Vojvodina

Bačka Palanka: za koga je glasala sirotinja raja i ko je nemačkom kupcu ponudio preduzeće "Merkur" za samo jedan evro

Poniženi i gladni na zabavi sitih i zadovoljnih

U Bačkoj Palanci postoji jedini funkcionalni mesni odbor Pokreta socijalista. Zbog toga je Vulinova stranka odlučila da tu organizuje proslavu Dana rada, ali pošto zbog pljačkaške vlasti u opštini skoro da nema više radnika, a ono malo preostalih nema razloga da bilo šta slavi, „radosni građani" su za dnevnicu od po 1.000 dinara dovoženi iz cele Srbije. Zadovoljni funkcioneri su se povukli u privatne odaje na izlišnu gozbu, a dovedenom narodu su podelili po tri ćevapčića i pregršt parola o boljoj budućnosti. Za najmanje jedno preduzeće iz Palanke, „Merkur", te bolje budućnosti pod ovom vlašću sigurno nema. Pitanje je da li uopšte za bilo koga ima bilo kakve budućnosti dok su ovakvi na vlasti.

Đorđe Višekruna

Bivša fabrika „Merkur" iz Bačke Palanke nije jedino preduzeće u ovoj opštini koje je upropašteno, ali njegova propast odlično oslikava kako aktuelna vlast tretira domaće radnike i strane investitore.

„Merkur" a.d. nekada je bio svuda u svetu poznat po proizvodnji kožne galanterije i zapošljavao je u srećna vremena i do 1.000 radnika. Čak je radio i za vreme sankcija i to lon poslove za strane kompanije. Onda je došla „demokratska" vlast i privatizacija. U slučaju „Mekura" bile su čak dve privatizacije, obe neuspešne.

Konačno preduzeće dospeva ponovo u državne ruke. Danas Agencija za privatizaciju poseduje 73,1 odsto akcija „Merkura", dok državni „Akcionarski fond" a.d. iz Beograda ima još 1,92 odsto, a ostatak akcija je u rukama malih akcionara, uglavnom bivših radnika.

Već duže vremena nemačka firma „Stratik" pokazuje interes da preuzme ovo preduzeće. „Merkur" i „Stratik" su sarađivali još osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka i Nemci odlično znaju potencijale bačkog preduzeća.

Čuvši da je neki strani investitor ozbiljno zainteresovan za „Merkur" probudili su se apetiti podmitljivih lokalnih funkcionera i sve je krenulo po zlu. Kao i obično u zemlji Srbiji.

Uprkos pregovorima sa Nemcima koji su bili u toku, Agencija za privatizaciju je oglasila prodaju imovine „Merkura" i opština Bačka Palanka je kupila proizvodnu halu veličine 7.000 kvadratnih metara i tako, faktički, blokirala privatizaciju. Jer, ko je lud da kupi neko preduzeće i obaveže se da nastavi proizvodnju, a da pri tome ne kupi i proizvodnu halu?

„Stratik" je nastavio da pregovara, ali ovog puta sa opštinom Bačka Palanka. Prva njihova ponuda je bila da „Merkur" a.d. i proizvodnu halu otkupe po simboličnoj ceni od jednog evra, ali da se obavežu da nastave proizvodnju uz sopstvene investicije i zaposle 500 radnika.

Pripremajući se za ovakvu prodaju, opštinski funkcioneri su počeli da guraju članove vladajućih SPS-a i SNS-a kako bi se fiktivno zaposlili u preduzeću koje ne radi, a koje će Nemci da preuzmu sa sve zaposlenima od kojih većina nema pojma kako se šije koža, ali ima pravu stranačku pripadnost.

Direktori „Stratika", koji odlično poznaju ne samo naše vrline, već i mane, prozreli su ovaj plan i tražili da oni sami izvrše odabir 500 radnika koje će zaposliti. Ovo već vlastodršcima na lokalu i u Republici nije bilo po volji, jer, em dobijaju samo jedan evro u koji nije zaračunata njihova višemilionska „provizija", em strani investitor ne želi da preuzme njihove stranačke kadrove.

Zbog toga vispreni opštinari, na prvom mestu predsednik opštine Aleksandar Đedovac (SNS) i njegov zamenikom Bojan Radman (SPS) nemačkom partneru predlažu sledeću mogućnost: „Stratik" će od opštine da otkupi proizvodnu halu, a novac za to će u vidu bespovratnog zajma da dobije od Republike na osnovu obećanja da će otvoriti nova radna mesta. Zamišljene subvencije bi iznosile i do 10.000 evra po radnom mestu, odnosno pet miliona evra za svih 500 radnika, a taj bi se novac „oprao" kroz opštinski budžet i javna preduzeća koja on servisira i konačno slio u džepove opštinskih i republičkih funkcionera.

