Francuska
Porodica evropskih zemalja problematična i
nesložna kao rogovi u vreći
Savez večnih neprijatelja
Evropska unija je nusproizvod agencije
CIA-e, spomenik antikomunizmu iz vremena hladnog rata. Iza lepe bajke o
bratstvu među narodima krije se priča o patološkoj mržnji Zapada prema Rusima.
U borbi protiv komunizma i uz svestranu pomoć neizbežnih lokalnih petokolonaša
i zakletih rusofoba, Evropska unija je postala najveća prevara dvadesetog veka.
O tome piše Milan Ratković, srpski književnik koji živi i radi u Parizu...
Milan Ratković
Evropa se ujedinjuje od pre Hrista pa sve
do ovog modernog doba belosvetskih antikrista, i opet nikako da se ujedini.
Stara Rimska imperija je vekovima bila neka vrsta rano ujedinjene Evrope, al je
pukla pod najezdom germanskih varvara. Srednjovekovno carstvo Karla Velikog je
bila nova EU, ujedinjena germanskim mačevima. Ni to nije trajalo. Napoleon je
takođe na kratko vreme svojim topovima i bajonetima ujedinio mnoge države u
jedno carstvo, a onda su ga proterali na ostrvo svete Jelene i sve je moralo da
se ujedinjuje ispočetka.
Njegov obožavatelj Adolf Hitler je pokušao
da bude ujedinitelj posredstvom šmajsera, "štuka"i pancera, ali nije
uspeo. Staljin je potvrdio pravilo da je greška svih diktatora bila u tome što
su za izvođenje radova na ujedinjenju primenjivali alatke sile i dominacije.
Genijalnost novih diktatora je upravo u tome što su uspeli da milovanjem
niz dlaku, i praznim obećanjima, ujedine narode koji su međusobno vekovima
ratovali.
Na principu magarca i šargarepe, sve
države hrle na zajedničke jasle, i ne pitaju koliko će to da ih košta u
budućnosti. Francuzi su prvi imali ideje da udvaranjem osvajaju srca ljudi, a
iza leđa da prisvajaju njihove teritorije ili resurse, onako; prijateljski.
Od Cezara do Angele
Vojvoda Maksimilijan de Suli je još
u XVI veku molio Boga za zajednicu "hrišćanskih država", koju bi,
naravno, predvodila Francuska i kardinal Rišelje.
U vreme apsolutizma Luja XIV,
filozof Sen-Pjer se pročuo idejom o federativnoj zajednici nezavisnih evropskih
država. Šarl Monteskije je 1734. godine štampao "Razmišljanja o
evropskoj univerzalnoj monarhiji". Žan Žak Ruso je u veku svetlosti
objavio svoja razmišljanja o koristi malih republika u federaciji sa velikim
državama.
Najveći francuski književnik Viktor Igo
je pre sto pedeset godina predvideo da će naš kontinent jednoga dana biti
država jednog naroda, svet bez granica, sa jedinstvenom valutom i slobodom
kretanja.
Francuski filozof XIX veka Sen-Simon
je kao kamen temeljac velike Evrope video savez večnih neprijatelja Francuske i
Engleske, tumačeći da bi svi ostali morali da odustanu od svoje nacionalnosti,
a evropsku vladu bi birali samo pametni ljudi a ne lud i polupismen narod, koga
on vidi kao neki kamen spoticanja za bilo kakav dogovor.
Ta vizija je, izgleda, preživela vekove i
danas je najbliža onome što vidimo u Briselu i Strazburu. Doduše, Francuska
više nema glavnu ulogu u građenju Evropske unije, ali su zato tu Nemačka i, pre
svega, Amerika, kao glavna i najsjajnija zvezda na evropskoj zastavi. Pored
Nemca Imanuela Kanta za Evropu su se borili i Italijan Đuzepe Macini,
Rus Lav Trocki i pogotovo austrijski grof i polujapanac Coudenhove-Kalergi.
