Razaranja

Da li će mafijaška Hobotnica rekonstrukcije golubačkog grada, postati još jedan slučaj koji će rešavati Aleksandar Vučić?

Šuplji zidovi, puni džepovi

Kakva je međusobna veza Hobotnice, mafije, Republičkog zavoda za urnisanje spomenika i Golubačkog grada, koliki je pravi obim pljačke izvedene gradnjom šupljih bedema u Golupcu, ko su bili rukovodioci radova pre trideset godina, ko je bio izvođač a ko je primio izvedene radove? Zbog čega je izbila prava panika u redovima konzervatorske Hobotnice, kakva je međusobna veza članova hobotnice sa dvorskim zidarom, kakvi su bili uslovi na tenderu za radove na Gamzigradu i Manasiji i ko više od 25 godina gradeći cementnim malterom izvodi sve građevinske radove na objektima koje obnavljaju članovi Hobotnice?

Stanislav Živkov

Hobotnica (lat. Octopus) je mekušac iz razreda (taksonomija) glavonožaca. Ima osam krakova s kojima može dostići dužinu i do tri metra. Hobotnica je odlično prilagođena životu lovca, ali i plena, jer ima tajno oružje za lov. U svakodnevnom životu hobotnica je sinonim za mafiju koja se kao hobotnica sa mnogo pipaka, proteže u sve oblasti društva a mnogim čitaocima ostala je u sećanju kultna italijanska serija La piovra koja je posebno značajna pošto je svima postalo jasno da mafiju ne čine samo kriminalci koji nose pištolje, već je u pitanju jaka sprega policijskih struktura, tužilaca, krupnog biznisa, univerzitetskih profesora, kriminalaca, političara, narko dilera, bankara, ljudi iz pravosuđa, advokata, lica iz javnih institucija, arhitekata, konzervatora i zidara...

Ova sprega je definitivno potvrđeno u slučaju rekonstrukcije Golubačkog grada, pre svega zbog neviđene količine bahatosti, tako da je Hobotnica prerasla u Himeru sa čijim pipcima se već godinama bore malobrojni stručnjaci, a kako čujemo uskoro će i policajci!

Sve u svemu, početak 2015. godine i pored svega što se dešavalo nije bio najsrećniji događaj za pripadnike Hobotnice okupljene oko rekonstrukcije Golubačkog grada pošto je, nakon što je razotkriven čitav udruženi zločinački poduhvat u redovima mafijaške konzervatorske Hobotnice izbila panika ravna onoj uoči potonuća Titanika!

Izvođač - Ornament Investinženjering je sa doo Tvrđava Golubački grad i Austrijskom razvojnom agencijom potpisao ugovor o izvođenju radova na tvrđavi, prethodno pobedivši na tenderu. Projektantska cena je bila 2,2 miliona evra, a izvođač je ponudio 1,7 miliona. Stručna javnost je bila iznenađena kako je moguće da se izvedu radovi za pola miliona evra manje, nego što je proračunato. Pri potpisivanju ugovora izvođač je potpisao i klauzule da je potpuno upoznat sa projektom i da mu je sve jasno i da prihvata da radi po tom projektu. Štaviše, osim klauzula o poznavanju projekta i uslova izvođenja, Ornament je potpisao i klauzulu o dinamici radova, koja je deo ponude i ugovora i na osnovu koje je dobio posao.

Po ugovorenoj dinamici, Ornament je morao da krene od najviše kule, a zatim i svih ostali gornjih kula, zidova i drugih objekata. Na samom početku je izvođač to odbio i prekršio ugovor - počeo je da radi na asfaltnom putu, jer mu je tu blizu mešalica, a nema ni tehničku opremljenost da dođe do gornjeg dela tvrđave. Naravno, u ugovoru ima i klauzula koja kaže da ukoliko se prekrši dinamika za više od 15 dana, to je razlog za raskidanje ugovora. Investitor toleriše izvođaču kršenje dinamike i sada, posle sedam meseci rada, urađen je samo deo najmanjeg zida na putu.

A prema ugovorenoj dinamici do sada je trebala da bude urađena cela gornja strana tvrđave. Na žalost, radovi na tvrđavi Golubac ne kasne. Oni se jednostavno ne izvode.

