za Sijetl, gde sam tada tamo živeo, i zadržali su me na aerodromu, odredili su me za sekundarni skrining, pa za tercijalni, da bi me na kraju zatvorili u ćeliju. I toliko su me zadržali da sam na kraju zakasnio na svoj let. I tu postoji jedna veoma zanimljiva činjenica, a to je da su tehnički te ćelije za pritvor američko tlo na kanadskom tlu, tako da oni primenjuju pravilo da ako propustiš let ili ima mnogo vremena do sledećeg leta, moraš da napustiš taj prostor.

Tako da su me tehnički izbacili iz Amerike tako što su me predugo držali u pritvoru, pa sam morao da uđem u Kanadu, odletim na drugi kraj zemlje, iznajmim kola i pređem granicu. Kada sam stigao na granicu pitali su me „koliko dugo ste bili u Kanadi?" i kada sam im odgovorio „nekih pet sati plus ono što su me zadržali u Torontu", što je ukupno bilo oko osam sati. Na to su mi odgovorili „uđite unutra, opet ćemo vas zadržati".

Kola su mi potpuno rasturili, kao i kompjuter, pregledali su mi sve stvari, a mene su zatvorili. Na pola sata su mi dali pristup toaletu, tako da bi moglo da se kaže da su bili milostivi. To je ono što nazivaju vanredni pregled na granici - a to rade zato što im je omogućeno da se tako ponašaju, uzeli su to pravo i niko im ga nije osporio.

DŽULIJAN: To je ono što se tebi dogodilo, a kada pričam sa ljudima iz Kine i kada oni pričaju o velikom zaštitnom kineskom zidu -mi na Zapadu pričamo o tome kao o cenzuri koja sprečava kineske državljane da pročitaju šta se na Zapadu priča o kineskoj vladi ili šta pričaju kineski disidenti ili Falungong ili BBC, što je u stvari propaganda - njihova briga nije cenzura. Njih brine to što da bi postojala internet cenzura mora postojati i nadzor interneta. Da bi neko proveravao šta neko gleda i da li je to dozvoljeno ili ne, taj neko to mora da vidi, a ako već mogu to da vide mogu i da snime to. I to ima zastrašujući efekat na Kineze, ne to što su cenzurisani, već to što se špijunira i snima sve što čitaju. Što je istina kada smo svi mi u pitanju. To je nešto što menja ljude, kada postanu svesni toga. To menja njihovo ponašanje, tako da postaju neodlučniji i ređe će se žaliti zbog postupaka različitih organima vlasti.

DŽEJKOB: Ali to je potpuno pogrešan odgovor na takav uticaj. To što su, na primer, meni uradili na granici nije jedinstveno, jer je svaki Amerikanac arapskog porekla posle 11. septembra morao da prođe kroz slična iskustva. A ja samo ne želim da iskoristim privilegiju što imam belu kožu i američki pasoš i ne želim da ćutim o tome, jer to što rade je pogrešno, o tome da zloupotrebljavaju tu moć koju imaju. Zato moramo da se usprotivimo tim stvarima, kao i neki hrabri ljudi u Kini, poput Isaka Maoa. On se snažno suprotstavlja ovakvoj vrsti cenzure jer, u principu, pravi odgovor na nju je ne podleći pritisku samo zato što vlada ima mogućnost da to uradi.

 

 

 Ipak Džulijan je još uvek živ, zar ne?

 

DŽEREMI: Eto opet pričamo o politici jer, u osnovi, ono što ti govoriš jeste da ljudi moraju da se bore za svoja prava - ali ljudi moraju da razumeju zašto to treba da urade, kao i da imaju mogućnost da komuniciraju međusobno da bi mogli to da urade. Bio sam u prilici da razgovaram sa nekim ljudima iz Kine - ne znam da li su bili na nekom položaju tamo ili su bili izabrani da razgovaraju sa mnom - i dok sam razgovarao sa njima vrlo često su mi davali odgovor da je „to za dobro naroda. Postoji cenzura, da, ali kada ne bi postojala cenzura došlo bi do ekstremnih pojava, stvari koje se nikome ne bi svidele, tako da Vlada preduzima te mere da bi sve bilo dobro."

DŽEJKOB: To je argument i onih koji uzimaju ljudske organe. Da ne propadnu!

DŽEREMI: Ako pogledate način na koji funkcioniše kineska cenzura vidite da je to, tehnički posmatrano, jedan od najnaprednijih sistema koji postoje na svetu.

DŽEJKOB: Apsolutno.

DŽEREMI: Čuo sam da na Weibo-u - to je kineska verzija Twitera - Vlada ima takvu mogućnost filtriranja da može da spreči da određeni prefiksi (hashtags) ne pređu granicu određene provincije.