Čuveni
Kalgerijev panevropski manifest je objavljen 1924. godine i on se smatra
pradedom današnje Evropske unije. Dve godine kasnije održan je u Beču i prvi
kongres ovog pokreta, koji se zasnivao na ravnopravnosti nacionalnih država i
na sklapanju saveza sa Rusijom, što je najveća razlika prilikom komparacije sa
današnjom unijom.
Još u vreme
razdora Lenjinovih naslednika, Trocki je smatrao da versajski ugovor nije
nikakva nova mapa ujedinjene Evropa već samo razlog što je u pobeđenoj nemačkoj
naciji počela da tinja želja za osvetom i novim poretkom. On je takođe uvideo
da je glavna prepreka ostvarenju jedne evropske države radnika bila loža
francuskih masona koja se zalagala za toleranciju i dogovore. Da silni i
bedni imaju iste ciljeve, znalo bi se. Tolerancija ne može da zameni klasnu
borbu.
Kako se u
Evropi nikada nije dugo čekalo na novu i pogibeljniju ujdurmu, Evropa je svoje
pregovore pretvorila u drugu svetsku tragediju. Bio je to rat špijuna; trka u naoružanju i stvaranje jedne tampon zone
između dva antagonizma. Stvaranje ove tampon zone bilo je finansirano od strane
Rokfelera, Forda i CIA-e, a sama zona je, evolucijom, postala današnja Evropska
Unija.
Princip trojanskog konja
Dugo se mislilo da se Evropa ujedinjavala
sama po sebi, u želji da se prestane sa neprijateljstvima. Tako su nas lagali.
A onda je došla 2000-ta godina, kada je Bil Klinton odobrio objavljivanje
arhive tajnih dokumenata od 1940. do 1960. godine. U deklasifikovanim papirima
sa pečatom "strogo poverljiva državna tajna" prvi put je na svetlo
dana izbila istina u koju se do tada samo sumnjalo. Američka vlada je igrala
ključnu ulogu u organizovanju Evropske ekonomske zajednice. Novi svet je na
prevaru privatizovao Stari kontinet.
Ujka Sem i CIA su zamislili, organizovali
i finansirali celu aferu sve dok se nameštaljka nije aklimatizovala, pustila
koren i postala neizbežna realnost za same Evropljane. Objavljeni dokumenti
pokazuju da je Vašington korumpirao sve ključne figure u evropskom političkom
establišmentu i pretvorio ih u federaliste, atlantiste petokolonaše.
Neki uticajni ljudi su čak bili na platnom
spisku Američkog komiteta za ujedinjene Evrope, ACUE, ili, skraćeno zvanog,
Komitet. General William Donovan, zvani Divlji Bil, prvi
predsednik Komiteta, bio je saradnik fondacije Rokfelera a kasnije ratni špijun
u ekipi Vinstona Čerčila od 1942, i jedan je od osnivača CIA-e 1947.
godine.
Iza njegove organizacije za Ujedinjene
Evropske Države nije stajala samo Trumanova podrška već su taj projekt
podržavale i banke Rotšilda, novčane sume Forda, kao i vojska špijuna i
savetnika Bilderbergove komisije. Visoke ličnosti, kao što su Robert
Paterson, sekretar ministarstva rata, James Webb, iz budžeta, ili Paul
Hoffman, šef uprave Maršalovog plana, samo su neke od sivih
eminencija koje su krojile evropsku kapu. Potpredsednik Komiteta Walter
Bedel Smith, zvani Bitles, u prevodu nešto kao bubašvaba ili skarabej,
inače bivši načelnik štaba Ajzenhauera, a potom američki ambasador u Moskvi,
postavljen je 1950. za direktora CIA-e.