Radovi se ne izvode jer na gradilištu ima 5-6 radnika koji ne mogu da završe ni započeti zid na zemlji, a kamoli da urade neku kulu. Takođe, nema odgovornog izvođača - arhitekte sa licencom za rad na spomeniku kulture, pa niko ni ne može da čita konzervatorski projekat. Na gradilištu nema nikakve dizalice, krana ili bilo kakve opreme za rad, osim onog plastičnog kanala za šut na jednoj kuli, nema odgovarajućeg materijala propisanog projektom - nema kreča za krečni malter, kao ni propisanih aditiva, nema nabavljene građe za tavanice i krovove, a ni majstora da to naprave...

Radili "od oka" i stigli do produženja roka

Pokazalo se da ni isplatom dodatnog stimulansa od od 70.000 evra plaćenih unapred (pored avansa od 300.000) Ornament invest inženjeringu nije postignuto apsolutno ništa, pošto osim mešalice i desetak radnika, izvođač nema ništa na gradilištu, uostalom ništa mu i ne treba jer se hobotnica od stručnog nadzora i izvođača proširila na preduzeće Tvrđava Golubački grad i Austrijsku razvojnu agenciju koji sada, složno, poput raštimovane pogrebne muzike svi redom brane sirotog izvođača radova na tvrđavi prebacujući pritom odgovornost za kašnjenje na projektanta i saobraćaj.

Naravno, ni najmanje ne smeta činjenica da bi prema ugovoru, izvođač trebalo da ima 70-80 radnika u sezoni i da počne radove od gornjih kula. To je izvođač odmah odbio i prekršio ugovor, jer nema dizalice, a i radnici koštaju.

Sa damping cenama ne može da se radi, ako se radi po projektu i po dinamici. Do polovine aprila 2015. trebalo je da su potpuno završene 3 kule, 2 bedema i kantina. Ništa od toga nije urađeno, a investitor i stručni nadzor ne vide u tome nikakav problem. Prošlo je 40% roka, a vreme teče a pored ostalog na radilištu je koordinacija ravna nuli a pitanje je dana kada će zbog nepostojanja objedinjene saobraćajne signalizacije neko nastradati pod točkovima šlepera i automobila koji prolaze kroz gradilište!

Naime Ornament je takođe potpisao i da poznaje i prihvata sve uslove pod kojima se izvode radovi, uključujući i saobraćaj kroz tvrđavu pri čemu je projektom bilo predviđeno da se priobalni deo tvrđave obnavlja nakon izmeštanja saobraćaja kroz novoprobijeni tunel. Sada, kad je prošlo skoro pola roka, izvođač pominje da projekat ne valja i da zato kasni, a Iskra („profesorka" Maksimović), kao potpisnik ugovora i investitor, abolira izvođača pod izgovorom intenzivnog saobraćaja u aprilu? Dalje, izvođač se ugovorom obavezao da u aprilu ima 70 radnika na gradilištu. Gde su ti radnici? Zašto se toleriše takvo kršenje ugovora? Izvođaču je kriv projekat za nedostatak radnika?

Izgleda da nije ni postojala namera da se tvrđava radi i uradi, jer je Stručni nadzor, doo Safege, koji ima ugovor sa doo Tvrđava Golubački grad i Austrijskom razvojnom agencijom, najavio posle mesec dana rada, na sastanku sa investitorom i izvođačima, da za tvrđavu nema dovoljno para i da „eventualno može da se uradi pet od devet kula".

Na tu izjavu je izvođač dobio krila i počeo da traži razloge zašto ne može da radi i šta mu sve smeta - krečni malter, vetar, hladnoća, projekat, konzervatorski nadzor...

Više niko ni ne očekuje da će radovi na tvrđavi biti izvedeni. Sada imamo i objektivne razloge, kao što je „intenzivni saobraćaj u aprilu". Ali nije najveći problem u tome što tvrđave neće biti urađena. Problem je što se na neistraženom i neispitanom srednjovekovnom objektu radi bez nadzora i bez kontrole, a koristi se nedozvoljeni materijal.

Od kad su Turci otišli iz tvrđave, pa do danas, niko se nije popeo do vrhova kula, a tamo postoje zatvoreni slojevi i nedirnuti podaci o arhitekturi i životu građevina. Iako je u projektu naglašeno da se sav posao radi pod kontrolom konzervatorskog nadzora i kvalifikovanog izvođača, na gradilištu nema konzervatorskog nadzora, a nema ni licenciranog arhitekte. Građevinski radnici i građevinski inženjer na gradilištu ne poznaju konzervatorski način rada, pa su već naneli i štetu radeći bez kontrole.

