Kruševac

 

U gradu pod Bagdalom dobro žive samo prijatelji gradonačelnika Bratislava Gašića

 

Tužna slika južnih podanika

 

U celoj Srbiji situacija je slična - narod više nema para da se prehrani, ali ni snage da se dalje bori. Potpuna apatija vlada zemljom. Priča o Kruševcu je, zbog toga, priča o svim naseljima Srbije, bez obzira gde se nalaze i koliko stanovnika (još) imaju.

 

Mersiha Hadžić

 

  Loša privatizacija nije zaobišla Kruševac, kao ni većinu gradova u Srbiji. Dok su se političari i privatnici halapljivo bogatili, ogroman broj ljudi je ostao bez posla, te sada jedva sastavlja kraj s krajem. Danas je situacija u Kruševcu blago rečeno, jeziva. Stopa nezaposlenosti u maju ove godine prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje bila je 36 odsto, ili nešto više od 16.500 nezaposlenih!

  Ni oni koji još uvek rade nisu u mnogo boljem položaju, jer su plate male, kasne i neredovno se isplaćuju, zbog čega su mali štrajkovi po preduzećima redovna pojava.

  Ljudi koji su zaposleni kod sitnih privatnih preduzetnika (vlasnika butika i manjih marketa najčešće) rade za uglavnom 18.000 dinara, a negde i za manju svotu. Nemoguće? Na žalost, moguće je. To funkcioniše na sledeći način: gazda uplati na tekući račun minimalac (gotovo su svi radnici prijavljeni na minimalac), pa onda radnika ponizi tako što mu ovaj na ruke vrati razliku do onih bednih 18.000 dinara. Prekovremeni rad se naravno ne plaća. Rad vikendom i za praznike se ne tarifira koliko bi trebalo. Pravo na sindikalno udruživanje ne postoji.

  Pošto se računi redovno naplaćuju, često i prinudno, mnogi Kruševljani moraju da zajme novac kako bi preživeli. Zbog niskih prijavljenih prihoda banke im ne odobravaju kredite, pa se građani zadužuju kod zelenaša. To su svima poznati dileri deviza koji se skupljaju kod glavne gradske pošte da trguju devizama i daju pozajmice uz mesečni interes od 10 do 15 odsto ako je kredit obezbeđen zalogom, odnosno 25 do 30 odsto ako je bez zaloge.

  Iznad ovih sitnih dilera na ulici stoje krupne ribe koje se nigde javno ne pojavljuju, ali koje kontrolišu lokalne političare i policiju tako da su privođenja ilegalnih menjača deviza i zelenaša izuzetno retka, a i kada se dese to je obavezno u toku izborne kampanje.

  Oni nesrećnici koji nemaju posao i redovne prihode, tek nemaju čemu da se nadaju osim sporog umiranja. Socijalna davanja su minimalna, i ima je za nedovoljan broj onih kojima je potrebna. Kako bi se prehranili, sve veći broj domova prolazi predavanja i edukuje se kako bi dobili status hraniteljske porodice, te na taj način obezbedili jednu solidnu platu. Na žalost, porodice svesno to rade.

  Ako nema para za građane, ima za političare i njima bliske biznismene. Potpredsednik SNS-a i gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić, zbog šverca kafom nazvan Bane Santos, upravo se ovih dana hvalio medijima kako je za samo godinu dana njegovog mandata okrečena zgrada opštine i popločano 100 metara glavnog gradskog šetališta. Izvođači ovih nepotrebnih radova su svima poznati gradonačelnikovi prijatelji koji redovno dobijaju sve poslove iako daju i do tri puta više ponude od konkurencije.

  Gladni Kruševljani će uskoro početi da jedu cveće posađeno oko spomenika kosovskim junacima, jer država ništa ne čini da pomogne običnom čoveku. Para u Kruševcu, kao uostalom i u celoj Srbiji, ima samo za bagru okupljenu oko političara.