Balkanski autokrata (diktator) - moguć je samo uz žmurenje EU. Vladaoci na zapadnom Balkanu su u nekoj vrsti špage - branili bi vlast svim sredstvima, ali moraju da očuvaju demokratsku fasadu. I u tome imaju pomoć sa Zapada, piše u novoj knjizi profesor Florijan Biber.
Milovan Brkić
Zašto Vučić dekretom ne zabrani opoziciju? Zašto Đukanović puškama ne pozatvara kritičke medije? Šta je to sprečavalo Gruevskog da lepo zvanično uvede diktaturu? I zašto nekadašnji prvoborci UČK ne podele Kosovo između sebe, kao dedovinu?
Zbilja, čemu sve to izigravanje demokratije, koja samo smeta glasovitom balkanskom autokrati (diktatoru)? - pita se profesor Biber.
„Teoretski, oni bi mogli da odbace demokratska pravila i uspostave otvoreni autokratski sistem. Ipak, to bi bila veoma riskantna strategija", piše profesor Florijan Biber u svojoj novoj knjizi. „Evropske integracije i sa njima demokratija deo su širokog društvenog konsenzusa već dve decenije, a ove zemlje su male i čvrsto povezane sa EU."
Biber pojam „autokrate" koristi u smislu „kompetitivnog autoritarizma" - tu se demokratske institucije poput izbora priznaju i vide kao jedini način da se dođe na vlast, ali se onda država zarobljava i stiču prednosti nad političkim protivnicima.
U delu prepunom referenci i pisanom na akademski način - zbog čega će više zainteresovati stručnjake nego širu javnost - Biber sažima protekle dekade u šest država iz čekaonice EU i Hrvatskoj. Čitaocu koji već zna te pikanterije najzanimljiviji će biti autorov osvrt na ulogu Evropske unije to jest Zapada - bez njih ovakav tip autokrate ne bi bio moguć
Mlada garda „reformatora"
Biber podseća da su, svako u svoje vreme, lideri poput Vučića, Dodika, Gruevskog ili Đukanovića uspevali da „raspale zapadnjačku maštu kao mladi pragmatični reformatori. Njihov uspon na vlast je praćen odobravajućim komentarima u zapadnim medijima i vladama".
„Oni nisu došli na vlast kao radikalni kandidati sa političke margine, već sa mejnstrim partijama koje su povezane sa evropskim stranačkim porodicama", dodaje Biber.
I eto ih i danas u bolnom, veoma opasnom, a povremeno komičnom raskoraku - dok u znoju lica svog grabe svaki delić moći, veoma paze da im ne otpadne demokratska leptir-mašna. Ali ..
Srpski šizofreni diktator Aleksandar Vučić je u prostorijama u Ujedinjenim nacijama, koje pripadaju Sjedinjenim Državama, 20. avgusta, sa svojim saradnikom-savetnikom Toni Blerom, bivšim premijerom Velike Britanije, pokušao da se otkupi. Da plati koliko treba, samo da može da ima neograničenu vlast u Srbiji, koju inače, ima punih sedam godina i surovo vlada ovom zemljom.
Koliko je novca ponudio naduvanom žabaru Majku Pompeu, državnom sekretaru za spoljne poslove i funkcioneru Stejt Departmenta Metju Palmeru, sigurno će biti otkriveno.
Izvor Magazina Tabloid potvrđuje da su sagovornici, u prethodno zaštićenoj sobi od prisluškivanja, ipak slušani, da dosta vremena ima u ćutnji, što ukazuje da su sagovornici poruke pisali na papiru i tako komunicirali.
Aleksandar Vučić tvrdi, po povratku, da je reč o sumi od 250 miliona evra, koliko je Palmer tražio za Pompea, da u administraciji izdejstvuje da Vučić, sa kartelom, ostane dobar momak za Ameriku, a da on u Srbiji očisti opoziciju i pokrade sve što mu pod ruku dođe. Pominjano je i njegovo bekstvo.
ovom skandaloznom susretu mafijaške četvorke, sigurno je, tek će se progovoriti, jer je naduvani žabar Pompeo bio kratko vreme i direktor CIA-e. Sjedinjene države, ipak, imaju jak demokratski sistem, sa institucijama koje ne može kontrolisati izvršna vlast.
Dok se ne pokrene kongresna istraga, Pompeo će, za kratko vreme, onemogućiti FBI, DEA, Agenciju za sprečavanje pranja novca i druge američke službe da ne dovrše istragu i ne privedu pravdi kriminalce iz Srbije, kao što su to učinili sa njihovim kolegama iz drugih balkanskih država.
Za žaljenje je što gospodin Pompeo, štiteći se kapom CIA i Stejt Departmenta, zadaje težak udarac administraciji predsednika Trampa, koji, očigledno, nije obavešten o Pompeovom biznisu.
Tako je 1. septembra Pompeov sakupljač novca Metju Palmer, koji je uhvaćen u mnogim špekulativnim poslovima sa Toni Blerom, koji je, kao i on, blizak saradnik Bila Klintona, pobedonosno došao kao lični izaslanik gospodina Pompea za Balkan, da poseče mnoge glave koji smetaju Aleksandru Vučiću i mafiji sa Balkana.