To već samo po sebi dosta govori o
namerama CIA-e. Na dan prve probne eksplozije ruske atomske bombe Amerika je
pretrnula, a svi uslovi za hladan rat su se stvorili u jednom trenu. Ujedinjena
Evropa je postala veoma urgentna stvar. Pretrpljeni strah od ruske invazije
zapadne Evrope se pretvorio u otvorenu mržnju, a u Americi je FBI krenuo u lov
na komuniste, sindikaliste i druge simpatizere. Tako je i CIA počela da
ostvaruje svoju tajnu ideju, Evropu (bez komunista i bez Rusa) i, naravno, pod
kontrolom Ujka Sama i Miki Mausa.
Trumanov
ministar spoljnih poslova Džordž (George) Maršal je
smislio odlučujući plan za buduće Sjedinjene Evropske Države, koje su u početku
trebale da imaju ulogu tampon zone prema komunizmu.
S obzirom na to da je beda leglo
komunizma, plan akcije je bio vrlo jednostavan. Finansijskim injekcijama treba podići
standard ljudima, i komunizam im više neće trebati. S druge strane, inflacija je
dobra i za američku ratnu industriju, koja je morala da se preorjentiše u
civilne fabrike. Evropa je idealno tržište pogotovo što joj je pomoć uslovljena
ujedinjenjem i kupovinom ekskluzivno američke robe.
U isto vreme
kada je stvorena Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, od 17
država koje su prihvatile plan, stvorena je Savezna Republika Nemačka, sa
Adenauerom na čelu. Ovaj proamerički čovek je vršio pritisak na sve ostale
zemlje zapadne Evrope da se učlane u OECD i prihvate plan Maršal sa uslovima
koji stoje u ugovoru. Tako je Evropska zajednica započela kao neka unija
država-sponzoruša. Hteli mi to ili ne, tako je bilo u početku i tako je danas.
Da bi se uspostavila
jaka veza sa Evropom, u Francuskoj je oformljena nevladina organizacija pod
nazivom Unija Evropskih Federalista, skraćeno UEF.
U periodu od
1949. do 1959. Amerikanci su tajno, preko svojih obaveštajnih službi, i javno
preko Komiteta, uplatili, na banku Unije Evropskih Federalista, više od
50 miliona tadašnjih dolara.
Dugo vremena
predsednik UEF-a je bio Francuz Henri Frenay i veliki deo priče o tajnom
finansiranju i lobiranju Evrope po američkom ukusu dolazi upravo iz njegove
ispovesti francuskom novinaru Remiju Kauferu, koji se već 15
godina bavi istraživanjima mračne geneze EU. Kaufman je sve svoje zaključke
objavio u poznatom časopisu "Historia".
Priručnik za pravljenje modernih
diktatura
Engleska je u Evropi i pored nje: zavisi
šta vam treba, kažu Englezi. Njihova filozofija je jednostavna. Evropa se
pravi od Francuske i Nemačke a okolo se ubace sve ostale demokratije i banana
države. Engleska i Amerika kao prirodni partneri i braća po materi su tu da
organizuju i nadgledaju celu operaciju.
Sa druge strane La Manša jedan od glavnih
zagovornika federalne Evrope bio je ser Vinston Čerčil, koji je u igru ubacio i
svog zeta Dankana Sandisa, žestokog američkog agenta. Manje poznat ali
puno opasniji bio je engleski sekretar za inostrane poslove Ernest Bevin,
koji je otac tajne organizacije za ideološki i psihološki rat, Information
Research Department. IRD. Ovaj džentlman je učestvovao u organizaciji plana
Maršal, u stvaranju NATO pakta i bio je jedan od glavnih u nabavci britanskog
nuklearnog naoružanja.
U slobodno vreme on je radio na promociji
najžešćeg oružja protiv Staljinovog režima, pravoj atomskoj bombi od papira
koja je nosila naslov "Životinjska farma".
Malo kasnije psihološko oružje je
usavršeno i bačeno na svet pod brojem "1984". Ova dva romana
Džordža Orvela su više naškodili Marksu i Engelsu nego CIA i FBI zajedno.
