(P)likovi

Pravosudni sistem predstavlja značajnu kariku u mafijaškom lancu, kojim je Aleksandar Vučić okovao Srbiju

On kažnjava i oprašta

Srbija nije pravna, nego privatna država Aleksandra Vučića. Diktator sve institucije zloupotrebljava u ličnom, porodičnom i stranačkom interesu, pa i pravosuđe. Vučić tuži, sudi i presuđuje, kažnjava i oprašta. Kako to izgleda u praksi pokazuju primeri Vladimira Vučinića, koji je pod pritiskom napustio sudijsku funkciju, ali i Vučićeva tužba protiv Dragana Đilasa i, s druge strane, pravosudna zaštita pokajnika Saše Mirkovića i prebega Aleksandra Šapića. O tim slučajevima piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj aktuelnog gospodara života i smrti u Srbiji.

Predrag Popović

Pravosudni sistem predstavlja značajnu kariku u mafijaškom lancu, kojim je Aleksandar Vučić okovao Srbiju. Tužioci i sudije postupke ne vode u skladu sa zakonima, nego sa interesima vođe naprednjačkog kartela.

Po Vučićevom nalogu ili s njegovim odobrenjem, urednici i novinari Magazina Tabloid neprestano su izloženi sudskom progonu. Sudije vode montirane postupke, kažnjavaju i za tekstove koji nisu objavljeni, a javni izvršitelji, uz asistenciju policijskih odreda, plene imovinu redakcije. Na stranicama našeg Magazina objavljene su na stotine dokaza zloupotreba tužilačke i sudijske funkcije od strane nekoliko desetina simbola korumpiranog i kriminogenog pravosuđa. Objavili smo i izjave mnogih sudija, ne otkrivajući njihov identitet, koji se stide stanja u kome se nalazi institucija u kojoj rade, kao i svojih kolega, koje su spremne da krše zakone kako bi zadovoljili predstavnike vlasti.

Pre sedam godina detaljno smo izveštavali o optužnici protiv tajkuna Miroslava Miškovića i sudskom postupku, koji je Vučić montirao protiv njega. Taj slučaj je montiran tako da se Vučić, u predizbornoj kampanji prikaže glasačima kao hrabri borac protiv bogataša koji su opljačkali državu i narod, a da bi potom bila doneta presuda, koju će Mišković lako osporiti i naplatiti odštetu, naravno ne iz Vučićevog, nego iz džepa građana. Kako je režirana ta političko-pravosudna predstava otkrio je Vladimir Vučinić, predsednik veća koje je 2013. godine vodilo postupak protiv tzv. putarske mafije.

Vučinić je 5. decembra 2013. potpisao odluku kojom je dozvolio da bude vraćen pasoš Miškoviću, kako bi mogao da putuje u London od 9. do 16. decembra. Dva dana kasnije, dok je držao predavanje na panelu o novom Zakoniku o krivičnom postupku, Vučiniću je stigla sms poruka vršioca dužnosti predsednika Višeg suda "Da li je tačno da si ovome vratio pasoš?" Nešto kasnije stiglo je i sms naređenje: "Dođi u Palatu. Odmah!"

- Odmah je krenuo ofanzivno, po prvi put otkako smo se upoznali. "Zar ja moram od Veljovića da saznam šta rade sudije? Hoćeš da se Mišković Vučiću smeje sa Trafalgara?" Milorad Veljović je bivši direktor policije, a Trafalgar, kao što je poznato, čuveni skver u Londonu, gde je Mišković trebalo da otputuje. Vučić je tada prvi potpredsednik Vlade Srbije. Bio sam u šoku. "Smatraj da od danas više nisi predsenik Posebnog odeljenja. Još ću razmisliti da li ću te ostaviti kao sudiju u tom odeljenju, ili ću te vratiti u Palatu. Jedina ti je šansa da ostaneš sudija u Specijali ako u ponedeljak dođeš prvi na posao, opozoveš odluku i pošalješ policiji faksom nalog da ga ne puste da izađe iz zemlje." Nisam mogao da verujem šta čujem! Kao da sam se našao u nekom ružnom snu. Jasno je bilo da se njegove reči odnose na mogući kraj moje karijere u toj oblasti, koju sam do tada obavljao punih sedam godina, najbolje što sam mogao i bez prigovora - napisao je Vučinić u nedavno objavljenog memoarskoj knjizi "Pod pritiskom".

