Francuska
Vansen Bolore: Novi
bogataš
bezobzirnog smera
VIP
persone, sve dok ih ne uhvate
Vansen Bolore je
"težak" sedam milijardi evra godišnje, a proslavio se još
u maju 2007, kada je svojom velikom jahtom provozao tada sveže izabranog malog "bling bling" predsednika
Sarkozija i njegovu prethodnu suprugu. I danas je Bolore na "usluzi"
Sarkoziju, jer vlast je vlast, a novac je sve
Mile Uroševiæ
dopisnik
iz Pariza
Relativno mali broj Francuza je poznat našoj
ili svetskoj javnosti. Osim Sarkozija, De Gola, Brižitke ili Delona, možda su još
samo Bernar Anri Levi i Dominik Štroskan
oni koji zaslužuju
da budu citirani kao Francuzi èija
imena prelaze granice i ispunjavaju stranice tabloida. Naravno, iz potpuno
suprotnih razloga, jer dok jedan rastura
uglavnom sobarice i novinarke, drugi uživa
da rastura èitave države,
pogotovo one koje se završavaju
na "ja pa ja": Srbija, Libija... sada je na redu i Sirija. Kao i
svuda, osim poznatih, postoji i lista uticajnih ljudi koji iz senke žare, pale i vršljaju
po svetu, a da malo ko o njima bilo šta
zna. Takvim kvazi mafijašima
sve zemlje, pa i sama Francuska - obiluju.
Reè je o legalnim biznismenima tipa novi bogataš bezobzirnog smera, kojima i sama država odaje sve VIP poèasti,
sve dok ih ne - uhvate. U seriji "s kim si takav si", evo i prvog
portreta iz veoma uticajnog Sarkozijevog društvanceta
koje nastupa na izbornu scenu i pokušava
da svome gazdi omoguæi još jedan mandat. Svako po svojim moguænostima, naravno. Jedan od njih zove se Vansen
Bolore (Vincent Bollore),
"težak" sedam milijardi evra godišnje, a proslavio se još
u maju 2007, kada je svojom velikom jahtom provozao tada sveže izabranog malog "bling bling" predsednika
Sarkozija i njegovu prethodnu suprugu.
Jahtodržac Bolore poseduje svoje luke po celoj Africi i
hiljade kamiona, kojima izvozi bogatstvo crnog kontinenta u beli svet. Da bi
nadgledao svoje carstvo velièine
jednog kontinenta, Bolore ima i mlazne avione koje vrlo rado pozajmljuje
uticajnim politièarima, bankarima, novinarima i drugim korumpiranim bogatašima, kako je to veæ
obièaj u visokom društvu.
Iako je 500. po bogatstvu u svetu, on ima gotovo sve što
pare mogu da kupe. Kako je sve to stekao, pitate se vi koji se verovatno odavno
spremate da se obogatite, ali nemate ni ideju ni poèetni
kapital. Bolore je za poèetak
imao neko osrednje nasledstvo porodiène
firme, koja postoji sto godina, ali je veæe
pare uzeo tek 1990, kada je muvanjem na berzi nasankao prijatelja i prvog
bogataša Francuske, koji se zove Buig (Bouygues). Bivši
"golden boj" je svoj kapital uložio
u plastiène folije, transport, medije i energente.
Mnogi
su išli u bogatu Ameriku da se obogate, a Bolore je ocenio
da je najveæa lova u siromašnoj
Africi. Francuska je oduvek volela da svoja bogatstva dovlaèi odande. Kako je u to vreme poèela
privatizacija po svim bivšim
kolonijama i korumpiranim banana republikama, tako je i našeg
biznismena udarila sreæna zvezda - da za male
pare kupi velike pomorske luke i potpiše
ekskluzivne ugovore sa afrièkim železnicama
ili autoprevoznim firmama. U dva poteza i par veèerinki
sa Èarlsom Tejlorom
u Liberiji, ili Polom Bijom u Kamerunu, Bolore je postao vitez novog
kapitalizma, kako to lepo kažu
novinari koji su se malo provozali njegovim džetom.
Doduše, Bolore ima i svoju liènu
televiziju, kanal Direkt 8, pa može
i sam da kaže sve najbolje što
o sebi misli, a što i svim politièarima
želi. Gospodin Bolore je brzo shvatio koje zupèanike sistema treba da podmaže
da bi se mašina za pravljenje para korektno obrtala. Moramo
priznati da ni njemu nije lako svakog meseca da obezbedi 20.000 plata za svoje
radnike u nekih 200 agencija, bisera rasutih u 43 države
sveta.
