Stav

OBAVEZE

Branko Dragaš

Svi pričaju o pravima.Niko ne priča o obavezama. U lažnoj predstavničkoj demokratiji, gde se manipuliše glasovima porobljenog, okupiranog i zombiranog naroda,gde su političari postali oligarhija, u službi krupnog kapitala,veličaju se manjinska prava i obesmišljavaju većinska prava drugih građana.

Toliko se sve u društvu obesmišljava i toliko se uništavaju demokratske institucije sistema, da smo potpuno zaboravili šta je to Demokratija i zašto su se ljudi vekovima borili za demokratska politička načela.

Razočarani današnjom lažnom predstavničkom demokratijom, koja je potpuno izvitoperila demokratske principe i razorila demokratska institucije, gde su polititičari postali klovnovi, cirkusanti i komedijaši, prema planu skrivenih upravljača sveta,spadala za zabavljanje i sprdanje probljenih i opljačkanih birača, razočarani građani napadaju demokratiju i proglašavaju je najvećim zlom naše propasti.

Neki mi čak i pišu da što manje upotrebljavan naziv demokratija, jer to narod ne voli da čuje.Tako upadamo u ozbiljan civilizacijski problem da možemo sa prljavom vodom u lavoru da izbacimo i bebu koju smo kupali.

Otuda moja namera da u ovom tekstu, na jedan miran i razložan način, koristeći se mozgom, umesto pljuvačkim žlezdama, misaonim aparatom koji nam je potreban kako bismo pronašli izlaz iz naše današnje tragedije, objasnim osnovne postulate koje smo, ne znam zbog čega, svi zaboravili i pristali smo na manipulaciju političkih špekulanata.

Stvari su vrlo jednostavne, ali se one danas namerno prikazuju složene i zamršene. Zato sam odlučio, zbog mladih ljudi, koji sve više čitaju i prate naše pisanje, koji su budućnost naše države, da održim kratak čas demokratije, jer ih o tome ne uče ni u školi, niti u porodici. Trenutna situacija u društvu je takva, budimo iskreni i to sebi priznajmo, da nervozni i prezaduženi roditelji na pitanje svoje zainteresovane dece - šta je to demokratija, odgovaraju besno i brzo - demokratija je jedno veliko sranje!

tome da je politika jedna velika kurva i da trebamo da bežimo od politike, učene su i naše generacije u titoizmu. Upravo zbog toga, generacija pedesetih godina, kojoj i sam pripadam, spada u propalu, neizraženu, razmaženu, sebičnu i konformističku generaciju, koja je bežala od politike, javnog nastupa, eksponiranja i pobune, pa je zato glavni krivac za našu današnju propast.

Oni su uvek čekali da neko drugi nešto uradi za njih,da se zaposle preko veze, da dobiju posao na kome se ništa ne radi, da odu u penziju preko veze, da letuju i zimuju na kredu, da prožive život bezbrižno i da budu udaljeni na pristojnom odstojanju od pokvarene politike.

Naravno, moramo da kapu skinemo, u znak poštovanja, prema onima koji su čitav svoj život posvetili borbi za pravdu, poštenje, odbranu javnog dobra i javne reči, koji su hrabro ustajali za odbranu demokratije i slobode građana.

Jedan od tih poslednjih samuraja među našom generacijom je i glavni urednik ovog lista Milovan Brkić, koji je postao legenda te pobune protiv totalitarnog političkog sistema. Uopšte nije važno da li je to bio titoizam, nacional-socijalizam,neoliberalni kapitalizam ili veleizdajnički dramoserizam, Milovan Brkić je izlazio hrabro, bez zadrške, bez uvijanja i bez trulog kompromisa u obračun sa političkom mafijom na vlasti.

Moramo priznati, gospodo drugovi,neospornu činjenicu, bez obzira da li se nama sviđalo ili nesviđalo to što piše i uređuje Milovan Brkić, da je on jedini danas ostao dosledan u svom razaranju totalitarnog političkog sistema. Za to što on radi morate da imate, pored neosporne inteligencije, i nešto veliko što su savremeni muškarci odavno izgubili.

Pitanje koje postavljam mojoj generacije je sledeće - šta ste vi uradili da sprečite nastanak današnje tragedije? Zašto ste ćutali? Zašto ste gledali svoje poslove dok je Srbija propadala?Zašto se niste pobunili? Koga ste se plašili? Zašto to danas ne uradite, kada ste ušli u poslednju četvrtinu vašeg potopljenog života? Koga se danas više plašite? Da li je moguće da ćete čitav život da proživite plašeći se da ne narušite svoj komoditet?