DŽEJKOB: Veoma je važno da budemo svesni da kada ljudi pričaju o cenzuri u Aziji govore kao da se to dešava nekom drugom, kao da pogađa samo neke ljude tamo negde. A moramo da znamo da kada neko u Sjedinjenim Državama pretražuje nešto na Guglu može da mu piše da su određeni rezultati pretrage izbačeni zbog pravnih zahteva.

Postoji razlika između ta dva - naravno, i u tome kako se primenjuju, kao i u društvenoj realnosti toga kako, zašto i gde - ali veliki deo u stvari čini arhitektura. Na primer, američki internet je potpuno decentralizovan tako da je veoma teško primeniti kineski stil cenzure.

DŽULIJAN: veliki deo toga čini Gugl, a Gugl se može cenzurisati. Veliki broj stranica koje se odnose na Vikiliks su na Guglu cenzurisane.

DŽEJKOB: Bez sumnje, ali pošto je indeks sam po sebi besplatan moguće je uraditi diferencijalnu analizu.

DŽULIJAN: Da, u teoriji.

DŽEJKOB: U teoriji. A u praksi postoje ljudi koji rade na otkrivanju te vrste cenzure tako što sagledavaju razlike iz različitih perspektiva iz različitih delova sveta. Ali mislim da je važno zapamtiti da cenzura i nadzor nisu problemi „negde drugde" - ljudi na Zapadu pričaju je „Irancima, Kinezima i Severno Korejancima potrebna anonimnost i sloboda, a ne nama ovde".

I kada kažu „ovde" obično misle na SAD. Ali ne radi se samo o ugnjetavačkim režimima, jer ako si među onima na vrhu u bilo gde, onda taj režim za tebe nije ugnjetavački. Veliku Britaniju recimo smatramo sjajnom državom, Švedska je takođe divna, a ipak, ako nisi više u milosti ljudi na vlasti tvoja pozicija nikako nije sjajna. Ipak Džulijan je još uvek živ, zar ne? To je onda simbol da je to slobodna zemlja - da li je to tako?

DŽULIJAN: Naporno sam radio da bih zadržao sadašnju poziciju. Ali možda bi trebalo da razgovaramo o internet cenzuri na Zapadu. Meni je to veoma zanimljivo.

Ako se vratimo u 1953. godinu i pogledamo veliku Sovjetsku enciklopediju koja je deljena svuda. Ponekad su ubacivali izmene u nju kako se menjala politika u Sovjetskom Savezu. Kada je šef sovjetske tajne policije, NKVD-a, Berija, 1953. godine umro, više nije bio u milosti i ceo odeljak posvećen njemu je potpuno izbrisan tako što su oni koji su bili zaduženi za Enciklopediju poslali izmenu koju je trebalo staviti preko odeljka o Beriji. To je bilo potpuno očigledno.

Taj primer i spominjem jer je potpuno očigledan i toliko uočljiv da je postao deo istorije. Dok sada u Britaniji Gardijan i neki drugi veliki dnevni listovi brišu čitave priče iz svoje internet arhive, tajno, bez ikakvog traga. Recimo probaš da pronađeš stranicu sa tekstom o slučaju prevare koju je napravio milijarder Nadmi Auči i vidiš da piše „Stranica nije pronađena", jer su je izbrisali i iz indeksa.

Ispričaću vam koja je bila moja uloga u priči o Nadmiju Aučiju. Kada je 1990. Irak izvršio invaziju na Kuvajt to je izazvalo Rat u Zalivu.

Prognanoj kuvajtskoj Vladi je bila neophodna gotovina pa su počeli da prodaju nekretnine, uključujući i naftne izvore, izvan Kuvajta. Britanski biznismen, Nadmi Auči, koji je u Veliku Britaniju tokom 1980-ih emigrirao iz Iraka, gde je bio na važnoj poziciji u okviru režima Sadama Huseina, je bio posrednik u tom poslu i na kraju je optužen da je za kanalisanje nelegalnih provizija u vrednosti od 118 miliona američkih dolara. Ta istraga je bila najveća anti-korupciona istraga u evropskoj posleratnoj istoriji. Auči je 2003. godine osuđen za prevaru u slučaju nazvanom „Elf Aquitaine".

Bez obzira na to, on ima preko 200 kompanija registrovanih na njegovu luksemburšku kompaniju, kao i neke preko kompanije u Panami. Umešan je u posleratne iračke mobilne kompanije, kao i mnoge druge poslove širom sveta.

 

 Cenzurisanje materijala

 

 

U SAD, Toni Rezko, jedan od učesnika kampanje prikupljanja novca za podršku kandidaturi Baraka Obame za Senat, je dugogodišnji prijatelj Aučija, koji je njegov finansijer. Auči i Rezko su na sličan način bili povezani i sa bivšim guvernerom Ilinoisa, Rodom Blagojevićem.

