Na nišanu

Vučićev poslednji poraz: velike sile stale konačno uz Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244

Predaja pre njegovog kraja

Samo pola sata nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost (održane u subotu, 4. avgusta ove godine), kojom je predsedavao Aleksandar Vučić u svojstvu predsednika Republike Srbije, postalo je jasno da će, umesto najavljenih "velikih dela", (ovaj mali balkanski satrap saopštio je to preko svoga "trbuhozborca" Marka Đurića) krenuti u progon "unutrašnjih neprijatelja", par sveštenika i nekih, neimenovanih političara. I dok se on jednog dana bavi pretnjama i zastrašivanjem, a drugog dana pozivanjem Srba sa Kosova na mir i pristojnost, na poniznost i trpeljivost, velike sile su pokazale šta žele: jedinice KFOR-a čuvaju infrastrukturu u ovoj srpskoj pokrajini, pozivajući se na mandat koji im je dala Rezolucija UN 1244! "Vođa" je malo požurio da Albancima prizna nezavisnu državu. I, prilično zakasnio da se ukrca na neki avion i pobegne iz Srbije.

Nikola Vlahović

Na blogu našeg urednika, novinara i publiciste Predraga Popovića, 3. avgusta ove, 2018. godine, objavljen je tekst pod naslovom "Vučić izaziva haos na Kosovu" u kome autor kaže da Vučić namerava da izazove nerede na severu Kosova i Metohije, a u tome treba da mu pomognu Srbi iz Kosovske Mitrovice "...sa izgovorom da više ne mogu da čekaju na formiranje 'Zajednice srpskih opština'..." koji bi potom proglasili autonomiju Severnog Kosova. Ovakav scenario, dopunjen je i logičkom pretpostavkom da će albanske vlasti iz Prištine odgovoriti slanjem specijalnih policijskih jedinica, kako bi ''preuzela kontrolu nad svim institucijama''.

Samo jedan dan nakon što je ovaj tekst objavljen, jedinice KFOR-a (iz mađarskog dela vojnog kontigenta), pokrenule su svoje oružane snage. U koloni je bilo najviše vojnih džipova, te kamiona i po neki oklopni transporter, ali i teške mehanizacije, kao i vozila za hitnu medicinsku pomoć. KFOR je ovaj pokret izveo, kako je komanda ove vojne jedinice i saopštila, "...u skladu sa Rezolucijom UN, 1244 kako bi se održala spremnost i operativna sposobnost kojima se garantuje mirno i bezbedno okruženje i sloboda kretanja..."

Podsetimo, prema Rezoluciji 1244. na koju se KFOR i ovom prilikom sa punim pravom pozvao, regulisano je smeštanje Kosova i Metohije pod privremenu upravu Organizacije ujedinjenih nacija koju realizuje privremena administrativna misija OUN na Kosovu i Metohiji, dok je Srbiji ostavljena mogućnost da vrati svoje institucije kada se za to budu stekli uslovi!

Zbog čega je Vučiću tako hitno da što pre prizna samoproglašenu državu Kosovo, i to u granicama koju su svojevremeno zacrtali albanski separatisti, uz pomoć bivše državne sekretarke SAD, Hilari Klinton i ratobornog klana američke Demokratske partije, koja je devedesetih godina radila monstruozni posao globalne satanizacije Srbije? Odgovor leži u činjenici da ga je baš ta poražena klika lažnih neoliberala, prepoznala kao "korisnog idiota", koji je uoči velike Trampove pobede, pogrešno procenio i odneo "kesu" sa milion dolara kao donaciju "Fondaciji Klinton..."

Ali, vremena i prilike su se promenile. A, kako i koliko, govori i to da su 3. avgusta ove godine, vlasti samoproglašene države na Kosovu pokušale da izvedi svoj "solo" nastup, pa je Kosovska policija naredila svojim pripadnicima da prekinu godišnje odmore, a kosovski ministar unutrašnjih poslova Bejtuš Gaši pokušao da dobije saglasnost u vezi "pokazivanja kosovske sile" sa komandantom KFOR-a, italijanskim general-majorom Salvatoreom Kuočijem. Ali, umesto toga, on se momentalno pozvao na svoj mandat, ovlaštenja i, ponovo, Rezoluciju UN 1244. Ovakav šamar nisu očekivali ni Vučić ni Tači i Haradinaj. Očigledno je da je Trampova vlada vratila na scenu Rezoluciju UN 1244, koja je trn u oku vođama samoproglašene paradržavne tvorevine u Prištini, ali i Vučiću, koji bi da odmah prizna albansko Kosovo.