Šta je onda, građani pokorni, život? Koji je smisao života ako ga proživimo kao iskompleksirana kišna glista? Znam da čitate Brkićeve tekstove i da se naslađujete time kako je opleo ove ili one prevarante na vlasti. Zašto to vi niste uradili?

Opravdavate sebe lažima da je to zadatak nekoga drugoga. Nekog ludo hrabrog Milova Brkića koji ima petlju da to prvi napiše. Zašto je to obaveza Milovana Brkića? Zašto to nije i vaša obaveza? Srbija nije vlasništvo Milovana Brkića i nejgovog uređivačkog tima. Srbija nije njegova privatna kompanija. Srbija je i vaša domovina.

Vi imate isto obavezu kao bilo ko od nas, koji se eksponiramo u javnosti i koji pišemo to što niko ne sme da napiše. Zašto se eksponiramo? Zašto se bunimo? Mislite li da smo egzibicionisti? Dosadno nam je u životu? Ne znamo šta drugo da radimo? Odgovor je uvek isti - ne možemo da ćutimo i trpimo nasilje.

Ne možemo da okrenemo glavu i da kažemo da nema političkog nasilja Uzurpatora. Ne možemo da zatvorimo oči i da kažemo da nema prevare, otimanja, falsifikovanja, pljačke, korupcije i laži. Ne možemo da pristanemo da psihopate i šizofreni manijaci siluju javno mnjenje.

Ne možemo da prihvatimo da kriminalci na vlasti uništavaju sve ono što su naši slavni preci u krvi stvorili. Ne možemo da dozvolimo da nam ispiraju mozak glupostima i da nam vređaju inteligenciju. Ne možemo da budemo okovano roblje jedne propale politike. Sve što pišete nama da trebamo mi da uradimo, odnosi se na vas same. Vaša i naša je obaveza da spasimo Srbiju dalje propasti. Vaša i naša je obaveza da ostavite sve druge poslove i da se posvetimo samo jednom zajedničkom poslu - spasu Srbije.

Vaša i naša je obaveza da se, makar na kratko, vratite u Srbiju i da nam pomognete da zbacimo tiraniju. Zar ne vidite da ne možemo sami? Zar ne vidite da psihopata hoće, koristeći se državnim aparatom represije, da satre srpski narod? Zar ne vidite da ga krstaši podržavaju da istrebi Srbe? Zar ne vidite da je Uzurpator spreman da, sve nas koji raskrinkavamo njegovu prevaru i dokazujemo njegovu pljačku, uništi, zatvori i likvidira.

Vidite li vi sve to? Pa, zašto onda, građani pokorni, još uvek ćutite? Šta treba, braćo i sestre, još da se dogodi da se vi pobunite? Nemate prava više da ćutite i da se sakrivate iza šifrovanih profila na društvenim mrežama. Nemate, bre, prava više da se kurčite iza lažnih profila.

Izađite na SVETLO i pokažite da ste ljudi dostojni poštovanja. Izađite na SVETLO i pokažite da niste štakori i da se ne plašite političkog mraka.Kažete da je demokratija prevaziđena i tako pomažete Uzurpatoru da ustoliči tiraniju.Da li je tiranija bolja od demokratije?

Da li je vlast jednog političkog idiota bolja od demokratije? Izvorno demokratija znači vladavina naroda. Naroda koji bira svoje predstavnike u vlasti. Predstavnici biraju Vladu, koja upravlja državom u ime naroda. Sve je tako jednostavno i prosto. Znači, čitav sistem je postavljen tako da narod odlučuje.

Političari moraju da služe tom istom narodu. Pa, zašto, narode srpski, kada vam je istorija i zakon dali obavezu da odlučujete, ne uzmete vlast u svoje ruke? Šta vas to sprečava? Vaš strah i neznanje. Vaša povodljivost i potkupljivost.

Građanin ima ustavnu obavezu da vlada svojom državom. Pa, što onda ne vladate? Ko vas sprečava da uzmete vlast u svoje ruke? Šta čekate? To je danas vaša jedina prava obaveza. Nemojte da se krijete iza svakodnevnih, banalnih i trivijalnih gluposti. Promašili ste temu. To nisu vaše prave obaveze.Vaše prava i jedina obaveza je da zajedno sačuvamo jedinu državu koju imamo.

Mi nemamo rezervne države. Srbija je vlasništvo svih nas građana.Ona nije lično vlasništvo političkog ološa. Ona nije vlasništvo Uzurpatora.

Građani Srbije, zašto ne branite svoje zajedničko vlasništvo? Da li vaš stan ili kuću dajete drugima na upravljanje? Da li vaš stan ili kuću naseljavate migrantima? Čiji je vaš novac u banci? Možete li da ga povučete kada hoćete? Možete li da odbijete da štedite u banci? Možete li da držite vaš novac kod sebe?

