KiM

Srpski narod na Kosovu i Metohiji Vučiću je isplativ jedino ako ga proda

A to je već učinio

Samo za proteklih godinu dana o bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, a sa predstavnicima državnih administracija, ambasada, KFOR-a, raznih predstavnika međunarodnih misija pa i međusobno, na desetine razgovora obavili su Petar Petković, Aleksandar Vulin, Goran Rakić, uzurpator trona ERP Teodosije... O rezultatima svi će se složiti, na terenu ne postoji nikakva vidljiva promena. Bezbednost ili njen izostanak, jesu preduslov samog opstanka Srba. Nje, međutim nema.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Srbe ne ugrožavaju samo Albanci, čak oni i ne prednjače. Bezbednost pre svega ugrožava veleizdajnička politika koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sa druge strane, prikrivajući izdaju neprestanim prepucavanjem sa predstavnicima separatističkih vlasti u medijima, provocira se onaj deo Albanaca uvek ekstremistički raspoložen prema Srbima.

Polovinom januara Milana Kovačevića, srpskog mladića iz sela Banje kod Srbice, napao je Albanac koga je Milan zatekao u krađi svoje šume.

Domaća javnost je za Milana saznala kada je nakon ubistva Olivera Ivanovića Vučić održao sastanak sa Srbima sa KiM u Lapljem Selu. Organizovano dovezeni ljudi pred kamerama su iznosili svoje probleme, neki od njih i nacionalne bez čega nema ni lične slobode, a time je upravo pred Albancima na njihovom čelu crtana meta. Naročito je Milan ostao upamćen zbog šajkače koju inače nosi a imao ju je na i tada glavi. Upravo taj momenat eksponiranja doprineo je većoj netrpeljivosti od strane Albanaca prema njemu zbog čega često doživljava napade i provokacije.

Režimskim medijima ništa nije smetalo da i ovu žrtvu, pre svega Vučićeve politike i sebičnog oportunizma, pretvore u "štićenika" režima.

Tako "Večernje novosti" od 16. januara, o mladiću koga su napali Albanci, pišu:

"Nedavno mu je zapaljena koliba, nelegalno mu seku šumu, a često je meta i verbalnih provokacija, ali su mu i do sada kao što će to biti i nadalje Kancelarija za KiM i država Srbija pomagali i pomagaće."

Bez imalo stida su u pola rečenice opisali napad a onda u pasusima nastavili da objašnjavaju kako mu je "predsednik Vučić pomogao" pa još ako neko želi i više o tome da čita, dodali vezu do sličnog teksta.

Neka padne srpska krv, ali ne ni kap a da se na njoj Vođa ne okoristi, dok je sveža naravno. Kao da je baš to okosnica politike redakcija režimskih medija i samog Vučića.

U tom maniru napad na Milana već istog dana iskoristila je Kancelarija za KiM za dnevna politička prepucavanja bez ikakve suštine.

U svom osvrtu su dodali da "nije slučajno da je do ovog incidenta došlo u istom danu kada je kosovski premijer Aljbin Kurti ukinuo građanska prava Srba i zabranio održavanje referenduma na prostoru Kosova i Metohije".

Aljbin Kurti je kosovski Albanac, separatista čuven po svom nacionalizmu pa i ne čude posledice na njegove poteze ako oni uopšte jesu povod, ali šta je sa pravima Srba sa KiM tim povodom učinila Vučićeva vlast iz Beograda?

Na dan održavanja referenduma svi zaposleni u institucijama pod nadležnošću Republike Srbije, što su u stvari prosveta, zdravstvo, pošta i opštinska administracija, bili su prinuđeni da organizovanim prevozom odu do grada na teritoriji centralne Srbije njima najbližeg uz administrativnu liniju. Da odu... Otišli su ali nisu bili samo izmaltretirani već i poniženi. Autobusima su upravljali mahom albanski vozači pa čak i one kojima su Srbi sa severa KiM odlazili u Rašku. Osim što nisu poznavali put, vozačima je problem uvećan i time što su morali da razvoze po selima "koja ni oni iz Raške ne znaju gde su" kažu za Magazin Tabloid neki od maltretiranih Srba.

