Banat

Trajaće još ovaj mentalni zatvor u kome smo sve više dobrovoljno, navikli da može i gore

Mrtva trka za istinom

Umesto uvoda:

Nekog pre, nekog kasnije, ali sud preCednika će sve da nas potkači.... nekog što je govorio ili pisao, nekog zbog osmeha ili što je pevao, a neke zbog zakona o porezima, davanjima, izvršiteljima, zdravstvu, zapošljavanju... Pa ćutite dok na vaša vrata ne zakuca beda ili smrt koja vas dotiče jer Brkićeva vas se, očito, ne tiče... Šta je ovom narodu.... ili nije narod nego.... šta? Gledaju samoreklamirajuće što ispred skupštine bućkaju noge u bazenčiću i igraju se opozicije, a čovek umire u zatvoru zbog slobodne misli koja se ne dopada diktatoru. Marinika svega što se dotakne zavije u crno... Aleksandra, Crnog, Katarinu,.... Sve samo za promociju... Sve je pohlepa i laž. U borbi za istinu Brkić je u zatvoru, a opozicija ćuti. Ni reč? Kako to da shvatimo? Smrad se širi, a opozicija je odavno mrtva ili poklekla pred Minhauzenom. Da je on vaš otac, muž ili komšija da li bi ćutali ili bi se borili za život? Da li je empatija umrla kategorija ili je većina ljudi postala gomila bezosećajna i praznoglava?

Milica Gardinovački

Gde vi pripadate? Ovo nije država, ni ovde nisu ljudi ako bez reči gledaju kako ČOVEK umire jer je rekao istinu... Istu onu koju podržava 2/3 ćutologa. Bruuukaaaa. Poslednji glas istine i vapaj za pravdom će biti ugašen Brkićevim žrtvovanjem, ali i svesnim ubistvom institucija i tumačenja zakona po diktatorskom naređenju. Ne dozvolimo UBISTVO Brkića zbog izgovorene reči!

Kada čovek počne da govori istinu, razumeće ga samo drugi ljudi koji govore istinu. Ko ne razume čoveka koji govori istinu, nije dovoljno svestan, hrabar i ne može biti prijatelj, makar bio najbliži. I ne treba. Istina je naizgled put ka sukobu sa ostatkom sveta, jer se ponekad slomi onaj ko se ne savija. Naizgled. Zato, što govoriti istinu - znači biti iskren i prema sebi i prema dragim osobama. Tako se sklanja kamenje sa puta. Ko prihvati istinu taj se ne sapliće. Mrzeće ga zavidni. Nedovoljno hrabri. Sujetni. Možda će i oni početi da govore istinu. Možda...

U Zrenjaninu je mrtva trka za istinom. Letnja letargija ide na ruku režimlijama. I... šta je bilo sa spiskovima botova? Ništa. A sa šetnjama? Ništa... obesmislile se.. Nema ni zahteva, ni načina borbe za ostvarenje zahteva, a, bogami, nema ni nekoga ko bi mogao da šetnje pretvori u borbu. Sve je to ljigavo i mlohavo i svi očekuju nešto za uzvrat. Uzvrata nema... Ako je to cilj-odstupi jer si lažnjak. Prestaće šetnje. Pogani ljudi sebe postavili u prvi red i rasteraće narod. Kažu: samo da ovi odu. Neverovatno, ali ta rečenica se uvek počne da koristi kada smo u blatu do usta, kada nema ni napred, ni nazad i kada bolje gotovo da i ne postoji. Nije rešenje da ovi odu po svaku cenu. Ako dođu isti takvi, oni prethodni ili još gori-čemu borba i gde je rešenje? Ne razume narod šta znači OPŠTE DOBRO i ZA OPŠTE DOBRO. Razume jedino ličnu tugu i nepravdu. Tek kada te neko ujede za srce, pokrade, prevari ili razočara možeš da promeniš mišljenje. Do tada te tuđa muka, bol, tuga, nemoć... ne dotiče. Jadno je to i zato nam se i dešavaju nepravde od ovog polusveta. Samoživost i sebičnost nas je načela kao i potreba da u svakoj prilici imamo ulogu i korist. Treba nam zvuk razbijanja predrasuda. Sve što može da bude normalno, a nije opravdavamo... Zašto? To su sitnice koje postaju obrazac i za velike i bitne stvari. Nismo sitničari i zlobnici ako očekujemo da se nešto sprovodi po planu i obavezama i na opšteprihvatljiv način.