U subotu ujutro (8h), 4. avgusta, Vučić je izveo još jednu predstavu, sednicom Saveta za nacionalnu bezbednost koja je trajala tačno dva sata. završena je nakon skoro dva sata. U 10,30 h, javnosti se "obratio" direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavom da je na sednici "...analizirana političko-bezbednosna situacija, stanje u organima i službama bezbednosti u sistemu odbrane i obaveštajnim službama, civilnim i vojnim, kao i politička i bezbednosna situacija u našem i širem regionu..." te da je Savet za Nacionalnu bezbednost "...usvojio određene zaključke", a da je predsednik Vučić nadležnim službama dao "...odgovarajuće zadatke..."

Ali, ključna informacija koju je Đurić preneo javnosti, govori nešto drugo, da se Vučić opet bavio jadnim intrigama i da je "upregnuo" obaveštajne i bezbednosne službe da se opet bave progonom "unutrašnjeg neprijatelja". Ili, kako Đurić reče: "...Bezbednosne službe su dobile svoje zadatke, posebno za sprečavanje 'agenturnog delovanja' pojedinih političara i sveštenika..." Novinare ovom prilikom nije pominjao. Đurić je pokušao da pojasni u pola rečenice o čemu se radi, pa je pobegao. A tih pola rečenice glasi: "...Jer su pojedini Srbi optuživali sopstvenu državu da planira zločine protiv sopstvenog naroda, da planira nekakve scenarije..."

Zbog svega ovoga, i pojedine strane diplomate su se pitale: zašto Vučić žuri sa priznavanjem Kosova i Metohije? Tako je i ambasador Kine, Li Mančang rekao (a Tanjug 20. jula preneo), da on smatra da za rešavanje tako velikog pitanja ne bi trebalo postavljati rokove: "...To je čisto moje lično mišljenje, nije zvanično. Kada je reč o pitanju Kosova, to se odnosi na suverenitet, teritorijalni integritet Srbije, to je najvažnije pitanje za jednu zemlju, vladu i narod..." On je naveo primer da je Kina čekala skoro 100 godina i rešila pitanje Hongkonga tek 1997. kada je vraćen matici, a takođe i Makao. Što se Vučićeve žurbe oko priznavanja samoproglašenog Kosova tiče, kineski ambasador je mudro zaključio: "...Za ovakvo veliko pitanje, nikako se ne sme dozvoliti da se reši samo za par meseci..."

Ipak, uprkos tome što je ambasadora Kine, gospodina Lija, više puta nazivao "prijateljem", Vučić će radije za svoj veleizdajnički posao, poslušati glas Velike Britanije, koja tradicionalno pomaže svakom nesrećniku koji radi na zatiranju Srbije.

Naime, prvih dana avgusta ove godine, Velika Britanija je, kao predsedavajuća Saveta bezbednosti UN u tekućem mandatu, odlučila da blokira raspravu o Kosovu i Metohiji, isključivo zbog činjenice što će, po svemu sudeći, i SAD, zajedno sa Rusijom i njenim saveznicama, ponovo afirmisati Rezoluciju 1244. Ovde valja podsetiti da je ambasadorka Britanije u UN Karen Pirs, pročitala zvanični stav svoje vlade koji glasi: "...Iako pitanje Kosova ostaje važno, ono ne zahteva više redovne sednice".

Ipak, diplomatski izvori su kategorični: Britanci ništa neće dobiti ovakvom odlukom. Britanija ne može odlučujuće da utiče na budućnost Kosova već tu ulogu imaju Rusija, SAD i Evropska unija iz koje Britanci upravo izlaze. Velika Britanija, takođe, ima svoje finansijske interese u odnosu na zemlje Zaliva - Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju, Bahrein, (gde su stacionirana njihova dva nosača aviona) te Kuvajt, Oman i Katar (koji je tri milijarde dolara uložio samo u nekretnine u Velikoj Britaniji). Odlukom da trenutno ne stave Kosovo i Metohiju na dnevni red Saveta bezbednosti, vlada u Londonu ne čini ništa drugo osim što ovim zemljama, koje glasaju za albansko Kosovo u UN (i neke ga i finansiraju), čine kratkoročnu uslugu. Britanci daju i Vučiću "zaustavno vreme" da obavi svoj veleizdajnički posao, mada je i njima jasno da je on već politički mrtav i da od njegove "misije" više nema ništa.

