Do koske

Koliko Vučić plaća strane diplomate na službi u Beogradu

Usta puna pohvala a džepovi novca

Strane diplomate aktivno su se uključile u predizbornu kampanju Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Ambasadori najmoćnijih zemalja rade isto što i osuđivani kriminalac Simo Spasić i Aja Jung, samo za mnogo veći honorar, proporcionalan njihovom uticaju. Usta su im puna pohvala na račun srpskog diktatora, a džepovi novca, koji je on opljačkao od građana.

Predrag Popović

Pred svake izbore, Aleksandar Vučić je u propagandne svrhe koristio susrete sa svetskim državnicima. Uspevao je da u pravom tajmingu ugovori posete Vladimiru Putinu, Si Đinpingu ili Angeli Merkel. Snimke i fotografije s tih sastanaka ubacivao je u reklamne spotove svoje stranke. To radi i sad, samo na značajno nižem diplomatskom nivou. Umesto predsednika država, mora da se zadovolji njihovim ambasadorima u Beogradu.

U Titovoj lovačkoj kući na Dedinju, pre nekoliko dana, Vučić je okupio ambasadore Kvinte - SAD, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Posle ručka, pozirali su u dvorištu, a zatim su izdali saopštenja u kome su se Vučiću zahvalili na gostoprimstvu, podržali su njegove predizborne laži i izvršili pritisak na deo srpske opozicije koja bojkotuje izbore.

Plaćenici iz Kvinte istakli su da se zalažu za vladavinu prava, stabilnost u regionu i za to da predstojeći izbori budu održani u dobroj atmosferi, u kojoj će sve stranke imati fer kampanju, kojom će motivisati glasače da budu motivisani da izađu u što većem broju. Nedostajalo je samo da unapred, mesec dana pre izbora, Vučiću čestitaju na uverljivoj pobedi. I to bi uradili, ako bi im platio dodatni honorar.

Američki ambasador Entoni Godfri (pročitaje davno napisani tekst o njemu na sledećoj stranici) je iznosio impresije o sjeničkom siru, a njegova britanska koleginica Šan Meklaud o baklavi. O konkretnim temama samita u Titovoj lovačkoj kući govorio je penzionisani analitičar Danijel Server.

S udaljenosti od desetak hiljada kilometara, Server je istakao da je Vučiću još jednom ukazano na potrebu da što pre potpiše tzv. Sporazum o dobrosusedskim odnosima s Kosovom i da odustane od ideje o prekrajanju granice.

Koliko je Srbija ponižena pokazuje to što Server ima informacije o temama Vučićevih razgovora s diplomatama, a o tome nemaju pojma najviši predstavnici srpske vlasti. Za razliku od penzionisanog analitičara političkih dešavanja na Balkanu, premijerka Ana Brnabić, šef diplomatije Ivica Dačić i ostali ministri o razgovorima se informišu iz novina i na Tviteru.

Kao i uvek, Aleksandar Vučić je medijima preneo svoju verziju diskusije, da bi se predstavio kao hrabri i nepokolebljivi zaštitnik interesa Srbije. "Kad su mi rekli da se kosovsko pitanje ne može rešiti promenom granica, odgovorio sam - dobro, u pravu ste. Evo imamo i mi svoje granice i po Ustavu Srbije i po Rezoluciji 1244. I da vidim šta ćete sada da radite", rekao je Vučić, dokazujući da je pouzdan svedok događaja koji se nisu desili.

Njegovi abonenti iz diplomatskog kora nisu smeli da ga demantuju. Samo je Godfri, u kratkom saopštenju, pomenuo da je predsednika Srbije obavestio da se nada da će konačno biti osuđeni svi "koji su odgovorni za paljenje ambasade SAD u Beogradu i ubistvo Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija". Godfri je tom napomenom podsetio da se zna da je upravo Aleksandar Vučić na spisku najodgovornijih za spaljivanje ambasade u februaru 2008. godine, kad je poginuo jedan mladi demonstrant. Takođe, Amerikanci smatraju Vučića najodgovornijim za opstruisanje suđenja za ubistvo braće Bitići.

