O tome se ćuti

Iz „praktikuma" naprednjačke otimačine: žderu, loču i glođu za sebe i Vođu

PRAVILA REŽIMSKE PLJAČKE

Od 2012. do kraja 2022. godine, tokom dosadašnje vladavine radikalskih „derivata" pod imenom Srpska napredna stranka, a pod komandom sumanutog Aleksandra Vučića, u stalnoj koaliciji sa Dačićevim neo-nacional-socijalistima (SPS), sistemska pljačka države i građana podignuta je na najviši nivo. Za potrebe temeljne otimačine, Vučiću su prišli i udruženi recidivi prethodne „demokratske pljačke" nekadašnji ministri Mlađan Dinkić, Kori Udovički, Aleksandar Vlahović i mnogi drugi, a sa njima i čitava armija raznih ekonomskih analitičara „poslovnih ljudi" bliskih ranijim vlastima. Svi oni su direktno ili indirektno „kumovali" mafijaškoj pljački Srbije u protekloj deceniji, od koje se ova država neće oporaviti ni u narednoj generaciji. Kako je „iznutra" izgledao dosadašnji model ovako udruženog kriminalnog poduhvata, kako i kojim metodama je funkcionisala otimačina epohe, koju je još uvek teško sagledati, sabrati, a još teže razumeti, iz perspektive žrtve, i kolektivne i pojedinačne.

Nikola Vlahović

Pred sam kraj prethodne, 2022. godine, tokom dva dana (5 i 6 decembra), u hotelu „Metropol Palace" u Beogradu, dešavao se dvadeset drugi po redu „Beogradski ekonomski forum", skup koji je teško staviti u jedan okvir. Bilo je tu ljudi iz evropske obaveštajne zajednice, ekonomista, prevaranata, stvarnih i lažnih biznismena, ili, kako je to najavio je organizator: „impozantan broj govornika visokih i najuticajnijih predstavnika Srbije, država iz regiona, važnih predstavnika međunarodne zajednice iz oblasti politike, poslovanja, nauke, obrazovanja, kulture, medicine, kao i iz drugih oblasti".

Neko je u šali rekao: „Bilo je čak i žena!". A, organizator je bila grčka kompanija TGI Group International, u vlasništvu legendarnog „Sime", ustvari Simeona Comokasa, nesuđenog drugog muža ex-yu starlete, Suzane Mančić, poznatog široj javnosti po zalutalom video snimku „u kompromitujućem položaju" sa imenovanom gospođom.

Ali, uprkos izvanrednoj važnosti ovoga skupa, koji je privukao veliku pažnju širokog fronta diplomatsko-obaveštajnog aparata evroatlantske koalicije, „Beogradski ekonomski forum", ostao je slabo ili nimalo zabeležen u Vučićevim prostačkim biltenima. U proameričkim medijima u Srbiji, prepisane su samo agencijske vesti ili kratki izveštaji o samom događaju.

Zvanične teme pomenutog „Foruma" organizator je stavio u jednu rečenicu: najaktuelnija pitanja vezana za Srbiju i svet. A, u pojedinostima, to su bila pitanja energetike, povezanosti na Balkanu, ključevi za ekonomski rast, strategije za finansiranje ekonomskog razvoja, budućnost maloprodaje, inflacija, energetska efikasnost, digitalizacija i slične uopštene fraze, koje su kao algoritmi, samo dobro upućenima davali važne informacije.

Skup su između ostalih „uveličali" Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike, Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacije, Rade Basta, ministar privrede, Martin Dvorak, zamenik ministra spoljnih poslova Češke Republike, Janis Smirlis, generalni sekretar za međunarodna ekonomska pitanja ministarstva spoljnih poslova Republike Grčke, Majk Mišel, predsednik Saveta stranih investitora, Vladimir Đorđević generalni direktor kompanije VISA, viceguvernerka NBS Ana Ivković, Nikola Dimitrov, bivši ministar spoljnih poslova Republike Severne Makedonije, Emanuel Žofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji kao i mnogi drugi, znani i neznani (neki od tih „neznanih" imali su znatno „viši čin" od „znanih").