A, kakva se bitka, mimo očiju srpske javnosti bije u Ujedinjenim nacijama, govori podatak da su se i Rusija i Kina oštro suprotstavili promeni formata održavanja sednica Saveta bezbednosti UN, a politička koordinatorka misije SAD pri UN Ejmi Tako je na prethodnoj sednici kritikovala novi budžet Unmika, tvrdeći da 38 miliona dolara izdvojenih za rad ove misije "nema smisla". Ali, KFOR, i Rezoluciju UN 1244., niko nije osporavao!

Uprkos činjenici da tri najveće sile na svetu, imaju skor jedinstven stav u pogledu daljeg razvoja događaja na Kosovu i Metohiji, Vučić i Tači imaju svoje propagandne poslove, kako bi još neki mesec duže ostali na vodećim pozicijama u državno-pravnom konfliktu koji formalno i suštinski i nije u njihovoj nadležnosti. Tači u svojim medijima ovih dana tvrdi: "...Ako postignemo dogovor, Preševska dolina biće deo Kosova". Sa druge strane, Vučić tvrdi da mu "nijedno rešenje nije na vidiku", ali, navodno, ukoliko mu se išta ponudi, "bolje nešto nego ništa"!

Ali, ne samo što ovaj odlazeći diktator dopisuje nove priloge za "enciklopediju gluposti", nego spremno objavljuje i rat pojedinim srpskim "političarima i sveštenicima". Tako je 2. avgusta ove godine "dao nalog" bezbednosnim službama da "rade svoj posao" i krenu u progon neimenovanih sveštenika i političara. Istog dana, albanski Ministar dijaspore Albanije Pandeli Majko najavio je otvaranje "granice" između Albanije i Kosova (1. januara iduće godine), o čemu je prvi izvestio albanski portal Lajmi.net.

Opet je zlosrećni direktor Kancelarije za Kosovo i metohiju, Marko Đurić reagovao "oštro" rekavši: "...Postoji samo granica Srbije i Albanije!" I to govori Vučićeva "desna ruka", glasnogovornik čovek koji poziva "drage Srbe", da se ne bune, nego da ćutke prihvate priznavanja još jedne albanske države na Balkanu! Kako drukčije shvatiti njegovu kapitulantsku rečenicu: "...Mi ćemo, kada je reč o Srbima na KiM, da ostanemo, mirni i pribrani, nećemo nasedati na bilo kakve provokacije, nastavićemo da štitimo mir..."

Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi, koji se pre nepunih mesec dana pokazao kao najposlušniji službenik svoje administracije (hitnom promenom stava o mogućoj podeli Kosova), u međuvremenu je shvatio da je "teren klizav" pa je počeo da izbegava susrete sa predstavnicima medija na albanskom u Prištini. A, njegovo mišljenje je ovih dana bilo preko potrebno predstavnicima samoproglašenog Kosova, povodom promene kursa američke politike, koju, očito, ne shvataju bivše vođe OVK koje su uzele svu vlast u svoje ruke. Delavija su tražili i novinari iz SAD i Evrope kako bi ih bolje upoznao sa namerom Albanije i Kosova da otvore granice, ali se on mudro ućutao.

Ćuti i Vlada Srbije, ćuti i Vučić o tome. A, iz zvaničnih institucija Albanije, podsećaju da se granica između Srbije i Albanije proteže od tromeđe Makedonije, Albanije i Srbije, do tromeđe Srbije, Crne Gore i Albanije, te naglašavaju da je to "jedina granica koja postoji i koja može postojati..." Dakle, po tom "nacrtu", nikakve granice Albanija nema sa Srbijom, nego je u pitanju jedna tačka: tromeđa! Istina je sledeća: prema Rezoluciji 1244, koja se ponovo pojavljuje kao "faktor razumevanja" među velikim silama, Srbija ima puno pravo da koristi granične prelaze prema Albaniji (Čafa Prušit i Vrbnica), da tamo šalje svoje osoblje, i sprovodi svoje pogranične zakone.

