Feljton
Ko
je finansirao Hitlera (3)
Henri Ford opčinjen
Firerom
Kako je Adolf
Hitler došao na vlast? Političku karijeru počeo je 1919. godine, a kancelar je
postao nakon 14 godina, 1933. Za to vreme bio mu je potreban ogroman novac za
izdržavanje njegove Nacionalsocijalističke partije. Tragajući za izvorima novca
koji je dolazio Hitleru, autori knjige "Ko je
finansirao Hitlera" James i Suzanne Pool dolaze do otkrića od kojih neka
predstavljaju senzaciju. Tabloid u nekoliko nastavaka objavljuje delove
ove veoma zanimljive studije istorijskih događaja koji su bili skriveni od
očiju javnosti
Henri Ford je
1915. godine o svom trošku unajmio brod i sa grupom pristalica otplovio u
Evropu, želeći da okonča Prvi svetski rat pregovorima o sklapanju mirovnog ugovora.
Na palubi broda Ford je rekao poznatoj pacifistkinji Roziki švimer: "Znam
ko je započeo ovaj rat - nemački Jevreji - bankari". Kasnije je Ford
rekao dopisniku Njujork tajmsa iz Florence, u Alabami: "Jevreji
su me sami uverili u direktnu vezu između internacionalnog jevrejskog lobija i
rata. Zapravo, hteli su da me uvere.
Na brodu mira
bila su dva ugledna Jevrejina. Nismo bili udaljeni od kopna ni dve stotine
milja, kada su počeli da mi govore o moći jevrejske rase, o tome kako nadziru
svet, nadzirući njegovo zlato, i da samo Jevreji, i niko drugi osim Jevreja,
mogu okončati rat.
Rekao sam da
u to ne verujem, ali oni nisu bili zainteresovani da me uvere u sredstva pomoću
kojih Jevreji nadziru rat: kako oni imaju novac, kako opremaju osnovnim
sredstvima za borbu u ratu, i tako dalje, a govorili su toliko dugo i tako
dobro da su me uverili".
Udarivši se
po džepu, Ford je Roziki švimer rekao: "Imam dokaz ovde - činjenice! Ne
mogu ih izneti jer još nemam sve. Uskoro ću ih imati!"
Nije potrebno
reći da je njegova mirovna misija propala, i da je bio nekako ljut. Godinama
kasnije, Ford se osvrnuo na ta besplodna nastojanja: "čitav svet se
smejao mojoj ekspediciji mira, znam". Ali Ford nije bio obeshrabren, a
svet i Hitler ubrzo su se suočili s dokazom Fordovih antisemitskih osećanja.
Indipendent o Jevrejima
Krajem 1918.
godine, Ford je kupio tipične provincijske novine Dearborn Independent. Kada
je Ford objavio izdavačke planove, potvrdio je svoje akcije rekavši: "Veoma
me zanima budućnost, ne samo moje zemlje, nego i celog sveta, a imam određene
ideje i ideale za koje verujem da se mogu primeniti za dobrobit svih, i
nameravam ih izneti pred javnost pre nego što budu iskrivljeni, razoreni ili
pogrešno prikazani." Verovatno je mislio nešto vrlo ozbiljno kada je
rekao da će, ako bude potrebno, potrošiti deset miliona dolara na finansiranje
publikacije.
Novine Indipendent
nisu smele biti sredstvo za reklamiranje Fordove kompanije, zapravo je
izdavačima bilo rečeno da posebno moraju da izbegavaju da bilo gde spomenu
Fordovo industrijsko preduzeće.
Za razliku od
većine novina, one nisu sadržavale oglase. Ford nije hteo nikakav komercijalni
uticaj, koji bi se uplitao u njegov izdavački program. Osnovni sadržaj Indipendenta
u početku je bilo antiprofiterstvo, antimonopolizam i antireakcionarstvo.
Pozitivna strana lista bila je podržavanje Vilsonovih ideala o posleratnoj
obnovi kod kuće.
Ford je očito
planirao jednom da napadne Jevreje, ali je planove zadržao za sebe, iako je
nekolicina njegovih asistenata i bliskih saradnika to slutila. Fordov prvi
glavni urednik lista Dearborn Independent Edvin Pip rekao je kako je
Ford "često upozoravao na Jevreje, gotovo neprestano u razgovoru,
optužujući ih gotovo za sve... U početku je govorio samo o velikim ljudima
i rekao da nema ništa protiv Jevreja u običnom životu. Kasnije je rekao: 'Svi
su oni prilično slični...' Nije prošlo više od šest meseci otkada su
izlazile novine, kad je Ford počeo uporno da govori o seriji članaka u kojima
napada jevrejski narod. Rekao je kako veruje da su se urotili da izazovu rat
zbog profita."
Godinu dana
nakon što je Ford kupio Indipendent, pitao ga je jedan od direktora
njegove kompanije da kaže nešto o iskustvima na brodu mira.
"šta ste
postigli tim putovanjem, gospodine Ford? šta ste saznali?", pitao je taj
čovek.
"Doznao
sam ko stvara ratove", odgovorio je Ford. "Međunarodni
jevrejski bankari izazovu ih da bi izvukli novac iz njih. Znam da je to istina
jer mi je to rekao Jevrejin na brodu mira."
Ford je rekao
kako mu je taj Jevrejin tvrdio da nije moguće postići mir na njegovom putu.
Koliko je god bilo njegove dobre namere, ni trgovački brod ni brod mira neće
ništa obaviti sve dok to ne preduzmu pravi ljudi, a pravi ljudi su bili neki
Jevreji u Francuskoj i Engleskoj, rekao mu je taj Jevrejin.
"Taj
čovek je znao o čemu govori, a ispričao mi je i celu priču", rekao je
Ford. "Ispričaćemo tu priču jednog dana i pokazaćemo im!"
Iznenada, 22.
maja 1920. novine Indipendent vrlo su žestoko napale Jevreje. Debelo
štampani naslovi na prvoj stranici najavljivali su, grubo i sažeto, sadržaj
priređivačevih tema: "Međunarodno jevrejstvo - svetski problem".
Prvo
poglavlje je ovako počinjalo: "Postoji rasa, deo čovečanstva, koja
nikada nije bila primljena s dobrodošlicom". Taj je narod, kako je
stajalo u članku, oduvek bio u sukobu na Zemlji i oduvek smišljao kako da
dominira nad njom."
Da bi
eventualno zavladali arijevcima, Jevreji su dugo kovali zaveru da osnuju "međunarodnu
superkapitalističku vladu". Taj radikalni problem, tumačio je Indipendent,
jeste "glavno" pitanje s kojim se susreće celo društvo.
U devedeset
jednom članku bilo je obuhvaćeno široko polje tema u vezi s međunarodnim
jevrejskim lobijem.
Obrađujući
teme od Jevreja u svetskoj vladi do Jevreja u američkim finansijskom svetu, u
komunizmu, zatim u filmskom svetu, bejzbolu, krijumčarenju alkoholnih pića,
pisanju pesama, članci su imali uvredljive naslove, na primer: "Jevrejsko
udruženje Benedikta Arnolda", "Plemenito umeće menjanja
jevrejskih imena", "šta Jevreji pokušavaju da učine kada imaju
moć?", "Svejevrejski beleg na crvenoj Rusiji", "Taft
se jednom pokušao suprostaviti Jevrejima - i propao".
Slučaj
"Međunarodnog Jevrejina"
U sledeći
člancima Ford je često optuživao Jevreje zbog propadanja američke kulture,
vrednosti, proizvodnje, zabave i, što je najgore od svega, da su izazvali Prvi
svetski rat.
Ozbiljne
optužbe bile su usmerene protiv nekoliko dobro poznatih Jevreja. Bernard M.
Baruh bio je nazvan "prokonzulom Juda u Americi", "supermoćnim
Jevrejom" i najmoćnijim čovekom u vreme Prvog svetskog rata. Kada su
ga reporteri zapitali šta kaže na te optužbe, Baruh je šaljivo odgovorio: "Momci,
zar očekujete od mene da ih odbacim?"
