Protiv GMO

Džefri M. Smit, autor kultne knjige "Seme obmane", upozorava na rizike od genetskog inženjeringa (8)

Monsantov pritisak na medije

Biotehnološki eksperimenti ukršanja vrsta kombinacijom DNK počeli su sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Naučnici do danas nisu pronašli bezbedne načine za veštačke mutacije, pa stvaraju bolesne životinje i otrovne biljke. Ipak, kompanije poput "Monsanta", uz podršku političara, nastavljaju da razvijaju i proizvode GMO hranu. U Severnoj Americi gotovo svaki obrok sadrži bar neki sastojak koji je nastao genetskim inženjeringom.

Magazin Tabloid će u nekoliko sledećih brojeva objaviti delove knjige "Seme obmane", čiji autor Džefri M. Smit raskrinkava načine na koje biotehnološke kompanije zataškavaju činjenice o opasnostima kojima njihovi GMO proizvodi prete ljudima i životnoj sredini.

Džefri M Smit

Ako se prvi put susrećete sa činjenicama koje su izložene u ovoj knjizi, to nije slučajno. Veliki deo svetskih medija, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, bio je meta intenzivne pro-biotehnološke kampanje koju je vodila industrija. Zato postoji tako malo izveštaja o problemima vezanim za genetski inženjering, posebno o zdravstvenim rizicima.

Kada us Boba Kolijera iz Monsanta upitali zašto rBCH nije odobren u Evropi, rekao je da ga je Evropska unija "tehnički odobrila po pitanju bezbednosti, ali politika mlekarske industrije je takva da još podržava domaće proizvođače i cene njihovih proizvoda. Taj moratorijum je zasnovan na tržišnim, a ne na zdravstvenim pitanjima."

Novinarku Džejn Akre, iz televizije Foks, iznenadilo je Kolijerovo objašnjenje. Pomislila je: "Pročitala sam saopštenje Evropske unije u kome se tvrdi da je problem u zasad nerazjašnjenim zdravstvenim pitanjima". Akre se setila pisma potpredsednika Odbora za poljoprivredu Evropske komisije upućenog direktoru američke Uprave za hranu i lekove (FDA) u decembru 1994. godine u kome je pisalo: "Potrošači EU i njihovi predstavnici u Evropskom parlamentu očigledno su mnogo više zabrinuti za nerazjašnjena zdravstvena pitanja povezana sa rekombinovanim goveđim somatotropinom, nešto što je bila vaša FDA, koja je odobrila proizvod".

No, Akre nije bila potpuno upoznata sa detaljima, a Kolijer, Monsantov direktor istraživanja mlekarskih proizvoda, bio je stručnjak za tu temu. Sa pretpostavkom da on sigurno zna mnogo više od nje, upitala ga je da li inekcije deluju stimulativno na životinje. Odgovorio joj je da hormon "ne menja osnovni metabolizam, samo povećava količinu proizvedenog mleka". Akre se opet iznenadila. Znala je da se preparat naziva "krekom za krave" ("drogom za krave"), a u Monsantovoj literaturi je pročitala: "Krave kojima je ubrizgan Posilac (Monsantova marka rBGH) mogu da dožive periode povišene telesne temperature koje se ne mogu povezati sa konkretnim oboljenjem". Pomislila je: "Čak i oznaka upozorenja na Posilacu ukazuje na ubrzani metabolizam životinje". No, Kolijer je bio stariji gospodin, naučnik sa doktoratom iz mlekarstva, zadužen za odeljenje prodaje rBGH. Akre je ponovo zaključila da je sigurno nešto propustila, pa je odlučila da proveri dokumente. Priseća se: "Kolijer mi je tada rekao kako se troškovi održavanja životinje u koju je ubrizgan rBGH ne menjaju. 'To nije istina', pomislila sam i upitala ga: 'A šta je s većim troškovima ishrane i lečenja?' Kolijer je odgovorio: 'Potrebno je više hrane da bi se proizvelo više mleka, ali nema dodatnih troškova, osim za veću proizvodnju mleka.'"