Strugali su fasadu kule uz palatu čeličnim četkama, da je „očiste" i oštetili originalne krečne spojnice i rimske spomenike od peščara. Samo je slučaj, odnosno projektant Marija Jovin, spasla zupce na palati, jer je naišla u trenutku kad su šljakeri hteli da ih sruše, jer su im se učinili trošni.

Ti zupci su jedinstveni podatak za datovanje palate i same tvrđave. Niko ne zna šta se dešava ovih dana, da li se neki podaci nepovratno gube usled neznanja izvođača i nepostojanja kontrole.

Takav način rada takođe predstavlja drastično kršenje projekta. Izvođač za zidanje koristi cement, koji nije dozvoljen projektom, a zabranjuje ga i UNESC-o. Nisu pomogli ni nalozi projektanta, ni konzervatorskog nadzora, izvođač radi sa malterom sa cementom na srednjovekovnom objektu bez ikakvih konsekvenci.

U betonske serklaže se ne dodaje pucolan, predviđen projektom, a kamen i pesak se ne peru. Sve ovo predstavlja menjanje i kršenje konzervatorskog projekta. Oni koji bi morali da nateraju izvođača da poštuje projekat, to jednostavno ignorišu. To zna i Stručni nadzor i Investitor i to tolerišu. Prema mišljenju brojnih domaćih i stranih stručnjaka sa višedecenijskim konzervatorskim iskustvom čitava realizacija rekonstrukcije Golubačkog grada od početka u septembru 2014. do danas i situacija na samom gradilištu i ponašanje pojedinih učesnika u svom radnom veku predstavljaju pravu dosad nezabeleženu sramotu.

Štaviše, na najboljem smo putu da upropastimo jedinstvenu priliku koju imamo, jer umesto kvalitetnog izvođenja radova i obnove starih zidarskih veština i zanata, umesto paralelnog snimanja filma o istraživanju i obnovi tvrđave, umesto korišćenja prilike da se građanima približi njihova istorija - rad na tvrđavi se pretvorio u farsu, sastavljenu od neznanja, nekompetencije, opstrukcije i spletkarenja. Po sistemu neurohirurga koji sam sebi operiše mozak došlo se do neverovatne situacije da je konzervatorski nadzor nad radovima na tvrđavi smenjen!

Arhitekta i arheolog su se suviše mešali u svoj posao i predstavnici preduzeća Tvrđava i Agencije su dolazili nekoliko puta i vršili pritisak na Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Pretili su prestankom finansiranja i obaveštavanjem premijera. Rukovodstvo Zavoda je otišlo u Golubac, kod investitora i izvođača radova i dogovorilo smenu sopstvenog nadzora.

Posle smene konzervatorskog nadzora, sada nema više nikoga ko kontroliše šta rade radnici, a odgovornog izvođača nikad nema na gradilištu. „Njegovo prisustvo na samom gradilištu uslovljeno je obimom radova" - ima opravdanje g. Klaus Kaper. Postavlja se pitanje da li je mali obim radova razlog što ga nema ili radova nema jer nema nikoga da kaže radnicima šta da rade? A pri tome nikome ni najmanje nije važno šta ako nestručni radnici naprave štetu na spomeniku?

Kaper se dalje proslavio izjavom da "u slučaju da se ukaže potreba biće pokrenuta procedura za produženje roka" pri čemu ostaje krajnje nejasno kako Kaperu ni najmanje nije bitno što je na gradilištu 5-10 radnika, a po ugovoru treba da ih ima 70-80, što je urađen samo jedan zid, iako je do sada (prošlo 7 od 19 meseci) trebala da bude obnovljena čitava gornja zona tvrđave, a pored svega ovoga, Kaper govori o produžetku roka za izvođača koji ne poštuje dinamiku?

Pljačka od skoro tri miliona evra

Po svemu sudeći, do izražaja dolazi činjenica da je Golubačka tvrđava nekada bila vojni objekat. Izgleda da je i sada, jer su radovi obavijeni velom tajne. Ornament je izvođačima zabranio da daju bilo kakve izjave za medije, a Republički zavod za spomenike je zabranio svojim zaposlenima da govore o Golupcu za medije.

