Kontranapad

 

Iza kulisa samoreklamerstva organizatora Univerzijade 2009. godine u Beogradu

 

 

Lažne ankete Bože Derikože

 

Sutradan, nakon objavljivanja jedinog teksta u srpskim medijima koji je ponudio drugu stranu priče o minuloj Univerzijadi u Beogradu (Tabloid br. 185 od 23. 7. 2009), rukovodeći ljudi najvećeg sportskog događaja održanog u Srbiji, izašli su pred novinare da bi saopštili  javnosti ocene i rezultate (navodnog) ispitivanja javnog mnjenja o protekloj smotri akademskih sportista sveta

 

Miroslav Vislavski

 

Vicepremijer Vlade Srbije i predsednik Organizacionog odbora Univerzijade Beograd 2009. Božidar đelić upoznao je novinare o impresivnim efektima koji su ostavili utisak u javnosti. Istakao je da 69 odsto anketiranih građana smatra da je održavanje Univerzijade veoma značajno za našu zemlju! U čemu se ogleda njen značaj i u čemu ga je prepoznala ta ista javnost, nije ništa rekao.

 Ako je reč o ugledu Srbije u međunarodnoj zajednici, onda se on neće popraviti  organizacijom jednog sportskog događaja kakva je Univerzijada. Ako se radi o ozbiljnosti organizacije, prevideo je Boža da je, samo nekoliko meseci pre početka, održavanje Univerzijade u srpskoj prestonici bilo dovedeno u pitanje. Ramatrala se mogućnost da se   Univerzijada prenese u Grčku, u kojoj postoji infrastruktura za takvu priredbu. Olako se i bez bilo kakvih objašnjenja odustalo od šest takmičarskih disciplina koje su bile sastavni deo programa još od donošenja odluke da se Srbiji poveri takav sportski događaj. Na pola godine uoči početka Univerzijade, isforsirana je afera kojom je zamaskirana nezrelost i neodgovornost državnih organa koji su bili njen garant. U toj aferi je žrtvovan dr Siniša Jasnić, direktor Univerzijade 2009. u Beogradu, visoki funkcioner FISU, a zahvaljujući  njemu Srbija je dobila organizaciju ovog sportskog događaja.

Kada je u pitanju organizacija Univerzijade, đelić poručuje da čak 93 odsto građana misli da je ovo sportsko takmičenje odlično organizovano!

 šta je to na osnovu čega ispitanici imaju uvid o ''vrhunskoj'' organizaciji? Zašto Boža ima potrebu da iznosi ovakve (isfabrikovane) podatke? Kome se naknadno udvara, kada nije pitao ni javnost ni narod da li nam treba Univerzijada pre odluke FISU da dodeli Srbiji organizaciju svoje najveće akcije? Ne, đelić se ne udvara, ali vešto manipuliše metodom i načinom vladavine uvezenih eksperata poput Dinkića, Vlahovića, Jelašića i drugih ''specijalaca'' koji su nam natureni da nam uređuju državu i živote.

Da je reč o manipulaciji, može se govoriti i zbog toga što nije saopšteno ko je istraživao, niti na kom uzorku je vršeno ispitivanje javnog mnjenja.

Pozivajući se na ekonomsku krizu, đelić veliča dostignuća organizatora i ističe da su najviše ocene date za uslove smeštaja, tvrdeći da su na prethodnim univerzijadama te usluge bile na znatno nižem nivou! Ističući to kao najvredniji deo organizacije Univerzijade, on gubi iz vida da nije svodio utiske o turističkom, već o sportskom događaju. Zar nije bila prilika da govori o onome šta je Univerzijada donela Srbiji i srpskom univerzitetskom i sportu u celini? O tome mediji nisu imali šta da prenesu. U tom pogledu nemamo čime da se pohvalimo niti da pravdamo potrošeni novac koji je namenjen tom događaju. Osim Univerzitetskog sela koje ide na stambeno tržište, i arhivskih zapisa, Univerzijada nije ostavila ništa posebno za razvoj sporta.