Zašto je i kome ovaj „Beogradski ekonomski forum" 2022. bio toliko važan? Sudeći prema broju prisutnih posmatrača iz senke, raznih „solista" i grupnih „pevača" evroatlanskih službi, a sudeći i prema kandidovanim temama za raspravu, bila je ovo klasična sondaža stvarne ekonomske, finansijske, privredne, pa čak i kulturne i naučne orijentacije Srbije, tačnije, testiranje raspoloženja predstavnika tih delatnosti, u okolnostima kad je poverenje EU, NATO pakta i SAD u režim Aleksandra Vučića, pao na najniže grane.

Obaveštajne analize sa ovog „ekonomskog foruma", tvrdi jedan domaći bivši diplomata, takođe posmatrač celog događaja, biće važan „tas na vagi" kad u prvim nedeljama januara meseca 2023. godine bude doneta konačna odluka o načinu političke likvidacije Aleksandra Vučića. Tačnije, i slika sa „ekonomskog foruma" može da doprinese o vrsti posledica koje će da snosi odlazeći diktator. A, one su neizbežne, pitanje je samo hoće li biti trenutne i brutalne, ili će biti „udaljen" i na neodređeno vreme stavljen da čeka susret sa sudbinom.

Razlog ove neobične, običnom oku (i uhu) neuhvatljive dvodnevne drame u beogradskom hotelu „Metropol Palas", nekadašnjem stecištu kockara, političara, špijuna, lakih žena i probisveta, bio je sklapanje „završnog računa" koji će ubrzo biti ispostavljen Aleksandru Vučiću. Među gostima su bili i članovi buduće „vlade u senci", pa čak i privremene vlade, u okolnostima da Vučić ne prihvati povlačenje.

Tri meseca pre ovog događaja, tačnije, 13. septembra 2022. godine, finansijski „konsiljere" Vučićeve paradržavne mafije, Siniša Mali, drsko se obratio javnosti nizom bestidnih laži u vezi sa manijakalnim zaduživanjem već prezadužene i „pod tapiju" stavljene Srbije.

Dva dana ranije, 11. septembra, ovaj patološki lažov i notorni džeparoš, stavio je svoj potpis na kredit Ujedinjenih Arapskih Emirata, „težak" milijardu američkih dolara, samo da bi „ugasio požar benzinom", tačnije, kako bi platio državni dug od još milijardu dolara koji dospeva tokom januara meseca 2023. godine!

Taj kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata će biti iskorišćen za refinansiranje državnog duga (drugom poveriocu) koji dospeva u januaru 2023. Vučićev ministar finansija, kao pravi „đavolji blagajnik", obratio se građanima Srbije kao da su kolektivno maloumni, sledećim rečima: „Mi nimalo ne povećavamo javni dug, već vraćamo stare dugove!" Pa mu ni to nije bilo dovoljno, nego se sprdao sa grupom mizernih režimskih „ekonomskih savetnika" i pobednički pitao: „Ko može danas u svetu da dođe do kredita sa tri odsto kamate?"

Bilo je to dovoljno da MMF, Svetska banka i EBRD pošalju svoje pregovarače da „razmotre slučaj" sa dve evropske vlade (francuskom i nemačkom), koje su sve do sada bile pokrovitelji Vučićevog diktata u Srbiji, pa čak i privredno-ekonomskog haosa koji je proizvodio poslednjih deset godina.

Laži Vučića i Siniše Malog prešle su svaku granicu. Jer je i granica javnog duga u Srbiji realno prešla 60 odsto BDP (Vučićev računovođa ne priznaje da je to mnogo preko 50 milijardi evra, ali šta je za njega deset ili dvadeset milijardi gore ili dole), što znači haos na tržištu ali i monetarni slom. „Apsolutno ništa ne može da se zaključi iz apsolutnih cifara duga" govorio je Siniša Mali pred kraj 2022, smejući se u lice najvećim poveriocima Srbije, onima koji mogu da svakog momenta aktiviraju blokadu države.

I dok se sprema čitav spisak potraživanja, milijarde evra i dolara koje država Srbija treba da plati jer dospevaju, oni građani Srbije koji su imali zakonsko pravo na besplatne akcije Telekoma Srbije, a te akcije nisu prodavali, dobili su 220 dinara za 31 akciju koliko je svaki građanin svojevremeno dobio. Ovaj tragikomični „profit" posledica je dugoročne pljačke ovog javnog preduzeća. Isto se desilo i sa pet akcija Naftne industrije Srbije, koja je poslednji put isplatila dividendu od po 35,5 dinara bruto po akciji, odnosno oko 30 dinara neto.