- U tom trenutku - kasnije je izjavila Akre - setila sam se obuke za odnose sa javnošću koju prolaze Monsantovi zaposlenici pre nego što stanu pred kamere. Učinilo mi se da sam upravo tada videla primer takvog manevra."

Kad je Akre preusmerila razgovor na IGF-1, hormon rasta povezan sa kancerom, koji nije prošao sve obavezne testove uticaja promenjenog mleka na ljudima, Kolijer je odgovorio: "Budući da se koncentracija IGF-1 i bST-a ne menja, izloženost tim supstancama nije povećana, pa je FDA zaključila da ne postoji potreba za dugoročnim istraživanjima".

Akre mu je pokazala Juskevičev i Guverom izveštaj u kome piše da su Monsantova istraživanja pokazala porast nivoa IGF-1 u mleku tretiranih krava. Rekla je: "Izvadila sam izveštaj Američkog medicinskog udruženja u kome piše da su potrebna dodatna istraživanja uticaja IGF-1 na ljude". Kolijer je tvrdio da se IGF-1 i gveđi hormon rasta (bHG) rastvaraju u probavi, da nema povećanja koncentracije i da nisu bioaktivni kod ljudi.

Tokom intervjua, novinarka je primetila da se Kolijer meškolji, pročišćava grlo, zamuckuje pri odgovorima... Kad bi Akre reagovala zbog očite protivurečnosti, uzvraćao joj je uvežbanim odgovorima: "Drago mi je što ste mi postavili to pitanje", upotrebljavajući iste fraze koje koriste i drugi predstavnici Monsanta i mlekarske industrije.

Akre je bila zabrinuta. Ona i njen suprug, istraživački novinar Stiv Vilson, tri meseca su predano istraživali prekršena obećanja, povezanost sa rakom, korporacijske laži i uticaj na FDA. Nisu imali pristup dokazima, ali crvene zastave su bile podignute, naročito one povezane s problemima ljudskog zdravlja. Sve to, a i mnogo više, biće otkriveno javnosti u četiri informativne emisije. Tako su oni mislili.

Akre je bivša urednica i novinarka CNN-a, a Vilson je trostruki dobitnik nagrade Emmy, kojeg je Penthouse opisao kao "jednog od najuticajnijih američkih novinara, koga se svi pribojavaju" zbog istraživačkih izveštaja koje je napisao razotkrivajući nedostatke i opasnosti Ševroletovih i Fordovih vozila.

Dok su radili za Foks 13, televizijsku stanicu sa Floride, Akre je kamerom snimila Kolijerove izjave koje su bile protivurečne čak i sa Monsantovim izveštajima. Kolijer je tvrdio da neće biti problema s povišenim nivoima antibiotika u mleku, pošto je "ispitano svako pakovanje u svakom kamionu". No, naučnici i stručnjaci za pitanja mlekarske industrije sa Floride priznali su da su testovi rađeni samo na antibiotike vezane uz penicilin. Takođe, svaka tri meseca proveravana je prisustnost drugog antibiotika. Njihov nadzor bi propustio većinu od šezdeset vrsta antibiotika, koji se koriste u proizvodnji mleka. Tako najverovatnije mleko krava tretiranih rBGH-om sadrži nedopuštene nivoe i zabranjene vrste antibiotika. (Prema podacima ukradenim iz FDA i objavljenim u časopisu Milkweed, tokom devet meseci, od 1985. do 1986, radnici u Monsantovim oglednim mlekarskim farmama više od 150 puta su primenjivali širok spektar veterinarskih lekova, koje FDA ne odobrava za krave muzare.

Kolijer je pred kamerom izjavio: "Nismo se suprotstavljali neobaveznom označavanju proizvoda oznakama na kojima stoji da ne sadrže rBGH. Međutim, novinari su izvestili da je Monsanto tužio dve male mlekare kako bi ih prisilio da prestanu da označavaju svoje mleko kao proizvode bez rBGH-a. Prema časopisu Rachel's Environment and Healt Weekly, "mlekare su popustile i Monsanto je zatim poslao pisma drugim mlekarama objavljujući ishod te dve tužbe, najverovatnije sa ciljem da ih zastraši".