U Zrenjaninu je JP Čistoća i zelenilo agresivno objavilo da se kante iznose u zoru i da će se prazniti oko 6h zbog velikih vrućina. Iznese narod te kante ispred kuća na vreme, neki i veče pre toga, ali kamiona čistoće nema do podneva. Kada dođe kante su već raščupali oni koji u njima nešto traže, đubre je razbacano, prepoznatljive crne kese koje zamenjuju kante su pocepane i sadržaj je raznet po ulici. Kada preostalo smeće pokupe ostave smrdljiv trag koji curi iz kamiona i koji je mnogo gori nego svo ulično smeće. Na to nađemo opravdanje po sistemu KAKO SU PLAĆENI DOBRO I RADE...KAMIONI SU IZ PROŠLOG VEKA PA NECURILO.... Tako i dešavanja u politici i društvu opravdavamo.

Koliko puta su nas neki kao Beli Preletačević prevarili na izborima? Kako je neko ko nema ličnu kartu mogao sa lažnim imenom i biografijom da bude na čelu neke liste za izbore? Zašto smo poverovali da neki periferac može da nas izvadi iz haosa koji podržavamo ćutanjem godinama? E,to se sad u Zrenjaninu ponavlja. Pokret ujedinjenih fantoma se posle tralala pesmica preregistrovao u političku partiju i zove se Promene u fokusu. Inspirativno. Ne znamo samo da li će na izbore da izađu samostalno ili koaliciono sa Strankom slobode i pravde i da li će Marinika da takvu koaliciju blagoslovi. Đilas i Marinika su dokazali dosadašnjim činjenjem da su kerberi režima i da je lična korist iznad svih potreba i želja ovog naroda. Sada fantomi imaju opciju porodične koalicije: Ili prihvataju lažnu politiku SSP ili se suprotstavljaju članovima porodice. Nije svejedno kada muž i žena imaju različite opcije, načine delovanja i nastupe, a istog finansijera... Čak i iste prostorije u gradu. Upravo to se dešava sa bračnim parom Pernat. Građani bi trebali posle neozbiljnog zanosa vezanog za pevanje dobro da razmisle ko odnosi glasove i kome. Ko kampanju gradi na obećanjima, a dobit je usmerena samo na uzak krug ljudi iz te kampanje. Dosta je prevara i čekanja pogodnog momenta da se uđe u politički rat sa režimom u lokalu. To su zrenjaninci propratili bezbroj puta do sada. Nazovi stranke i partije koje u gradu ne mogu da ostvate ni 1% na glasanju sada su napravile besmislenu koaliciju gde im je jedini zajednički imenilac reč opozicija, ali bez stvarnog značenja. Zato po gradu vršljaju politički nepismeni, neorganizovani i licemerni. Svi znamo da se režim ruši vaninstitucionalnim metodama, ali to je samo slovo na papiru. Čak i šetnja je nejasna jer rogovi u vreći i pored naroda teško da idu zajedno.

I tako idemo na vesti. Zgodan primer uspešnosti ove vlasti je izveštaj o radu gradske toplane koji je usvojen pred odbornicima u Skupštini grada. Naime, zrenjaninska toplana je ostvarila ( ! ) neto gubitak od 13,7 miliona dinara. Ostaje nejasno šta sve čini taj dug obzirom da je Gradska Toplana Zrenjanin ustupila JP SRBIJAGAS kompletnu gasnu mrežu na ime duga. Toplana procenjuje da će grad da pomogne finansiranjem jer u suprotnom će da se dovede u pitanje nastavak poslovanja. Ostaje da se veruje da gradska vlast ima dovoljno kredibiliteta prema višim instancama vlasti. Jedino tako gradu neće da preti potpuni kolaps po pitanju usluga koje toplana vrši. Diskutabilna je bila i odluka da SRBIJAGAS preuzme gradsku mrežu, a trenutna situacija je samo potvrda da je zabrinutost bila opravdana.

