Dilema
Novinarski
pogled sa zapadne strane
Ne pravi se Englez ni ako
si Srbin
Nije lako biti dopisnik iz inostranstva. Velika je to odgovornost i ogroman
posao. Treba stati iza potpisa. Treba paziti da se država ili neki njen lobi ne
uvrede. Mogu države da zarate zbog jedne ružne reči, jedne karikature ili fotografije. Može novinar da zaradi besu ili fatvu
zbog povrede jedne religije ili nekog mafijoze. Dokaza ima na pretek: knjiga
Salmana Ruždija ili afera danskih karikatura. Pored svega toga treba biti mnogo
pametan i potpuno trezan u svakom trenutku da bi se razdvojilo istinito od
lažnog i propaganda od informacije
Piše: Mile Urošević
dopisnik iz Pariza
Koliko se u Francuskoj laže to ni baron Minhauzen ne bi mogao da smisli.
Nije Francuska mnogo različita od ostalih demokratija medijskog tipa, a nije
baš ni toliko daleko od neke obične policijske države tipa lajt diktatura.
Medije vladaju, a ljudi iz senke manipulišu informacijama, tako da je zaista
teško odabrati neku od ovih propagandi i dezinformacija da bi se od toga
napravila tema za ovaj prvi dopis u ganc novoj godini. Odabrati jednu temu a
ignorisati ostale je riskantno. Da li će
to da interesuje čitaoce i zbog čega baš tu, a ne neku drugu? A svako ima
naklonosti prema nekoj drugoj temi koju bi voleo da razradi i osvetli je iz
nekog drugog ugla. Pogled sa zapadne strane. Tamo gde sunce zalazi, kao
sloboda, i pada u vodu Atlantika.
Šta znači biti Francuz?
Sednem i započnem da
pišem priču o predstojećim lokalnim izborima koji su zakazani za proleće i
odmah mi se u članak umešaju rasizam i netolerantnost. Nikola Sarkozi zna
unapred da njegova stranka gubi glat ove izbore i pokušava da zaplaši glasače
tako što je pokrenuo jednu tabu temu od koje se Francuzima tresu gaće.
Da bi pridobio glasove Le
Penovih glasača, on je postavio jedno
pitanje koje niko sem Le Pena do sada i nije smeo da postavi: Šta znači
biti Francuz i šta je zapravo identitet
jedne nacije? Ovakva pitanja u zemlji koja ima nerešive probleme emigracije,
pogotovo sa crncima i Arapima iz bivših kolonija, jeste čista provokacija
opasna po građanski mir. Sarkozi zna koliko se narod plaši da ne uvredi
muslimane. Ali on se još više plaši da mu ne oslabe poluge vlasti. Tako se cela
država podelila na dva tabora.
Levica koja se bori za
vlast traži da se odmah prekine sa diskusijom ko je Francuz a ko nije. Svi smo
mi Francuzi ili, bolje rečeno, ko god dođe u Francusku on je Francuz, pogotovo ako je
muslimanske vere. Desnica dodaje ulje na vatru i po ugledu na Švajcarce, koji
bi da zabrane podizanje minareta, oni bi da zabrane muslimankama da nose
feredže i burke. Poseban zakon predložen je na glasanju u skupštini i zemlja
samo što nije eksplodirala. Muslimani se mobilizuju i, kako tvrde, zakon ili ne
- ko želi da nosi burku nosiće je i dalje, šta nam možete. Očajni Francuzi vide da je sada prekasno da
se bore protiv integrizma i samo se foliraju kako će da naprave jednu posebnu
religiju za francuske muslimane koja se zove francuski islam. Hodže će da se školuju u Parizu i džamije će da se finansiraju
lokalno da ne bi bilo uticaja islamskog kapitala spolja. Podizaće se džamije
na sve strane, samo da se muslimani ne pobune.
Vakcina or
not vakcina?
Vidim da je tema već
svima poznata, a bogami i opasna, pa odlučim da ovaj dopis posvetim skandalu sa
gripom H1N1 i kampanjom vakcinisanja. Preko četiri milijarde evra bačeno je a
da niko ne zna da li su ičemu koristili vakcina i ogromne zalihe tamiflua.
Država se obrukala kao nikada do sada jer je od naroda krila istinu. Pre svega
istinu o zalihama vakcine, koje ni krajem tek prohujale godine nije bilo
dovoljno za jednu desetinu stanovništva. Da bi doskočili nestašici, odgovorni
su zabranili lekarima opšte prakse da vakcinišu, te su otvorili hangare i
sportske sale po školama - za grupno vakcinisanje, i to samo po pozivu. Ko
dobije pismo može da se vakciniše, a ostali da sačekaju svoj red.
Polemika o opasnosti
vakcine i lečenju tamifluom potpuno je zbunila stanovništvo, tako da je gotovo
došlo do panike kada se saznalo da je pet miliona ljudi dobilo grip, a oko 200
ljudi umrlo poslednjih meseci. U normalnim uslovima od običnog gripa je svake godine umiralo mnogo više ljudi, ali ove godine običnog gripa nije ni bilo. Prvi put u istoriji
sezonski grip se nije pojavio. Nova panika pred Novu godinu: gde je nestao
klasični grip?! Narod je naglo prestao
da se vakciniše, a država ne zna šta da radi sa ogromnim zalihama lekova za
koje je dala velike pare. Da li da ih proda ili pokloni nekoj siromašnoj
zemlji?
