Povodom

Ukidanje Rio Tinta ludom radovanje, ili da li smo džaba krečili

Hoće li nas prevesti žedne preko Drine

Uredbi Vlade Srbije, kojom se projekat Jadar ukida, odnosno kako je to odavno zaživelo, Rio Tinto može da se poraduje naivan i neupućen. Naime, tek što je doneta uredba pojaviše se dušebrižnici i zavapiše: MORATORIJUM! Ko spada u te dušebrižnike? Svakako ogroman broj, nazovi, ekoloških udruženja od kojih neka i ne znaju zašto su osnovana a kamoli u čemu je problem. Ovde su bitna ona koja znaju šta rade i za koga, kao što su Nedamo Jadar bez petaka, Loznički pakt, Hrabro protiv Loznice, Ne talasaj i ne menjaj, Zadavimo Srbiju... navodi se u pismu Udruženja građana ''Zaštitimo Jadar i Rađevinu''

Momčilo Alimpić

Ovi navedeni nesrećnici nikad nisu ni bili protiv Rio Tinta i rudnika, samo je nekima smetala visina rente, nekima blizina deponije i naravno benefiti od Rio Tinta. Sad se oni zalažu da se rudnici litijuma ne otvaraju na plodnim terenima a na neplodnim mogu i te kako. Pitam vas nesrećnici pa koji je to deo Srbije neplodan? Da li je to Rađevina (dok je po planu deponija bila u Rađevini za vas je sve bilo potaman), Azbukovica, Podgorina, Homolje, Pešter...

Nema u Srbiji neplodnih delova, čak i tamo gde je zemlja šeste ili sedme klase, ona je gle čuda, za malinu, kupinu, šljivu i za mnogo šta još prvoklasna. Da vas podsetim da u tim besplodnim krajevima plodne srpske zemlje rastu i žive divne i retke biljke od kojih su neke endemske i zaštićene i strogo zaštićene životinjske vrste. Upravo ovaj biodiverzitet će spasiti Srbiju. Otvaranje rudnika, bilo gde, znači zagađenje i uništenje ogromnog područja, višetruko većeg od same lokacije rudnika, topionice, flotacije... kako vazdušnim putem tako vodotokovima.

A onda vrhunac licemerja. „Pakt-nedamo Jadar"(zvuči poznato) pojavi se dvadeset četvrtog januara, sa svojim advokatima u Vladi Srbije. I ekspresno dogovori sa premijerkom zakon da se zabrane rudnici litijuma i bora, ali da se isti neće odnositi na već izdate dozvole za eksploataciju litijuma i bora kako se nebi ugrozile kompanije koje su dobile te dozvole.

Veliku sramotu izkazaše time što kad sebe „spasoše" za ostatak Srbije nije ih više briga. Pitam ih ko im to dade za pravo da legalizuju bespravno izdate dozvole za eksploataciju i istraživanje litijuma i bora širom Srbije. Da li su, ako jesu šta i koliko dobili za ovaj sraman čin?

Pitam ih otkud se na jednom stvori udruženje Pakt-nedamo Jadar, i čije je to udruženje. Takođe ih pitam, zašto, ako su sebe „spasli" ne ostave na miru ostatak Srbije da se bori kako zna i ume ali samo bez njih. Zar ne vidite da ste kamen po vratu svima onima koji se bore protiv litijuma. Treći iz napred navedenih udruženja bi da se uvodi moratorijum, a da pritom i ne znaju šta to znači.

Uvođenje moratorijuma značilo bi prestanak ulaganja u područja na koji se isti odnosi i raseljavanje stanovništva. Kako se niko od njih ne seti a pre svih njihovi pravnici i advokati da potraže pravdu pred međunarodnim sudovima, sekretarijatima ako te pravde već nema u Srbiji.