Monsanto je, takođe, podržao zakon u državi Ilinoji, koji mlekarama zabranjuje da obaveste potrošače da njihove krave nemaju rBGH, a naučni istraživač je objavio da je, uprkos tome što je gradska uprava Njujorka glasala jedanaest prema jedan u korist označavanja mleka sa rBGH-om, "Monsanto je uspeo da utiče na glasove zakonodavaca, tako da obavezno označavanje nije prihvaćeno".

Dokumentarni film je prikazao i načelnika za poljoprivredu i odnose sa potrošačima Floride, protivnika označavanja, koji je primio veliki doprinos Monsanta za njegovu kampanju.

Kad je farmer s Floride informisao Monsanto o zdravstvenim problemima njegovog stada, koji su nastali kad je počeo da koristi rBGH, prema njegovim rečima, Monsanto mu je odgovorio: "Vi ste jedina osoba koja ima trakve probleme, pa se čini da je reč o nečemu što vi ne radite dobro. Sigurno pravite greške u upravljanju svojom farmom." Međutim, Monsanto je već u vlastitom istraživanju otkrio kako su i "stotine krava s drugih farmi patile od problema sa papcima i od mastitisa, odnosno bolne upale kraljeg vimena". Dalje, zakon je tražio do Monsanta da obavesti FDA o svim negativnim reakcijama, poput one na koju se žalio farmer s Floride. Ipak, nakon četiri meseca ponovljanih telefonskih foziva, kao i posle Monsantove posete njegovoj farmi, FDA nije obaveštena o tome. Službenici Monsanta tvrde da su im bila potrebna "četiri meeca da otkriju kako se farmer Najt žali na rBGH". Najt je na kraju morao da zameni 75 posto svog stada.

Foksova dokumentarna serija čak je prenela snimak kanadske državne televizije, u kojoj državna službenica tvrdi da je predstavnik Monsanta njenom odboru ponudio do dva miliona dolara mita ako preporuči odobrenje rBGH-a u Kanadi bez dodatnih podataka ili istraživanja leka. Portparol Monsanta je rekao da su službenici pogrešno shvatila kad im je njegova kompanija ponudila "sredstva za istraživanje".

Televizijska stanica je uložila hiljade dolara u medijske reklame kako bi najavila seriju koja je trebalo da se emituje u ponedeljak, 24. februara 1997. godine. No, pre toga, u petak, Monsantov advokat je faksirao pismo Rodžeru Ajlesu, direktoru Foks Njuza u Njujorku i bivšem direktoru odnosa s medijima predsednika Džordža Buša. U pismu se snažnim rečima detaljno opisivalo zašto Monsanto smatra da je dokumentarna serija puna predrasuda i podataka koji nemaju naučnu osnovu. U zanimljivom preokretu, u pismu je upotrebljen argument kako je "recenzija glavni protokol naučnog istraživanja". Pismom se, takođe, pretilo: "U onom što se događa na Floridi mnogo toga je na kocki, ne samo za Monsanto, već i za Foks Njuz".

Akre i Vilson veruju da je ovaj deo pisma najviše zabrinuo Ajlesa. Foks je posedovao stanicu na Floridi, a medijski vladar Rupert Mardok je posedovao Foks. Monsanto je bio važan izvor reklama za Foks TV širom zemlje. Štaviše, Mardok je posedovao Actmediu, veliku reklamnu agenciju koju je koristio Monsanto. Ako Monsanto povuče svoje reklame, sukob bi postao suviše skup.

Dokumentarna serija, koju su pregledali advokati, povučena je zbog potreba "dodatnog pregleda".

