Evropa
Kriza najavljuje svoje epske dimenzije
Dolar za potpalu
Prezaduženost i slaba konjunktura
zemalja evra investitore i analitičare bacaju u očaj. Po poslednjim britanskim
analizama čak je i Evropska centralna banka tehnički
bankrotirala, a za prezadužene zemlje, kao što je Grčka, ni stotine milijardi
evra teški paketi novčane pomoći ne moraju da predstavljaju rešenje
Fridrih Emke
dopisnik iz Frankfurta
Izgleda da je samo Srbija izašla iz ekonomske
krize, bar kako tvrde njeni političari, dok se najrazvijenije zemlje Zapada u
njoj još uvek dave. Izglasavanje poverenja vladi Papandreua u Grčkoj, kao i sa
njom skopčanim planovima štednje neophodnih da bi ostatak evrozone početkom
jula pustio spasonosnih 12 milijardi evra zajma za održavanje grčkog boniteta,
samo su odložili konačni krah, smatra Mohamed El-Erian, šef Pimkoa.
Pimko je najveći svetski trgovac državnim
obveznicama. Kompaniju iz Amerike je početkom veka kupio moćni trust poreklom
iz Nemačke, Alianc Global. U međuvremenu Pimko svom vlasniku donosi dve trećine
prihoda.
Odmah posle teških pregovora u Luksemburgu
između predstavnika 17 zemalja evrozone o odobravanju naredne tranše zajma
Grčkoj, čija je ukupna vrednost u međuvremenu prevazišla 110 milijardi evra,
direktor Pimka, El-Erian, progovorio je glasom razuma.
"...Evropa mora da se suoči sa gorkom
stvarnošću da su tri periferne države - Grčka, Irska i Portugalija - vezane sa
dva problema koji ih istovremeno stežu", kaže El-Erian. "Jedan je
prezaduženost, a drugi nesposobnost da se revitalizuje privreda".
Ovi problemi ne mogu da se reše samo kroz
politiku očuvanja likvidnosti, koja se bazira na davanju novih zajmova.
"Problemi boniteta mogu da se reše jedino kombinacijom likvidacionih
intervencija i strukturalnim reformama u pravcu porasta ekonomije",
ponavlja El-Erian.
Propast grčkih razmera
Pimko, inače, u svom portfoliu nema više ni
jednu grčku obveznicu. Po njihovom mišljenju, Grčkoj i pored sveobuhvatne i
preskupe pomoći ostalih zemalja evrozone preti privremena nelikvidnost, odnosno
nemogućnost da svoje obveznice otkupi. Isto tako, koncern nema ni jednu jedinu
obveznicu Sjedinjenih Američkih Država, što je očigledan znak da najveći
trgovac obveznicama na svetu ne veruje ni u likvidnost još uvek najveće
privrede sveta.
Poruka je više nego jasna.
Luksemburški sporazum, kojim u suštini ništa
novo nije odlučeno, postignut je posle duge i teške debate po pitanju da li i
kako i privatne banke treba da se uključe u projekat spasavanja Grčke. Nemački
ministar finansija Volfgang Šojble je pokušavao da nametne ideju obaveznog
uključivanja privatnih banaka, koje na neki način i jesu krive za grčku
propast, jer su bez dubljih analiza i provera stvarnog stanja budžetskih
bilansa Atini davali velikodušne zajmove. Sada bi te iste banke da se izvuku tako
što će državama da prepuste spasilačke akcije.
Nasuprot Šojbleu, koji je imao punu podršku
kancelarke Angele Merkel, stajale su ostale zemlje evrozone, jer su znale da će
guranjem sopstvenih banaka u otpisivanje dela grčkog duga krizu samo da presele
na domaći teren. Posle mukotrpnih rasprava nađen je kompromis u saopštenju da
će banke biti uključene u spasilačku akciju, ali samo ako same na to pristanu.
Natezanje oko ovog pitanja dovelo je Grčku u
nove probleme. Vrednost njenih obveznica na svetskom tržištu dosegla je
istorijski minimum, jer investitori nisu bili sigurni da li će paket zajma
kojim bi se one otkupile biti odobren u Luksemburgu. Grčka u ovom trenutku nema
ni teoretske šanse da se zaduži na slobodnom tržištu kapitala, tako da joj je
spasilački plan ostalih država sa istom valutom i bukvalno jedino rešenje da
izbegne bankrot.
Pošto je Nemačka najzaslužnija za
odugovlačenje donošenja najvažnije odluke o odobravanju predstojećeg zajma, u
Grčkoj se bes okrenuo ka ovoj zemlji. "Nemački Vermaht nas je okupirao
1941, a Nemci sada to isto pokušavaju da učine preko evra", pišu tiražni
dnevni listovi Atine. Mase naroda koji se svakog vikenda okuplja na nekom od
trgova grčke prestonice, Nemačku i celu EU nazivaju nacističkom tvorevinom, a
Merkelovu upoređuju sa Hitlerom.