U njima, sa jedva desetak raštrkanih kuća, u starim školama dočekivalo ih je neraspoloženo osoblje koje je uglavnom odmahivalo rukama i pokazivalo spiskove na kojima njih uopšte nema. Rečeno im je da idu u Rašku ili "druga mesta" i da tamo traže svoje spiskove! Zbunjeni, ogorčeni, ojađeni ali i ucenjeni poslom, ljudi su se vraćali svojim kućama bez da su se izjasnili na referendumu.

"Mogli su barem da nas ne maltretiraju, ionako su oni glasali umesto nas" jadaju se jedni drugima polutihim glasom.

Nije Milan Kovačević jedina žrtva, niti su Drenica, Metohija i druge sredine gusto naseljene Albancima, one u kojima isključivo Srbi stradaju. Dešava se to i na severu Kosova i Metohije, u Kosovskoj Mitrovici.

Kada je 11. septembra prošle godine, provaljeno u kuću Miloša Beloševića, o čemu smo već pisali (broj 503), niko nije mogao ni da zamisli da je to tek početak muka koja će ga zadesiti. Miloš živi sam, roditelji su mu umrli pre nekoliko godina a on je preuzeo posao dobavljača robe za trgovine na malo.

Dve njegove odluke napraviće mu pakao od života. Prva je odluka da provalu prijavi tzv. "Kosovskoj polici", a druga da ni pod najjačim pritiscima koji su baš od njih usledili, ne odustane od zahteva za pokretanjem slučaja.

Nadao se da će policija možda uspeti da pronađe barem deo pokradenih vrednosti, preko 5.000 evra, porodični nakit kao i dokumenta o nepokretnostima koje je nasledio a nalaze se u Metohiji odakle je proteran. Uzalud su bila sva očekivanja, pripadnici tzv. "Kosovske policije" su došli ali umesto da prikupe dokaze, iz njemu nepoznatog razloga, počeli su da vrše snažan pritisak na Miloša da odustane od podnošenja prijave.

Kao meru prinude u nameri da ga ućutkaju, prijavili su njegovu, iako registrovanu firmu, tzv."Kosovskoj carini" znajući da gotovo niko od Srba na severu ne posluje u okviru sepratističkog sistema, ili ne baš u potpunosti. Dan nakon provale, konfiskovana mu je roba u vrednosti od preko deset hiljada evra i određena novčana kazna od još 1.000 evra. Ovo je bio snažan udarac za Milošev posao koji su mu naneli upravo pripadnici službe u koju je Vučić, po Briselskom sporazumu, integrisao pripadnike srpskog MUP-a.

Krajem prošle godine, 22. decembra, Albanac Jonuz Neziri iz južnog dela grada, došao je u Milošev magacin. Ne postoje dobri odnosi između Srba i Albanaca ali usled izdajničke politike koju vodi Aleksandar Vučić, Srbi ostaju bez zaštite i u opravdanom su strahu od njihove odmazde zbog čega bukvalno trpe njihovo društvo dok se sami ne usuđuju na isto u severnom delu grada. To Albanci takođe osećaju i koriste.

"Došli su mi neki ljudi i tražili malo skuplju robu. Rekao sam im da to ne držim ovde već kući, tamo je sigurnije. Čim je to čuo Jonuz je ustao i kao pošao u WC. Bilo je oko 12 sati, podne. Čuo sam neke zvuke kao da se lomi staklo ali nisam obraćao pažnju. Uskoro je izašao iz WC-a, pozdravio se i rekao da mora da ode. Tek kasnije sam video da je on izašao kroz prozor WC-a, otišao do moje kuće koja je u zadnjem delu dvorišta, obio vrata, opljačkao šta je našao, opet se kroz kupatilo vratio i otišao. Više nije dolazio. Kad smo ušli posle njega, na prozoru i na WC šolji, gde se peo, ostao je trag od blata sa njegovih cipela" kaže za Magazin Tabloid Miloš sada već duboko pogođen svime.

Prijatelj ga je pozvao da mu pomogne oko nekih radova zbog čega je Miloš bio odsutan na jedan dan. Kako su vrata bila razvaljena više nego prvi put, nije bilo moguće sanirati ih odmah. Miloš je postavio nekoliko redova gajbi sa praznim flašama kako bi osigurao vrata od nove provale.

