EKSKLUZIVNO

Dejan Bulatović u tekstu za naš Magazin otkriva zašto je napustio Stranku slobode i pravde

Neću sa Marinikom, ona radi za SNS

Sa tek napunjenih 16 godina života, Dejan Bulatović je počeo da se bavi politikom. Učestvovao je u demonstracijama 9. marta 1991. Istakao se i na protestima 1996/97, kad je osuđen na mesec dana zatvora zbog nošenja lutke s likom Slobodana Miloševića odevene u robijašku uniformu. Petog oktobra 2000. bio je među prvim građanima koji su upali u policijsku stanicu u Ulici majke Jevrosime u centru Beograda.Bulatović se bolje snalazio u uličnim, nego u stranačkim borbama. Kad je Srpski pokret obnove napustio koaliciju "Zajedno", Bulatović je napustio SPO i postao jedan od osnivača Demohrišćanske stranke Srbije. Posle petooktobarskih promena, DOS-ova vlast nije htela i mogla da ga zaštiti od pretnji i pritisaka kriminalnih grupa, pa je krajem 2000. zatražio i dobio azil u Francuskoj i postao prvi i jedini politički emigrant iz postmiloševićevske Srbije koga je prihvatio Zapad. Deset godina kasnije, po povratku, Bulatović je osnovao Zelenu ekološku partiju. Kratko vreme je sarađivao sa Sašom Jankovićem u okviru koalicije Građanski blok 381, da bi u aprilu 2019. godine svoju partiju prepustio Draganu Đilasu. Bulatović je tada izabran za potpredsednika Stranke slobode i pravde, a u aprilu 2022. dobio je mandat narodnog poslanika. U ekskluzivnom tekstu za Magazin Tabloid, Dejan Bulatović otkriva razloge zbog kojih je napustio SSP i odlučio da političku borbu nastavi u novom pokretu, čije osnivanje je u toku.

Piše: Dejan Bulatović

Potpuno svestan političkog rizika koji sam preuzeo, kao i činjenice da iza sebe imam gotovo tri decenije iskrenog opozicionog delovanja, odlučio sam da povučem potez koji će svakako činiti najveću prekretnicu u mojoj političkoj karijeri.

Podneo sam neopozivu ostavku na mesto potpredsednika Stranke slobode i pravde. Stranke čiji sam suosnivač i koja je nastala na temeljima moje Zelene ekološke partije, čiji sam bio predsednik. Verujući da koncept slobode i pravde može doneti dugoočekivane političke promene u Srbiji, odlučio sam da se ujedinim sa Draganom Đilasom. Međutim, odmah nakon osnivanja te stranke, ideja o slobodi i pravdi bačena je pod noge jednoj ženi, koja je, u to sam potpuno siguran, udarna pesnica u razaranju i razjedinjavanju opozicionog bloka u Srbiji. Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić biće, verujem, upamćena kao političarka koja je bez premišljanja razorila nadu građana Srbije da Srpska Napredna Stranka može biti pobeđena na izborima koji su održani trećeg aprila.

Za račun koga i čega?

Vreme koje dolazi ubrzo će pokazati.

Budući da sam davne 1996. godine koračao ulicama Beograda sa lutkom Slobodana Miloševića odevenom u zatvorsku uniformu, pa zbog toga pretrpeo političku tortutu i zlostavljanje zbog kojih je reagovao čak i tadašnji državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Voren Kristofer, ne mogu da dozvolim sebi da danas mirno posmatram urušavanje opozicije. Takođe, kao neko ko je nakon 5. oktobra 2000. godine, izabrao da ne ćuti na koketiranje novih vlasti i militantnih repova režima Slobodana Miloševića, pa zbog toga bio primoran da zatraži i dobije politički azil u Francuskoj, odlučio sam da ni sada ne ćutim na koketiranje Marinike Tepić sa Srpskom naprednom strankom.

Od samog osnivanja Stranke slobode i pravde aprila 2019. godine, Marinika Tepić je, iz meni do danas nepoznatih razloga, predano radila na osporavanju i unižavanju svega za šta sam se borio u okvirima stranke. Opredelio sam se da najaktivnije delujem kroz resor poljoprivrede, budući da sam i sam poljoprivrednik i da nadomak Šida imam svoje poljoprivredno gazdinstvo.

Uveliko pre početka predizborne kampanje, počeo sam da obilazim sela širom Srbije, kako bih na licu mesta mapirao najveće probleme sa kojima se suočavaju poljoprivrednici. Iz preko 50 sela radio sam „live" uključenja, u kojima sam uživo razgovarao sa poljoprivrednicima o aktuelnim problemima.

Kada je popularnost tih priloga na društvenim mrežama premašila konferencije za medije na kojima se tada još govorilo o čuvenoj „partiji i bratiji", Marinika Tepić je insistirala da sa tim načinom rada prestanem. Nije uspela u svojim namerama, ali je zato uspela da liši članstva u stranci mnoge vredne i kvalitetne ljude, koje je smatrala potencijalnom pretnjom.