Ima
se - može
se
Sve do pre pola veka Francuska je bila u mnogome i afrièka država.
Držala je gotovo celu zapadnu i severnu
stranu kontinenta. Onda je došla
dekolonizacija i - spasavaj šta možeš. Francuzi su zadržali vojne baze, a na mesto vladajuæih postavili svoje ljude koji su odvajali parèe kolaèa i za Jelisejsku palatu. Prièa o koferima punim para je ponovo aktuelna, ali nije
nova. Svi su znali i za fenomenalna ulaganja diktatora po francuskoj rivijeri i
svi su se pravili ludi. Od Bokase i Idi Amina Dade, do nedavno
svrgnutih Bongoa, Gadafija i Bagboa, sve su to bivši veliki investitori u francusku ekonomiju i prijatelji
režima. Ali kako svaka zemlja sveta ima
svoj peti oktobar, svoj šerpe,
lonce i Soroše, tako je i zapoèeo novi tihi svetski rat za blaga Afrike, a da obièni smrtnici o tome pojma nemaju.
Na tržište su stigli Kinezi, Brazilci, Indijci i Japanci, ne raèunajuæi
Nemce, Engleze i ostale Evropljane koji su zainteresovani za biznis u stilu
"ja tebi ogledalce, ti meni barel petrola, tonu uranijuma i šaku dijamanata". Jedini problem je što ogledalca više nisu u modi, veæ su za biznis
potrebne medijske sile i, naravno, dobra vojska legionara za obezbeðenje i lièni
bodigard diktatora.
Francuska u ovome nikada nije oskudevala. Gospodin Bolore i sam kaže da je Afrika jedno ostrvo i da onaj ko kontroliše prevoz i pogotovo luke drži maltene ceo kontinent u svojim rukama. I kako je to veæ naš
Dis lepo rekao, da lav može da vlada tek kada oko sebe napravi pustinju,
tako je i gospodin Bolore najpre otkupio bivše kolonijalne kompanije za logistiku da bi zavladao užarenim prostorima ispod afrièkog
sunca. Najpre SCAC i SAGA, pa zatim Sitarail, koja ima ekskluzivitet
na železnièku prugu od zlatonosne Burkine
Faso do Obale Slonovaèe. Pre desetak
godina postao je i vlasnik linije na relaciji Kamerun - Èad - Centralna Afrika, gde ima dosta dijamanata. Naravno, ne želimo ovde da od naših èitalaca pravimo eksperte za afrièku ekonomiju niti njihovu geografiju, ali moramo
nabrojati pomorske luke i gradove koje je tako gos'n Bolore zauzeo, i to bez
zrna baruta. Stotine teretnih vagona železnice dovlaèe robu u luke Douale
(Kamerun), Abidžana (Obala Slonovaèe), Cotonoua (Benin), Temane (Gana), Tincana (Lagos) i luke Point-Noire
u Kongu.
Posebna je prièa za luku Nigeriju,
odakle francuska Areva odnese sav uranijum za svoje mnogobrojne atomske
centrale. Bez Nigerije Francuska bi radila na sveæe, tvrde zli jezici. Naravno, to nije baš tako, ali je istina da gde su luke i skladišta, tu je i carina, a gde su ljudi i carina tu su i braèni par Lova i Korupcija. A kako bogatom svako
pozajmljuje, tako je i nakon predsednièkog krstarenja jahtom i jedne specijalne TV emisije o dobroti i ostalim
vrlinama senegalskog predsednika, Boloreov posao u toj zemlji naglo procvetao.
On je ispred nosa Dubajskom emiratu i firmi DPW odneo celu koncesiju na luku
Dakar i sva njena skladišta.
Doduše, njegov prijatelj Arnaud Lagardere, takoðe
multimilijarder, dosta mu je pomogao u
ovom šarmiranju koje zlata vredi. Isto kao što mu je i 2004. godine predsednik Obale Slonovaèe Loran Bagbo pomogao da uzme Abidžan i koncesiju na medije i besplatne novine.
Naravno da mu to nimalo nije smetalo da ovog leta izda svog dobrotvora i
svrgne ga uz pomoæ Sarkozijevih legionara i plaæenih pobunjenika, kako pišu neke opozicione novine. Biznis nema mesta ni za sentimentalnost ni za
demokratiju, tvrdi Bolore i dodaje da nijedan veliki biznismen nema
nacionalnost. Benefit logistike je najveæi tamo gde se izvoze rude ili petrol. Total ili Areva su dve
najjaèe francuske firme, jedna je za fosilne
energente, a druga za atomsku energiju. Bez Afrike i ovakvog lova u mutnome one
verovatno ne bi ni postojale. Zato ih francuske vlasti posebno paze i maze pa
im èak ne traže ni porez da plate.