Engleska tajna služba je prevodila, štampala i rasturala ove knjige po celom
svetu.
Iako su u Rusiji bile zabranjene,
svaki je ministar imao knjigu u svojoj biblioteci i koristio je kao neki
udžbenik iz oblasti: kako organizovati jednu modernu diktaturu, tvrde svedoci
iz tog vremena. Veliki brat, Staljin, sa svoje strane, odbacio je američku
pomoć i plan Maršala, i to ne samo za Rusiju već i za sve istočnoevropske zemlje.
Uostalom on ih je već finansirao, kao i neke sindikate i komunističke partije
po zapadnoj Evropi. Posebno su dobro bili plaćeni francuski komunisti i
sindikat CGT. Tako je hladni rat u Evropi započeo razbacivanjem para i
korumpiranjem država...
Ko su federalisti?
Allen Dulles je bio desna ruka i naslednik W. B. Smitha,
čuvenog Bitlsa, koji je bio direktor CIA-e od 1950. do 1953. Dulles je kao prvi
civilni director CIA-e proveo na mestu prvog špijuna sveta punih osam
godina.
Beše blizak saradnik Divljeg Bila
Donovana sa kojim je "izmislio" Komitet, i brat Ruzveltovog
ministra spoljnih poslova, sa kojim je držao veliku firmu za uvoz južnog voća.
Njihova londonska veza su bili Čerčilov
zet Dankan i njegov poslovni partner advokat Džordž Franklin (George
Franklin). U Komitetu za organizovanje evropske zajednice često su se mogle
videti velike ribe svetskog džet-seta, lideri moćnih sindikata American
Federation of Labor, AFL, kao na primer ruski jevrejin David Dubinsky,
neprijatelj nacista i komunista.
Arthur Goldberg, takođe Jevrejin, ujedno i najbolji advokat u AFL,
postao je ministar rada, a nešto kasnije imenovan je za predsednika Vrhovnog
suda, pa čak i za ambasadora u UN. Veoma važna ličnost u lobiranju evropskih
lidera, zadužena da preplavi Evropu dolarima i da finansira antikomuniste.
Ništa manje važan za američku stvar nije
bio ni Jay Lovestone. Ovaj litvanski Jevrejin beše čudo od čoveka.
Najpre je bio generalni sekretar američke Komunističke partije, i to sve do
velike krize 1929. godine. Onda je "okrenuo kožuh" i postao najžešći
neprijatelj komunizma.
Radio je kao desna ruka J. J. Angletona,
šefa međunarodne kontrašpijunaže CIA-e. Njegova dužnost je bila da na sve
moguće načine razbija sindikate po Evropi i Južnoj Americi i da organizuje
nezavisne, tj. proameričke desničarske sindikalne podružnice. Uz pomoć
još jednog ruskog disidenta, Irvinga Browna, agencija je uspela da
oslabi francuski komunistički sindikat CGT, i da ga prepolovi.
Disidenti su tako 1947. oformili novu,
konkurentnu podružnicu, Force Ouvrier, FO. Iz svega ovoga se vidi da su
upravo Jevreji i ruski disidenti bili glavni organizatori zapadnoevropske unije
i borci protiv Staljinizma i komunizma uopšte, zaključuje francuski autor u
svom tekstu.
Ova saga o Evropi u kandžama SAD ne bi
bila kompletna ako se ne bi spomenulo ime Thomasa Bradena, još jednog
špijuna koji je radio sa Agencijom, kako su nazivali CIA. Po zanimanju je bio
novinar, ali je honorarno radio za Agenciju.
Jedno vreme
Braden je bio lider antikomunističke grupe AFK-CIO. On je taj koji je preko Irvina
Brauna i Jaz Lovenstona organizovao transfer keša iz Amerike u
Evropu. Za njega se zna da je imao neograničen kredit i da je mogao da troši
koliko god je hteo i koliko je bilo potrebno da se kupi neka važna ličnost ili
organizacija. Niko ga nije kontrolisao. Nikome nije polagao račune. Posebno je
minirao sindikate, jer su baš u njih ruski agenti KGB najviše ulagali. Godine 1967. Braden se proslavio izjavom u britanskom
listu "The Saturday Evening Post": "Ponosan sam što je
CIA nemoralna"!
