Na licu mesta
Novi Sad: Neverovatno pljačkanje pod budnim okom vlasti (2)
A, REŽI NA nas
Još podataka o navodnom neimaru, koji ume
da zida samo
svoj profit i ništa više, Srđanu
Arežini i njegovoj opskurnoj družini iz Novog
Sada
Arpad Nađ
Osnivač i direktor novosadskog preduzeća AS-gradnja, navodno specijalizovanog za
izgradnju objekata, jeste Srđan Arežina (JMBG 2409973112271, prijavljen na adresi Futoški put
..., vozi crni audi A8 reg. br. BO 652494), u poslovnim krugovima poznat
kao Veliko stopalo. Do 2003. godine bio je običan fizički radnik
na građevinama. Tako brz uspon je deo "srpskog sna", ideala da na
tuđ račun postanete milioner!
Te 2003.
godine Arežina uz Bog-sveti-zna čiju pomoć osniva SZR u Bačkom Jarku. U to
vreme on je još kako-tako poslovao, zatim je naučio balkanska pravila.
Dok je radio
kao podizvođač i izvođač radova za tuđe firme, shvatio je kako se može doći do
mnogo para. Zbog toga 2007. odlučuje da se preseli bliže izvoru, odnosno u Novi
Sad. gde je oficijelno prijavljen od 2008. godine.
Zida li zida
Još dok je
bio u statusu lica koje bi da se doseli u "srpsku Atinu", on 2007, u
dogovoru sa vlasnicima, ruši postojeći objekat na adresi Jaše Ignjatovića 8
i tu započinje gradnju zgrade koja nikako da se završi. Jedan od njegovih Skadrova
na Bojani!
Iako ni za
ovaj, kao ni za ostale objekte svog preduzetničkog carstva, nikada nije ni
tražio, a još manje dobio dozvolu, za razliku od mnogih drugih građevina ovde
je bar ispunio neke od uslova. Na urbanističko-tehničkom obrascu ovde su se kao
obrađivači potpisali dipl. inž. arhitekture Miroslav Vukajlov i tehničar
Marija Zurovac, pravnik je Svetlana Kilibarda, a saradnici su
geometar Dragica Vogić, dipl. inž. građevine Miodrag Jovković i
dipl. inž. mašinstva Milorad Radmanović.
Već sledeće 2008.
Arežina započinje izgradnju objekta u ulici Šandora Petefija 182a, za
koji nije ni pokušao da obezbedi dozvole. Na UT obrascu vide se imena
obrađivača - građevinskog tehničara M.
Surovca, pravnika S. Kilibarde i saradnika geometra D. Vorgića
i tehničara B. Čobanovića, ali bez njihovih potpisa!
Za pomenuti
objekat, naime, postoji rešenje Uprave za urbanizam i stambene poslove koje
glasi na porodični stambeni objekat sa četiri stambene jedinice. U ovom
trenutku na placu je zgrada sa 14 stambenih jedinica, a Arežina bi hteo da zida
još!
Pošto
zgradetina u Šandora Petefija nije ni blizu završetka, a pare od kupaca su
pokupljene i potrošene, Arežina 9. juna 2011. organizuje susret sa besnim
vlasnicima i njihovim pravnim zastupnicima. Cilj sastanka je da se nađe izlaz
iz postojeće situacije. Kao kompromis Veliko stopalo predlaže da
vlasnici sami snose troškove legalizacije objekta i da mu povrh svega dozvole
da na placu zgrade izgradi garaže sa garsonjerama koje bi kasnije prodavao.
Poseban uslov: prevareni kupci stanova ne smeju da prijave pomenutu dogradnju,
za koju je svakome jasno da ni u ludilu ne može da bude legalizovana!
Osim toga,
objekat je već u hipotekarnom zalogu zbog privatnih dugova, tako da kupci
ionako nemaju čemu da se nadaju. Do sada samo za ovaj objekat, ne računajući
potraživanja prevarenih kupaca, Veliko stopalo duguje oko pola miliona
evra.
Zbog ovakvog
"poštenog rada" Srđan Arežina je još prošle godine bio meta
atentatora u Limanskom parku u Novom Sadu. Metak ga nije hteo. Ubrzo posle toga
Veliko stopalo odvode i na "masažnu terapiju", na Frusku goru,
(kidnapuju ga) ali ne da bi vidao povrede iz atentata, već da bi nešto većim
igračima oprostio dug.
Krajem
novembra 2010. Srđanu se
iznenada gubi svaki trag. Vidno impresioniran onim što je proživeo on se u Novi
Sad vraća sredinom decembra i potpisuje nagodbu sa Res-trejdom, koji je
prethodno uz obilne pretnje prozivao da mu duguje preko 23 miliona dinara.
Nagodbom je Arežina dobio 12.000 evra u kešu i vaučer za kupovinu kola (kada ih
bude bilo) u visini od 18.000 evra. Plus, živu glavu na ramenima.
Pomenuta suma
je isplaćeno nešto u kešu, a nešto u naturi uz obilatu saradnju Arežinine
knjigovođe, Bojane Pelemiš iz agencije Koni, Sentandrejski
put 8. Na istoj adresi je, inače i stovarište preduzeća Pele prom DOO,
vlasništvo Ljubomira Pelemiša, Bojaninog muža, preko koga Arežina
nabavlja građevinski materijal.
U Res-trejdu
sede sve fini poslovni ljudi specifičnih uzusa, kao što je generalni Milenko
Popović, njegov zamenik Vojislav Skendžić, drugi zamenik Goran
Micković, treći zamenik, ali zadužen za investicije i obradu Arežine Živko
Milutin, kao i direktor finansija Mile Dugonjić.