Zar nije bilo logično da se saopšte i finansijski pokazatelji i ceh koji su platili poreznici, siromašni građani Srbije? Odakle li samo smelosti da se poput bogojavljenske vodice nudi javnosti jedna slika o Univerzijadi, koja je već zaboravljena kao događaj, ali nisu plaćani njeni cehovi.

Da li je lažna predstava o Univerzijadi ujedno amortizacija nenormalnog razreza i izdvajanja budžetskih para koje su otete od lokalne samouprave? I primer Novog Sada, koji ima projektovana budžetska sredstva od 100.000.000 dinara na godišnjem nivou za programsku aktivnost preko 300 korisnika, takođe je ilustrativan. Jer, Novi Sad je dužan da unese za Univerzijadu 120.000.000 dinara što su znatno veća sredstva od godišnjeg budžeta namenjenog za aktivnosti sportskih organizacija i klubova u srpskoj Atini, mada je od programa bio domaćin samo nekolikim utakmicama u odbojci! Zašto?

 Ako je Univerzijada državni projekat, onda nema smisla opteretiti budžetska sredstva lokalne samouprave koja je inače limitiranih mogućnosti i nadležnosti koje su joj doneli kreatori novog sistema i državnog uređenja. Ali, ovu vlast i njene eksponente u sportu, koji u stvari nemaju veze sa sportom, to ne interesuje.

Zanimljivo bi bilo obavestiti javnost o sudbini novca koji se sticao, trošio i obrtao za Univerzijadu. šta je učinjeno sa parama koje su uplaćivali sami učesnici Univerzijade, od kojih je svako morao da snosi za članove ekspedicije pojedinačno po 45 dolara dnevno?

 Po tom osnovu je trebalo da se ostvari prihod od oko 5.000.000 dolara. Prećutkuju se i podaci koji bi morali da argumentuju opravdanost organizacije ovog događaja, a proizilaze iz interesa velikih kompanija i njihovog marketinškog nastupa na Univerzijadi. Dakle, ko su bili sponzori i šta je njihov udeo u ovom svetskom projektu? šta se na tom planu postiglo i u koje vreme? O tome ni đelić niti ko drugi od zvaničnika ne govori ni reči.

   Lično iskustvo potpisnika ovih redova daje mu pravo da kritikuje čelnike Univerzijade 2009. Beograd, mada nije učesnik pominjanog događaja i nema potpuni uvid u organizaciju i ciljeve Univerzijade.

Kao sportski funkcioner, bio sam na čelu organizacije najvećeg sportskog događaja u SRJ, organizovanog nakon sankcija koje nam je uvela međunarodna zajednica 1992. Tako se kvalifikovao i bio tretiran Fajnal for u Kupu šampiona u odbojci koji je početkom 1998. organizovan u Novom Sadu, na kome su učestvovali šampioni Italije, španije, Hrvatske i Francuske. Nekoliko dana nakon događaja, na opšte odobravanje predstavnika medija, javnosti je specificiran kompletan rezultat finansijskog poslovanja u kome smo doživeli podbačaj. Imali smo obraza da to javno saopštimo, kao što smo imali i sve druge sjajne pokazatelje koji su bitno uticali da Srbija (SRJ) kasnije postane prava Meka za evropske i svetske događaje u odbojci. To je bio interes i srpske odbojke i srpskog sporta.

I kao što je po završetku Univerzijade ''odvalio'' da će Srbija konkurisati za organizatora sledećeg domaćina Olimpijskih igara posle Londona 2012,  đelić je ovom prilikom ustvrdio i obećao: ''Univerzitetski sport odavno nema mesto koje zaslužuje. U ime moje koleginice, ministarke sporta, najavljujem novu organizaciju univerzitetskog sporta u Srbiji. To znači da će u budžetu koji bude odvojen za sport veći deo (?!) biti posvećen univerzitetskom delu''. Kakve su to nebuloze, gospodine đeliću, i koga Vi zamajavate? Ako ste Vi nenormalni, zar mislite da su i svi u Srbiji takvi? Prestanite da lažete, i radite ono što Vam je naloženo mimo sporta.