Baš pod pritiskom, Vučinić je napustio sudijsku funkciju. To nisu, niti će mnoge njegove kolege, koje pristaju da izvršavaju naloge vrha vlasti. Za žrtve njihovih odluka, kao i za stanje u pravosuđu, nije bitno da li to rade iz straha, ucene, uverenja, ili s koruptivnim motivima. Kako god bilo, odluke o nečijoj sudbini donose u zavisnosti od interesa vođe, a ne u skladu sa zakonom.

Tužbe protiv Vučića su podnosili Vuk Jeremić, Boško Obradović, Saša Radulović i mnogi drugi stranački prvaci. Vučić se nikad nije pojavio ni na jednom ročištu, najčešće pod izgovorom da mu nije uručen poziv.

Umesto u sudnicama, junačio se u televizijskim studijima, pred Sarapom i Marićem. Ponavljao je laži i uvrede na račun opozicionara, koji su ga tužili, a, sav skrušen, čudio se što satisfakciju traže na sudu, umesto na izborima, u političkoj areni. „Nema toga što o meni nisu rekli. Da sam debeo, diktator, picoust, ćorguz, majmun, peder, ludak, bolesnik, žvalonja, svašta su govorili... Šta su sve pričali o mom bratu, pa gde im je „Franš", gde su videli njegova imanja u Vojvodini? On nema plac ni od jednog ara nigde u Vojvodini. Odvedite me, vi lažovi, bilo gde i pokažite mi jedan plac mog brata. Naravno, nećete me odvesti nigde, jer ne postoji. Političari koji lansiraju te priče polaze od sebe i od onoga šta bi oni radili da su u prilici, i to projektuju na druge normalne i poštene ljude koji samo hoće napredak Srbije. Za razliku od mog brata, ja moram da trpim takve laži, protiv kojih se borim radom, a ne tužbama. Nikad nikoga od tih lažova nisam tužio", govorio je Vučić.

To je ponovio i u petak, 13. avgusta ove godine, iako je već potpisao tužbu protiv Đilasa. Sudska saga u kojoj njih dvojica imaju glavne uloge počela je još u oktobru 2018. godine tužbom Đilasa protiv Vučića radi naknade nematerijalne štete. Štetu od, kako je tužilac procenio, svega 300.000 dinara, tuženi je izazvao serijom izjava u kojima je tvrdio da he Đilas opljačkao građane Srbije i da hoće da to ponovi.

„Slobodan Milošević je uništavao ekonomiju nenamerno, nesmišljeno. Đilas i ostali su krali i pljačkali i otimali sve što su stigli od naroda. Uništili su sve što je Milošević ostavio u nasleđe. Svaku fabriku su razorili, a to im je služilo samo za lično bogaćenje, najbolje se vidi na primeru Dragana Đilasa i njegovih koalicionih partnera, Vuka Jeremića i drugih, koji su danas najbogatiji ljudi u regionu", rekao je Vučić. Tih stavova nije se odrekao ni u odgovoru na Đilasovu tužbu, a podneskom od 16. avgusta 2021. godine Vučić je podneo protivtužbu.

„Živimo u zemlji u kojoj je kriminal na svakom ćošku i povezan je sa državom i zbog toga ne može da se sa njim izbori", rekao je Đilas u jednom intervjuu, a u drugom je dodao: „Zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Aleksandru Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiju, koji podrazumeva potpunu kriminalizaciju društva." Uz to, Đilas je istakao da je „Vučić mentalno oboleo čovek" i da je „lažov i kukavica koji beži sa suđenja".

Vučić je osetio duševnu patnju kad je pročitao te navode, kojim je, kako se navodi u protivtužbi, Đilas vršio „kriminalizaciju njegove ličnosti". Međutim, Vučić se na još većim mukama našao kad je u Informeru pročitao da mu Đilas „otvoreno preti": „I treba da se plašiš, da sam na tvom mestu i ja bih se plašio". Diktator je prvo napunio pelene, a onda dao nalog advokatu Draganu Palibrku da tuži Đilasa.