Svedoci smo da pojedina udruženja traže da im se vrate kuće i zemlja koju su vlasnici prodali Rio Tintu, što je ordinarna glupost i odvratnost. Po kom to osnovu? Ta prodata zemlja se u katastru vodi na Rio Tintu. Zemlju i kuće, o kojima govorite, prodali su vaši meštani, rođaci, kumovi i to dobrovoljno,vukući za rukav Rio Tinto da se to što pre uradi. Isti ti nesrećnici su porušili te, nekad njihove, kuće a ne Rio Tinto, dok su im mnogi od vas koji su se tek pre pola godine odvažili da predvode borbu protiv Rio Tinta, pomagali u tome.

Mnogi su se, među vama, otimali da Rio Tinto buši baš u njihovim njivama, za izvesnu svotu novca. Pogledajte ugovore između vlasnika i Rio Tinta. Sve dobrovoljno na obostrano zadovoljstvo. Niko vas nije budio noću iz dubokog sna (vrlo često zapomaganje) da mu prodate kuću. Upravo kuće tih istih nisu ni bile predmet kupoprodaje iako su i oni vukli Rio Tinto za rukav.

Zamislite samo, najmanje petsto dvadeset osam bušotina i tako 15,16,17 godina (ne jednu) a vi sa Rio Tintom u idiličnim jadarskim pejzažima kujete ružičastu budućnost. Čelnici Rio Tinta vam dolaze na slave, krštenja... kao najmiliji gosti. Počeli ste se buditi tek s proleća 2020. godine kad sam sa Marijom i Zvezdanom Kalmarom došao na Brezjak i predočio vam posledice otvaranja rudnika.

Pobunili ste se ali ne protiv Rio Tinta i Vučića već protiv nas Zaštitimo i Jadar i Rađevinu i Korsa. Sram vas bilo, po ko zna koji put. Lelečete nad srušenim kućama, kao i nad svojim koje Rio Tinto ne htede da kupi a ćutite nad jednom jedinom svetlom tačkom Jadra i Brezjaka. Brezjak je inače epicentar zamišljenog rudnika a ne Gornje Nedeljice (tu je predviđen pogon za preradu).

Naime od 52 kuće otkupljeno je (napominjem dobrovoljno) 50. Dve nisu. Braća Tomići Dimitrije i Goran ne popustiše i ne prodadoše svoje kuće. Goran Tomić je inače istaknuti aktivista udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu. Slobodno mogu reći da je u borbu protiv rudnika uveo porodicu i dobar deo familije. Goran je pre svega beskompromisni borac, pravoslavac, rodoljub i altruista koji je ogroman novac i trud uložio u odbranu svog Brezjaka, Jadra, Srbije i pobedio.

Naravno kako to uvek biva: "čašu meda još niko ne popi, dok je čašom žuči ne zagorči, čaša meda ište čašu žuči, smiješane najlakše se piju" (Njegoš). Eto zato vi iz Pakt-nedamo Jadar i ostale vaše bratije ćutite jer dopre i do vaših glava da je Goran Tomić čovek.

Zašto ni jedna TV niti novine koje o vama pišu i slikaju vas (valjda bar oni znaju zašto) ni jedan intervju ne napraviše sa Goranom? Prosto i do njih dopre da je Goran čovek. Ugostili ste koje kakve beogradske gulanfere, verovatno iz kruga dvojke i famoznih tri posto, koji bi da se raspiše referendum za Kosovo i Metohiju. Nesrećnici, ne znaju da je referendum za Kosovo i Metohiju održan dva puta.

Prvi put na Vidovdan 1389. godine kad se glasalo životima i 1999 kad se na Košarama, Paštriku... Takođe glasalo životima. Isti ti ne znaju da je pre dva meseca u Srbiji ukinut referendum u čemu ste vi i oni zdušno pomogli. Ali, kako se rešiti Rio Tinta i litijuma u Srbiji? Prosto, postoje tri normalna i humana načina i više onih drugih. Zadržaću se na ova tri načina.

