Na licu mesta
Zemun: Central pelješe sa strane
Grandiozno nečista posla
Propast zemunskog preduzeća
Centar AD odličan je primer šta sve može da se dogodi kada se udruže neznanje i
lopovluk
Mersiha Hadžić
Zemunsko preduzeće Central AD je nekada imalo 43 objekta u svojini,
danas je taj broj sveden na samo devet. Odmaralište u Rogoznici, Republika Hrvatska, na primer, prodato je čak tri puta, pa prevareni kupci sada tuže Central.
Čerupanje ove firme počelo je poodavno. Još za vreme direktorovanja Milana
Ralića i njegovog zamenika Dalibora Banovića otuđivani su jedan po
jedan objekat.
Posle njih na mesto direktora na kratko dolazi Nina Trusić, koja
uspeva nekako da konsoliduje rad preduzeća, pa čak i da malo smanji ogromna
dugovanja. Posle samo devet meseci rada ona odlazi, jer nije mogla da se odupre
pritiscima koje su na nju vršile
tadašnja predsednica upravnog odbora Danica
Ilić i njena zamenica Dušanka Milikić. Za novog direktora biva
postavljena pomenuta Danica, a onda počinje finalno uništavanje preduzeća. Novi
predsednik UO postaje Zoran Jolović, koji je pokušavao da spreči
nelegalno poslovanje, ali je bio nadglasavan od Dušanke i Milene Serdar, članica UO..
Na stranu direktorke staju i predsednica Skupštine preduzeća Marina
Petrić i potpredsednik Sanimir Janevski. Tako se Central
izmakao svakoj razumnoj kontroli.
Račun preduzeća je do privatizacije 2007. jedanaest godina bio u blokadi.
Plate radnicima isplaćivane su u gotovini, na ruke, iz tekućih prihoda
ugostiteljskih objekata u vlasništvu kompanije. I dobavljači su isto tako
isplaćivani, kako bi lokali mogli da nastave sa radom.
Krajem 2006. tadašnje rukovodstvo odlučuje da poveća plate radnika i to bez
za tako nešto obaveznog odobrenja Agencije za
privatizaciju. Plate su ovom odlukom povećane retroaktivno, pa onda isti
oni radnici koji su već dobili primanja na ruke, za šta postoji dokumentacija u
Centralu, tuže svoju firmu da dobiju nezakonito uvećanje.
Direktorka Danica ne osporava ni jednu jedinu ovakvu tužbu, pa tako kroz
fiktivna zaduženja za plate ukupni dug preduzeća sa nekih 21 milion dinara,
koliko je iznosio kada je Danica preuzela dužnost, narasta na 210 miliona u
trenutku privatizacije.
Danica, koja ima samo III stepen stručne spreme, ostala je poznata po
nagodbama na štetu preduzeća. Tako je jednom tužila sopstvenu firmu tražeći
odštetu za napad koji je na nju izvelo obezbeđenje opštine Zemun, a zatim se
kao direktorka nagodila sama sa sobom sklopivši vansudsko poravnanje u visini
od milion dinara na teret Centrala.
U toku jedne istrage Danica je priznala da je potpisivala menice bez
pokrića i tako počinila krivično delo, ali nije snosila nikakve sankcije jer je
imala izuzetnu zaštitu. Ta zaštita je dolazila od Nenada Grgurovića,
koga je direktorka samovoljno angažovala kao ličnog savetnika, a koji je član
mafijaške grupe Amerika i saradnik
braće Šarić.
Agencija za privatizaciju je bila obaveštena o postupcima tadašnjeg
rukovodstva, ali nije ništa preduzela. Konačno, sami radnici dolaze na ideju da
prodaju jedan od objekata kako bi se namirili dugovi i odblokirao račun. Izbor
je pao na hotel Grand gde je Central imao 49 odsto vlasništva. Pregovore o prodaji su vodile tadašnja direktorka Danica i zamenica predsednika UO Dušanka.
Kada je već nađen zainteresovani kupac iz Agencije pozivaju predstavnike
radnika na sastanak na kome ih Željko Matijević i Dejan Pavlović
obaveštavaju da će prodaja biti zaustavljena, jer imaju informacije da
pregovarači od kupca traže proviziju od 150.000 evra.
Posle ovoga, Agencija odlučuje da ubrza privatizaciju Centrala i da
sebi skine bedu sa vrata. Nekoliko revizora odbija da radi procenu vrednosti
kapitala uvidevši da tu nisu čista posla. Konačno, zvanično je procenjeno da je
preduzeće u dugu od 210 miliona dinara, ali se posle privatizacije pojavljuje
još oko stotinu miliona prikrivenih
dugovanja.
Glavni revizor Narodne banke Srbije pismeno obaveštava rukovodstvo
preduzeća da priložena finansijska dokumentacija nije ispravna, ali to
obaveštenje u Central stiže na sam dan prodaje preduzeća privatnom
vlasniku, Zorani Joksimović, ženi Miše Omege. Pošto
ni ona nije mogla da se izbori sa silnim dugovanjima Central menja
vlasnika uz odobrenje Agencije za privatizaciju. Današnji vlasnik je Žarko Pavlović.
Posle privatizacije 70 odsto radničkih potraživanja je namireno, a svima su
uplaćivani i doprinosi. Međutim, po sili Zakona o stečaju preduzeće zbog stalno
blokiranih računa odlazi u stečaj. Zanimljivo je da su 80 odsto sadašnjih
dugova potraživanja za retroaktivno i nelegalno naduvane plate. Preostali
poverioci kompanije su u većini saglasni da se pristupi restruktuiranju,
takozvanom radnom stečaju, i da se preduzeće tako izvede iz krize. Ovome se
protive bivši radnici i rukovodioci koji su Central odavno napustili i
koji su najzaslužniji za propast ove firme.
Predsednik većinskog sindikata Nezavisnost Dragan Mastilović
podržava ideju oporavka preduzeća o kojoj bi trebalo da se odlučuje 13. juna.