- To što sam rekao da je Aleksandar Vučić mentalno oboleo može da se tretira kao uvreda ukoliko lekari jednog dana dokažu da nisam bio u pravu. Ja sam to procenio na osnovu toga što gledam šta taj čovek govori svakodnevno. Šta reći za čoveka koji u 11 uveče obilazi radove na kovid bolnici u Batajnici i viče obraćajući se opoziciji: „Hajde, miševi, dođite i ubijte me slobodno!" Ja mislim da to ne može normalan čovek da govori - rekao je Đilas.

Vladimir Todorić, Đilasov advokat, u odgovoru na Vučićevu tužbu je naveo da tvrdnja o mentalnim poremećenom predsedniku SNS-a „sama po sebi nije uvreda, jer biti bolestan nije nezakonito, ni sramota". Svaki građanin ima pravo na svoj doživljaj predsednika Republike i ima pravo da to izrazi ukoliko to nisu činjenične tvrdnje koje krše pretpostavke nevinosti. U odgovoru se, kao dokaz da je Vučić „lažov i kukavica koji beži sa suđenja", predlaže sudu da „izvrši uvid u to koliko je puta Vučić izostao sa zakazanih saslušanja, koliko puta su se vratile povratnice sa naznakama da ne živi na adresi koju je naveo čak i u protivtužbi, da ne živi ni na prijavljenom prebivalištu po JMBG, da ne radi na Andrićevom vencu br. 1 gde je zgrada Predsedništva, itd. Tri godine pravosuđe Republike Srbije (tačnije Treći osnovni sud u Beogradu) ne može da pronađe predsednika Republike niti na radnom mestu, niti na prebivalištu. Šest puta tuženi nije pristupio na zakazano saslušanje. Da nije tužno, bilo bi smešno."

Da bi se otklonile nedoumice, Todorić je predložio veštačenje „na okolnosti intenziteta straha truženog'' od strane sudskog veštaka neuropsihijatra koga sud pozove sa spiska redovnih sudskih veštaka.

Eto problema i za sudskog veštaka neuropsihijatra. Teško će se naći neki ekspert koji sme da pregleda Vučića, dijagnostifikuje njegove mentalne poremećaje, pa to još iznese pred sud. Takođe, teško će i postupajući sudija Ljiljana Biloš naći hrabrosti da prihvati predlog o veštačenju Vučićevog psihičkog stanja.

Kako sada izgleda, ovaj sudski postupak će se otezati dok god je Vučić na vlasti. Kad padne, neće biti bitan. Vučić će biti zatrpan mnogo ozbiljnijim optužnicama, koje će ga teretiti za teška krivična dela. Dok se to ne desi, služiće se već viđenim trikovima.

Prvi osnovni sud u Beograd u je, u januaru ove godine, prvostepenom presudom obavezao Vučića da Bošku Obradoviću plati 200.000 dinara zbog povrede ugleda i časti jer ga je nazvao lopovom i fašistom. Vučić se nijednom nije pojavio na tom suđenju, a njegov advokat ga nije ni pozvao da dokaže svoje tvrdnje. Obradović je bio zadovoljan presudom, ali samo dok na apelaciji nije poništena. U međuvremenu, Vučić je prestao da Obradovića naziva lopovom, fašistom, siledžijom, ljotićevcem i ostalim etiketama, kojima ga je godinama omalovažavao. Sad, uz vino i osmehe, konstruktivno razgovaraju o izborima, Mici Zavetnici i sličnim besmislicama.

Vučić je mnogo veće probleme imao sa svojim moralnim dvojnikom Sašom Mirkovićem. Znajući koliko su slični, godinama su izbegavali sukobe. Uzalud, tikva je morala da pukne. Po Mirkoviću. U svom predatorskom stilu, Vučić mu je montirao optužnicu i sudski postupak, koji je okončan presudom na 1,5 godinu zatvora.