Generali direktor televizijske stanice na Floridi, bivši istraživački novinar, nije posustao. Sa advokatima stanice analizirao je dokumentarac i zaključio da "ništa u Monsantovom pismu nije dovelo u pitanje istinitost, tačnost ili poštenje izveštaja". Ponudio je Monsantu još jedan intervju. Monsanto je zatražio pitanja unapred. Novinari su tvrdili da to ne čini ni jedan dobar novinar, ali su ponudili unapred spisak tema za razgovor. Monsanto je odbio ponudu. Stanica je prebacila emitovanje dokumentarne sedije za sledeću nedelju. Monsantov advokat je odmah poslao još jedno, snažnije pismo, Ajlesu, ovaj put nadovedeći kako bi dokumentarac "mogao izazvati ozbiljnu štetu za Monsanto i teške posledice za Foks Njuz". Emitovanje serije je odloženo.

Ubrzo posle toga, generalni direktor stanice na Floridi i direktor informativnog programa su otpušteni. Vilson tvrdi da je novi generalni direktor bio trgovac bez iskustva u radu na televiziji. Na jednom od njihovih prvih sastanaka, Vilson je shvatio značajnu razliku u motivaciji. Kako bi odlučio da li da objavi priču ili ne, direktor je počeo da računa kolika bi bila zarada. Izračunao je da bi izgubio prihode od oglašavanja supermarketa i mlekarske industrije. Monsanto je takođe mogao da povuče svoje reklame poljoprivrednih proizvoda sa Foksovih stanica širom zemlje. Vilson je pokušao da uveri direktora da dokumentarac objavi zbog njegovog sadržaja. Rekao je da se cela Monsantova kampanja zasniva na tvrdnji prema kojoj je mleko krava tretiranih rBGH-om "isti proizvod koji oduvek poznajemo". No, čak su i Monsantova istraživanja pokazala da je to laži, i to laž verovatno opasna za javnost. Vilson se priseća: "Pokušao sam da apelujem na njegov zdrav razum i da mu objasnim što je to vest. Odgovorio je: 'Nemojte da me učite šta je vest. Platili smo dve milijarde dolara za ove televizijske stanice i vest je ono što mi kažemo da je vest. Mi ćemo vam reći šta je vest.'"

Vilson je opisao nastavak razgovora, u kome mu je direktor rekao: "Šta biste učinili kad bih povukao dokumentarac?" Vilson mu je odgovorio: "Bio bih vrlo razočaran".

- Tri puta mi je ponovio pitanje šta ću učiniti ako ne emituje dokumentarac. Nisam mogao da otkrijem šta želi. Ponovao sam mu rekao da bih se zabrinuo. Zatim je prešao na stvar. Pitao me: 'Da li ćete to nekome ispričati?' To me niko nikad nije pitao otkad radim na televiziji."

Vison je odgovorio kako neće razglasiti na sva zvona, ali ako ga neko upita zašto je emisija otkazana, neće lagati. Direktoru je rekao: "Mislim da ću ih uputiti na vas". U tom trenutku je direktor shvatio da ima problem. Nije mogao da računa da će Akre i Vilson zataškati celu stvar. Zato je primenio drugačiju strategiju. Na sledećem sastanku ponudio im je oko 150.000 dolara. Dobili bi celokupan iznos, koji je predviđen ugovorom, ali mogli bi odmah da odu iz redakcije. No, postojao je uslov - morali su da se slože da više nikada neće govoriti o rBGH-u, niti o Foksu.

Ali, novinari-veterani bili su uvereni da je "nezamislivo da se s programa skrine priče važna za javno zdravstvo". Vilson je direktoru objasnio njihov stav. "Smatramo da javnost treba da sazna za to. Nećemo izneveriti svoje pravo garantovano Prvim amandmanom, koje nam omogućava da radimo svoj novinarski posao. Nikada neću ni za kakav novac pristati na to da sam sebe sprečim u tome da u nekom drugom vremenu ili na nekom drugom mestu otkrijem šta se ovde događa."