Dokle ide beskrupuloznost u manipulisanju javnosti kome pribegava Božidar đelić kada se govori o minuloj Univerzijadi, neka posluži i primer bilborda sa kojih se upućuje zahvalnost Srbiji. Pre više od mesec dana u mnogim gradovima su se pojavili ovi savremeni oglašivači, na kojima je prepoznatljivi vrabac Srba i tekst koji glasi:

 "Uz vašu podršku 25. univerzijada Beograd 2009. je postala trijumf Srbije''. ''90 odsto  građana Srbije ocenjuje Univerzijadu kao izuzetno uspešan i za zemlju važan događaj. HVALA, SRBIJO! Uz vašu podršku 25. univerzijada Beograd 2009. je postala trijumf Srbije''

Marketing menadžer Univerzijade Beograd 2009, gospodin Mikavica, ističe da je postavljeno 109 takvih bilborda. Zašto? Nije znao da kaže sem da je Univerzijada najavljivana i putem bilborda. To i nije neki argument koji opravdava iskonstruisanu samohvalu! Na pitanje koliko je to opteretilo budžet Univerzijade, saznali smo da to nije trošak, te da je to dobijeno besplatno od vlasnika bilborda. Ko su vlasnici? Dobili smo odgovor da su to privatnici! Koji su to privatnici koji daju usluge besplatno za događaj koji je od državnog interesa?

Oni koji su svoju demagogiju hranili pričama o velikim uštedama, što je čelnicima Univerzijade nakon stišavanja afera i smene dr Siniše Jasnića bio glavni moto, bez problema su pljusnuli tridesetak ili više hiljada evra ne bi li investirali u lažnu sliku koju serviraju o Univerzijadi. Zašto tih tridesetak hiljada evra Boža đelić nije usmerio ka univerzitetskom sportu, o čijoj reformi i poboljšanom statusu u budžetskoj raspodeli govori kao da je on ministar sporta? Ili možda najavljuje nešto što je već viđeno kada se govori o Snežanama - ministarkama sporta. Kako je Stojačićka-Lakićevićka, nekadašnja ''značajna'' sportska funkcionerka i politička heroina, prošla u sportu, možda se i drugoj ministarki sa dva prezimena priprema slična putanja. Možda je to i dobro, ali ne ako se na njeno mesto ostavi neki Derikoža.

Kada se govori o samoreklamerstvu preko bilborda koji su besplatni, kada se afirmišu Božini ili interesi njegovih partijskih pajtaša, preostaje nam da sami zaključimo da će svi ti vlasnici bilborda biti namireni kroz druge poslove. Uostalom, možda je poveravanje organizacije ishrane za učesnike Univerzijade privatnom preduzeću iz Vršca, koja je dva puta dnevno dopremana iz Vršca u Beograd, jedan od mogućih primera koji ilustruje gratis bilborde! U takvim pretpostavkama i osnovanim sumnjama ostajemo u nadi da će se jednog dana naći mesta i za objavljivanje tendera koji su i na koji način raspisivani, za transparentnost sponzorskih i drugih poslovnih aranžmana koji su uspostavljani i zaključivani nakon likvidacije najzaslužnijeg za održavanje Univerzijade u Beogradu, dr Siniše Jasnića, najozbiljnijeg kandidata za budućeg predsednika FISU na izborima koji slede u Svetskoj studentskoj sportskoj uniji.  

Kakav je smisao ovih poruka sa bilborda? Da li su predstavnici države smatrali da će na takav način prikriti sve u vezi sa događajem (Univerzijada) od koga nismo dobili ništa, sem parade koja je trajala petnaestak dana.