Udrženje „Zaštitimo Jadar i Rađevinu" je sa jednim londonskim i jednim američkim udruženjem (posle duže pripreme) predalo sekretaririjatu Bernske konvencije u Strazburu žalbu protiv države Srbije na projekat Jadar to jest rudnika litijuma. Inače konvencija iz Berna iz 1988. godine, koju je država Srbija usvojila i ratifikovala, se iscrpno bavi biodiverzitetom zaštićenih i strogo zaštićenih životinjskih vrsta.

Kako na prostoru Rađevine, Cera i Jadra živi preko 150 što zaštićenih i strogo zaštićenih životinjskih vrsta i tako reći bezbroj biljnih od kojih su dve endemske, naša žalba je izvesno veoma zabrinula vlastodršce Srbije. Naime od sekretarijata bernske konvencije iz Strazbura smo, septembra meseca 2021. godine, obavešteni da je naša žalba ušla u proces i da je država Srbija obaveštena da se po istoj može izjasniti do 31. januara 2022. godine. Prvo ročište je zakazano za april mesec 2022. godine.

Zanimljivo je u vezi ovoga napomenuti, da ukoliko država Srbija u bilo kom segmentu ospori našu žalbu biće znak da ukidanje uredbe o projektu Jadar i Rio Tinta nije iskreno i da pokušavaju da rudnik litijuma uvedu na mala vrata. Takođe presuda sekretarijata Bernske konvencije u našu korist bi otklonila sve sumnje da li treba da bilo kakvu odštetu platimo Rio Tintu.

Presuda u našu korist (mislim na udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu) bi praktično zamenila i tu famoznu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu (koju bi oni uvek mogli da šminkaju). Dakle jednom za svagda, bez obzira ko bio na vlasti u Srbiji, otklonili bi bojazan o oživljavanju projekta „Jadar". Ako primenimo analogiju na ostatak Srbije ta presuda, u našu korist, bi je zaštitila gde god biodiverzitet ne dozvoljava rudarenje kao i druge slične tehnologije.

Napominjem da je premijerka (ne shvatajući težinu izgovorene reči) izjavila da građani nisu pristali na projekat Jadar. Rio Tinto, kako tvrdimo od prvog dana, nema društvenu dozvolu za otvaranje rudnika, što je slučaj u svim pravnim državama. Ovde treba upozoriti vladu Srbije i upoznati građane Srbije da vlada Srije ne bi smela ni da pomišlja (ako je patriotska) da u odgovoru na našu žalbu pokuša da prevari sekretarijat Bernske konvencije i saopšti da je ukidanjem projekta Jadar odnosno Rio Tinta otklonila naše razloge za žalbu.

Drugi način da se rešimo opasnih rudarenja i prljavih tehnologija je uvođenje u prostorni plan Republike Srbije odredbe da se plan oroči (bar što se tiče rudarenja i prljavih tehnologija) bar na 50, 60 godina. Ovaj period je neophodan da bi se obezbedila i pravna i ekonomska sigurnost kako za građane Srbije tako za investitore. I ono što je najvažnije obezbedili bi našoj deci i njihovim potomcima da na relaksiran način planiraju svoju budućnost.

Treći način da se u budućnosti rešimo rudarenja i već pomenutih prljavih tehnologija je lustracija svih udruženja koja se bave ekologijom radi lične koristi. Na kraju da podelimo sa građanima Srbije informaciju koju smo dobili od nekih hladnjačara iz Rađevine. Naime njima su zapadno evropski kupci maline i kupine saopštili da ukoliko se otvori rudnik u Rađevini i Jadru da od njih više neće kupovati navedeno voće kao i od bilo koga iz Srbije. Analogno gore navedenom gde god da se u Srbiji otvori rudnik litijuma ili nečeg sličnog tome, ceh će plaćati proizvođači voća i povrća i svega drugog iz cele Srbije.

USTANI PRVA I JEDINA SRBIJO!

Predsednik udruženja

„Zaštitimo Jadar i Rađevinu"

Momčilo Alimpić