Posle samo tri dana, provalnici su iskoristili njegovo odsustvo, izvalili prozor od kupatila iz zida, i ušli ne u kuću već u lokal sa robom. Miloš je ubeđen da se radi o istom provalniku.

Svu pokradenu robu iz lokala, zajedno sa nekim stvarima iz kuće, upravo je Neziri prodao Miloševom poznaniku đuture, za 100 evra, iako on procenjuje da je njena vrednost oko 2.000 evra.

"Iz kutije je izvučen jedan onaj mali "Orbit" od 30 grama, to sam ja uradio, a znam i datum na pakovanju. A tu su i stvari iz kuće koje su mi nestale prošli put, zato sam siguran da je on provalio oba puta" tvrdi Miloš.

Na pitanje da li je taj slučaj prijavio policiji, Miloš spontano odgovara "Kome da prijavim kad nema policije?". Uveren je da bi mu se tamo opet "samo smejali i sladili" i da bi pretrpeo novo maltretiranje.

Miloš od tada živi u strahu i potpunoj neizvesnosti. Ono malo robe što je imao, uzeo je od svojih poznanika da plati kad je proda, međutim sve to je sada pokradeno. Nerado priča o tome ali ne jede i po dva dana dok neko od prijatelja ne dođe i donese mu nešto hrane.

Nada se da bi mogao da proda makar ono robe koja nije interesovala provalnike pa, štiteći je, noći provodi u lokalu gde spava, bez grejanja, bez struje.

"Za kratko vreme opljačkan sam četiri puta. Velika opasnost mi preti, strepim svaki čas. Opet mogu to da urade, da razbiju i ovo što je ostalo" objašnjava Miloš ne krijući nemoć.

Ubeđen je da znaju da ne sme da ih prijavi policiji. Čuo je da provalnike, kada odu u policiju na ispitivanje, tamo dočekuju sa viskijem i da uživaju "poseban tretman". Ograđuje se i kaže da ne može da tvrdi da je tačno ali da je tako čuo. Možda bi to moglo da objasni onako snažan pritisak tzv. "Kosovske policije" pojačane Vučićevim kadrovima, koji su insistirali da Miloš ne prijavi provalu a zatim mu i poslali "Kosovsku carinu" da zapleni svu robu, kao vid pritiska.

Miloš navodi da on ne zna da li policija ima neke veze sa njima ali je očigledno da ih štite umesto da ih otkriju.

Svaki odlazak do grada Miloš obavi na brzinu kako bi se vratio kući što pre. Ni to nije dovoljno. U ponedeljak veče, 24-tog na 25-ti januar, izvršena je nova provala u njegov lokal. Sada su obijena prednja vrata ka ulici.

Provalnik je došao kolicima sa jednim točkom, kakva se koriste na građevini, provalio i odneo robe koliko je mogao čiju vrednost Miloš procenjuje na preko 2.000 evra.

Iako je ranije kategorički odbijao, sada je pokušao sa vlastima u gradu popriča ne bi li se našlo neko rešenje za njega. Međutim, nije uspeo čak ni razgovor da zakaže.

U privremenom organu, nekadašnjoj opštini Kosovska Mitrovica po srpskom sistemu, rečeno mu je da "Spirić (Aleksandar) više ne prima" a kod predstavnika vlasti po sistemu albanskih separatista, koju takođe čine članovi Vučićeve "Srpske liste", dodali su još kao razlog "zbog Korone". Naravno, Korona niti bilo šta drugo nije smetalo da ti isti ljudi organizuju autobuse i napune ih radnicima koje su vodili van KiM da se izjasne na referendumu.

Pokušao je, po savetu nekih prijatelja, čak i da se učlani u "Srpsku listu". I tu su ga odbili. Očigledno da Vučićevoj kamarili ne treba neko ko je opljačkan, već neko ko ume da pljačka. Srbima ostaje da to shvate i da, nakon što pretrpe slično što Miloš Belošević trpi, jednostavno nestanu. Prostom terminologijom rečeno, pošten srpski narod na Kosovu i Metohiji Vučiću je isplativ jedino ako ga proda. A to je već učinio.