Dežurna

Kako srpska kriminalna vlast laže o ''prosečnim zaradama i penzijama''

“Zlatno doba” gladnih usta

Socijalne razlike u Srbiji su užasavajuće. Većina zaposlenih prima minimalac, više od 100.000 penzionera prima 10.000 dinara mesečno. Dok postoje zaposleni sa platom od tri miliona evra godišnje i penzioneri sa hiljadu i više evra mesečno. Sve ovo pokazuje da se mi kao društvo udaljavamo od najavljenog „Zlatnog doba" i približavamo krvavim socijalnim sukobima.

Milan Malenović

U jednom od svojih mnogobrojnih monologa pred kamerama Aleksandar Vučić je početkom avgusta rekao i ovo: „Prosečna plata u ovom trenutku u Srbiji iznosi oko 510 evra i među najvećim je u regionu." Posle je u istom tom govoru najavio da će pre kraja godine prosečna plata preći 500 evra i dostići, moguće, i 510 evra.

Prosečna plata je, dakle, već 510 evra, a ona će, po Vučiću, porasti na 500 evra!?!

Da bi nekako ublažili ovu predsednikovu glupost, njegovi botovi su se rastrčali po medijima dajući sve gluplje analize realnog stanja i sve bombastičnije najave „novog Zlatnog doba" koje samo što nije stiglo.

Brojke su, međutim, neumoljive i one pokazuju kako ne samo da smo još uvek udaljeni od „Zzlatnog doba", već da se od njega sve više udaljavamo. Mada, nekima je i sada odlično.

Na primer poslanicima, predsedniku Republike i zaposlenima u Predsedništvu i Skupštini: njihove plate konstantno rastu i usklađuju se sa porastom troškova života (poslednje povećanje od sedam odsto važi retroaktivno od januara ove godine), mada većini one služe kao džeparac, jer imaju najmanje dva primanja mesečno.

Sve što su obećali narodu, narod im je omogućio da imaju - rekao je jednom Vladimir Bulatović Vib.

'Političari najradije govore o „prosečnom prihodu", „prosečnoj plati", „prosečnoj penziji"... Ovo „prosečno" se u Republičkom zavodu za statistiku dobija tako što se saberu sve vrednosti nečega što se istražuje (na primer plate), pa se to podeli sa brojem ljudi koji to dobjaju. Sve kao u onom starom vicu kako jedan čovek jede samo meso, a drugi kupus, pa njih dvojica u proseku jedu sarmu. Za neka istraživanja dovoljni su i ovi podaci, a oni su posebno podobni da opravdaju vođine najave dolaska „Zlatnog doba".

Statistika, posebno ona u modernim i razvijenim državama, osim pojma „prosečno" poznaje i objavljuje i „medijalno" i „modalno", a upravo ove kategorije dokazuju kako smo sve siromašniji.

Medijalna zarada (plata ili penzija) je iznos tačno na sredini niza isplaćenih plata ili penzija, što znači da polovina zaposlenih, odnosno penzionera prima zvaničnu platu (penziju) ispod tog iznosa a polovina više od toga.

U Srbiji zvanično prosečna neto plata u junu mesecu je iznosila 53.633 dinara, kako je objavio Zavod za statistiku. To bi značilo da su se plate u odnosu na maj snizile, jer je tog meseca, opet po RZS-u, prosek bio 55.380 dinara. Kakav god kurs evra da izaberemo, nikako ne možemo da dođemo do 510 evra mesečno po prosečnom zaposlenom. Po srednjem kursu za maj prosečna plata je iznosila 470,64 evra.

Ovo je lepša strana statistike koju vlastodršci stalno prikazuju narodu ne bi li ga ubedili da mu se samo priviđa da je siromašan i gladan.

Republički zavod za statistiku je tek u poslednje vreme i veoma stidljivo počeo da objavljuje medijalne zarade zaposlenih, a ona je za jun mesec iznosila 41.045 dinara, odnosno 342 evra.

Prosečna plata je od medijalne bila veća za oko trećinu, što je velika razlika koja svedoči o ubrzanom raslojavanju društva na one veoma bogate i one enormno siromašne.

Da je ovo tačno vidi se iz pregleda strukture zarada u prošloj godini. Od nešto više od sedam miliona stanovnika u Srbiji samo su 25.612 građanina prijavila da su u 2018. zaradili 2.470.644 ili više dinara, odnosno najmanje trostruko više od prosečne bruto plate u Republici.

Najviša zarada je pri tome iznosila za običnog građanina neverovatnih 350 miliona, a najniža najviša zarada 52 miliona dinara za godinu dana.

Da bi toliko zaradio, prosečni građanin bi morao da radi između 60 i 390 godina.

Građani sa medijalnom zaradom bi morali da rade za trećinu duže kako bi prihodovali onoliko koliko su neki u Srbiji zaradili za samo 12 meseci.