Oprema za navodno zrenjaninsku fabriku vode dolazi, evo, već sedam godina... A KADA ĆE STIĆI I VODA ZA PIĆE - GRADONAČELNIK NI DA BEKNE. Posredstvom gradskog sajta i Televizije Santos zrenjaninci su obavešteni da se „nastavljaju građevinski radovi na proširenju postrojenja za preradu vode za piće u Zrenjaninu", a da je dopremi važnih delova, pojedinačne težine 11 tona i dužine preko 10 metara, prisustvovao je i gradonačelnik i predsednik GO SNS Zrenjanina - Simo Salapura.

Opremu za fabriku vode na Mihajlovačkom drumu, navodno italijansku („Zilio"), krajem juna 2016. godine (do)čekao je i Salapurin prethodnik u gradonačelničkoj fotelji, aktuelni predsednik Skupštine Zrenjanina - Čedomir Janjić. On je to, međutim, učinio u Beogradu, a svita njegovih saradnika, „stručnjaka" i ostalih do skladišta „Transportšpeda" prebacila se kombijem tada jednim od ovdašnjih najvažnijih naprednjaka, Aleksandra Farkaša. Farkaš je u međuvremenu zaslužno dobio mesto u konzulatu u Budimpešti, a Janjić mesto u skupštini grada. Za razliku od prethodnika u gradonačelničkoj fotelji Simo Salapura se ne usuđuje da kaže kada će fabrika biti završena i kada će konačno Zrenjaninci dobiti vodu za piće koja neće škoditi njihovom zdravlju. Još manje koliko će ih ta voda koštati. Fabrikom vode će da rukovode Arapi, posredovala je i predsednica vlade i dala punu podršku, a od kada traje cirkus oko pomenute fabrike vode u grad ne dolazi predsednik države niti se u gradu održavaju sendvičarski skupovi. Bolje mu je da zaobiđe organizovanu prevaru nego da sebi upiše još jedan poraz u gostima.

Biće zanimljivo kada građani shvate da neće moći da plate vodu bez obzira da li je za piće ili je tehnička. Cenu će da diktira arapski izvođač, a tu nema blagonaklonosti i sažalenja. A u gradu svakako sve je vezano za otpad, zagađeno zemljište, nemanje vode za piće, neizmuljanu reku koja je postala prava močvara koja tavori u centru grada i proteže se kroz sve gradske zone, deponije... Da li je stvarno đubre nekadašnjeg gradskog smetlišta (pre četiri decenije pokriveno peskom) veća pretnja po Begej i zrenjanince od fekalija i svih drugih otpadnih voda koje se nadomak te ponovo aktuelne „nesanitarne deponije" odvajkada, neprečišćene, ispuštaju u istu reku...

Otkopavanje dela smeća kod „Linglonga" i potom njegovo ekološko zbrinjavanje košta za sada, 253.557.000 dinara. Za projekat „Sanacija nesanitarne deponije na trasama cevovoda i retenzije u industrijskoj zoni „Jugoistok 2" na KP 15394/1 KO Zrenjanin I faza 1 izvođenje radova sanacije na poziciji retenzije i faza 2, izvođenje radova sanacije na trasi cevovoda" Grad od Ministarstva za ekologiju tražio skoro pola milijarde, a 20. marta dobio 202,9 miliona dinara. Postupak javne nabavke izvođača Grad pokrenuo već 25. marta, posao "Eko Maber Inženjeringu", kao jedinom ponuđaču. Začuđujuće.