Zakljuèak
Nema novih stvari u ovom starom zanatu. Da
bi poslovao, i Bolore zapošljava
familiju vladajuæe stranke, a èesto i bivše ministre. U Africi se nikad ne zna,
pa bivši ministar èesto postaje buduæi predsednik, tvrdi
jedan od direktora kompanije Bolore.
Francuski bivši savetnik vlade za afrièka pitanja, pa još i visoki èinovnik francuske tajne službe, kao i potpredsednik svih patronata, Michel Roussin,
kao velika zverka sada radi za firmu Bolore. Gazdin šurak je ministar Gerard Longuet, što je od velikog znaèaja
kada treba da se dobije neki veæi
posao za francuske firme.
Kada Francuska šalje svoje trupe u
neku od zemalja Afrike, logistika Bolore je uvek dobrodošla da olakša posao. Èak i OUN ili EUFOR koriste strukturu francuskog biznismena za svoje
mirnodopske ili druge operacije u ovom delu sveta. Afrièka filijala, koja je samo èetvrtina
ekonomsko-politièke hobotnice Bolore, napreduje i širi svoje pipke u mirnodopskim kao i u ratnim uslovima.
Izgleda kao da ništa ne može da zadrži elan jednog viteza nove ekonomije.
Doduše, ima i suprotnih mišljenja koja se baziraju na nekim èudnim podudarnostima i redovnim sluèajnostima. Na primer, kakve veze ima prijateljstvo Bolorea i Denisa Nguessoa,
kada je ovaj izveo puè i uzeo vlast u
Kongu Brazavilu, po cenu surovog graðanskog
rata. U to vreme kompanija Socfinal je od Tejlora dobila koncesiju na
kauèukovo drvo u ratom obuhvaæenoj Liberiji. Jedan od glavnih investitora u ovu
belgijsku kompaniju je bio i Bolore.
Tejlor je inaèe optužen za ratni kriminal i kriminal protiv èoveènosti, ali Bolore tvrdi da on tog èoveka nikada nije sreo i da se, uostalom, on lièno ne bavi pregovorima niti bilo šta radi. Ima ljude koje plaæa
da sve rade u ime firme i tako mu ostaje vremena za život, a i ruke su uvek èiste.
Ponekada su èak i zlatne. Dobrotvor Bolore je poznat
kao sponzor mnogih humanitarnih organizacija.
Jedan od najlepših poklona koji je
Bolore doneo Sarkoziju bila je i poseta Mendele Francuskoj, kada su se
dva predsednika rukovala pred svim kamerama i fotoaparatima. Ali, Bolore ima
prijatelje i u suprotnom taboru socijalista. Bernar Kušner je, na primer, u više navrata nosio pomoæ Africi uz saradnju sa gazda Boloreom. Za sada i sami Parižani imaju vajde od bezgraniène dobrote plejboja milijardera i vozikaju se po gradu svetlosti u
besplatnim auto konzervama na struju, koje je opet gazda Bolore dao Parižanima ovih dana. Niko teèno ne razume kakva mu je raèunica,
ali mora da postoji neka tarifa, verovatno za bilborde koje je dobio na
najudarnijim mestima.
Ako za gazdu i nema nikakve primedbe, jedna od njegovih firmi je ipak
nedavno optužena od strane OUN da se bavi ilegalnom
pljaèkom rudnog blaga koje iznosi preko luke
Kigalija. Ovde se pominje ruda skupog koltana, bez koje nema industrije
mobilnih telefona. Profit od koltana finansira šverc oružja i tako održava rat u tom delu sveta. U
Francuskoj ga opozicija tereti da drži u rukama sve alatke za pravljenje vlasti: reklamnu kompaniju Euro RSCG,
zatim firmu za ispitivanje javnog mnjenja CSA, televiziju Direct 8
i besplatne novine velikog tiraža Matin
plus i Direct soir. Svakako da se plaše da æe opet zaploviti laða francuska, i na jahti opet novi predsednik u maju 2012,
za koga se veæina Francuza plaši da æe opet biti Nikola Sarkozi, poznatiji kao muž Karle Bruni i tata male Ðulije.
Mnogi su išli u bogatu Ameriku da se obogate, a Bolore je ocenio da je najveæa lova u siromašnoj
Africi. Francuska je oduvek volela da svoja bogatstva dovlaèi odande.