Ali većina
Jevreja nije reagovala šaljivo kao Baruh. Izbijale su male pobune u Pitsburgu i
Toledu, u Sinsinatiju. žestoki protesti jevrejskih građana uticali su na
gradske uprave da uspostave cenzuru štampe. Prodaja Indipendenta na
ulicama bila je tako smanjena da je Ford morao da traži da se opoziciji zabrani
da ometa. U nekim većim gradovima članovi jevrejske organizacije i njihovi
prijatelji zastrašivali su ili napadali ulične prodavce novina. Godine 1921.
pozorišni režiser Moris Gest podigao je optužnicu protiv Forda, tražeći odštetu
od pet miliona dolara, ali ju je ubrzo povukao. Neke javne čitaonice izbacile su
Indipendent iz svojih zbirki, a pred Kongres je bila iznesena protestna
rezolucija. Predstavnici gotovo svih nacionalnih i religioznih jevrejskih
organizacija izdali su uobičajenu deklaraciju, denuncirajući Fordovu kampanju.
Sto devetnaest uglednih hrišćana, uključujući Vudro Vilsona, pozvalo je Forda da zaustavi svoju
"žestoku propagandu". Predsednik Harding, nakon apela Luisa Maršala,
predsednika Američko-jevrejskog odbora, lično je zatražio od Forda - preko svog
prijatelja Judsona G.Wellivera - da prekine napade. Vilijam Foks, predsednik
filmske kompanija Foks, pretio je da će u filmskim novostima prikazati
izbor filmova o slučajevima s automobilima tipa "T" ako industrijalac
nastavi da napada filmske producente Jevreje i njihove filmove. Kada su se Jevreji
iz Hartforda pripremali za proslavu, sa četiri stotine automobila, u čast
Chaima Weizmanna i Alberta Ajnštajna, oglasili su po celoj državi da se Fordovi
automobili nikako ne smeju pustiti na paradu.
Ubrzo su
jevrejska preduzeća i pojedini Jevreji odbijali Fordove proizvode, a i
arijevska preduzeća koja su poslovala sa jevrejskim koncernima i zavisila o
njihovoj dobroj volji sledila su taj uput kako bi zadovoljila najbolje kupce.
Kad je
dopisnik Njujork tajmsa zapitao Ernesta Libolda, Fordovog sekretara, da
kaže svoj sud o Fordovom uticaju na nacističku stranku, Libold je odbio da
potvrdi ili da odbaci takve sudove, ali je objasnio "iznenađenje" što
je knjiga Međunarodni Jevrejin tako popularna u nacističkim krugovima.
Ipak, ne
treba se čuditi. Ne samo što je Hitler osobito uzdizao Henrija Forda u Majn
kampfu već su mnoge Hitlerove ideje bile direktan odraz Fordove
rasističke filozofije.
Postoji
velika sličnost između knjige Međunarodni Jevrejin i Hitlerovog Majn
kampfa, a neki delovi su gotovo istovetni, tako da se pričalo da ih je
Hitler preneo doslovno iz Fordove knjige.
Razumevanje Forda i
Hitlera
Hitler je
takođe pročitao Fordovu autobiografiju My Life and Work (Moj
život i delo), koja je izdata 1922. godine, a bila je bestseler u Nemačkoj, kao
i Fordovu knjigu Today and Tomorrow (Danas i sutra).
Nema sumnje u
uticaj Fordovih ideja na Hitlera. Ne samo što su Hitlerovi zapisi i rad bili
odraz ideja iz dela Međunarodni Jevrejin, nego je jedan od njegovih
najbližih drugova, Ditrih Ekart, osobito spominjao dela Zapisnici i Međunarodni
Jevrejin kao izvore nadahnuća za nacističkog vođu.
Za razliku od tradicionalnog i religioznog i
socijalnog antisemitizma, koji je plamsao u različitim vremenima od srednjeg
veka, u Majn kampfu je prikazana teorija rasističkog antisemitizma.
Uvažena grupa istoričara, uključujući Sidneya B. Faya, Williama Langera i
Johna Chamberlaina, koji je štampao američko izdanje Majn kampfa,
tvrdila je da je "korištenje rasističkog antisemitizma kao
integralnog dela političkog programa Hitlerovo otkriće ravno
Kopernikovom!"