Građani koji nisu prodali svoje akcije, i koji do sada nikad nisu podizali novac od dividendi, na svojim računima bi od do sada isplaćenih dividendi trebalo da imaju ukupno 5.030 dinara.

Vrednost jedne akcije NIS-a iznosi 674 dinara, pa u ovom trenutku paket od pet besplatnih akcija koje poseduju građani koji ih nisu prodali vrede 3.370 dinara. Pored toga jedna akcija Aerodroma vredi 1.500 dinara. Ukupno gledajući, oni građani koji su dobili besplatne akcije i nisu ih prodali do 2022, pojedinačno su poslednjih 13 godina od privatizacije nekih od najvrednijih državnih kompanija inkasirali po oko 11.600 dinara ili nešto manje od 100 evra, kada se sabere i tržišna vrednost akcija i ukupno do sada isplaćen iznos dividendi.

Stručnjaci Svetske banke su izračunali da je to barem četiri puta manje od onoga koliko su građani mogli da imaju, da nije bilo i četiri velike otimačine „kupoprodaje akcija" od strane vlasti i privilegovanih režimskih milionera.

Kako je pljačka građana izvođena na više nivoa, možda slikovito govori i slučaj drugog (posle Atine) najvećeg gradskog budžeta na Balkanu, onog beogradskog.

Naime, tokom poslednjih dve godine, 2020. i 2021., direktni korisnici budžetskih sredstava Grada Beograda dodelili su čak sedam velikih ugovora u javnim nabavkama čije procenjene vrednosti nisu bile validne u vreme pokretanja postupka. Jednostavno, procena vrednosti pomenutih javnih nabavki, napravljena je od strane režima i pojedinaca „u ličnom kontaktu" i „neposrednom pogodbom". Takvih „procena" u istom periodu, bilo je još trideset, neznatno manje vrednosti od pomenutih sedam.

Posmatrači Evropske komisije, zaduženi za praćenje donatorskog novca koji budžet EU daje Srbiji svake godine, kao zemlji kandidatu za članstvo, u svom izveštaju koji Vučić krije od javnosti, jasno kažu da je u čak deset velikih revidiranih postupaka javnih nabavki „korisnik para" dobio cenu nabavke kakvu je on hteo!

U svih deset revidiranih postupaka javnih nabavki ovog „oglednog primera), dodeljeni su ugovori, a da tehničkim specifikacijama navedenim u konkursnoj dokumentaciji nisu uopšte određene kompletne tehničke karakteristike radova i druge okolnosti koje su od značaja za izvršenje ugovora.

Ni to nije sve, jer je EK (Evropska komisija) uočila da čak u 13 revidiranih postupaka javnih nabavki nisu ni objavljeni javni pozivi. U mnogim javnim nabavkama bankarske garancije kao sredstvo obezbeđenja nisu uopšte ni postojale, ili je bankarska garancija izdata na najkraći mogući rok, znatno manji od ugovorenog.

Prevare i otimačine naprednjačkih termita, razrađene su do detalja, „na naučnoj bazi".

Većina ponuđača na javnim pozivima (konkursima) za javne nabavke, već unapred zna da je posao dat „stranačkoj" firmi. Te informacije potencijalna konkurencija saznaje direktno iz centrale SNS. Vučićevi „stručnjaci" za pljačku razvili su i sistem „konfuznih uslova" , neprecizne oznake robe i usluga, gde nema logične veze između sadržaja javne nabavke i uslova. „Neprijateljskom" ponuđaču, dakle onome ko nije iz naprednjačkog klana, podmeću se ugovori koji zahtevaju deset sudskih tumača za engleski, kineski, ruski, ukrajinski, slovenački, mađarski, rumunski, turski i arapski jezik, gde moraju da imaju najmanje deset advokata od kojih su bar dva bili savetnici državnih firmi u razvoju projekta (takav slučaj je bio i kod gradnje javnih garaža) ili, recimo, zahtev da je u poslednje dve godine realizovao makar jedan projekat u okviru „Beograda na vodi", pa čak i takav zahtev da je ponuđač bio konsultant za javne nabavke u najmanje dva komunalna preduzeća!