Mirković je uzvratio svim sredstvima koja je imao na raspolaganju. Preko društvenih mreža i dostupnih medija optuživao je Vučića da je bio ratni huškač, da je odgovoran za spaljivanje američke ambasade i smrt jednog mladića, da komanduje batinaškim odredima i najvećom bandom na Balkanu... U otvorenim pismima, Mirković je poručivao da se ne plaši "jajare i klošara" Vučića.

Protiv Vučića je podneo krivičnu prijavu i privatnu tužbu radi isplate duga. Prema navodima iz tužbe, Mirković je krajem marta 2014. godine pozajmio Vučiću 600.000 evra, uz dogovor da taj iznos vrati do jula 2015. Vučić je, preko Tomice Žugića i Nenada Narandžića, vratio 48.000 evra, a još 20.000 je lično predao Mirkoviću. Tadašnji premijer je ostatak duga nameravao da isplati o trošku budžeta, kroz poslove u građevinarstvu, koje bi Mirkoviću obezbedila ministarka Zorana Mihajlović. Mirković je to odbio, a Vučić je onda odbio da mu vrati preostalih 532.000 evra, zbog čega je utužen.

Dok je na sudu tražio da mu vrati pozajmicu, u medijima je zahtevao odgovore na pitanja o tome kakvu je Vučić imao ulogu u hajci koju su predvodili Srpska napredna stranka i Srpska lista protiv Olivera Ivanovića, a koja je završena njegovim ubistvom. Mirković je, preko svoje produkcije „Rikošet", rešetao Vučića pitanjima: „Da li su Dragan J. Vučićević i Željko Mitrović samostalno vodili kampanju kompromitacije Ivanovića ili su to radili po Vašem nalogu? U kakvim ste odnosima sa Milenom Popović-Ivanović? Kada ste je upoznali? Koliko često ste se viđali dok je Oliver Ivanović bio u pritvoru i kojim povodom ste se susretali? Zašto progonite svakoga ko Vas pita ko je ubio Olivera Ivanovića?"

Progon se završio početkom avgusta 2019. godine. Crnogorska policija je jedno veče uhapsila Mirkovića u Budvi po poternici koju je Srbija raspisala sutradan. Vučić ga je kidnapovao i spakovao iza rešetaka.

Mirković je junački trpeo torturu. Legenda kaže da je celo jedno veče pružao otpor, pre nego što je popustio i pristao da bude sve što Vučić hoće. Polizao je pljuvačku kojom je godinama gađao vođu, obrisao naloge na Fejsbuku i Tviteru, ugasio sajt "Rikošeta" i političkog pokreta "Cela Srbija". Niko ne zna šta je bilo s tužbom i onih 532.000 evra. Ne zna se ni epilog sudskih postupaka koje su protiv Mirkovića pokretali Andrej Vučić, Biljana Popović Ivković i neki drugi jurišnici SNS-a, među kojima je i Vladimir Đukanović.

- Đuka moler je opljačkao Državnu lutriju Srbije. Đuka se druži sa kriminalcima, on je čak jedan od oficira organizovane kriminalne grupe u vrhu SNS-a. Ti možeš da morališeš naivnom narodu, ali meni koji te poznajem, kao i sve tvoje radove, ne možeš. E, Srbijo, bizoni postaju političari - pisao je Mirković na Fejsbuku, zbog čega ga je Đukanović tužio.

Posle svega, njih dvojica, sede pred kamerama i hvale komandanta Vučića. Đukanović je prvo objavio intervju s Predragom Koluvijom, vlasnikom najveće evropske plantaže marihuane, a onda je doveo Mirkovića, da dosoli lažima u interesu Koluvije i oba brata Vučića. Opušteno, kao što je optuživao Vučića da je šef terorista, Mirković je rekao da su ga nezakonito hapsili isti policajci kao i Koluviju. Na taj način optužio je Slobodana Milenkovića, zvanog Mali Senta, i abolirao Vučića, a istovremeno dokazao da je spreman da vladaru na raspolaganje stavi svih svojih 158 kg telesne mase i svih 0 grama morala.