Ipak, tu novu filozofiju nije najpre
propagirao u javnosti Adolf Hitler, nego Henri Ford.
U knjizi Međunarodni Jevrejin, jasno
je stajalo: Ni direktno ni prećutno, nije se držalo… da je jevrejsko pitanje
religiozno pitanje.
Nasuprot tome, najviši jevrejski autoriteti
odlučno su tvrdili da je jevrejsko pitanje - pitanje rase i nacionalnosti.
Navodi mnogih
uglednih Jevreja izvađeni su iz konteksta i citirani kako bi se dokazala ta
tvrdnja. Tako se navodi da je Louis D. Brandeis, sudija Vrhovnog suda, rekao: "Moramo
shvatiti da smo mi Jevreji posebna narodnost u kojoj je svaki Jevrejin, bez
obzira na to koja je njegova zemlja, potreban član, ako u njemu ima imalo
vere".
Ostali, za
koje se činilo da su više levičari, poput Mozesa Hesa "koji je dao
Karlu Marksu mnoge originalne ideje u socijalizmu", takođe su
navedeni. "Jevrej", pisao je Hes, "pripada svojoj rasi i,
prema tome, judaizmu, usprkos činjenici što su on ili njegovi preci
preobraćeni."
Kao
suprotnost Jevrejima, koji su u knjizi Međunarodni Jevrejin prikazani kao rasa "koja nema civilizacije koju može pokazati, nema religije kojoj teži... nema velikih tekovina u bilo kojem području...", Anglosaksonci su oslikani
kao istraživači, graditelji nacije i mislioci. Ford je želeo
da kaže narodu da su Anglosaksonci pobedili sve teškoće kako bi izgradili novu veliku civilizaciju na američkom kontinentu. "Svojom
sposobnošću, koju su pokazivali
vekovima", govorio je Ford, "dokazali su da je anglosaksonska rasa određena da vlada svetom."
Dok je još
bio u Beču, nekoliko meseci pošto je pročitao prve antisemitske pamflete, Hitler je, kao i Ford, zaključio da Jevreji "nisu
Nemci s posebnom religijom, nego potpuno
različita rasa".
U Majn kampfu napisao je da su se Jevreji prilagodili oblicima religioznog zajedništva,
što im služi za prikrivanje da skrenu pažnju sa svoje rase. Kao
posledica toga, osećao je da je tradicionalni religiozni
antisemitizam bio bezvredan. Jevreji uvek mogu izbeći sputavanje tako da pređu u hrišćanstvo, ali i
nakon toga oni uvek ostaju Jevreji.
Kako bi uverio slušaoce da su Jevreji neprijateljska rasa, a ne
religija, Hitler je obično skretao pažnju na njihove osobite fizičke karakteristike, kao što je oblik nosa. Jednom je rekao, zlobno se podrugujući: "činjenica da su Jevreji rasna grupa treba da bude savršeno jasna svakome zbog njihova spoljnog izgleda. Kad se susretne neki čovek, ne može se reći da li je katolik, protestant, baptist ili luteran, ali pripadnici ove
religiozne zajednice (Jevreji)
mogu se prepoznati izdaleka. čudesna
religija".
Lažna
kultura i opasan kvalitet Jevreja
Ponavljajući
Fordovu koncepciju o nadmoćnosti Anglosaksonaca,
Hitler je opisao arijevce kao jedinu rasu koja može
stvoriti velike civilizacije. Mešanje sa nižim rasama izaziva propadanje tih civilizacija. Severna Amerika, "čije se stanovništvo najvećim delom sastoji od nemačkih
elemenata, data je kao primer arijevskog osvajanja i
civilizacije kontinenta, jednom nastanjenog nižom rasom". "Jevrejin je formirao najjaču suprotnost
arijevcu", pisao je Hitler. Jevrejski narod, uprkos svojim "izuzetnim
intelektualnim kvalitetima", zapravo nema nikakve
samosvojne "istinske kulture".