Umesto razumevanja ovog pravnog akta, Vučićev navodni prijatelj, albanski premijer Edi Rama progovorio je 1. avgusta 2018. o ujedinjenju Kosova i Albanije pa je posebno naglasio da će se Kosovo i Albanija ujediniti ili na klasičan način, ili ulaskom u Evropsku uniju! I ovaj mali balkanski provokator, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, svojim proverenim partnerom u političkom, ekonomskom i svakom drugom kriminalu, nalazi se na spisku onih lokalnih satrapa koji će biti uhapšeni i procesuirani za brojna zla koje je napravio u regionu. Vučić opravano strahuje za svoga brata, za sebe lično i za njihov zajednički kartel koji se već našao u klopci i suočen je sa zlom sudbinom: moraće dugo da se ispovedaju međunarodnim istražnim organima, i mnogo duže da "sabiraju utiske" u nekom evropskom Gvantanamu.

Mnogo "poslova" im je već propalo, jer potencijalni "klijenti" znaju šta ih čeka. Ipak, za razliku od Vučića koji je pljačkom i izdajom Srbije sam sebi presudio, Albanci sa Kosova i iz Albanije su se makar trudili da nešto urade za svoju mafijašku ideju. Naime, dok se Vučić svim silama trudio da krene izgradnja puta Niš - Priština -Tirana - Drač, nepriznato, samoproglašeno Kosovo i Albanija, potpisali su više od 10 "bilateralnih" sporazuma i najava ministra dijaspore Albanije Pandelija Majka da će "granice" između Albanije i Kosova biti otvorene od 1. januara 2019. godine, predstavlja nastavak njihove funkcionalne integracije, kojom se suštinski, ali ne i formalno, realizuje ideja takozvane velike Albanije.

Ovde treba podsetiti da je još davne 2006. godine, takozvana Kontakt grupa EU tražila da se definišu tri principa u vezi sa budućnošću Kosova i da je jedan od njih bio da nema ujedinjavanja Kosova sa nekom susednom državom. Jasno je da su Albanci shvatili da ne mogu da proglašavaju nekakvu "veliku Albaniju" i da se ujedinjuju na takav način, ali oni stvaraju funkcionalnu integraciju i jedan privredni, kulturni, obrazovni i trgovinski sistem. Neka vrsta albanske bescarinske unije već funkcioniše. Drugo je pitanje što oni međusobno jedni drugima nemaju šta da ponude. Ovde je reč o njihovom načinu da zauzmu teritorije i drže "koridore" na tuđoj zemlji.

Ni u srpskim medijima niti kao politička tema u srpskom parlamentu, nije se našlo pitanje njihovog sporazuma o vojnoj saradnji (koji je detaljno napravljen uz pomoć oficira NATO pakta) čime su Priština i Tirana duboko ušli u bezbednosno povezivanje. Reč je o opasnom poslu stvaranja jednog prostora međusobno uvezanog i integrisanog od Kosovske Mitrovice do Drača.

Reafirmacije Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja nikada nije suspendovana, ali je ignorisana od strane bivše vlade SAD i njenih tadašnjih saveznika, dolazi do zaokreta koji je američki predsednik Donald Tramp označio kao "preispitivanje prethodnih spoljnopolitičkih strategija SAD". Sigurno je da je milijarda dolara godišnje koje Amerika daje na Kosovu (što svojim službama, što bazi "Bondstil", što privremenim organima ali vladi u Prištini za "obnovu i izgradnju"), preveliki novac za ono što SAD dobijaju. Izvesno je da će Trampova administracija ostati na Kosovu i Metohiji, ali kao "neželjeni gost" kod albanskih separatista, koji bi najradije da ih i ova administracija u Vašingtonu podrži kao i one prethodne. To se, naravno, ne događa niti će dalje bit moguće. Svet se promenio, a Kosovo pod albanskom vlašću je postalo jedno od najprometnijih koridora za prolaz islamskih migranata prema Evropskoj uniji.

Drame i komedije koje svakodnevno režira Aleksandar Vučić, u vezi sa Kosovom i Metohijom, dovele su do toga da se i predsednik Izraela, Ruven Rivli, koji je nedavno posetio Beograd, osvrnuo na "nepodnošljivu brzinu" kojom srpski diktator hoće da prizna svoju pokrajinu kao nezavisnu i tuđu državu. Samo dan pre nego je gospodin Rivli došao u Beograd, opomenuo je zvaničnike hrvatske države "...da se suoče sa svojom prošlošću" (nije rekao zločinačkom, ali se u jasenovcu podrazumevalo). Tako nadahnut, došao je u Beograd, da podseti Srbe i Srbiju, a posebno njenog maloumnog predsednika, da je svaki Jevrejin kad bi se ženio, punih dve hiljade godina, na venčanju svome izgovarao: "...Jerusalime, ako te ikada zaboravim, neka me desnica moja izda!"

