Do
koske
Zašto srpska javnost nije videla lica
predsednikove pratnje na putu po
Kini
Made
in China
Predsednik
Tadić, prilikom nedavnog puta u Kinu, držao je svoju delegaciju u ilegali. Zbog toga što je tom prilikom izgledao fizički loše na nekim fotografijama, Jasmina Stojanov, šef pres službe Kabineta predsednika, morala je da ubeđuje
javnost kako je "predsednik potpuno zdrav, samo mu je bilo jako vruće". Zašto su režimski
mediji "retuširali" i "isekli" sve članove njegove pratnje, zajedno sa ministrom spoljnih
poslova Vukom Jeremićem? Imaju
li pravo građani Srbije da znaju koliko
košta ova, rekli bismo, turistička
poseta Kineskom zidu? I da li
je put za Peking produžio
put do Evropske unije?
Milica Grabež
Neposredno posle Drugog svetskog
rata u Jugoslaviji, kao uostalom i u drugim
komunističkim zemljama širom Istočne Evrope,
nepodobni članovi partije su preko
noći nestajali sa službenih fotografija.
Jedan od najboljih primera
takvih tragikomičnih situacija bio je pokojni Milovan đilas,
prvi i najveći disident ondašnje komunističke partije, koji je odmah nakon sukoba
sa važećom
ideologijom, naprosto bio prebrisan sa kolektivnih
fotografija gde je stajao rame uz
rame sa Titom,
Rankovićem, Kardeljom i ostalim
apostolima "vunenih
vremena". Brisan
je iz udžbenika i nestajao iz
državnih kancelarija u kojima je zajedno sa drugim Titovim
ministrima bio obavezan dekor.
Više od pola veka
kasnije, srpski predsednik Boris Tadić poveo je jednu delegaciju na put u prijateljsku Kinu, u nameri da potraži
jedan prijateljski kredit sa blagonaklonom
kamatom.
U izveštajima sa
ovog važnog putovanja srpske državne delegacije, stizale su samo
fotografije Borisa Tadića. Jedna od
njih, snimljena na Kineskom zidu,
rečito govori da je predsedniku bilo veoma loše. šefica pres službe njegovog kabineta sve je lakonski objasnila velikom vrućinom koja
je vladala tog dana na ovom istorijskom
mestu. No, jedno nikako nije mogla
da objasni: kako je ona grupa
Kineza koji su mu pravili društvo na Kineskom
zidu izgledala onako veselo i
nasmejano, nimalo umorno i, takoreći, spremno da
preskoči slavni zid.
Narod u Srbiji ima pravo
da zna kakvo
je predsednikovo zdravlje. Njegov zdravstveni karton, ali onaj
pravi, potvrdio bi ili demantovao informacije koje je visoki izvor sa
Vojnomedicinske akademije još odavno dostavio
Tabloidu - da
predsednik ima dijagnozu "lupus", što podrazumeva
slabljenje imunog sistema u dužem vremenskom periodu. Ali, takav zdravstveni karton ovdašnja
javnost još nije videla.
Ali, slučaj medijskog "brisanja" i "sečenja" srpske državne delegacije koja je bila u Tadićevoj pratnji
prilikom posete Narodnoj Republici Kini, nezabeležen za poslednjih pola
veka, trebalo bi dobro da zabrine
i stručnu i laičku javnost
u Srbiji. Kako su državna televizija
i svi drugi
režimski mediji učestvovali u ovoj sramnoj i skandaloznoj
zaveri, po svemu sudeći,
progovoriće jednom i Vuk Jeremić,
najistaknutiji među njima, čovek koji
je bio u Pekingu ali "nije viđen" u medijima sopstvene domovine odlukom predsednika.
Ova poseta srpske državne delegacije Kini bila je javna i
kao takva podrazumevala je pravo na detaljnu informaciju
koju imaju poreski obveznici i birači. To pravo
mogao je da uskrati samo predsednik
Tadić lično.
No, ovde je reč o jednom dubljem problemu. Ako je moć predsednikova u Srbiji danas takva
i tolika da nijedan medij
u tom trenutku nije znao ili nije
smeo da objavi
imena delegacije koja ga je pratila
do Kine i nazad, onda je ovde reč o kršenju
svih demokratskih načela u koje se kune i njegova
stranka i on lično. Ako je, takođe, u pitanju čovek koji troši svoj drugi
mandat na funkciji predsednika, i ako mu je perspektiva
da će još vladati, onda su
u perspektivi i veliki problemi sa njegovom sklonošću
da i dalje
krši i
pravo građanstva na informaciju i Ustav, pa shodno
tome i sopstveni predsednički protokol, što ga dodatno čini
problematičnim u komunikaciji
sa drugim državnicima i diplomatskim
korom.
Da su stvari još
gore nego što izgledaju potvrđuje izvor iz vrha srpskog
političkog establišmenta koji je Tabloidovim
urednicima ispričao kako se predsednik Tadić nedavno žalio francuskom ambasadoru u Beogradu da će biti veoma
loše ako on i njegova partija ne budu predvodnici demokratskih promena u Srbiji, te da
ne bi valjalo ako "ta i ta"
partija dobije ambasadorovu diskretnu podršku, na
šta mu je Njegova ekselencija na engleskom ležerno rekla: "... From time to time, people need
changes" ("...S vremena na vreme, ljudima
trebaju promene").
Povređen zbog ovog lakonskog
odgovora, prema tvrdnji Tabloidovog izvora, Tadić je naredio da se ova diplomatska ličnost hitno stavi pod službenu "prismotru",
verovatno uplašen činjenicom da ljubav
Zapada nije zauvek zadata činjenica. Ne shvativši da zemlje
sa demokratskom tradicijom ne trpe medijska "retuširanja" i "sečenja", dovodeći Kineze pred
vrata Evropske unije, srpski predsednik
dovodi u veliku dilemu i one koji
su ga do juče iz Brisela,
Londona, Vašingtona i Berlina
podržavali. Konačno, takav njegov hod
po tankoj žici upokojenog titoizma, može ovaj narod i
ovu državu skupo koštati.