Ovo je samo jedan od hiljadu načina na koji je naprednjačka mafija pljačkala, prisvajala i proglašavala svojom čitavu državu, sve njene projekte, sve investicije, svaku profitabilnu stavku, sve ono što je u tako kratkom roku stvorilo brutalno bogatu, ali prostačku, polupismenu kriminalnu „elitu" kojom se isto takvi „Vođa" diči, svakog dana, na svim TV kanalima.

Ni novi Zakon o javnim nabavkama na kome je insistirala Evropska komisija, nije doneo velike promene. Razrađene su nove metode prevare i pljačke, još neverovatnije, još efikasnije. Naime, Vučićevo Ministarstvo građevinarstva, gde je uobičajeno da se sve obavlja bez javnog oglašavanja, na hiljade drugih naručilaca posla nikada nije podnelo izveštaj o potrošnji novca, a ne zna se ni ko upravljanje tim procesom.

Prosečan broj učesnika na tenderima u Vučićevoj Srbiji za poslednjih 10 godina pao je sa 9 na 2 procenta, a na više od polovinu javnih poziva javi se samo po jedan učesnik. Uglavnom član Vučićevog SNS kriminalnog klana.

Došlo je dotle da je čak i CIA ispostava u Srbiji, tačnije, američka nevladina USAID, gubila neke poslove „ispred nosa", što je dovelo i Erin Meki, direktorku ove organizacije za Balkan, da javno zavapi, kako je „sloboda izbora važna, kako u energetici, tako i u medijima", da je to ključ demokratije...

Po nalogu iz centrale USAID u Vašingtonu, Erin Meki je dobila zadatak da pokaže Vučiću gde mu je mesto, pa je najavila da će novi projekat namenjen javnim nabavkama biti uskoro dostavljen vlastima u Beogradu (Meki je dodala i ovo: „Nadamo se da će projekat, kako bude odmicao, osvetliti postupak javnih nabavki u Srbiji, da se vidi kako se troši javni novac i kako se sprovode javne nabavke, da vidimo zašto nema javnih informacija o tenderima i šta to država radi ustvari!").

Gde još Vučićev režim besomučno pljačka i laže narod, ako sa lakoćom može da „presvuče" i USAID?

Sigurno je da istaknuto mesto u pljački budžeta zauzima i finansiranje odbrane, gde je do sada trošeno oko dva odsto BDP-a, već treću godinu zaredom, a u 2023. godini će ovaj budžet zauzimati čak osam procenata ukupnog budžeta države!

I kako to Vučić radi već deset godina, i vojni budžet i sam proces nabavljanja naoružanja i opreme je tajna za javnost. Vučić i njemu troje najbližih ljudi trguju oružjem i opremom, presipaju novac iz budžeta u privatne džepove, a sve to pravdaju „međunarodnom situacijom koja se intenzivira", kao u filmovima Emira Kusturice („Podzemlje") ili mađarskog režisera Petera Bača („Krunski svedok").

Proces planiranja se takođe drži u strogoj tajnosti, ne zbog neprijateljske špijunaže, nego radi lakšeg lopovluka. Na taj način je sve lakše, pa i da se nabavke za Vojsku Srbije vrše van planova i strateških dokumenata, isključivo ličnim pogodbama i kriminalnim apetitima naprednjačke mafije na čelu sa neprikosnovenim „računopolagačem", A. Vučićem, koji se i ovde za sve pita.

Upozorena je Vučićeva vlada od strane brojnih dobronamernih faktora da su evroatlanski „partneri" primetili ogromne skokove u vojnom budžetu tokom godine, koji se utvrđuju sumnjivim rebalansima budžeta i koji govore da njegov režim radi nešto kriminalno.

Jedna nezavisna analiza nacrta budžeta za 2023. godinu, pokazala je da Srbija za sektor odbrane planira da izdvoji čak 1,4 milijarde evra, ubedljivo više nego Hrvatska, koja u te svrhe planira do 1,1 milijarde, Bosna i Hercegovina kojoj ta stavka budžeta za narednu godinu iznosi 145 miliona evra ili Crna Gora koja će opredeliti 67 miliona evra. Ni u jednoj od ovih država nije precizirano koliko će tačno novca biti potrošeno na naoružanje, osim u Srbiji gde je kupovina oružja obuhvaćena veoma širokom stavkom „oprema i mašine", za šta je planirano 514 miliona evra, ali nije objašnjeno na šta se tačno to odnosi.

