https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Epizoda 54

Epizoda 54

 

Nismo mi od juče

 

"Prokleta je ova nedelja", "Umoran sam od života", "Što je tužna tako ova noć"...

Malo sam tužniji od prošlog leta. Noćas mi srce pati! Da li je moguće! Dotako' sam dno života...

Naslovima pesama Tome Zdravkovića, u nedeljnoj noći, mislim na rodnu Kosovsku Mitrovicu u kojoj sam preksinoć imao promociju svog novog romana "Tri dukata". Dva granična prelaza su me dočekala, blokiran prelaz preko mosta na Ibru za put ka mom Bairu! Jedino što sada znam je da ne smem izgubiti glavu u vremenu u kome su je mnogi izgubili.

Često gledam skupštinske rasprave i slušam kako se ujedaju "srpske političke zveri" stvarajući žive rane od svog ujeda na telu narodnom. Slušam ih, kako je pisala Marina Cvetajeva, "kak kao kurjaci urlaju po trgovima". Imamo državu sa posebnim teškoćama i političare sa posebnim potrebama.

Kad god ih gledam, uvek mi se nešto loše desi: ili me zove bivši prijatelj koji mi odavno duguje pare, pa traži još, ili me sretne komšija kome sam ja kriv što mu drug Tito nije živ, ili mi stigne račun Infostana kome poprilično dugujem, ili, naprosto, u klubu "Dno života", posle prvog gutljaja, sva pena iz pivske flaše polije moje pantalone. Počeću da verujem psiholozima koji tvrde da "sujeverje nije puka besmislica".

Drakče bakalin gleda slik o Papinoj poseti Hrvatskoj, pa govori: "...Vidi Pape, a vidi mu kape. Na Papi kapa, ispod kape Papa! Izme ti apu i njegovu kapu, koju ne možeš da obesiš o čiviluk."

Posle "izvinjenja" RTS za "govor mržnje", novinari UNS-a i NUNS-a hoće međusobno da povadi oči ko je više kriv. A većina su bili komunistički đaci i novinari. Sad su najveće demokrate, rodoljubi, patriote, europejci!

Od njihovog međusobnog ujedinjenja stvaraju se žive rane na telu narodnom. A novinari bili i ostali komunisti u duši. Njihove svađe su metak koji ubija! I to je sva suština.

Na svetski dan muzike razmišljam o srpskoj muzici. Više od pola veka nam se nameće "šumadijska pesma" kao najsrpskija pesma, a šajkača kao najsrpskija kapa.

Dobra zemljo lažu! Najsrpskija pesma je nastala na carskim prizrenskim dvorovima, a najsrpskija kapa je šubara, plitka ili duboka. Moj otac nije bio kosovac, ali me je učio: "...Na Kosovu, na izvoru si rođen i samo tu vodu pij".

Stručnjaku za srpski jezik sam predložio naučni skup o upotrebi srpskog jezika i predložio naučni skup o upotrebi srpskog jezika i predložio uvodno izlaganje na temu: "Guzica kao jedini deminutiv u srpskom jeziku koji znači nešto veliko". Ne misliš li, upita me, da je termin "guzica", prejako apostrofiran za naučni skup? Ne znam, rekoh, ali znam mnoge "guzice" koje su se u javnom životu služile srpskim jezikom, ali i ja sam lično zainteresovan za sudbinu svog termina, jer me dvadeset godina muče šuljevi. Zreo si za posmatranje, odmahnu rukom i dunu na vrata.

Tića kafedžija se vajka: "Evro opet skače, a vlada nam rekla da nam je učvrstila kurs i da na njega možemo da se oslonimo." Mića Negotinac odmahuje: "O ovoj Srbiji nema ničega čvrstog za šta bi Srbin, ili ne daj Bože Srpkinja mogla da se uhvati". "A naš čvrst oko ulaska u EU", začikava ga Cale Bugarin?" "Kakav čvrst stav", dernja se Mića, "kad za njega ne možemo da se uhvatimo, jer nam onemoćale ruke. Moraćemo opet da u Srbiju uvedemo "čvrstu ruku". Svi se naježiše od Mićine konstatacije.

Oni koji su zaposleni, stalno štrajkuju. Oni koji nisu zaposleni, jedva čekaju da se zaposle, da i oni štrajkuju. Za zaposlene ne važi: "Ko radi, ne boji se gladi". Za nezaposlene važi: "Ko radi, ne boji se gladi, ali šta da se radi, kad nema šta da se radi?" Eh, da je Tito živ, gde bi nam bio kraj?! Za radnike i seljake, život bi bio fraj."

Drakče bakalin gunđa: "Od Boce očekujem da pogleda istini u oči! Grčka opet dužna! A Boca uživa u plodovima mašte, pa kaže da gleda otvorenim očima u Evropu." "Narod srpski", diže Drakče prst značajno," gledajmo u Evropu očima Zorana Milojevića. Oba oka su mu pod kataraktom!"

Na Kosovu ništa novo! I nadamo se da Srbija konačno postane uređena zemlja da se više ne brukamo pred okupatorima.

Sačuvajte osmeh na svom licu, jer će iznad njega svi spaziti otvorene oči iz kojih će ih iznenaditi radoznalost.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane