Preživljavanje
Zašto većina
lokalnih samouprava u Srbiji živi od budžeta i novih zajmova
Zahvati
i namakni
Najviše su prošle godine prihodovale one lokalne
samouprave u kojima ima najviše državne administracije, a po saldu svih
budžetskih prihoda za 2010. vidi se da su proizvodne grane privrede u Srbiji na
kolenima.
Igor Milanović
Po izveštaju Trezora Narodne banke
Srbije od 31. decembra 2010. lokalne
samouprave u našoj republici su prošle godine poslovale veoma loše. Najgore od
svih je prošao Beograd, koji se sve više pretvara u budžetsku crnu rupu koja
samo guta pare.
Prestonica je prošle godine iz
različitih budžetskih izvora prihodovala 59.676.157.824 dinara. Sa druge
strane, dugoročna zaduženja Beograda su na dan 31. decembra 2010. iznosila 51.377.008.720
dinara. Ovo znači, da Beograd duguje skoro ceo svoj godišnji budžet!
Po pomenutom izveštaju Trezora
NBS-a, sve lokalne samouprave u Srbiji, računajući i Autonomnu pokrajinu
Vojvodinu, na kraju prošle godine su dugoročno bile zadužene 74.803.620.008,67
dinara, tako da je dug Beograda dve trećine sveukupne zaduženosti.
Đilasova administracija je toliko
skupa, da je javni dug Beograda u celoj prošloj godini uspeo da bude smanjen za
samo 2.899.359.489.94 dinara. Na šta su sve odlazile pare koje svi stanovnici
Beograda nevoljno, ali shodno zakonu uplaćuju u gradsku kasu, nije vidljivo iz
izveštaja Trezora, ali je prestonica prošlu godinu završila sa debelim minusom
od čak 18.639.570.418,06 dinara.
Ovo znači ili da Beograd nije bio u
stanju da dalje pokriva stavke iz svog budžeta ili, ako su plate gradskih
funkcionera isplaćivane (kao što jesu), da je pomenuta suma od 18 milijardi
dinara povučena iz republičkih rezervi.
Solidarno su, znači, svi poreski
obveznici u Srbiji morali da plate kako bi Beograd izbegao insolvenciju. Srbija
radi, a Beograd se gradi - moglo bi opet da se peva.
Poređenja radi, celokupni budžetski
prihodi AP Vojvodine u 2010. bili su 42.575.203.000 dinara, a konačni godišnji
saldo je bio plus od 21.287.601.500 dinara. Ova srpska pokrajina je tako prošlu
godinu završila sa plusom koji je tek za nekih tri milijarde veći od
beogradskog minusa. Istovremeno, Vojvodina u narednu godinu nije prenela ni
dinar duga po osnovu zajmova!
Ostatak dugoročnih zajmova
Beograda, prenet u ovu godinu, iznosi 48.477.849.230 dinara, dakle više nego
celokupni prošlogodišnji fiskalni prihod Vojvodine. Istovremeno, Beogradu je za
2011. odobreno dalje dugoročno zaduživanje u visini od preko 28 milijardi
dinara. Ako bi se iskoristilo i to pravo, pri otplati od prošlogodišnjih tri
milijarde, celokupna dugovanja Beograda bi bila anulirana tek za nekih 25
godina. Odnosno, i naši unuci bi još vraćali ono što je Đilas potrošio.
Od beogradskih opština, dugoročne
zajmove su uzeli samo Grocka (preneto 186.808.986,03 dinara) i Zemun (preneto
11.276.205,94). Najveće fiskalne prihode u prošloj godini su ostvarili
Obrenovac (1.884.841.293 dinara) i Stari Grad (1.324.461.483 dinara).
U grupu visoko zaduženih lokalnih
samouprava spada i grad Kragujevac, koji je iz prošle godine preneo dugoročne
zajmove u visini od 1.489.678.017,61 dinar, odnosno 40 odsto svih svojih
prošlogodišnjih prihoda.
Prošle godine su negativno
poslovali i Batočina (minus od 977.620,13 dinara), odnosno Smederevska Palanka
(minus od 52.628.585,31 dinara).
Sve lokalne samouprave su prošle
godine uspele da otplate tek 8.427.517.879,63 dinara uzetih kredita. U ovu
godinu su prenele 66.376.102.209.04 dinara zajmova, sa opcijom daljeg
zaduživanja u visini od preko 110 milijardi. S obzirom da je ovo predizborna
godina, a da su birači sve zahtevniji, ne treba ni sumnjati u to da će biti
iskorišćen najveći deo odobrenog odlaska u minus. Uz sadašnji tempo otplate i
taj dug bi mogao da bude namiren tek za petnaestak godina.
Pri tome treba imati u vidu da su ukupni
prihodi na lokalnom nivou prošle godine iznosili jedva 220.943.122.686,56
dinara, odnosno 2,2 milijarde evra. Da nema pomoći republičkog budžeta i
uzimanja novih zajmova, većina lokalnih samouprava ne bi mogla da pokrije ni
svoje najosnovnije troškove, a o nekakvim dugoročnim investicijama, kao što je
izgradnja beogradske Žirafe, ne bi ni sanjala.
Slabo fiskalno popunjavanje
lokalnih budžeta znači i da privreda loše posluje. Ceo grad Kragujevac sa sve
Zastavom u koju se slivaju stotine miliona evra iz republičke kase, uspeo je da
prihoduje tek 3.373.392.445 dinara, što je trećina prihoda Novog Sada ili pet
odsto onog beogradskog. I iz toga je jasno da je zarada iz industrije
zanemarljiva u odnosu na ono što se u državne kase sliva od uslužnih delatnosti.