Vučić ovolike troškove pravda stalnom propagandom o ugroženosti države, pominje rat, pominje mir, ističe kako je taj mir siguran samo dok ima oružja i dok preti „preko plota" svima u komšiluku. Na isti način i „komšiluk" radi propagandu, ali mnogo, neuporedivo manje otima iz budžeta za odbranu.

Jer, javnost preko najvećih režimskih biltena, kao ni preko televizija sa nacionalnom frekvencijom, još uvek nije obaveštena da će svaki građanin Srbije iz svog džepa iduće godina dati preko 200 evra. Tačnije, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije svakog građanina budžetu za 2023. platiće toliko ili još više, zavisi na koju nogu će ustati diktator, dok ga ne svrgnu oni koji su ga kao kukavičje jaje podmetnuli Srbiji 2012. godine.

Ministarstvo odbrane će u narednoj godini na raspolaganju imati blizu 170 milijardi dinara ili skoro milijardu i po evra! Prošlogodišnjim budžetom bilo je oko 700 miliona evra, i sve je potrošeno na funkcionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Javnost takođe ne zna da su plate mučenika i najamnika u Vojsci Srbije više nego jadne, mizerne, uprkos bahatom, starorimskom razbacivanju novca od strane režimske bande, da je tokom 2022. godine došlo do masovnog napuštanja VS i MO, od strane kako „običnih radnika" tako i stručnjaka, pa čak i najboljih oficira i podoficira. Ali, što je stanje gore i što Vučić više pravi inscenirana vanredna stanja i priziva ratove, cena te njegove zabave je sve veća. A, plaća je svaki građanin, onaj koji bi sutra, za ne daj bože, opet ostao usamljen, bez lopovske „elite", negde na nekom frontu, u ratu koji nije ničim izazvao, a koji su mu opet podmetnule lopovske „patriote".

Da je ovde reč o čistoj, sadističkoj pljački građana, države i njenih resursa, jasno je i na osnovu brojnih dokaza da Vučić i njemu podređena lopovska mašinerija, tokom protekle decenije nije birala „visinu zagrižaja". Svaki kvadratni metar države, svaki evro ili dolar, svaki pa i najmanji profitabilan posao nije sme da im „umakne".

Jedan, pravi „kokošarski" lopovluk iz 2017. godine, rečito govori u prilog ovako nezapamćenoj grabežljivosti vlastodršca i njegovih trabanata.

Te godine je novac iz budžeta lokalnih samouprava prebačen u privatne (naprednjačke) džepove, na taj način što je skoro istovremeno 15 vojvođanskih opština raspisalo tendere za spaljivanje životinjskog otpada, a uslovi su bili da u svih 15 tendera budu potpuno isti uslovi, pa se ispostavilo da se na svih 15 tendera javila samo jedna privatna firma, „Eko-vet plus" iz Vrbasa, osnovana „namenski", te iste godine. Dva državna preduzeća, koja su se time godinama bavila i koja su do tada sarađivala sa tim opštinama (u pitanju su bili „Napredak" iz Ćuprije i „Proteinka" iz Sombora), na tender se uopšte nisu ni javila, jer im je „stavljeno na znanje" da je posao dat „Vučiću".

Tako je posao vredan 53 miliona tadašnjih dinara (po tadašnjem kursu oko pola miliona evra) dobio izvesni Branislav Radišić, vlasnik pomenute privatne firme, u čvrstim odnosima sa visokim funkcionerima Srpske napredne stranke.

Lanac veza, počev od opštinskih čelnika, preko direktora Naučnog instituta za veterinarstvo Miroslava Ćirkovića - jednog od 250 potpisnika tadašnje inscenirane javne podrške kandidaturi Aleksandra Vučića za predsednika Srbije.

Samo u ovom „poduhvatu" bilo je elemenata više krivičnih dela, ali je to tek jedan od nekoliko hiljada „poslića" koji je svojevoljom i nezajažljivim apetitom za pljačku, izveo Aleksandar Vučić, tačnije, njegovi kriminalni „delatnici" na terenu.

Jedan kafanski mudrac, bivši visoki službenik jugoslovenske (savezne) vlade, izgovorio je u sumrak Vučićevog piramidalnog eksperimenta i njegove brigade lopovskih „eksperata": „Male bi bile i tri ovakve Srbije, koliko oni mogu da opljačkaju".