"Lažnu kulturu" koju poseduje Jevrejin
Hitler je pokupio od ostalih naroda i uglavnom je pokvario. Ali, pomanjkanje
prave jevrejske
kulture, na šta se pozivaju Ford i
Hitler, nije glavno verovanje njihovog antisemitizma.
Fordova glavna optužba jasno stoji u knjizi Međunarodni Jevrejin: "Jevrejina
susrećemo
svugde u višim društvenim slojevima, zapravo svugde gde je moć. I tu počinje jevrejsko pitanje - vrlo jednostavnim rečima. Kako Jevrejin
tako jednostavno... gravitira prema najvišim mestima? Ko ga tamo postavlja?... šta on tamo radi?... U svakoj zemlji gdje jevrejsko pitanje izbije kao jevrejsko pitanje, otkrićete da je glavni
uzrok tome borba jevrejskog
genija da dosegne nadzornu moć.
Ovde, u Sjedinjenim Državama, ta značajna manjina postigla je u pedeset godina takav stepen razvitka kakav je
nemoguće postići u deset puta većoj grupi bilo koje druge rase".
I Ford i Hitler verovali su u
postojanje jevrejske zavere - da su Jevreji planirali da unište sve što
nije jevrejsko i preuzmu vlast na nivou međunarodne supervlade.
Ta vrsta plana detaljno je opisana u knjizi The Protocols of the
Learned Elders of Zion. Uprkos činjenici
koja je dokazana, da ti Zapisnici nisu istiniti, Ford je nastavio da
brani njihovu autentičnost:
"... Jedino što mogu izjaviti o delu 'Zapisnici' jeste to da se ono što je opisano podudara sa onim što se događa... U tom delu
prikazana je slika svetske situacije do sadašnjih dana. Takva je sadašnja
slika."
Hitlerov pristup delu Zapisnici
potpuno se slaže s Fordovim, kao što se može videti u privatnim, objavljenim
razgovorima koje je vodio s Hermanom Raušningom, visokim nacističkim funkcionerom.
Hitler je rekao da se "zaprepastio" kad je čitao Zapisnike: "Skrivenost
neprijatelja i njegova sveprisutnost! Odjednom sam video da to moramo precrtati
- na naš sopstveni način, naravno."
Nastavio je da govori da je borba
protiv Jevreja bila "...kritična bitka za sudbinu sveta".
Raušning je primetio: "Zar ne mislite da
pridajete možda previše važnosti Jevrejima?" "
Ne! Ne! Ne!", vikao je Hitler, "Nemoguće je uveličavati opasan kvalitet Jevreja kao
neprijatelja."
Hitler
razvija Fordove ideje
Raušning je osporavao delo Zapisnici:
"Oni su krivotvorenje... nemoguće je da su istiniti". "Zašto ne?", odgovorio
je Hitler. Rekao je da ga nije briga da li je priča
istorijska istina, a ako nije, onda ga je njena stvarna istina još više uverila. "Moramo udariti Jevreje njihovim sopstvenim oružjem", rekao je, "Shvatio sam to kada sam pročitao knjigu." Ponavljajući Fordove misli, Hitler je rekao: "Najbolja kritika primenjena na njih jeste stvarnost".
Onaj ko je ispitao istorijski razvoj u proteklih stotinu godina... odmah će razumeti pobunu jevrejske štampe (protiv dela Zapisnici).
Odjednom je ta knjiga postala opšte vlasništvo naroda, pa se smatralo da je "jevrejska opasnost
uništena".
Jevrejske zavereničke teze mogle su se, u osnovi, parafrazirati na ovaj način: "Jevreji su narod koji je vekovima težio da održi identitet kao rasa. Uvek
su bili država u državi, i nikada nisu osećali neku obavezu ili
odanost prema zemlji u kojoj su živeli. To rasno jedinstvo je skriveno pod
maskom religije, u kojoj je bitno verovanje u njihovu nadmoćnost. Govorili su da su bogomdani narod i mislili kako je njihova sudbina
da jednog dana zavladaju svetom. Ipak su oni ubice Hrista."