Ipak, bez obzira na takve povremene packe, Godfri verno služi Vučićevim interesima. Istovremeno dok optužuje Srbiju za sabotažu u sudskim postupcima koji su njemu bitni, hvali "reforme u pravosuđu", ekonomski razvoj, pa čak i stanje u medijima, uz napomenu da "postoji prostor za napredak sloboda".

- Cilj Srbije je članstvo u EU i SAD je u potpunosti podržava da nastavi da se razvija i postane prosperitetna zemlja sa razvijenim idealima demokratije, kao što su demokratske institucije, da vlada mir u zemlji. Najbolji način za razvoj demokratije u Srbiji je upravo da se izađe na izbore 21. juna - kaže Godfri, kao da citira Marjana Rističevića.

"razvijenim idealima demokratije" u Srbiji, Godfri dobija dnevne izveštaje u kojima se Vučić, njegov brat, kumovi i najbliži saradnici označavaju kao međunarodni organizatori šverca oružja i droge. "Razvoj demokratije" u Srbiji šire Vučićevi kriminalci pod zaštitom policije i pravosuđa. "Postoje stvari na kojima Srbija treba da poradi oko stanja u medijima", kaže Godfri. Za početak, trebalo bi da se spreči zloupotreba pravosuđa u progonu nepodobnih novinara i da se uhapse režimski banditi, koji nekažnjeno na zidovima ispisuju smrtne presude poput one: "Milovan Brkić će proći kao Ćuruvija". Američki ambasador, zaslepljen Vučićevim novcem, to i ne vidi.

Posle petooktobarskih promena, Aleksandar Vučić je predvodio hajku na tadašnjeg američkog ambasadora Vilijema Montgomerija. Optuživao ga je za veze s kriminalcima, koji su ga uvukli u visoku korupciju. Vučić se šokirao kad je saznao kolika je cena Montgomerija. Kad mu je Miodrag Kostić, vlasnik MK Komerca, rekao da ambasadora plaća 5.000 dolara mesečno, Vučić nije mogao da veruje da je toliko jeftin.

Još 2004, kad se prvi put kandidovao za gradonačelnika Beograda, Vučić je angažovao američku lobističku agenciju "Barbur, Grifit i Rodžers" s namerom da ga Vašington skine sa crne liste. Račun od 150.000 dolara platio je preko kompanije "Pink International".

Dve godine kasnije, srpska vlada je unajmila istu lobističku firmu. Ugovor, za period od 28. jula 2006. do 31. januara 2009, koji je potpisao tadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, vredeo je 1,8 miliona dolara, odnosno 60.000 dolara mesečno.

Oba posla BGR nije uspeo da obavi. Međutim, ta lobi-agencija povezala je Vučića s Montgomerijem. Pored zvanične cene od 7.000 dolara mesečno, koliko je prijavio američkim poreskim organima, Montgomeri je na ruke dobijao još 10.000 dolara.

Vučić je pravi uspeh ostvario kad je kupio Metjua Palmera, šefa deska za Balkan u Stejt deparmentu, aktuelnog specijalnog izaslanika u pregovorima Srbije i Kosova američkog državnog sekretara Majkla Pompea. U Vučićevom okruženju se pominje fiksna godišnja cena od dva miliona dolara, plus dodatna periodična stimulacija u kešu i naturi. Za taj novac, Vučić dobija političku podršku, kontakte sa stranim diplomatama i savete o "crvenim linijama".

Palmer pošteno odrađuje prljavi posao. "U Miloševićevo vreme bile su masovne grobnice, u Đinđićevo masovni kriminal, a pod Vučićem toga nema u Srbiji", ponavlja Palmer i ističe da će srpskom vladaru biti oprošteno sve što radi, osim ubistva političkih protivnika. Američki diplomata se nije izjasnio da li je "crvena linija" pređena ubistvom Olivera Ivanovića ili pokušajem spaljivanja novinara Milana Jovanovića.