I Blagojević i Rezko su osuđeni zbog korupcije, Rezko 2008, a Blagojević 2010-11. godine (nakon što je FBI snimio njegov telefonski razgovor u kome je pokušao da proda Obamino bivše mesto u Senatu).

Tokom 2007-8. dok je Obama vodio kampanju za predsedničke izbore, američka štampa je počela da istražuje njegove veze. Istraživali su i Rezka i pronašli nešto u vezi sa kupovinom kuće Baraka Obame. Tokom 2008, neposredno pre početka suđenja, Rezko je primio 3.5 miliona dolara od Aučija, što nije prijavio sudu, iako je morao, tako da je završio u zatvoru zbog toga.

Tako da se pažnja štampe u SAD okrenula ka Aučiju, dok je u Britaniji svojim advokatima iz "Carter-Ruck" kancelarije naložio da krenu u agresivnu kampanju protiv onih koji su tokom 2003. Izveštavali o „Elf Aquitaine" skandalu i njegovoj osudi u Francuskoj. Britanska štampa se našla na njegovoj meti, kao i američki blogovi, tako da znamo da su desetine tekstova izbrisane. Većina tih tekstova, uključujući i arhivu britanskih novina, je prosto nestala. Kao da nikada nisu postojali.

Ne piše „primili smo pravnu žalbu i odlučili da uklonimu priču". Ti tekstovi su nestali i iz indeksa. Ali Vikiliks ih je iskopao i ponovo objavio.

DŽEJKOB: Oni brišu istoriju.

DŽULIJAN: Ne samo da menjaju istoriju, već prestane da postoji. Kao Orvelov diktum „onaj ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost, onaj ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost".

Na Zapadu je došlo do neutvrdivog brisanja istorije, a to je cenzura nakon objavljivanja. Samocenzura pre objavljivanja je mnogo ekstremnija i često se ne može otkriti. Bili smo svedoci toga kada je Vikiliks tokom Kejblgejta radio sa različitim medijskim partnerima širom sveta, tako da smo mogli da vidimo ko je cenzurisao naš materijal.

Na primer, Njujork Tajms je izmenio depešu u kojoj se kaže da su milioni dolara upotrebljeni da bi se kroz naftne kompanije koje rade u Libiji, tajno uticalo na politički dobro povezane Libijce. U depeši se čak ni navodi ime naftne kompanije, ali je Njujork Tajms to izmenio u „kompanije koje pružaju naftne usluge".

 Verovatno najflagrantniji primer je verovatno način na koji je Njujork Tajms upotrebio depešu u kojoj se na 62 strane izveštava o raketnom programu Severne Koreje i o tome da li su prodali projektile Irancima, iz koje je Njujork Tajms iskoristio dva odeljka da bi, u svom tekstu, tvrdio da Iran ima projektile koji mogu pogoditi Evropu, dok se u depeši tvrdi upravo suprotno.

Gardijan je izmenio depešu o bivšoj premijerki Ukrajine, Juliji Timošenko u kojoj se kaže da možda skriva svoje bogatstvo u Londonu.

 Cenzurisali su i sve optužbe da je kazahstanska elita u osnovi korumpirana - bez navođenja imena - kao i optužbe da su i „ENI", italijanska kompanija u oblasti energetike koja posluje u Kazahstanu, kao i „British Gas" korumpirani.

 Gardijan je u principu cenzurisao sva mesta na kojima se neka bogata osoba optužuje za nešto, osim u slučajevima kada je Gardijan ima neki institucionalni problem sa tom bogatom osobom.

Tako se na primer u depeši o organizovanom kriminalu u Bugarskoj spominje jedan Rus, a Gardijan je ceo tekst tako formulisao kao da je cela depeša o njemu, iako je njegovo ime bilo samo jedno od mnogih na toj listi pojedinaca koji su u Bugarskoj povezani sa organizovanim kriminalom.

Špigl je cenzurisao odeljak u kome se govori o tome šta radi Angela Merkel - ne govori se o povredi ljudskih prava, već o nekim čisto političkim odlukama. I još mnogo sličnih primera.

ENDI: Ako pogledamo planetu zemlju naše poimanje slobode informisanja i slobodnog toka informacija čini veoma radikalan novi koncept. Mislim da se ne razlikuje mnogo ako uporedimo Evropu i ostale zemlje. Postoje zemlje koje imaju demokratski okvir, što znači da možeš da čitaš i da razumeš, a možda i da se na zakonit način boriš protiv infrastrukture cenzure, ali to ne znači da je nema, a postoje i zemlje poput Saudijske Arabije ili Kine gde je teško i pokušati to.