Toga dana priznao je da Agencija
već godinama finansira razne sindikate. Za
ostalo je prećutao, tajna je tajna.
Godine 1952. u Londonu je dogovoreno da
tadašnja Evropska zajednica formira svoju vojsku. De Gol je te godine počeo da
prvi francusku atomsku bombu, i nije hteo da ulazi u savez sa Englezima, koji
su, po njemu, američki špijuni u Evropi.
Naredne godine je umro Staljin, i stvari
su se dosta izmenile.
Američki prijatelji su
svoju poslednju nadu uložili u Žana Monea. Ovaj Francuz, koji je dugo boravio u
Americi, i bio lični prijatelj sa Donovanom i američkim ambasadorom u
Francuskoj Davidom Brusom, osnovao je u Parizu Komitet za Sjedinjene
Evropske Države.
Uskoro mu se pridružio i francuski
ministar spoljnih poslova Moris Šuman sa kojim je osnovao Uniju za čelik
i ugalj. Formiranje
te zajednice, 9. maja 1950, slavi se sada kao Dan Evrope. Svi zaboravljaju da
je pre početka Evrope već sve glavno bilo sređeno.
Treba znati
da se Nemačka industrija tada ubrzano razvijala, i da je unija više bila način
da se kontroliše nemačka industrija nego da se pravi neka nova država od gvožđa
i ćumura.
S obzirom na
to da je tako Nemačka bila oslobođena vojnih troškova, ona je sve američke pare
ulagala u svoju ekonomiju i tehnologiju, i brzo stigla i prestigla sve
ostale zemlje Zapada. Danas je svima jasno da je posle sedamdeset godina na
kraju ipak pobedila Nemačka, jer je ostvarila sve svoje ideje
dominacije na Starom kontinentu i poništila Versajski ugovor.
Pogledaj dom svoj, anđele, i videćeš
čuda
Taktika o kojoj je reč uči se u svakoj
oficirskoj vojnoj školi. To je klasična taktika, koju su Kinezi upotrebljavali
još pre pet vekova. Cela mudrost je u tome da se neprijatelj ugura u apsurdne sisteme
saveza i nelogičnosti pravila i zakona, koje ga blokiraju. Amerikanci su prvi
put primenili ovu taktiku 1812, kad su zaratili sa Englezima, a i kasnije, kad
su Kanadu stavljali pod svoj uticaj. Primer na kome se jasno vidi nelogičnost i
blokada je glasanje u Evropskoj skupštini, zajednička valuta bogatih i
siromašnih, ubacivanje novih država u sistem Unije sa 20 raznih jezika i mnogo
što šta drugo.
Prezadužili su sve nacije u svojim bankama
i zapečatili sudbinu onima koji su ušli u igru. Zato je njima i stalo da uvuku
što više novih problematičnih stanara, Hrvata danas, Srba sutra, da Unija
bude lavirint bez izlaza, vrsta mišolovke za one koji su se pomamili na miris
sira i slanine u njoj.
Predsednik Evrope Herman Van Rompej (Herman
Van Rumpoy), kao i neka vrsta premijera, Žoze Barozo (Jose
Barosso), nisu izabrani od naroda, niti narod može da ih smeni a vladaju
našim sudbinama. Njih biraju članovi evro-mafije i to je takozvana lajt
diktatura. Tu od demokratije nema ni slovo D.
Ako se tome doda da je Barozo atlantista,
totalno pod uticajem Amerike, stvari postaju mnogo jasnije. Ovaj
"golman" ekipe kapitalističkih interesa u Europi, počeo je karijeru
kao predsednik mladih maoista. Komunjara do daske.