Postoji i treća statistička kategorija koju Republički zavod za statistiku skoro nikada ne objavljuje, a to je modalna zarada, odnosno plata koju prima najveći broj zaposlenih. Zavod je, verovatno, nečijim propustom ovu kategoriju javno spomenuo samo jednom i to prošle godine u februaru za januar. Tada je modalna plata iznosila samo 52 odsto prosečne, odnosno 67 odsto medijalne. Ako pretpostavimo da je odnos ostao isti, onda najveći broj zaposlenih u Srbiji sada prima nešto malo iznad 28.000 dinara mesečno, odnosno tavori na minimalcu koji trenutno iznosi 27.000 dinara.

Ovo znači da većina zaposlenih tek za pola godine može da zaradi onoliko koliko čovek sa najvišom platom u Srbiji zaradi za samo jedan sat. Moramo da dodamo kako najveća plata ne znači i najveći prihod, jer su to različite kategorije. Postoje osobe koje ne primaju platu, ali ostvaruju zaradu, na primer od dobiti preduzeće u kojima imaju vlasnički udeo, od berzanskih poslova i tome slično.

Ovakva duboka raslojavanja na ekstremno bogate i ekstremno siromašne su tipična za najnerazvijenije države sveta i nisu nikakav indikator dolaska „Zlatnog doba", već najavljuju socjalne sukobe i političku nestabilnost.

Ovaj odnos se u suštini neće promeniti ni najavljenom mogućnošću porasta minimalne plate, kako to za kraj godine najavljuje ministar Zoran Đorđević. Naime, u ovom trenutku se špekuliše sa tim da bi najniža plata u Srbiji mogla da poraste do sedan odsto, a toliko povećanje su još početkom godine dobili narodni poslanici, predsednik Republike i vlade, predsedavajući Skupštine, kao i lica zaposlena u Predsedništvu i Skupštini.

Moguće povećanje minimalca za sedam odsto krajem ove godine tako ne bi značilo smanjenje razlika između zaposlenih sa najvišim i najnižim zaradama, već anuliranje njihovog rasta od pre nekoliko meseci. Šminkanje mrtvaca, što bi se reklo.

Čak ni ovako dopingovani statistički podaci o prosečnim zaradma nisu dovoljno ubedljivi da pokažu kako naša zemlja realno napreduje. Toga su svesni i zaposleni u Republičkom zavodu za statistiku pa obavezno daju zbirne podatke i poređenja, a ne mesec za mesec.

Tako su početkom avgusta objavili kako je prosečna zarada u periodu od januara do maja bila viša za 9,9 odsto nominalno, odnosno 7,2 odsto realno u odnosu na isti period od prošle godine. Zašto je izabran baš taj, a ne neki drugi period i zašto mediji prećutkuju realna kretanja na mesečnom nivou?

Slovenački zavod za statistiku nije imao nikakav problem da objavi, a njihovi mediji da to prenesu kako je prosečna majska plata bila nominalno manja za 0,1 odsto, a realno za jedan odsto u odnosu na platu od prethodnog meseca. Ipak, u odnosu na maj 2018. prosečna plata je u Deželi porasla nominalno za 3,4, a realno za dva odsto i iznosila je 1.113,88 evra. Uz takva kretanja teško da će bilo ko od nas doživeti dan kada će se prosečna plata u Srbiji izjednačiti sa istom takvom u Sloveniji, A tek modalne plate...

Umreti od penzije

Koliko su velike razlike između najviših i najnižih plata u Republici, isto su tako velike razlike i u penzijama. Najniža penzija trenutno iznosi 10.000 dinara, a prima je 105.650 penzionera, odnosno čak 6,2 odsto najstarijih građana. To je tek nešto iznad obavezne socijalne pomoći za najugroženije i ni izdaleka nije dovoljno za preživljavanje.

Istovremeno, najviša penzija iznosi 132.000 dinara i prima je 29 penzionera. Penziju od skoro 125.000 dinara prima 26 penzionera Fonda PIO i jedan korisnik iz kategorije samostalnih delatnosti, koji je sam sebi uplaćivao doprinose na najvišu osnovicu.

Polovina penzionera prima manje od 25.000 dinara, a po kategorijama to iznosi: 6,2 odsto samo 10.000 dinara, do 15.000 njih 21,6 odsto, 12,8 odsto prima penzije u rasponu od 15.000 do 20.000 dinara, a 15 odsto njih između 20.000 i 25.000 dinara. Skoro trećina penzionera mesec mora da preživi sa 100 i manje evra, dok postoje i oni koji dobijaju više od hiljadu evra mesečno. Užasne socijalne razlike.

Verovatno da bi se prikrile ove užasavajuće činjenice, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja prestao je da objavljuje podatke o prosečnoj plati i penziji zaključno sa martom mesecom ove godine. Po tim poslednjim objavljenim informacijama, od januara do marta je došlo do pada prosečnih zarada (penzije i plate). Neko sa vrha vlasti je procenio kako ovi izveštaji mogu da uznemire javnost, a posebno predsednika koji uporno najavljuje "Zlatno doba", pa se sajt više ne ažurira.