Pre nego što
je iz gepeka mogao da razgleda Novi Sad, Arežina je za Res-trejd bio
podizvođač radova na objektu između V. Bojovića 17 i L. Mušickog 9.
U posao je utrčao 2009. uz dogovor da završeni objekat po principu "ključ
u ruke" preda investitoru. Kako nije plaćao ni dobavljače a ni radnike,
Arežina, odnosno njegovo preduzeće, najureni su.
Kad bi ih neko saslušao
Paralelno sa
radovima na pomenutom objektu AS-gradnja za Res-trejd radi i na
objektima u novosadskim ulicama Bem Lilike i Ćirpanovoj. I ovde Arežina mora da
ode, ali Res-trejd iz razloga smanjenja birokratije nastavlja da koristi
dozvole AS-gradnje za pomenute radove, iako se menja podizvođač.
Ima i drugih
koji su se slično snašli. Sva tri objekta u Ul. Pavla Bakića Arežini je oduzeo
poverilac od koga je ovaj zajmio pare. I pored toga, pomenute objekte on i
dalje pokušava da proda, iako faktički više nije vlasnik.
Na
svojevrstan način su se naplatili i podizvođači Goran Zoranović Goranac
(JMBG 1302973121278), vlasnik SZR Zoranović gradnja iz Petrovaradina,
kao i Goran Pavlović Globus ili Glavonja, živi u Svetozara
Miletića 115, vlasnik SZR Grabus iz Đurđeva. Kada su primetili da od
plaćanja za izvedene radove u Pavla Bakića nema ništa, počeli su da odnose
građevinski materijal. Obojica su danas vlasnici porodičnih kuća.
Izvisili su
sitni podizvoćači, kao na primer limar Marko Jovanović, kome je Arežina
za dug od 13.000 evra obećao garsonjeru u objektu koji će biti gotov na svetog
Živka. Ništa bolje nisu prošla ni braća Danko i Njega, tesari,
kojima je obećan stan u više nego spornoj zgradi u Petefi Šandora. Danko je još
2009. na ime svojih potraživanja za izvedene radove od Arežine dobio golf
sa BiH tablicama koji nije bio uredno registrovan, pa sa njim nesrećnik nije
uspeo da pređe srpsku granicu.
Na obećani
stan čeka i vlasnik Evrodoma, gde Arežina bezobzirno uzima građevinski
materijal. Račune ne
plaća, ali zato lako obećava.
Kada smo već
kod automobila, da napomenemo da je Arežina godinama sarađivao sa Duškom
Burićem (JMBG 0608983163309), preprodavcem kola. Tako je jedan od kupaca
nekog od stanova Marko S. (puno ime poznato redakciji) 13. avgusta 2010. Arežini
prepustio svoj automobil alfa romeo 166, proizveden 2002. godine za
150.000 dinara, jer nije imao para da na vreme plati ratu za stan koji ni do
danas nije završen. Pomenuti automobil je, zatim, Burić preprodao, a zaradu
podelio sa Arežinom.
Burić je dugo
bio Arežinin bliski saradnik, za koga je plaćao i neke račune, a onda su
obojica zaključila da je bolje da se pretvaraju da su u svađi. Danas jedan
drugog javno napadaju za prevaru, dok privatno i dalje smišljaju nove poslove.
Najgore kod
Arežine prolaze njegovi radnici. Joška Buboš je na jednoj građevini u
Somboru pao i slomio nogu. Nije, kao ni ostali radnici, imao zaštitnu opremu, a
ni zdravstveno osiguranje. Da bi mu pomogli, kolege su se solidarno odrekle po
jedne dnevnice i novac predali Arežini da odnese Bubošu za banjsko lečenje. Ne
zna se šta je bilo sa parama, ali
one do Buboša nisu stigle.
Radnike je na
ruke najčešće isplaćivao šef pomenutog gradilišta za Res-Trejd Nemanja
Košević. Iz jednog njegovog izveštaja pisanog rukom vidi se da je 36 ljudi
(14 tesara i 12 zidara?!) za tri meseca rada dobilo 18.000 evra. Dnevnica za
tesara je trebala da iznosi 30 evra!
Nemanja
je tako postao Imanja.
U međuvremenu
je sastavljen i precizan spisak svih radnika sa radnim satima i danima kada su
radili, kao i tačnom sumom koju im je Aržina isplatio, kao i onom koju od njega
još potražuju.
Za sebe
Arežina tvrdi da ima zaštitu policije u liku Nikole Brkića, zamenika
načelnika PU Novi Sad, a u pravnim sporovima ga zastupa Đorđe Laketa,
za koga zli jezici tvrde da je izgubio advokatsku dozvolu.
O svemu bi
najviše podataka mogli da daju šefovi gradilišta: pomenuti Košević i Dejan
Dobrijević, kao i referent prodaje stanova Bojan Vuković. I još kada
bi imao ko da ih sasluša!
Arežinino grožđe
Arežinina specijalnost pri isplati je da, kada mu
dođe radnik cvileći za svoju nadnicu, on kaže kako u džepu trenutno ima manje
od pola tražene svote. Po principu "uzmi ili ostavi" radnik može da
bira da li će da uzme ponuđeni novac i potpiše izjavu da je time namiren sav
Arežinin dug, ili da iščekuje dan kada će na vrbi da rodi grožđe, pa da dobije
sav svoj novac.