Vilson nastavlja priču: "Pogledao nas je bledo, kao da nikada nije čuo tako šta. Rekao je: 'Ne razumem. Šta vam je, ljudi? Samo želim da radim sa ljudima koji žele da budu na televiziji. Nikad nisam upoznao nekoga kao što ste vi.' Upravo nam je ponudio iznos sa šest brojki, a uz takvu nadoknadu, to što je od nas tražio nije moglo da predstavlja nikakav problem. Zašto bismo, zaboga, odbili njegovu ponudu? Osim toga, zašto bismo izgubili priliku da radimo na televiziji, kao da je to posao zzbog koga bi čovek prodao dušu, samo da može da nastavi da tu radi.?

I tako, umesto da prihvate njegov zahtev i ućute, ponudili su promenu dokumentarca kako bi postao prihvatljiviji. No, svaku put kad bi Foksovim advokatima predstavili scenario, rečeno ime jed da Monsanto prikažu u boljem svetlu. Tokom sledećih šest meseci menjali su ga 83 puta. Između brojnih drugih promena, Akre i Vilson su dobili uputstvo da ne otkrivaju kako je odobrenje, koje je FDA dala za upotrebu rBGH-a, zasnovano na kratkoročnom ispitivanju. Bilo im je dopušteno da ubace intervju sa doktorom Semjuelom Epštajnom, koji je tvrdio da "postoje dokazi koji ukazuju na to da konzumacija ovog mleka stvara rizik od raka dojke i debelog creva". Međutim, dobili su uputstvo da "ne uključuju informacije koje detaljno opisuju ovu zastrašujuću tvrdnju". Morali su da uklone svaki trag pominjanja IGF-a i svih relevantnih istraživanja i nisu smeli da ponovo upotrebe reč "rak" u bilo kojem kontekstu. Umesto konkretne reči, dozvoljeno im je da pomenu samo "zdravstvene tegobe ljudi". Takođe, trebalo je da minimiziraju Epštajnova prethodna naučna dostignuća i titule, pa da prećute da ima tri medicinske diplome, da predaje radnu i ekološku medicinu na univerzitetu u Ilinoji, da često svedoči u Kongersu u ulozi eksperta za javno zdravstvo i uzroke raka uzrokovanog elementima iz životne okoline, kao i da je autor sedam knjiga (uključujući i nagrađenu knjigu "Politika raka") i bezbrojnih tekstova, koji su objavljeni u nekim od najuglednijih američkih novinare. U početku, Epštajn je predstavljen gledaocima kao "cenjeni naučnik", što je bilo prihvatljivo u 11. verziji scenarija za dokumentarac. Do 18. verzije to je promenjeno u kvalifikaciju "doktor medicine s dobrim referencama", ali na kraju su autori obavešteni da ni to nije prihvatljivo. Kanačna odluka advokata bila je da se Epštajn označi kao "naučnik sa Univerziteta u Ilinoji".

Na isti način su umanjena dostignuća i titule drugog naučnika, Vilijema fon Majera. U prvoj verziji je bilo rečeno "dr Fon Majer proveo je trideset godina proučavajući hemijske proizvode i ispitujući njihove posledice na ljude. Nadgledao je mnoga takva ispitivanja na hiljadama životinja u školama kao što su univerziteti u Londonu i Losa Anđelesu. Predvodio je poljoprivredna, hemijska i genetička istraživanja u nekim od najuglednijih američkih kompanija". U poslednjoj verziji, Fon Majer je predstavljen samo kao "naučnik iz Viskonsina". Novinari su takođe morali da izbace njegovu izjavu: "Spasićemo neke živote ako odmah sprovedemo kontrolu".

Uprkos strogom nadzoru svake tvrdnje, izgovorene protiv rBGH-a, Akre i Vilson su "neprestano dobijali uputstva za uljučivanje neverifikovanih, pa čak i nekih direktnih laži Monsantovog direktora za istraživanje mlekarskih proizvoda. Neke od njih su glasile: "dr Fon Majer nije postigao značajnije rezultate u proceni pitanja bezbednosti za ljude", "stručnjaci za rak ne vide zdravstvene probleme", "koliko je meni poznato, ne postoje problemi vezani za zdravlje ljudi ili životinja koji bi mogli da spreče dozvolu za plasman na kanadsko tržište nakon što se obavi kontrola..."