Govoreći otvoreno i glasno o problemima u poljoprivredi, trpeo sam velike pritiske, kao što i sleduje istinskom opozicionom političaru. Samo dan nakon Konferencije za medije koju sam održao ispred Predsedništva Srbije, na vrata kućnog praga mi je pozvonila policija sa jasnom naredbom iz Beograda da mi se oduzme lovačko oružije za koje imam uredne dozvole.

Tim povodom mi je bilo zabranjeno da održim novu Konferenciju, ovaj put ispred Ministarstva unutrašnjih poslova. Samo par meseci nakon toga, na fasadi moje porodične kuće osvanuli su ispisani preteći grafiti, a za to je bez ikakvih dokaza optužen jedan od mojih prijatelja.

Sve to nije me zaustavilo, već sam nastavio da javno „prozivam" tadašnjeg ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koga sam, kao i velika većina poljoprivrednika u Srbiji smatrao direktno odgovornim za katastrofalno stanje u poljoprivredi. Epilog te borbe koju sam vodio i velikog pritiska javnosti jeste da, nekada nosilac izborne liste Srpske Napredne Stranke, danas više nije ministar poljoprivrede.

Za to vreme, Marinika Tepić se profilisala kao glasnogovornik o aferama aktuelnog režima. „Partija i bratija" Brnabić, Nemanja Stajić, Milorad Grčić, Igor Žeželj, Dragan Marković Palma, samo su neka od imena za koja je vezivala pronevere, skandale i kriminalne aktivnosti.

U moru afera isplivala je i jedna koja je nanela veliku štetu Stranci slobode i pravde, jer je bila potpuno izmišljena. Čuvena afera „Morović", koju je konstruisala sama Marinika Tepić, iako sam je, budući da živim u selu pored Morovića, u kome se i nalazi vojno poljoprivredno dobro na kome se isključivo uzgajaju koke nosilje, jasno upozoravao da nema ni traga o uzgajanju marihuane kako je ona tvrdila, donela je velike probleme zaposlenima na tom poljoprivrednom dobru.

Sve navedeno otvara brojna ozbiljna pitanja.

Zašto je i kako Marinika Tepić odmah nakon aprilskih izbora utihnula u kritici Srpske napredne stranke?

Gde su nestale čuvene partija i bratija nakon trećeg aprila?

Kako to da izuzev novinskih naslova, jedino ona nikada nije osetila posledice svoje „borbe" protiv Srpske napredne stranke, izuzev jedne kokoške koja je poletela ka njoj u Pančevu, dok su njenim kolegama razbijane glave, uzimano lovačko oružje, pisani preteći grafiti i maltretirane porodice?

Kako to da iz Strazbura dođe slika na kojoj upravo Marinika Tepić pored Sandre Božić, jedne od prvakinja aktuelnog režima, sedi nasmejana, za razliku od ostalih prisutnih opozicionih političara koji nisu našli za shodno da poziraju na spornoj slici?

Na ova i brojna druga pitanja, odgovori će uslediti u vremenu koje dolazi. Na veliku žalost, Stranka slobode i pravde je zaboravila da je jedan od potpisnika Sporazuma sa narodom u kome je Srpska napredna stranka jasno definisana kao najveća prepreka u normalizaciji ukupnog stanja u zemlji. Umesto poštovanja odredbi tog Sporazuma, dogovoren je sastanak „u četri oka", bez da je za mišljenje o tom susretu konsultovano šire ili uže rukovodstvo Stranke slobode i pravde. Po mojim ubeđenjima, taj potez načinio je presudnu razliku između stranke u čijem sam osnivanju učestvovao tada i stranke koja je postala danas.

Čistog obraza i mirne savesti podneo sam neopozive ostavke na sve funkcije kao i na članstvo u Stranci slobode i pravde. Odlučio sam da ne mogu i ne smem da dajem legitimitet Mariniki Tepić u njenom sve jasnijem lobiranju za interese Srpske napredne stranke.

Umesto toga, nameravam da kroz inicijativu koju ću osnovati i pokrenuti nastavim još odlučnije svoju borbu. Razgovar sa ljudima širom cele Srbije će svakako biti jedan od prvih koraka koji ću napraviti, jer želim priliku da otvoreno pogledam svakog čoveka u oči. Da potpuno iskreno iznesem svoje stavove, da prepoznamo zajedničke ciljeve i da svi zajedno iznedrimo tu pobedu koju tako dugo čekamo.

Prava opoziciona borba može se voditi samo na jedan ispravan način, a to je da se uspravno stoji i glasno govori protiv uništenja Srbije. E, takvu borbu nameravam da nastavim da vodim, kao samostalni poslanik i žestok opozicionar, sa ljudima koji u ogromnom broju prilaze, kroz inicijativu koju ću osnovati i samo i jedino po takvoj borbi želim da ostanem upamćen.