Kad god je Evropska unija finansirala zaštitu i obnovu kulturne baštine, to je uvek bilo medijski praćeno, a ovde sve skriva kao da se gradi vojni objekat. Postavlja se pitanje zašto se sve krije?

Moguće jer će tu biti podzemni aerodrom, a iz kula će izletati avioni ko golubovi kako bi se opravdalo ime Golubac. A žuti zidovi su u tom slučaju posebno poželjni kako bi bili uočljivi kad iz oblaka avioni-golubovi sleću u kule! Međutim pravi razlog za sve ovo leži na sasvim drugoj strani jer je konzervatorska Hobotnica profunkcionisala punim kapacitetom.

Naime, višedecenijski mračnjaci i hohštapleri okupljeni u Republičkom zavodu za urnisanje spomenika podmetnuli su kukavičje jaje direktorki Mirjani Andrić kako bi se po svaku cenu angažovali isti oni koji su pre 30 godina radili na golubačkoj tvrđavi i koji su sagradili preko 200 kubnih metara zidova, za koje je sada utvrđeno da su šuplji, odnosno da su ozidana samo lica zidova, a da je unutrašnjost ispunjena šutom i kamenom bez maltera.

Računica je pritom vrlo prosta!

Pošto se radi o 200 kubnih metara zidanja, gde je ozidano samo lice, uštedeli su 80% cementa odnosno 300 kila cementa po kubiku, što dođe oko 60 tona cementa odnosno tri šlepera cementa koga nema što je previše i za nečiju vikendicu! A sve uz stalni stručni nadzor za koji sada treba postaviti pitanje šta je radio tokom radova osamdesetih godina?

Na Palati je ozidano oko 130 m3 zida sa dva lica u cementnom malteru 1985. godine. Ozidan je i zid između kule uz palatu i ulazne kule od oko 60 m3. Svi ovi zidovi su šuplji pri čemu je od zida debljine 3 metra unutrašnja, 2 metra prazno, jer je u cementnom malteru zidan samo vidljivi deo, dok je unutrašnjost ispunjena šutom, zemljom i sitnim kamenom!

Posebna je priča činjenica da je ugovorena cena gradnje ispravnog kamenog zida bilo na obali Dunava, bilo na najvišem delu kompleksa 110 evra po kubiku, a troškovi svakako ni najmanje nisu isti, to samo po sebi pokazuje da se ovde radi o organizovanom lopovluku i planu da do obnove najvišeg dela tvrđave nikada ne dođe!

Svejedno, uz ugovorenu cenu od 110 evra/kubik, proizilazi da je vrednost navodno obnovljenih zidova 22.000 evra a za taj novac koji je svojevremeno obezbedila Republička zajednica kulture (oko 10%) i Hidroelektrana Đerdap (90%) u ukupnom iznosu od 11.000.000 dinara, sagrađeno je kameno Potemkinovo selo, koje predstavlja prvu poznatu prezentaciju starog konzervatorskog problema kako prazno prikazati u šupljem.

Pošto je ustanovljeno da je, prema ugovorenim cenama stvarna vrednost izvedenih radova svega 4400 eura, postavlja se pitanje gde je završilo preostalih 17.600 evra?

Da bi se shvatio stvaran obim ove pljačke pokušali smo da izračunamo kolika bi bila vrednost pljačke sa zateznim kamatama, za poslednjih 30 godina, ali smo uspeli samo da dobijemo obračun za period januar 1995 - april 2015.

Cifra je zaista fascinantna: sa zakonskim zateznim kamatama vrednost pljačke iznosi 2.886.835,06 evra, na šta treba dodati i ostale troškove ovog štetočinstva, recimo, troškove rušenja oko 200 m3 zidova koje su Gordana Simić i Dragoljub Todorović zidali od 1984. do 1987. godine.

Ako je cena rušenja 50 evra po kubiku, samo rušenje će koštati još 11.000 evra a ponovno zidanje još 22.000 evra , dakle ukupna vrednost ovog kriminala , bez zateznih kamata za period pre 1. januara 1995. godine iznosi oko 2.919.835 evra, odnosno prava sitnica!

Postavlja se stoga pitanje- gde je bio i šta je radio nadzor za vreme radova osamdesetih godina kao i ko je tada primio izvršene radove? Ispostavilo se da je radove na terenu primila komisija u sastavu Milka Čanak Medić, sada pokojna Svetlana Mojsilović Popović i Slobodan Barišić.