Zaverenička teorija opisuje Jevreje kao narod kojem nedostaju bilo kakve izvorne stvaralačke sposobnosti, njihovo jedino umeće jeste lopovluk,
prepredenost i lukavština.
U pomanjkanju ostaloga, i zbog toga što su psihološki bili orijentisani da zgrću novac više nego da proizvode robu, Jevreji su u toku istorije
delovali kao posrednici i trgovci. Drugim rečima,
nastavlja se u teoriji, oni su živeli od novčanih transakcija. Zbog toga što su mnogi Jevreji bili finansijeri, bankari i berzanski mešetari,
Hitler i Ford pogrešno su zaključili
da oni imaju nadzor nad protokom međunarodnog novca.
"Finansijski poslovi sveta su
pod nadzorom Jevreja; njihove odluke i lozinke su same po sebi naši ekonomski
zakoni", pisalo je u Dearborn Independentu.
Novine su tvrdile da je u Americi
većina velikih poslova, trustova, banaka, prirodnih bogatstava i glavnih
poljoprivrednih proizvoda, osobito duvana, pamuka i šećera, bila pod nadzorom
jevrejskih finansijera ili njihovih agenata.
Optuživši bankare iz Volstrita, Ford
je rekao: "Njihova snaga nije u njihovom zlatu, jer nema snage u zlatu;
njihova snaga je u nadzoru nad ljudskim
idejama s obzirom na zlato... Nadzor nad novcem postoji, ne nadzor nad
čovečanstvom pomoću novca, nego nadzor nad novcem pomoću grupe berzanskih
posrednika."
Razvivši Fordove ideje, Hitler je u
Majn kampfu koncentrisao pažnju na proces pomoću koga Jevreji
verovatno postižu svoje bogatstvo i na to šta rade s njim. Jevreji, govorio je
Hitler, nisu ništa drugo nego "krvopije" koje su se prilepile
na telo nesretnog naroda.
Dobit koju Jevreji imaju od svog monopola, govorio je Hitler, upotrebljava
se za uništavanje njihovih neprijatelja; požuruju arijevce da zloupotrebe
novac; stavljaju ih u teške novčane neprilike, a zatim ih prisiljavaju da
plaćaju kamate.
Premda su "arijevski" finansijeri i bankari bili brojniji
od Jevreja, Ford i Hitler su verovali da Jevreji imaju potpuni nadzor nad
međunarodnim finansijama, što je neodrživo, jer su mišljenje temeljili na
lažnim premisama i nezakonitim izvorima, što je istaknuto u delu Zapisnici:
"Neko vreme, dok ne postane
sigurno da se mogu dati razumne pozicije u vladi našoj braći Jevrejima,
poverićemo ih narodu čija su prošlost i obeležje takvi da postoji ponor između
njih i tog naroda".
Drugim rečima, jevrejske lutke bili
bi arijevci sa tajnom prošlošću, koji bi se lako mogli potkupiti ili uceniti. U knjizi (Međunarodni
Jevrejin) stoji da se "frontovi arijevaca" danas jako
koriste u "finansijskom svetu da bi se prikrio dokaz jevrejskog
nadzora".
Hitler je takođe smatrao arijevce na
međunarodnom monetarnom tržištu potpunim robotima Jevreja; tako je tvrdio "da
su direktori međunarodne berze bili bez izuzetka Jevreji.
Kažem 'bez izuzetka' zato što
nekolicina onih koji nisu bili Jevreji, a koji su sudelovali u poslu kao
poslednje sredstvo, nisu bili ništa drugo nego maska, hrišćani u izlogu, koji
su Jevrejima potrebni da prevare
mase."
Ford se sukobio s finansijerima iz
Volstrita ne samo na stranicama novina i knjiga nego i u stvarnosti. Autoriteti
kažu da su mnoge njegove ideje o jevrejskim finansijerima potekle iz neugodnog
ličnog iskustva sa bankarima.
Jedan od najoštrijih sukoba Forda i finansijera dogodio se početkom 1921. U
to vreme govorilo se narodu da je Ford u teškim finansijskim neprilikama. Bilo
je mnogo objavljenih izjava, ali je u svakoj bio samo delić istine.