Nešto manju telesnu zapreminu, ali sličnu količinu moralnih skrupula, Vučiću je iznajmio Aleksandar Šapić. Kao predsednik SPAS-a i opštine Novi Beograd, Šapić je tvrdio da " SNS može da me postavi za kralja Beograda, a ne gradonalečnika, ali sa njima nema saradnje". Tom stavu je ostao veran sve dok ga nije promenio. Kolektivnim utapanjem SPAS-a u SNS Šapić je rešio probleme sa zakonom, koje je izazvao raznim postupcima, od nelegalne gradnje do manipulacija s Fondacijom Budi human i skandala s lokalom "Indeks 10".

U oktobru 2016. godine Šapićev ujak Rade Dedović je kupio lokal "Indeks 10" od vlasnika Amdije Alilija. Nedugo posle transakcije umrli su i Dedović i Alili. Porodica Alili je podnela krivičnu prijavu protiv Šapića, za koga se tvrdi da je kupio taj objekat preko svog ujaka, i to tako što je iskoristio teško fizičko i psihičko stanje čoveka na samrti. Kupio ga je, kako se navodi u prijavi, za 30.000 evra, što je trostruko niža cena od tržišne. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u beogradskom Višem tužilaštvu četiri godine je vodilo predistražni postupak, ali Šapić nijednom nije pozvan na saslušanje. Neposredno pre Šapićevog ulaska u SNS, tužilaštvo je odbacilo krivične prijave porodice Alili i MUP-a Srbije. Na mestu pečenjare "Indeks 10" danas se nalazi objekat s nadzidanim još jednim spratom, koji je iznajmljen kladionici.

Šapić je na vrlo sporan način preuzeo Humanitarnu fondaciju Budi human. Sredinom septembra 2016. pripojio je svoju Humanitarnu fondaciju Novi Beograd - Aleksandar Šapić opštinskoj Humanitarnoj fondaciji Novi Beograd i gotova stvar. Vladimira V. Vučetića, osnivača opštinske fondacije, isterao je na ulicu i obezbeđenju naredio da ga ne pušta u zgradu. Po skraćenom protivpravnom postupku, rečenicom "sutra ne dolaziš na posao", Šapić je dao otkaz još dvema radnicama HF Novi Beograd. Radni spor je trajao pet godina, a rešen je u Šapićevu korist. Uložene su žalbe, a Apelacioni sud je naredio ponavljanje postupka po tužbi jedne od radnika.

- Fondaciju Budi human sam, uz velike muke, napravio iz krajnje humanih razloga i to za opštinu Novi Beograd i za sve građane Srbije. Ni u jednom trenutku nisam ni pomislio da će Aleksandar Šapić, kad se fondacija već razradila, da je "privatizuje, i uzme potpuno besplatno od opštine. Šapić je fondaciju Novi Beograd, koja je bila opštinska, pripojio sam sebi i još je u nazivu dodao svoje ime, kao da mu je to dedovina. Nije mi jasno kako je uopšte moguće da bilo ko prepiše sam sebi državnu imovinu. Na sajtu Agencije za privredne registre jasno se vidi da je overio ugovor o pripajanju fondacije u opštini Novi Beograd, u kojoj je predsednik. Ni Nušić, koji je pisao o lažnom doktoru u knjizi "Dr", nije bio toliko kreativan - ističe Vladimir V. Vučetić u objavama na Tviteru, gde ukazuje da "Šapića može da poštuje i podržava samo onaj ko ga ne zna, a ja ga, nažalost, odlično poznajem".

Od načina na koji je uspeo da preuzme fondaciju još više sumnji izaziva prikrivanje podataka o tome kako se raspolaže prikupljenim novcem. Upućeni tvrde da Šapić ima problem sa "računom broj 1". Na taj račun prebacuje se novac, koji je prikupljen, ali nije potrošen kad neko premine. Taj novac se koristi za hitne slučajeve. Zbog netransparentnosti, ne zna se da li je na tom računu bilo novca, koliko ga je bilo i zašto nije uplaćen u nekoliko slučajeva kad je bila trka s vremenom za spas pacijenta. Ako je bilo novca, na šta je potrošen? To su neka od pitanja, koja zasad ostaju bez odgovora.