Da se srpskoj opoziciji loše piše, govori i podatak da su se bivši poslanici Evropskog parlamenta Eduard Kukan i Knut Flekenštajn (Frankenštajn), sastali u Narodnoj skupštini Srbije sa poslaničkim grupama, u posebnim razgovorima, sa kojih nisu davali nikakve izjave. Marinika Tepić, narodna poslanica je saopštila da su oba ova emisara, od ranije poznati građanima Srbije, po svom kriminalnom delovanju i podršci Vućiću, ''izrazili skepsu u pogledu bojkota izbora od strane opozicije''.
Predhodno je evropski emisar Dejvid Mekalister snažno podržao Vučića da ostane na vlasti, spočitavajući opoziciji da mora izaći na izbore, koje su unapred izgubili.
I ako je dan ranije Vučić najavio hapšenje jednog od opozicionih vođa Dragana Đilasa, njima to nije smetalo. Nije im smetalo ni kada je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, dok su oni divanili sa Vučićevim poslanicima, saopštio da je uhapšeno troje osumnjičenih koji su, kako je rekao, oštetili RTS za 688 miliona dinara.
Gospodin Stefanovuić je predstavnik izvršne vlasti, nije ovlašćen da ima uvid u bilo kakvu aktivnost policije u otkrivanju krivičnog dela, jer istragu sprovodi tužilac, a ne predsednik države i potpredsednik Vlade.
Svi mediji iz Velike propagande laži su se okomili na gospodina Đilasa, citirajući navode iz krivične prijave, u koju, osim državnog tužioca, niko drugi, dok se istraga ne okonča, ne može imati uvid.
Dakle, o kakvoj se to mafiji radi, koja tera opoziciju da izađe na izbore, da bude vređana u parlamentu i pod stalnom pretnjom hapšenjem.
Zašto to, mamu vam jebem, ne radite u Sjedinjenim Državama, u Slovačkoj, u Nemačkoj...
Da li je to politika predsednika Trampa da državama, koju su okupirale i u ropstvo stavile prethodne administracije, oduzme svaku nadu da se iz ropstva mogu izvući?
Iako je njegova dosadašnja politika, u uslovima i kada se Sjedinjene Države nalaze pod okupacijom otpadnika bivših demokratskih administracija, bila skoro besprekorna, predsednik Tramp bi se morao osloboditi protuva kakve su državni sekretar Pompeo i njegov konsiljero Palmer.
I dok se na srpsku opoziciju vrši pritisak da poljube Vučića u dupe, on, provodeći svoje poslednje dane, preti potpunim uništenjem svakog drugačijeg mišljenja, koje dovodi u pitanje pljačku njegovog kartela, njega, brata Andreja i članova porodice.
I na srpskoj opoziciji leži velika odgovornost što ne odbija svaku vrstu razgovora sa belosvetskim protuvama, kao i sa Metju Palmerom, da odbije svaku vrstu razgovora sa Vučićem.
Ista klika vršila je pritisak i na opoziciju u Albaniji, ali su građani odbili da izađu na izbore i izveli Edi Ramu, američkog državljanina na čistac. FBI-a, DEA i Agencija za pranje novca su uspele da u Tirani ''osakate'' Ramin biznis, uhapsivši njegove ministre i šefove policije i narko bosove. Nisu mogli da mu dođu glave, jer ga čuvaju Palmer i Pompeo.
Treba ostaviti na čistini i tipove poput razularenog narkomana Sergeja Trifunovića i ništarija koje će Vučić platiti sitnim parama.
Već je primećeno da se dobar deo članova SNS-a, po zadatku, priključuje stranci Sergeja Trfunovića, koji će, posle izbora, postati poslanici. Njemu će Vučić dati 15 odsto biračkog tela. Podatke o nesrećnom Sergeju objavićemo na našem sajtu.
Prava srpska opozicija mora shvatiti da će građani, koje pozovu na bojkot, sigruno ostati kod kuće za vreme glasanja. I biće besni što režim i dalje pljačka, zadužuje i uništava Srbiju.
Agenti CIA u Beogradu, nalaze se u centru u Krnjači, šalju izveštaje koje dobijaju od srpskih lekara koji leče Vučića, da je on u ozbiljno teškom stanju i da iznenada može da umre. Na to i računaju mafijaši poput Majka Pompea i Metju Palmera...
Sve televizije sa nacionalnom frekvencijom su u potpunoj službi Aleksandra Vučića, sa svakodnevnim klevetničkim aktivnostima prema opoziciji. Svi dnevni listovi, osim DANAS-a su u njegovoj službi u najprljavijoj kampanji i lažima o njegovim uspesima.
Da li to mafija iz Stejt Departmenta želi da definitivno uništi hrišćanstvo?
Dobar deo krivice snosi i gospodin Đilas, koji je opoziciju koristio kao zaštitu od Vučića, driblajući građane u pobuni, da se smire, da sa Vučićem treba pregovarati.
Iako opozicioni Aktivisti i lideri imaju novca, ne pada im na pamet da pokrenu dnevne novine, radio ili te-ve stanicu, ili jutjub kanal. Zar Vučića treba da obore gladni građani i vlast predaju njima u ruke, koji se šepure u parku ispred Vučićevog kabineta?