Tokom radova konzervatorski nadzor je vršila Gordana Simić, na terenu je bio Dragoljub Todorović a to objašnjava činjenicu da su poslednjih godina i Simićka i Todorović po svaku cenu pokušavali da spreče nastavak radova u Golubačkom gradu plašeći se neminovnog otkrivanja njihovog lopovluka.

Tako je, recimo, Todorović u proteklih šest godina od kako se poteglo pitanje obnove Golubačkog grada, sasvim nepozvan odlazio kod predsednika golubačke opštine i tamo ubeđivao gradonačelnika da nipošto ne sme da se usvoji detaljna regulacija, izmišljajući pri tome razne budalaštine i izbegavajući bilo kakav dolazak na sastanak sa projektantima. A sada je upravo isti taj Todorović imenovan u komisiju za nadzor i ometanje rada Republičkog zavoda na Golupcu, pošto je sa Simićkom i ostalima debelo umešan u čitavo golubačko štetočinstvo! Inače formiranje tročlane komisije Republičkog zavoda je pravi novitet pošto to Zakonom o izgradnji uopšte nije dozvoljeno!

Međutim malo je poznata i činjenica da su zavodski arhitekti decenijama imali dvorskog preduzimača, odnosno izvesnog Sretena Jovića, vlasnika nedavno ugašene samostalne preduzetničke zidarsko-fasaderske zanatske radnje Sreten Jović, preduzetnik, Prilepac, sa matičnim brojem 54799799, sedištem u opštini Vlasotince, odnosno mestu Prilepac, bez ulice i broja koji je sa delatnošću prestao 19. novembra 2013. godine.

Uglavnom, taj Sreten Jović je barem dvadeset pet godina izvodio radove u manastiru Manasija, najpre sa Gordanom Simić, a nakon njenog penzionisanja sa Dragoljubom Todorovićem gradeći cementnim malterom.

Takođe je, opet gradeći cementnim malterom, godinama ako ne i decenijama radio u Gamzigradu sa Branom Stojković Pavelkom a oni sada u sklopu u zakonu nepredviđene forme tročlane komisije trebaju da vode konzervatorski nadzor na Golubačkom gradu, gde su, umesto punih građeni prazni zidovi!

Svima je zajednički imenitelj rad sa cementnim malterom pa se onda nakon nekog vremena odvali par kvadrata zida pa se opet konzervira pa nakon novih nekoliko godina opet odvali pa iz bedema Manasije krene da raste drveće i tako u krug.

Kad god je trebao da se raspiše tender za neku konzervaciju srednjevekovnog spomenika, kao na primer, pre tri-četiri godine za Manasiju, uslov koji propisuje Republički Zavod glasio je da izvođač mora da je poslednje tri godine radio na srednjovekovnim utvrđenjima. Naravno, Sreten Jović i Prilepac su ispunjavali uslov.

Iste godine je raspisan tender za radove u Gamzigradu, a zavodski uslov bio je da izvođač mora da je poslednje tri godine radio na antičkim utvrđenjima. Naravno, opet su Sreten Jović i Prilepac ispunjavali uslov. Tako je ispalo da je Sreten Jović bio višedecenijski zavodski dvorski izvođač Gordane Simić, Dragoljuba Todorovića i Brane Stojković Pavelke, a verovatno je ispunjavao i specijalan uslov zato što je "štedeo" cement, jedino što nismo doznali gde je tako „ušteđeni" cement na kraju završio.

Sada je potpuno jasno zbog čega je u vrhu Hobotnice zavladala panika i to iz vrlo prostog razloga jer član 61 Krivičnog Zakonika Srbije jasno kaže da Produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

Član 92, određuje da će se od učinioca oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.

Konačno, i član 104 Krivičnog Zakonika, određuje da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je krivično delo izvršeno. Ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je posledica nastupila.

A, posledica je nastupila pre par meseci kada je otkriven lopovluk Simićke, Todorovića i Jovića i stoga ne čudi panika u vrhu konzervatorske hobotnice koja je kulminirala pre desetak dana, kada je čak Gordana Simić, pravo iz nezaslužene penzije vaskrsla u Zavodu, jer su sada svi u strahu da skupocene bunde od nerca i mnogo što šta drugo vrlo brzo ne zamene prugastim uniformama i pesmom: Oj, Golupče stari grade, zbog tebe tucamo kamen, najebasmo šta nam rade!