Naprednjačka vlast zaboravila i na obećanja svojih gradonačelnika Bošnjaka i Janjića da će deo Zrenjanina pored koga prolazi Bagljaški kanal spasiti smrada i komaraca koji se iz njega šire. U mandatu gradonačelnika Sime Salapure naprednjačka vlast u Zrenjaninu zaboravila je na Bagljaški kanal, odnosno na potrebu da se njegov sadržaj cevima odvede do odredišta. Krajem 2015, po godinu dana starijoj najavi ondašnjeg SNS gradonačelnika Ivana Bošnjaka, obećanje o zacevljenju ispoštovano je tek koliko da se novootvoreni Tržni centar „Aviv" zaštiti od smrada jer je zajedno sa komarcima pretio da rastera mušterije tamošnjih prodavnica i ugostiteljskih objekata. Bagljaški kanal je projektovan da periferijom odvodi atmosferske vode od industrijske zone Bagljaš do ulivanja u Begej, nizvodno od grada. Usled lošeg održavanja, a u to se mogu uveriti svi koji pored njega prođu, u kanalu je svega više nego kišnice. Otuda se njegovo zacevljenje planiralo i Budžetskim fondom za zaštitu životne sredine Grada Zrenjanina. Za tu svrhu 2020. godine, na primer, bio je predviđen izdatak od 4,7 miliona dinara, ali nije potrošen ni dinar. Približna suma pojavljuje se i 2021. godine ali za izradu projektno tehničke dokumentacije - za izvođenje radova na zacevljenju . Potrošena je, međutim, tek 29 % pomenutih para. U 2022. godini i dalje je u pitanju samo „izrada tehničke dokumentacije" ali ni taj posao nije završen. Prošle godine je, naime, za pomenutu svrhu potrošeno 2,6 od planiranih 3,3 miliona dinara.

U Programu korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Zrenjanina u 2023. godini, zacevljenje Bagljaškog kanala se ne pominje. Na ime programskih aktivnosti „Kontrola i upravljanje otpadnim vodama" za šta se inače predviđa izdvajanje od 35,6 miliona dinara, za izradu tehničke dokumentacije za kolektor otpadnih voda, navodno će se potrošiti nešto više od 28 miliona dinara. Za početak.

A republički zavod za statistiku je objavio da je prosečna neto zarada u Zrenjaninu za 8.309 dinara manja od republičkog proseka i da iznosi 77.911 dinara. Zrenjaninci znaju da je to laž minhauzenskih razmera jer 2/3 zaposlenih radi za minimalac ili malo više od minimalca. Čije plate u Zrenjaninu su uzete za računanje prosečne zarade neka nam objasne statističari. Građani savršeno znaju kakve su im zarade,standard i platežne mogućnosti. Inače medijalna zarada u Srbiji je iznosila oko 66.000, a to znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Ko iz zavoda za statistiku igra žmurke sa narodom?

U međuvremenu građani muku muče sa strujom i vodom jer čim krenu prve kapi kiše nestane struja, a odmah zatim i voda. U gradu su normale svakodnevne havarije neslućenih razmera zbog kojih čitavi krajevi grada satima ostaju bez vode. Grad se pretvorio u slalom stazu jer jedino takvom vožnjom se mogu koliko-toliko da izbegnu krateri na saobraćajnicama. Takođe je zanimljivo da je sve manje saobraćajnih znakova jer se postojeći ne održavaju, oštećeni ne zamenjuju i ne postavljaju novi. Ulice su idealne za snimanje horor filmova jer više ni veće ulice u gradu i one bliže centru nemaju prihvatljivo ulično osvetlenje. Gradskoj vlasti je trenutno najvažnija organizacija predstojećih dana piva. Grad u kolapsu, besparica i dugovi, a našim vlasnicima vlasti su najvažniji koncerti i verovatno procenti od istih. Istina svi izvođači su bili u polovini prošlog veka priznati muzičari, ali to se nikoga ne tiče. I vreme je stalo za Zrenjanin.

Nesreće su nas izdelile. Živimo svako za sebe. Zid naših nevolja je između nas. Nesrećni smo i ogorčeni i znamo samo za taj trenutak lične muke. Svako otprati svoje sam. Orvel je rekao da je politički jezik stvoren da bi laž zvučala istinito, a ubistvo časno. Sad živimo takav život. Svi imamo neki svoj svet, a neko i oružje... i mrzi te svetove. Nije samo metak oružje. Nismo rođeni iskusni. Teška realnost, lažna obećanja, dupla lica, atraktivne reči, oštre istine i lažni iskazi... da li nas je to naučilo šta je iskustvo? Izgubljeni u traženju istine, na granici između dobra i zla, na granici između razumevanja i praštanja postali smo robovi svoje slabosti. Trajaće još ovaj mentalni zatvor u kome smo sve više dobrovoljno, navikli da može i gore i da reč nema težinu. Kome reći zbogom, građanima ili gradu... ili zajedno nesta