(H)umorna
prièa
Podela
Srba i srpski specijaliteti
Na obrazu se vidi sve
I onda smo se podelili na poštene i
kriminalce, potkupljene i nepotkupljive, na legaliste i one druge koji se ne
drže zakona kao pijan plota. Pa sledi podela na one koji su za izmene Zakona o
informisanju i one protiv, na one koji imaju para i one koji nemaju, pa onda
one što radi sopstvene fotelje prodaju državu i one koji bi isto to uradili
samo da su u toj fotelji, pa na Grobare i Delije... Na Srbe u
Evropi i one koji bi Srbe zatvorili u rezervate i ogradili ih žicom, kao
Indijance. Na one koji su za Ruse i one koji su za kosooku žutu braæu.... Više podela nego Srba.
Piše Neša (a ko bi drugi), èita onaj ko više voli da èita nego da pamti
Nekada se mnogo mirnije i lepše živelo. Televizija se gledala taman koliko
treba, radio se slušao stalno i zato jer nisi morao da gledaš u njega, a novine su se listale
kada se stigne. Naravno, èitala se Politika, eventualno Dnevnik, Zabavnik,
Kekec i onda - BUUM. Kreæu Novosti, Ekspres i zatim, sa razvojem
tehnologije, i drugi. I svako je hteo da bude drugaèiji. I bili su... Politika i mafija su duboko
zavukli prste, poèeli da školuju sopstvene kadrove... i dobili smo to što smo dobili.
Svakodnevno te obasipaju gomilom
potrebnih i po mišljenu urednika isto tako potrebnih, a u stvari dozlaboga
glupih i nekorisnih saznanja. Valjda zbog želje da se u takmièenju ko æe napraviti gluplje i još gluplje novine i radijske i televizijske emisije, i
da se izbori vrh u èitanosti i gledanosti. Naravno, menja se i reènik koji se koristi.
Nekada su bili spoljni i
unutrašnji neprijatelji. Protiv tih neprijatelja morali smo se boriti.
Moramo pobediti (i pobedili smo) neprijatelja u našim redovima. Kako se
to izvelo videlo se, fala bogu da je bilo televizije, pa smo sve videli
crno-belo, a i u koloru, ko je strani neprijatelj. Slovenci su ustali sa
svojih mesta u zajednièkoj državi i napustili sednicu CK SKJ-a. Dakle, isterali smo
spoljnog neprijatelja. Ostao je unutrašnji, a i sa njim smo raskrstili tako što smo ga podelili na strane plaæenike i domaæe izdajnike. Nevinih nema.
Onda su se Srbi podelili na
partizane i èetnike.
Pa, kada je postajalo jasno da ih ima sve manje i da i jedni i drugi izumiru,
priznate su ovim drugima zasluge za borbu protiv fašizma. Pa onda, da ne bi ostali bez ratnih veterana,
ovdašnji
politièari
poèeli
su da izmišljaju
ratove, dele Srbe na patriote i izdajnike. One koji su za srpsku
stvar i one koji su za to da se Srbi razmnožavaju i žive u miru. Ali, ni partizani ni èetnici nisu blokirali puteve, kao
ovi što
sede na šinama
èekajuæi da dobiju dnevnice. Setili su se
posle deset godina da ih je neko zloupotrebio i poslao u rat!
I onda smo se podelili na poštene i
kriminalce, potkupljene i nepotkupljive, na legaliste i one druge koji se ne drže
zakona kao pijan plota. Pa sledi podela na one koji su za izmene Zakona o
informisanju i one protiv, na one koji imaju para i one koji nemaju, pa onda
one što radi sopstvene fotelje prodaju državu i one koji bi isto to uradili
samo da su u toj fotelji, pa na Grobare i Delije... Na Srbe u
Evropi i one koji bi Srbe zatvorili u rezervate i ogradili ih žicom, kao Indijance. Na one koji su
za Ruse i one koji su za kosooku žutu braæu... Više podela nego Srba.
A sada malo o srpskoj domišljatosti i srpskim specijalitetima
izvrtanja džepova
potrošaèima.
Jedna amerièka firma - a ko bi drugi? - raspisala je nagradni
konkurs meðu
zaposlenima, koji, naravno, najbolje poznaju proces proizvodnje, kako bez
dodatnih ulaganja poveæati proizvodnju. Radi se o fabrici koja je proizvodila
zubnu pastu. A i nagrada je bila primamljiva.
Ideja je bilo svakakvih, ali jedna
je zaista pobrala lovorike.
Pitanje: Da li ste ikada izbrojali
koliko puta operete zube pastom koja se nalazi u tubi koju koristite?
Naravno da niste, kao što ni ja
nemam pojma. Kada se potroši pasta iz tube, zamenite je novom tubom i to je to.
I onda ideja. Doseti se èovek. Da bi se poveæala proizvodnja i naravno potrošnja paste za zube, dovoljno je
postojeæi
otvor za istiskivanje paste poveæati sa pet na šest milimetara i potrošnja paste æe se poveæati za dvadeset posto. Oštroumno i maštovito - nema šta.
I onda srpski specijalitet.
Shvatajuæi da nema ništa od poveæanja cena, umovi u javnim preduzeæima u Novim Sadu dosetili su se
kako da bez dinara dodatnih ulaganja i plaæanja PDV-a opelješe svoje korisnike. JP èistoæa, na primer, svoje raèune štampa ranije i dostavlja ih u mesecu koji još nije završen. Pa su tako raèuni za avgust, sa datumom 31. avgust, podeljeni veæ 26. i 27. avgusta. Gde je štos?
Nekada su se ovi raèuni plaæali do 15. u mesecu. Onda je taj rok postepeno skraæivan do desetog, pa osmog i konaèno, kao sada - 4. septembra.
Razlika od jedanaest dana pretvorena je u kamatu koja se posebno ne iskazuje na
raèunu
korisnika usluga, ali u knjigovodstvu ovog JP je sigurno razdvojena od osnovne
cene komunalnih usluga. Nisam se dalje bavio ovom temom i nisam raèunao o kolikim se parama radi, ali
sumnjam da æe iko
to i uraditi. Za Nobelovu nagradu, nema šta.
Na poèetku ovog teksta pominjao sam prièu o novinama koje služe da bi se prao tuði prljav veš. Jer zna se, prljav veš se pere u veš-mašini. Te mašine moraju biti snažne
i jake, jer ovde su najprljaviji obrazi i, što bi rekao moj deda, na obrazu se
vidi sve. A ako ga oblatiš ni Dunav ni Sava ga ne mogu oprati. A eto, izmislili
su dezodoranse, praškove i šta ti znam
još da bi im obraz ostao èist, ali džaba, tu ni varikina ne pomaže. Ne pomaže èak ni veš-mašina. Pa èak i kad ne bi skakala, kao kod mog komšije koji, uzgred, nije znao da
treba da odvrne šrafove koji drže bubanj pa je mašinu zabetonirao za pod kupatila. - Sad više neæeš skakati - reèe komšija sav sreæan posle obavljenog posla.
Ovaj moj komšija je za Verovali ili ne, a
maštovitost
Srba i politièara
se tu ne završava.
Drugi je opet, da bi spreèio da mašina skaèe, stavljao decu da sede na mašini dok se pere veš.
Naravouèenije: Ne zloupotrebljavajte decu i ne pokušavajte
da vam ona pomažu da operete svoje prljave obraze i namere.