Današnji građani Izraela, Jevreji iz celog sveta koji su se vratili u svoju pradomovinu ispunjavajući san svojih pra-predaka, znaju da je vredelo čekati. A, Vučiću se žuri...Da preda Kosovo i Metohiju pre svoga kraja, koji je sasvim blizu.

A 1. Voli da plaća iz našeg džepa

Vučić je lake ruke, voli da plaća, ali ne iz svog džepa, već iz budžeta. Rudolfa Đulijanija, bivšeg gradonačelnika Njujorka platio je 180.000 dolara, da gostuje tri dana u Beogradu, da promoviše njegove ideje.

Bivšeg nemačkog kancelara Geharda Šredera, koji je uspeo da promeni nemački Ustav, kako bi se omogućilo Nemcima da mogu da napadnu drugu zemlju, posle čega je avijacija Bundesvera učestvovala u žestokom bombardovanju Srbije, Vučić je više puta plaćao za njegovu podršku, gosteći ga po Srbiji, plaćajući po 80 hiljada evra svaki njegov dolazak!

Da podsetimo, Vučić je bio i član tima koji je pisao optužnicu protiv Šredera zbog bombardovanja Srbije, a nekoliko godina kasnije parama siromašnih građana Srbije, obilato je čašćavao čoveka koji nam je oteo Kosovo. Danas je njegov savetnik i Svetozar Marović, bivši predsednik SRJ, koji je opljačkao devet miliona dolara u aferi Satelit, zajedno sa Borisom Tadićem. On je bio vatreni pobornik otcepljenja Crne Gore i razdruživanja sa Srbijom! Nakon što je osuđen u Podgorici na zatvor zbog pljačke, Marović je, sa takođe osuđenim sinom, utekao u Srbiju, dobio je državljanstvo i danas savetuje Vučića kako sve pokrasti pa na vreme uteći. Svetozarov sin je i prijatelj Vučićevog sina. Zlodelima Aleksandra Vučića nema kraja.

A 2. Smenjeni, pa unapređeni

Ovih dana je Vučić smenio i neke policijske načelnike...Načelnik PU Beograda Veselin Milić smenjen je iz šestog pokušaja. Rešenje je 19. jula potpisao ministar unutrašnjih dela Nebojša Stefanović, ali mu je Milić poslao snimak svog polnog organa, mobilnim telefonom. Ranije je to slao Maji Petrović, bivšoj ženi Nikole Petrovića i ženi Siniše Malog. Ali, i nakon ovako prostačkog gesta, Vučić je Miliću obećao da će ga postaviti za savetnika predsednika Republike za terorizam, a u javnosti ga pohvalio biranim rečima: "...Veselin Milić je mlad, ozbiljan i odgovoran čovek. Još mnogo važnog posla i velikih izazova je pred njim. Uveren sam da ćemo imati odličnu saradnju i u okviru poslova iz nadležnosti Kabineta predsednika Republike..."

Kako drukčije razumeti ovu izjavu, nego kao čin divljenja Milićevim "atributima".

Posle dužeg kolebanja, Milić je shvatio da će završiti u zatvoru, pa je napustio kabinet, ne pozdravivši se sa saradnicima. Komandant Žandarmerije Goran Dragović je takođe smenjen, kao i Nikola Ristić, načelnik beogradske komunalne policije, koji je odlučio da se bavi privatnim biznisom.

Koliko doseže Vučićeva snishodljivost prema grešnim ljudima iz policije, govori i činjenica da je bivši direktor BIA Aleksandar Đorđević imenovan za ambasadora Srbije u Sarajevu, a mesto ambasadora u Budimpešti određeno je za Ivana Todorova, načelnika bezbednosti u BIA. Obojica su opisivani kao ovejani kriminalci, koji su pljačkali fondove BIA, rasprodavali informacije, umešani su u ubistvo službenika ambasade u Tripoliju, a potom i ambasadora Olivera Potežice, da bi prikrili 20 miliona evra koje su podelili, a koji su bili namenjeni za otkup dvoje kidnapovanih službenika. Magazin Tabloid je u 20 nastavaka opisao kriminal Đorđevića i Todorova, a nakon smene sa mesta direktora BIA, Vučić je, da bih ga ućutkao odlučio da ga pošalje za ambasadora u Sarajevo, a njegovog pomoćnika Todorova za ambasadora u Budimpeštu. Goran Dragović, komadant Žandarmerije, inače državljanin Crne Gore, biće predstavnik u ambasadi u Sarajevu.