I u samoj Nemačkoj je politika kancelarke
naišla na nerazumevanje. Agencija AP prenosi da je najveći krivac za novu
nestabilnost evra upravo Nemačka, koja od izbijanja krize, iako privredno i
finansijski daleko najjača zemlja Unije, nikako ne uspeva da pronađe jasan i
dosledan kurs.
Gustav Horn, direktor uticajnog Instituta za
makroekonomiju i ispitivanje konjunkture, potvrdio je ovo gledište. U svom
intervjuu nemačkom istu Handelsblat objasnio je da od izbijanja krize nemačka
vlada zauzima tvrd stav prema posustalim državama, da bi na kraju ipak
popuštala. Ovo potpuno zbunjuje potencijalne investitore koji ne žele da
rizikuju tipujući na to da li će, kada i u kolikoj meri Merkelov kabinet da
upumpa novca u neku od bankrotiranih privreda Evrope.
Konačno, nije samo nemačka neodlučnost kriva
za to što je projekat zajedničke evropske valute krenuo u sunovrat. Kako je
nemački magazin Kop objavio upravo ovih dana, ni sama Evropska centralna banka
(ECB) ne stoji dobro.
Začarani krug
Britanski eksperti su, po informacijama do
kojih je ovaj nedeljnik došao iz poverljivih izvora, nedavno uradili analizu
poslovanja i stanja ECB-a. Po njima, ukupan kapital banke u pasivnim rezervama
iznosi 82 milijarde evra. Nasuprot tome, banka ima 23 puta veće obaveze prema
poveriocima!?
Kod svakog drugog finansijskog instituta ovo
bi značilo ključ u bravu, ali statutom ECB-a nije predviđena mogućnost
bankrota. Zbog toga su se države koje primenjuju evro dogovorile o formiranju
posebnog fonda za brze intervencije u visini od 700 milijardi evra. Do sada se
mislilo da će se iz ovog fonda finansirati posrnule pojedinačne privrede, ali
je posle objavljivanja britanske ekspertize jasno da on služi upravo za spas
Evropske centralne banke. Prezadužene zemlje će morati same da se snalaze.
Ova vest je odmah izazvale žestoke reakcije u
Španiji, sledećem kandidatu za proglašenje bankrota. Plan spasavanja ove
zemlje, po briselskim mudracima, danas izgleda identično planovima za Grčku,
Irsku ili Portugaliju: rigorozne mere štednje kako bi zemlja sama uspela da se
izvuče. Jer, ECB-u treba svaki cent kako bi nastavio da pliva.
Španija je i pre krize imala izuzetno visoku
stopu nezaposlenosti, tako da su uštede moguće samo kroz kresanje socijalnih i
penzionih izdataka. To narod, već, nije hteo da prihvati.
Stotine hiljada demonstranata nedeljama
protestuju u Španiji, istina u lokalno ograničenim skupovima. U međuvremenu je
najavljen i generalni štrajk. Posmatrači zbog toga predviđaju mogućnost
formiranja vlade nacionalnog spasa, u koju bi ušle skoro sve parlamentarne
stranke.
U slučaju da se ovakva vlada ne formira, niko
više ne isključuje ni mogućnost da kralj uvede vojnu huntu, ili da u civilnu
vladu uđu i visoki oficiri. U svakom slučaju, sve ovo bi bilo praćeno
proglašenjem privremenog vanrednog stanja radi stišavanja situacije u državi.
Ovakve analize nikako ne pospešuju najvažniju
privrednu granu Španije - turizam. Ako strani turisti iz straha od haosa ili
vanrednog stanja počnu da izbegavaju ovu zemlju, njeno opšte finansijsko stanje
samo može da se pogorša.
Začarani krug koji sigurno vodi u još veću
krizu.
Počelo
Najvažnija svetska berza valuta i plemenitih metala Foreks nedavno je svim
klijentima uputila elektronsku poštu sledeće sadržine:
"Zbog stupanja na snagu Dod-Frankovog zakona, u petak 15. jula 2011.
uvodi se zabrana za rezidente SAD da na berzama trguju plemenitim metalima,
između ostalog zlatom i srebrom. Forex.com je zato prinuđen da za sve osobe
nastanjene u SAD obustavi dalja trgovanja počevši od berzanskog zatvaranja u 17
časova 15. jula 2011".
Pomenuti zakon, istina, izričito ne zabranjuje privatnim licima da na berzi
trguju obveznicama sa zlatnim ili srebrnim podlogama, ali je tako nerazumljiv
da niko sa sigurnošću ne može da kaže da ovakvu trgovinu i dalje odobrava.
Sam zakon predviđa uvođenje veoma visokih novčanih garancija za sve trgovce
plemenitim metalima, a to većina privatnih lica jednostavno ne može da ispuni.
Analitičari, sa druge strane, veruju da je zakon prošao Kongres, jer je
postalo očigledno da veliki broj stanovnika Amerike veruje u tmurne prognoze
budućnosti dolara i svoje ušteđevine menja za zlato i srebro kako bi mogli da
prežive nastupajuću megakrizu u kojoj će dolar još jedino moći da bude osnovno
sredstvo za - potpalu.