Bilo je to 1974, u vreme portugalske
karanfil revolucije. Agent CIA-e i ambasador u Lisabonu Fren karluči (Frank
Carlucci) ga je vrbovao i poslao na doškolovanje. Upisao ga je na fakultet
u Lozani, gde mu je profesor bio Dušan Šiđanski, naš zakleti atlantisata
i federalista, koji godinama lobira za ulazak Srbije u EU.
Stari profa je danas savetnik svog bivšeg
đaka. Barozo je preko Socijaldemokratske stranke Portugalije postao prvi
ministar nove demokratske vlade u Lisabonu. Svima je jasno ko ga je ugurao u
fotelju. Karluči je takođe napredovao i posle funkcije ambasadora i rušenja
Salazara, postao je zamenik direktora CIA-e, i čak američki ministar odbrane.
Da bi se nekako odužio svome dobrotvoru,
premijer Barozo je pokušao da proda portugalske izvore nafte u Angoli. Kupac je
bila investiciona firma Carlyle, čiji je predsednik nekim pukim slučajem
bio baš Karluči.
Firma je, inače, pripadala i Bušu a tu su
na važnom mestu sedeli Oliver Sarkozi i gazda IBM-a Louis Gerstner.
Lepo društvance.
Kako je prodaja ipak bila sprečena, Barozo
je dobio bolje radno mesto, kao predsednik Evropske komisije. I već je u drugom
mandatu.
Niko ga nije hteo, ali su svi morali da ga
izglasaju, kako tvrde mnogi komentatori briselske hronike. Svako ko insistira
za članstvo u jednu nedemokratsku zajednicu, iz koje je nakon ulaska nemoguće
više ikada izaći, taj mora da je slep i gluv poput Domanovićevog Vođe.
Osim ako nije totalno korumpiran i veoma
zlonameran, što opet nikoga ne bi iznenadilo u ovome svetu i na ovim
prostorima, gde para buši i tamo gde burgija neće ni da pipne. Svaka država
koja pristane da joj evro bude valuta nadrljaće i propasti ko Grčka.
I sad, ako Srbi i dalje ne žele da vide da
je u toku eksperiment upravljanja masama i brisanje kolektivne svesti, tu ni
jedna deblja knjiga ništa ne može. Već decenijama zaluđuju narod i lažu sami
sebe, i jednog dana će se zapitati, kao Gorbačev kada je došao na vlast: - "Bože
već 70 godina smo živeli u lažima i iluzijama i svi smo mislili da je to
normalno."
I nama danas Evropa i Evro izgledaju
normalno i poželjno, ali...
A 1.
Život na uslovnoj slobodi
Zamislite dve porodice: jedna ima zasebnu
kuću i avliju, a druga stanuje u zgradi sa 27 stanova. Bilo šta da želite da
radite u svom stanu vi morate dobiti odobrenje od svih stanara. Vaša sloboda je
uslovna. Nema roštiljanja ispred zgrade, ni glasne muzike, a nije dozvoljeno ni
farbanje fasade. Ali ima i gore. Gospođi Grčkić curi plafon na sedmom spratu i
sad porodica Švabić iz prizemlja treba da plati deo popravke krova. Njima ne
curi, i baš ih briga za babu u potkrovlju.
Evropa je upravo to: stara zgrada sa super
gajbama u prizemlju i šupama na ostalim spratovima. Nikada ta zgrada neće biti
cvećem okićena i sa stanarima koji se vole.
A 2.
Prevara veka
Mnogi ljubitelji EU će biti iznenađeni kad
budu uvideli koliko je ta Evropska unija, koju nam neki naši evrofanatici
predstavljaju kao jedinu mogućnost u ostvarivanju bolje budućnosti, ustvari
jedna neljudska paklena organizacija, programirana za samouništenje
GLOSA
Ne pravi Amerika EU da joj bude
konkurent nego sluga