Monsantov direktor je takođe ponovio popularnu Monsantovu tvrdnju da je "Posilac (rBGH) najispitaniji proizvod u istoriji". Međutim, novinari tvrde da "stručnjaci s područja nauke o uzgoju domaćih životinja kažu da je ta tvrdnja krajnje neistinita".

Novinarima je rečeno da zadrže Monsantov komentar da se "mleko nije promenilo" zbog ubrizgavanja hormora kravama. Na kraju im je rečeno i da uključe tvrdnju prema kojoj je mleko krava u koje je ubrizgan rBGH jednako sigurno kao i mleko netretiranih krava. "Monsanto je insistirao na objavljivanju tih tvrdnji", objavio je list Independent. Prema novinarima, rukovodstvo im je čak zapretilo otkazom ako to ne učine. No, Akre i Vilson nisu verovali da je to istina, pa su izneli naučne dokaze koji su potvrđivali njihov stav.

Akre kaže: "Znali smo da je to laž. I Monsantovo istraživanje je pokazalo da je to laž. Ali, rečeno nam je da zadržimo tu tvrdnju u dokumentarcu, iako smo imali dokaze koji su govorili suprotno. To je bilo lažiranje vesti."

Nakon što su advokatima Foksa izneli svoje dokaze da su Monsantove tvrdnje lažne, oni su im odgovorili: "Vi ne shvatate. Nije stvar u tome da li je to istina ili ne. Stvar je u tome što ne želimo da se suprotstavimo Monsantu zbog 200.000 dolara."

Foks je suspendovao bračni par zbog "odbijanja saradnje", a potom ih je i otpustio. Šest meseci kasnije zaposlio je drugog novinara, s mnogo manje iskustva, da pripremi drugu emisiju koja je objavila i sporne Monsantove tvrdnje.

Vilson kaže: "To je prvi put, koliko je meni poznato, da neke novine ili televizijske stanice odluče da ne povuku priču, nego je oblikuju tako da se svidi potencijalnom reklamnom klijentu". Prema dnevniku Independent, "Foks kategorički negira da je ikada zatražio uključivanje lažnih informacija i kaže da novinari nisu hteli da budu objektivni".

Akre i Vilson su tužili Foks po zakonu o uzbunjivanju, koji važi u državi Florida. Porota im je dodelila 425.000 dolara. Foks je uložio žalbu i slučaj je ponovljen. Nadležni sud je presudio na temelju striktnog tumačenja zakona Floride. Akre i Vilson su se oslonili na politiku Savezne komisije za komunikacije protiv iskrivljavanja vesti kao osnovu za svoju tvrdnju. No, ova politika nije definisana kao "propis, zakon ili regulativa" koje zahteva zakon o uzbunjivanju.

Nekoliko dana nakon odluke, u februaru 2003. godine, sud je je doneo rešenje po kome Akre i Vilson moraju da plate sudske troškove Foksa. Foks je angažovao pravni tim u kome se, između ostalih, nalazio i Dejvid Kendal, lični advokat bivšeg predsednika Bila Klintona. Sudski troškovi su prešli cifru od milion dolara.

Akre kaže: "Odluka suda bi mogla da uništi Zakon o uzbunjivanju. Presudom je Zakon bačen kroz prozor."

Novinari su dobili nekoliko nagrada i priznanja, uključujući i posebnu Nagradu za hrabrost u novinarstvu Saveza za demokratiju, zatim Nagradu Džoa A. Kaloveja za građansku hrabrost i Nagradu za etiku prestižnog nacionalnog Društva profesionalnih novinara. Akre i Vilson su jedini novinarii koji su ikad nagrađeni Koldmanovom nagradom za zaštitu životne okolne, koja im je donela 125.000 dolara.

No, njihov dokumentarac o posledicama Monsantovih proizovoda na bazi genetskog inženjeringa nikada nije prikazan i javnost nije obaveštena o potencijalno vrlo opasnim posledicama po zdravlje ljudi.

(U sledećem nastavku: Genetski modifikovani novinari)