 

 

 Paedo-Nacisti

 

 

 

DŽULIJAN: Moje iskustvo pokazuje samo da je Zapad sofisticiraniji u broju zaobilaznica i zavaravanja o tome šta se u stvari dešava. Ti slojevi su tu da bi pružili mogućnost poricanja da postoji cenzura. Na cenzuru se može gledati kao na piramidu. Vrlo svesno, samo vrh piramide viri iznad peska. Taj vrh je javan - tužbe za klevetu, ubistva novinara, vojska koja oduzima kamere itd. Ali to je njen najmanji deo. Sledeći sloj, ispod tog vrha čine svi oni ljudi koji ne žele da budu na vrhu, koji vrše samocenzuru da ne bi završili na tom vrhu. Sledeći sloj čine sve forme ekonomskih uzroka ili pokroviteljstava data da bi ljudi pisali o nekoj temi.

Sledeći sloj je sirova ekonomija - koja je tema ekonomična, čak i ako se ne uključe ekonomski faktori iz gornjeg sloja piramide. Zatim dolaze predrasude čitalaca koji imaju određen nivo obrazovanja, tako da je, sa jedne strane, njima lako manipulisati lažnim informacijama, a sa druge strane, ne možete im ni saopštiti neku prefinjenu istinu. Poslednji sloj je distribucija - na primer, neki ljudi jednostavno nemaju pristup informacijama na nekom jeziku. To su slojevi koji čine piramidu cenzure. A ono što Gardijan radi svojim izmenama Kejblgejta nalazi se u drugom sloju.

Ali, takva cenzura se uvek može negirati jer se ili dešava izvan dometa javnosti ili zato što ne postoji uputstvo da se određena tvrdnja cenzuriše. Novinarima se retko daju uputstva poput „nemoj da pišeš ništa o tome" ili „nemoj da objaviš tu činjenicu".

Umesto toga oni shvataju da se to od njih očekuje zbog toga što razumeju interese onih kojima žele da se približe ili umile. Ako se ponašaš kako treba pomaziće te po glavi i nagradiće te, a ako ne nema ništa od toga. Potpuno jednostavno. Volim da navodim ovaj primer: očigledna cenzura koja se dešavala u Sovjetskom savezu, cenzura o kojoj se toliko pričalo na Zapadu - tajna policija koja u sred noći dolazi po novinara i odvodi ga iz kuće - se pomerila za 12 časova.

Sada čekamo dan da bismo novinarima oduzeli kuću, kada izgube pokroviteljstvo i ne mogu više da plaćaju svoje dugove. Novinare izbacuju iz kuće tako što im oduzimaju kuće. Zapadna društva su se specijalizovala u pranju cenzure i postavljanju stvari oni koji imaju moć tako bilo kakav javni govor koji uspe da se probije teško može da utiče na stvarne odnose moći visoko fiskalizovanog društva, jer su ti odnosi sakriveni iza slojeva kompleksnosti i tajnosti.

ENDI: Džeremi je spomenuo paedo-naciste.

DŽEJKOB: Vraćamo se na paedo-naciste.

DŽEREMI: Dva jahača u jednom.

ENDI: Pojam paedo-nacista na dobar način sumira nemačke, ili deo evropskih argumenata za cenzuru. Nemačka ne želi nikakav sadržaj koji liči na govor mržnje na internetu iz istorijskih razloga, i naravno, ako ljudima kažeš da moraš da ograničiš internet zbog pedofila, moći ćeš da uradiš šta god želiš. Takođe, postoji i interni dokument Evropske komisije o zadržavanju podataka u kome se kaže sledeće „Treba više da govorimo o dečijoj pornografiji jer će nam to obezbediti podršku ljudi".

DŽULIJAN: hajde da pričamo o tome? Da bismo cenzurisali jednu stvar, recimo dečiju pornografiju, da bismo sprečili ljude da je vide mi moramo da nadgledamo sve što svi rade. Moramo da izgradimo infrastrukturu za to. Moramo da izgradimo ogroman špijunski i cenzorski sistem da bismo cenzurisali samo jednu stvar.

ENDI: To je stvar mehanike - tzv. pred-cenzorski sistem u Nemačkoj te obavezuje da imenuješ pravno odgovornu osobu za sve što objavljuješ. Tako da ako objaviš nešto, bilo da je na papiru ili na internetu, a da nisi rekao ko je pravno odgovoran za sadržaj, već si prekršio zakon. Time si odredio odgovornost tako da ako neko prekrši zakon time što distribuira dečiju pornografiju ili nešto štob sadrži govor mržnje, možeš da kažeš „ok, naći ćemo gde je stacioniran, uhvatićemo ga i sklonićemo to sa interneta".

DŽULIJAN: Time cenzurišemo onog ko objavljuje a ne onog ko čita.

 

 

                                                                                                                           (Nastaviće se)