Nuklearke i
klima - eksplozivna tema
Zastanem sa pisanjem i pomislim da je tema boza jer se o ovome
dosta pisalo, a i kod nas je slična stvar. Odlučim da
pokušam da sročim nešto o panici koja je zahvatila francuske zelene ekologiste
nakon propalog samita u Kopenhagenu. Planeta se zagreva, a lideri mrtvi hladni.
Sarkozi nije uspeo da ubedi svet da smanji emitovanje ugljen-dioksida, a
obećavao je. Za sve su krivi Kinezi i Obama. Neki bi da mu uzmu Nobelovu
nagradu za mir i daju drugu, za ekonomiju. On brani magnate petrola, a ne
klimu.
Stop. Ovo je svetska tema
a ne francuska. Ideja o zagrevanju me nije zagrejala, pa odlučim da vam pišem o
veoma kontroverznom pitanju obeštećenja žrtava francuskih nuklearnih proba u
Sahari i na Pacifiku. To je sada aktuelno. Evo teme. Uostalom, ima teorija po
kojima se klima menja upravo zbog silnih eksperimenata izvršenih prošlog veka u
Rusiji, Americi, Kini, Australiji ili francuskim kolonijama na Pacifiku.
Nakon nekih 210 atomskih
bombi koje su Francuzi ispalili za 35 godina bavljenja ovim sportom, oko 1.500
vojnika, oficira i tehničara je ozračeno. Svi koji su učestvovali u programu
usavršavanja oružja smrti, zaradili su teške bolesti ili večni život.
Nezahvalna država je sve obavila velom tajne i za razliku od Amerike, odbijala
da plati svoje grehe. Ovih dana je donet novi zakon koji iako stiže kasno za
stotine prevarenih, ipak predstavlja neku utehu preživelima i porodicama
nestalih.
Taman sam hteo da
podrobnije pišem o svim atomskim bombama koje su zagadile Pacifik i doprinele
da pola zemaljske kugle omrzne Francuze, kad mi pade na pamet veoma aktuelna
priča o mladoj Francuskinji koja je zatvorena u Iranu.
Od svega
pomalo
Francuzi su besni kad god
se neko usudi da hapsi njihovog zemljaka, a ima ih dosta po svetu, što zbog
droge, pljačke i otmice ili samo obične špijunaže. Zatvorenica, madmoazel Rajs,
samo je pokušala da bude dopisnik iz Teherana u vreme manifestacija protiv
režima. Svojim telefonom slikala je stanje na ulicama, zbog čega su je uhapsili
i proglasili špijunom.
Lepo sam vam rekao na početku da je opasno biti dopisnik iz inostranstva.
Velika je to odgovornost i ogroman posao. Treba pronaći temu, podupreti je dokazima i zvaničnim materijalom. Treba paziti da se država ili neki njen lobi ne uvrede. Mogu države da zarate zbog jedne ružne reči
ili neke karikature. Može novinar da zaradi besu ili fatvu zbog povrede neke
religije ili nekog mafijoze.
Imao sam u vidu da nešto
napišem o reagovanju Francuza na našu kandidaturu za ulazak u Evropu. Ali pošto ovo nije satirična priča, odustao sam. Mogu samo
da kažem da je simbolično određen praznik stogodišnjice od sarajevskog
atentata, na Vidovdan 2014, kao idealan datum - ali nemam dokaz. Pogotovo ako
ne isporučimo mošti Gavrila Principa haškom tribunalu.
Na kraju se dosetim:
pisaću o ekonomskoj krizi, koja se ovde najmanje oseća i gotovo da je davna
prošlost, bar po izjavama Sarkozija i njegove klike. Da njega nije bilo, danas
bi Francuska grcala u dugovima, a ovako je samo prezadužena. Da njega nije
bilo, nezaposlenost bi dostigla rekord, tvrdi on lično. Inače, ovako je za sada samo najveća u zapadnoj
Evropi.
Predsednik sa svega 30
odsto zadovoljnih građana i dalje tera svoje reforme i naplaćuje porez, čak i
na odštetu koju bolesni i povređeni dobijaju od socijalnog. Da bi to
kompenzovao, on sve bogate oslobađa plaćanja lokalne takse i ograničava njihov
lični porez na maksimalno 50 odsto prihoda. Ekonomska politika je prava
katastrofa, a francuska ministarka ekonomije je upravo proglašena za najboljeg
ministra Evropske unije. Da čovek poludi od logike!
A na pragu 2010. razloga za zabrinutost ima na
pretek. Zna li ko da sve blago ovog sveta, sve vrednosti i sva baština planete
ne vrede više od 50.000 milijardi aktuelnih dolara. To je mnogo para, ali manje
nego što su dugovi svih svetskih banaka i suma državnih deficita. Nakon ovog
zatišja, jedna nova ekonomska kriza je na pomolu. Očekuje se polovinom godine i treba da bude dvostruko jača od prošlogodišnje, bar kako tvrde neki eksperti. Zabrinjavajuća perspektiva, ali deprimirajuća tema.
No, budite nam zdravi i
veseli, a ne tmurni i očajni - kao Francuzi. Uz
jedno dobro francusko vino ili bar šampanjac, kad već oni neće našu rakiju,
neka vam je srećna Nova godina. Živeli!