- Šapić neće da odgovori kako se troše pare koje smo svi mi donirali. Na sajtu Budi human ne vidi se nijedna isplata kome je novac upućen. Šapić ne sme da objavi kako je potrošio 50 miliona evra. Gde si potrošio pare, Šapiću? Šta kriješ? Reci, junačino - poziva Vučetić, a nije jedini.

Šapić ignoriše pitanja koliko para ima na računu broj 1, šta je plaćeno s tog i ostalih računa i koliko trenutno na njima ima novca. Umesto odgovora, Šapić je sa svog naloga na Tviteru obrisao podatak da je osnivač Humanitarne fondacije Budi human. Obrisao je i podatak da je potpredsednik Srpske napredne stranke.

Status potpredsednika SNS-a Šapić nije prikrio zbog stida, što bi bilo razumljivo, nego iz revolta, posle žestokog verbalnog sukoba s Aleksandrom Vučićem. Iako je transferom u vrh naprednjačkog kartela rešio mnoge svoje probleme s pravosuđem, Šapić je, u stilu Vase Ladačkog, hteo mnogo više. Ratosiljao se muke s optužbama za nelegalne građevinske poslove i malverzacije s računima humanitarne organizacije, pa i istragom zbog pretnji novinaru Nenadu Kulačinu da će mu iščupati srce zbog insinuacija da je homoseksualac. Vanja Ćulibrk, zamenica tužioca u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, prijateljski je ubeđivala Kulačina i Marka Vidojkovića da odustanu od krivične prijave protiv Šapića, uveravajući ih da im ne preti nikakva opasnost, Šapić se samo malo iznervirao, pa pomenuo čupanje srca, a to nije strašno...

Kad mu je to prošlo, Šapić je pomislio da će moći i da moć, koju je stekao ulaskom u vrh SNS-a, iskoristi za praktičnije stvari, one koje najviše voli - divlja gradnja, sporna legalizacija objekata i sl. Tim povodom dao je nalog Bojani Radaković, gradskoj sekretarki za urbanizam i građevinske poslove, da mu "sredi neke papire". Uveren da je mnogo važan u naprednjačkoj nomenklaturi, Šapić se šokirao kad naređenje nije izvršeno. Još više se šokirao kad ga je Vučić izvređao, pred nekoliko svedoka. Uz povišene decibele, s radikalskim rečnikom, vođa mu je zapretio kažnjavanjem ako se usudi da još jednom u negativnom kontekstu pomene ime Bojane Radaković.

Šapić nije znao da nije važna funkcija koju ima u kartelu, nego bliskost s braćom Vučić. A, po tom pitanju ne može da se takmiči s lepom Bojanom, bez obzira na ono skandiranje na tribinama o Vučićevom pederluku. Naivan, bivši vaterpolista je u nekom društvu ogovarao Bojanu Radaković, ni ne pomislivši da zadire u zabranjenu temu. Iako okićem doktorskom titulom, nije imao kapacitet da shvati kako sekretarka nije sabotirala izvršenje njegovog naloga po svojoj volji, nego po naređenju Vučića. No, mlad je i talentovan, kad-tad će razumeti da će za Vučića uvek biti potrošna roba, kao i svi ostali saradnici.

Aleksandar Vučić koristi pravosuđe za zaštitu sebe i članova svoje porodice, ali i za obračune s političkim protivnicima i nepodobnim medijima. Vučić određuje protiv koga će tužioci, zašto i kad pokrenuti istragu, kakva će biti optužnica, kakva presuda. On kažnjava i oprašta. Sve u ličnom interesu, kako mu kad zatreba. Pritom, ne brine o tome šta će njega snaći kad se, posle promene vlasti, nađe na optuženičkoj klupi, da li će mu suditi iste ove sudije, koje sad prisiljava da krše zakone, i kako će protiv njega svedočiti sadašnji saradnici nad kojima se iživljava. Ne brine jer zna da ionako neće izdržati privođenje pravdi, izdaće ga srce zečije.