Bilo je govora kako Wall Street
(Volsrit) namerava da odbaci Forda i navede ga da padne na kolena. Mnogi su
bankari bili nestrpljivi da mu daju kapital. Neki su ljudi mislili da će
kompanija Dženeral motors (General Motors) dobiti finansijski nadzor nad
Fordovom kompanijom.
Međutim, Ford je odlučno odbio delimično rešenje. "Henri Ford
dosegao je granicu", obavestio je svoje klijente finansijski bilten Dow-Jones
Financijal Ticker Service.
"Iznad je moći bilo kojeg čoveka da sam samcat poveća svoj kapital i
da ga održi u tako raznovrsnoj kompaniji u kojoj je započeo".
Fordov
rat sa bankarima
Mnoge su novine dramatizovale situaciju...
Novine Denver post objavile su na naslovnoj stranici sjajnom
crvenom bojom napisan tekst: FORD SE BORI SA WALL STREETOM DA ODRžI
NADZOR NAD VLASNIšTVOM.
Ponude za pomoć Fordu stizale su iz brojnih izvora; neka žena iz Detroita
želela je da mu posudi nešto dolara kad je industrijalac mislio da bi ga spaslo
nekoliko miliona. Ali, Ford je odbio sve ponude za pomoć i vraćao dobrovoljne
priloge.
Zbog pomanjkanja novca Ford je bio prisiljen da na nekoliko meseci smanji
proizvodnju, a zatim je 1. februara nanovo puštena u rad fabrika Ford
Highland Park, koja je zaposlila 15.000 ljudi nezaposlenih od Božića.
Ostale Fordove fabrike u zemlji počele su da proizvode automobile od zaliha
materijala.
U februaru je proizvodnja bila 35.000 automobila, koji su, sa još 30.000
nekonsigniranih automobila proizvedenih 1920, odmah otpremljeni naručiocima,
premda oni još nisu bili prodali ni poslednju zalihu vozila.
Bio je običaj da mesni agenti odmah
isplate automobile kad se isporuče. Mnogi deoničari bunili su se zbog
konsignacija, ali kao poslednje sredstvo, svaki ih je morao isplatiti ili
založiti svoju franšizu.
Većina prodavaca pozajmila je novac
od bankara i postepeno se rešavala viška iznenadnih zaliha.
Ford je, umesto da sam pozajmljuje
novac, prisiljavao trgovce da pozajmljuju za njega.
Udruženje je takođe uštedelo
42.600.000 dolara smanjujući inventar, uterujući slobodne police, dobijene od
proizvoda, i ubirući dividende od stranih investicija.
U aprilu je Ford već isplatio sve dugove i raspolagao gotovim novcem.
Uskoro je priča o tome kako je Ford "nadmudrio bankare" i "živeo
od svoje zarade" bila objavljena u gotovo u svim američkom novinama.
Zahvaljujući publicitetu zbog
"pobede nad bankarima", Fordovi automobili prodavali su se u
rekordnom roku. Ford je u očima prosečnog Amerikanca postao narodni junak.
Borba između Forda i Volstrita čak je privukla pažnju u inostranstvu.
Budući da je Ford bio najugledniji
svetski industrijalac, prirodno je bilo da nemački poslovni ljudi obrate pažnju
na ono što kaže o poslovima, iako su prezirali njegovo političko mišljenje.
Poput mnogih konzervativaca iz srednje klase koja je poticala sa sela, Ford je
osuđivao "nedostatak moralnih normi" u modernoj trgovini, a za
to je okrivljavao Jevreje, pa je rekao jednom izveštaču: "Kad je nešto
naopako u zemlji - tu su Jevreji... Jevrejin je varalica koji neće da
proizvodi, nego da zarađuje na onome što neko proizvede."
Ništa nije više uzrujavalo industrijalca od pomisli da neko nešto dobija ni
iz čega.
Međunarodni Jevrejin nije bila jedina knjiga u
kojoj je industrijalac proklinjao Jevreje. U autobiografiji Moj život
i rad, te delu Danas i sutra, Ford je izneo iste
ideje i osudio Jevreje.