Na Vučićevom platnom spisku odskora se nalazi Miroslav Lajčak. Novi specijalni predstavnik EU u pregovorima Beograda i Prištine odavno vršlja Balkanom, od zemlje do zemlje, od kase do kase. Vučić je zadovoljan trgovinom s Lajčakom, po skromnoj ceni, duplo manjoj od Palmerove, dobio je pouzdanog klijenta u vrhu briselske birokratske nomenklature.

Lajčak se već pokazao kao dobra investicija. Svakodnevno hvali Vučićevu politiku: "Srbija više nije zemlja iz devedesetih, pokazala je ozbiljan napredak kad je reč o evropskim integracijama i suštinskim reformama. Srbija više nema loš imidž iz devedesetih."

Reformisanu Srbiju predvodi Vučić, Šešeljev generalni sekretar i Miloševićev šef ratne propagande iz devedesetih. U vlasti je Ivica Dačić, portparol Slobodana Miloševića. Tu je i Šešelj, koji je najduže od svih srpskih političara proveo u Evropskoj uniji, čak 12 godina u haškom zatvoru.

Poput Lajčaka, istina ne zanima ni Sema Fabricija, šefa evropske Delegacije u Srbiji. Za razliku od svog prethodnika Majkla Devenporta, Fabrici uz novac ne traži zgodne mladiće, njemu Vučić podvodi sredovečne novinarke s Pinka. Fabrici je zadovoljan, zato tvrdi da "ekonomske reforme u Srbiji idu dobro, prate se reforme u oblasti vladavini prava, dok su i dalje otvorena pitanja u oblasti slobode medija".

U aktuelnoj kampanji, Fabrici vrši pritisak na opoziciju kako bi odustala od bojkota: "EU želi da Srbija ima jak pluralistički parlament, koji će nadzirati sprovođenje i biti glas naroda". Te licemerne parole nemaju veze s realnim stanjem, ali imaju cenu, koju Vučić plaća.

Vučić tvrdi da na vodeće svetske diplomate godišnje potroši oko 20 miliona evra. Amerikance, Evropljane i Ruske kupuje kešom, Nemce i Kineze ustupcima u poslovnim kombinacijama.

Za male pare obezbedio je podršku, ali svejedno nije i ne može biti zadovoljan. Nije uspeo da se približi američkom predsedniku Donaldu Trampu. Pokušavao je preko Korija Levandovskog, lobiste bliskog Trampu, kome je za posredovanje pre dve godine platio 800.000 dolara. Nije uspeo. Propao mu je i pokušaj da preko Palmera utiče na Pompea, da ga on približi svom šefu Trampu. Pompeo je uzeo pare, ali samo za svoje usluge.

Početkom ove godine, Vučić je angažovao agenciju Danijela Vajdića, vašingtonskog lobiste srpskog porekla. Po ugovoru, koji traje do 8. novembra 2020, Vajdić će dobiti 600.000 dolara navodno za "promociju političke i ekonomske platforme Vlade Srbije", a zapravo samo za jedan jedini zadatak - da Vučiću ugovori sastanak s Trampom. Krajem februara, na konferenciji AIPAC, ni s dodatnim ulogom od milion dolara, Vajdić nije uspeo da obavi posao. Ne može, neće Tramp.

Zato rezignirani Vučić tvrdi da "Tramp ne podržava Srbiju". Kad već ne može da dopre do predsednika SAD, Vučić mora da se zadovolji trgovinom s diplomatama, koji još nisu najureni iz Trampovog sistema. Oni će ga podržavati do poslednjeg dolara, bez obzira na diktaturu i kriminal. Na taj način, svoje karijere vežu za Vučićevu sudbinu, tako da se i njima bliži tužan kraj.