Ako smo ovu lekciju savladali, onda vas pitam - šta je,gospodo drugovi, vaš glas na izborima? To je vaša privatna svojina.To je vaše nasledstvo od predaka, koji su vam, svojom krvlju, to izborili i ostavili u amanet.

Zašto vaše vlasništvo u državi prodajete na izborima sa sto grama kafe? Ako bi se danas prodavala država Srbija, daleko bilo,ako bi njena tržišna cena prodaje bila 6.000 milijardi evra i ako 5,8 miliona državljana ima pravo glasa, onda to znači da vrednost jednog glasa u akcionarsko društvu Republika Srbija iznosi 1.034.483 evra.

Zašto vaš glas, koji vredi preko milion evra, prodajete za 2 evra? Da li svoj stan od 60.000 evra prodajete za dva evra? Zašto ne prodajete? Ako volite Vučića i verujete da je on genije, vi ćete mu dati punomoćje da vaš stan proda za dva evra?

Hoće li to građani da urade? Neće. Znaju građani da je to prevara. Kakva je onda razlika u poređenju sa državom? Nema nikakve razlike. I država i vaš stan imaju svoga vlasnika. Na vašem stanu ste samo vi vlasnik, dok ste u državi Republika Srbija suvlasnici sa 5,8 miliona drugih građana.

Ako sam uspeo da objasnim značaj vlasništva glasa građana na izborima, onda građani imaju obavezu da sami upravljaju svojom imovinom.Imamo obavezu da brinemo o našoj zajedničkoj imovini, da je uvećavamo i da našim potomcima ostavimo veću imovinu, nego što su je oni ostavili nama.

Kada neko kaže - mene politika ne zanima, to je isto kao kada bi neko rekao mene ne zanima vlasništvo nad stanom u kome živim.Taj koji bi tako nešto rekao za svoj stan ne bi se smatrao, kako su antički filosofi rekli, političkim idiotom, nego bi ga građani ismejali kao pravog idiota.

Znači, da se našalimo malo, krivično je delo ako prodajete svoj glas za dva evra,ali ako ga prodajete za milion evra, razlika iznad ove cene ide posrednicima, onda ste postigli pravu tržišnu cenu. Eto, sada ste dobili pravu cenu po kojoj možete da prodajete vaše biračko pravo.

Apsurdnost ovakve političko-matematičke kalkulacije je jednaka apsurdnosti današnje lažne predstavničke demokratije u kojoj, zapravo, manjine odlučuju.

Suština izvorne demokratije se sastoji u tome da građani, koji imaju biračko pravo, donose odluke. Tako se građani izjašnjavaju o svim pitanjima u društvu.Vređati građane da su glupi i da ne znaju šta odlučuju, posledica je političke manipulacije političkog ološa, koji špekulišu na političkom tržištu, kako bi vladali, tvrdeći uporno da građani svoju imovinu od 60.000 evra hoće da prodaju za dva evra.

Namerno se tako obesmišljava demokratija i pravi politički totalitarni sistem, koji je danas uništio civilizaciju i čovečanstvo doveo na rub biološkog opstanka.Odluke u demokratskom društvu donosi većina i manjina mora da sprovodi te usvojene odluke. Odnosno, manjina u društvu ima obavezu da poštuje odluke većine.

Nažalost, lažna predstavnička demokratija je uzdigla prava manjine nad odlukom većine u društvu.To se programirano radi kako bi manjina mogla da vlada većinom.Manjina može svoja prava da ostvaruje isključivo tamo gde joj to dozvoli većina, jer odluke većine su obaveza za sve građane u društvu.To je jedina prava demokratija.

Navešću medijski eksploatisano pravo LGBT populacije da mogu kao, beznačajna manjina, da terorišu volju većine. Prava demokratija je da se neko vreme, recimo, do tri meseca otvore mediji za sve javne ličnosti i da se razgovara o pravima LGBT populacije. Nakon toga, organizuje se glasanje građana. Ako većina građana donese odluku da se ograničavaju prava LGBT populacije samo u njenim, manjinskim, privatnim zajednicama, onda nema više javnog promovisanja LGBT ideologije, jer većina to ne dozvoljava.

Obaveza manjina je da poštuju volju većine. To se odnosi na sve odluke u društvu. Elektronsko doba nam je omogućilo da imamo alate kojima možemo uvek da proverimo, brzo i tačno, ko je većina, a ko manjina u društvu. Znači, da zaključim, mi propadamo zato što nema demokratije u društvu, a ne zbog toga što ima demokratije.Moramo da se vratimo izvornim načelima neposredne demokratije. Prava i obaveze idu zajedno.Naša obaveza je da spasimo Srbiju.Nemojte da bežite od vaše obaveze. Nije pošteno prema našem pokolenju.