Ono što je zapanjilo srpsku stranu u pregovorima jeste činjenica da Nemci uopšte nisu zainteresovani za ovakvu kombinaciju koja ih, u suštini, ništa ne bi koštala. Srpski političari više ni ne znaju da postoji moral i da ga poseduje većina ljudi u inostranstvu.

Umesto da zaposli 500 naših radnika nemačka kompanija je odabrala nekolicinu najboljih stručnjaka i prebacila ih u Bosnu i Hercegovinu gde za dnevnicu od 50 evra obučavaju radnike u fabrici koju „Stratik" tamo preuzima. Izgleda da je Srbija balkanska zemlja koja je prva dotakla apsolutno dno.

Propast "Merkura" oslikava propast cele privrede Bačke Palanke. Tamo više nema radnika, nema onih koji bi slavili Prvi maj. Nema više nikoga ko bi bilo šta slavio. Zato se "slavljenici" uvoze sa strane.

Predrag Vuletić je iz Bačke Palanke, a uzgred je i zamenik Aleksandra Vulina koji nema ni dan radnog staža, ali zato voli sve da slavi (o tuđem trošku), pa i Dan rada. U Bačkoj Palanci postoji jedini mesni odbor Vulinovog "Pokreta socijalista" koji još nekako i funkcioniše. U ostalim mestima postoje odbori "pokretnih socijalista", onih koji za lanč paket, besplatan prevoz i 1.000 dinara dnevnice glume oduševljene članove.

Zbog toga je Palanci zapalo u zadatak da organizuje Prvomajski uranak za pokretne socijaliste iz cele Republike. Ostali odbori su trebali samo da pošalju plaćene "oduševljene članove", jer Palančani ni za besplatan roštilj, plus krofne i pevanje kafanskih pevaljki (ali uz piće koje su morali sami da plate) nisu hteli da svečano dočekaju ministra za rad, Vulina.

Danima je pred Prvi maj Palanka bila oblepljena plakatima kako tog dana, na obali Dunava, "Pokret socijalista" slavi Dan rada i da će od gladi izbezumljenim nekadašnjim radnicima, koje je privatizacija pretvorila u "lica sa evidencije Nacionalne službe zapošljavanja", deliti besplatan roštilj, da će im se obratiti Aleksandar Vulin lično, zajedno sa još nekima, ali iz SNS-a, kao i da će im se besplatno na uvo drati Zorica Brunclik uz harmonikašku pratnju muža joj Miroljuba Anđelkovića Kemiša. Najavio je organizator i druge: Nemanju Stevanovića iz "Granda", Aleksandru Bursać iz iste ergele (koja umesto u manastir zaluta među pokretne socijaliste) i "Kao Kao"bend (ko god da su).

Ništa nije vredelo, jer na keju nije bilo ni tuce Palančana. A onda je došlo oko pola tuceta autobusa punih "pokretnih socijalista" iz cele Srbije i pripremljeni štandovi sa roštiljem (po tri ćevapčića za svakog ili trećina kafanske pljeskavice) i krofnama (samo po jedna, da se ljudi ne prejedu) odjednom se napuniše.

U publici poniženi i gladni, a na bini plejada nagojenih. Osim Vulina, Zorice i Kemiša, najavljen je i Igor Mirović (potpredsednik SNS-a), "narodni" poslanik sa liste naprednjaka Dražen Jarić, ali i punački predsednik opštine Bačka Palanka (i on naprednjak) Aleksandar Đedovac. Kada njih slušaju, neupućeni misle da su svi Palančani žitelji Dembelije, obećane zemlje u kojoj teku med i mleko.

Ali narod, kao narod, ne veruje u prazne priče, već uzme skromni ručak od tri ćevapčića i pobegne u kuću da niko ne vidi njegov stid. Posle su glavešine, kada se pevanje završilo, otišle da same jedu. U miru, bez pogleda upalih očiju gladnih. Za njih u iznajmljenom lokalu nije bilo samo po tri ćevapa i krofna, a piće za pare - sve je bilo za džabe, pa i obilno pečenje (malo prasetine, malo jagnjetine, čisto zbog gorušice). Obični pokretni socijalisti iz cele Republike u to vreme već su sedeli u svojim autobusima i vraćali se kućama, a izgladneli Palančani su uz malo jela, ali puno ponosa i prkosa na drugim mestima u gradu obeležavali Prvi maj i uzvikivali parole kao "Vulinova radna prava, užas i strava".