(H)umorna priča

 

Rupa ne vredi ako je prazna

 

Kad slušaš naše političare, naročito u predizbornim pričama imaš utisak da smo najveća zemlja po potencijalima na svetu. Da smo ravnopravan partner najvećim zemljama sveta. Kako svi pričaju, Srbija je balkanski lider... Čega lider: u nezaposlenosti, dugovima, propalim firmama, kamatnim stopama, deračkim bankama, kriminalu i korupciji, prodatom tržištu?! Mi po svoj veličini i privrednim mogućnostima  nismo u stanju ozbiljnije da snabdevamo ni jednu mesnu zajednicu u Moskvi, a kamoli Rusiju. Da ne govorimo o mogućnostima saradnje sa Kinom. Pa Šangaj je tri puta veći od Srbije!

 

Piše: Neša koji još uvek nema novi pasoš, a čitaju Kinezi, Rusi i onaj ko mora

 

Bio nam u poseti predsednik Rusije Medvedev. Ali, pre bih rekao da je bio u poseti Tadiću nego nama. Čovek ga lepo dočekao. Spremio mu i ručak. Sve po redu. Pa i po kilo belog i crvenog da se nađe. I da ne beše valjanog javnog servisa evropske Srbije u Evropi bez Evrope, ne bismo ni znali da je Rus dolazio. Da je jeo, pio održao neku besedu u Skupštini poslanicima, koji, zamislite, nisu imali nijednu repliku. Ali, čim su se za Rusom vrata zatvorila, pobiše se k'o što je red.

Toliko su ga dobro čuvali da im nije verovao, pa je čak i svoj mali tenk doneo avionom. Pitam se: kad od nas tako čuvamo one koje volimo, kako tek čuvamo one koje ne volimo/ Šta se to dogodilo sa ovim narodom da se čak i prijatelji plaše da slobodno šetaju ovim našim prostorima? A gostoljubiv smo narod. To se oduvek znalo. Ili smo u takvoj paranoji da mislimo da su svi spremni da nas tuku i uče pameti i da više prijatelja na ovom svetu nemamo.

A možda i nismo toliko gostoljubivi i ne vidimo se kako nas drugi vide.

Da li namerno ili slučajno ne znam, ali Medvedev je stigao na proslavu Dana oslobođenja Beograda od fašizma. Da je bilo namerno videlo se po akademiji kojoj je prisustvovao. Lepo i primereno, u slavu svih onih boraca i onih Rusa koji su položili živote za slobodu ovog dela naše zemlje.

Sva sreća da nije gledao televizijski program dan ranije. Slučajno sam vrteo televizijske kanale i naletim na jedan, domaći film, ratni. Završetak rata u Vojvodini, stižu Rusi oslobodioci i jedan pijani vojnik siluje domaću devojčicu. Prikazivanje filma neprimereno za taj trenutak ili namerno, da se probude neka druga osećanja. Nisam za guranje istine pod tepih, ali ni za to da se gosti dočekuju prljavim čašama i prokislim vinom. Urednik koji je pustio film u program naravno da je znao šta prikazuje, ali nije imao dovoljno sluha i pameti da se to ne radi tada ili je baš hteo ili za nekog odrađivao taj posao. Ružno i nekulturno.

U goste ti dolazi predsednik jedne od najvećih zemalja sveta i to na jedno popodne, a ti ga dočekaš pričom sve je to tačno - ali znaš li ti šta je tvoj deda radio?

Setite se samo Hrvatske kada je Nemačka priznala ovu zemlju. Pevali su "Danke Dojčland". Nije mi se dopalo - mislim da je bilo ispod svakog ukusa. Onda smo se mi malo "tukli" s njima, ali nismo ratovali - ne daj bože. Pa je naša vlast priznala i njih. Potom je došla još lepša priča. Stigle njihove pare u naše krajeve. Prodasmo im fabrike i radnike, dadosmo im tržište i gladna usta. Zaboravili smo im sva guranja i udaranja čvrga. Oni se razbaškarili na ovim prostorima - to im je sada domaće tržište. Oni koji su prodali ove prostore za sitne pare, nešto im ne ide pod kapu da ne ušićare i u narednim poslovima kada su u pitanju velike zemlje, koje veoma dobro znaju šta koliko košta, pa čak i kolika je cena NIS-a. A da ne pričamo o tome da rupa kod Banatskog Dvora ne vredi ništa ako je prazna.

Onda naši vrli mislioci na sav glas kukaju kako je to prodato za male pare. A istina je da su morali da siđu sa zelene grane na kojoj su sedeli i koju su kao koza brstili, dok je nisu oglodali. Tako nešto trebalo je neko da kupi - naravno osnovno pitanje je bilo: A koliko sam ja tu dobar?

Nisi dobar nimalo, brate. Prošlo je tvoje vreme. Moraš da registruješ stranku ponovo, pa na sledeće izbore bez potpore, otimanja i uzimanja para od svih nas. Onda vidimo koliko su dobri Dinkići, Čanci, Jovanovići, Krkobabići i ostali.

Ponovo u prošlost pa o onima što su se, što bi rekli moji Sremci, malo "kurobecali" i priznali sve ostale. Je l' mi to imamo kratak fitilj u glavi, pa prvo eksplodiramo i onda se "Srbija saginje" kad dobije po njoki. Kada će u ovoj zemlji neko već jednom imati pameti da kaže da je crno - crno, a belo - belo. Kada ti neko pomogne da je pristojno reći - hvala. A ako ti neko nešto nudi, a tebi se ne dopada kaže se ne, hvala.

Nama susedne zemlje, koje Rusima imaju da zamere mnogo više nego mi, uspostavile su izvanredne političke i trgovinske veze. A mi se setili tek sada. Kod njih je i Putin kao predsednik dolazio, a nas je obilazio kao kiša oko Kragujevca. Nije imao s kim i o čemu da priča.

Kad slušaš naše političare, naročito u predizbornim pričama, imaš utisak da smo najveća zemlja po potencijalima na svetu. Da smo ravnopravan paratner najvećim zemljama sveta. Kako svi pričaju Srbija je balkanski lider.... Čega lider: u nezaposlenosti, dugovima, propalim firmama, kamatnim stopama, deračkim bakama, kriminalu i korupciji, prodatom tržištu?! Mi po svoj veličini i privrednim mogućnostima nismo u stanju ozbiljnije da snabdevamo ni jednu mesnu zajednicu u Moskvi, a kamoli Rusiju.

Da ne govorimo o mogućnostima saradnje sa Kinom. Pa Šangaj je tri puta veći od Srbije!

Zašto su nam oči okrenute stalno ka Zapadu. Dobro, Evropska unija. I mislite li da oni tamo samo nas čekaju da nam udele koju paru ili da kupe naše proizvode.

Oni nas još uvek ne zovu. Mi se nudimo sami. Kao baba koja priča unuci: Znaš, kad sam bila mlada, davala sam ko god je tražio. Sad mi žao što nisam i nudila.

Šta vredi što se mi nudimo. Nemamo mi šta da ponudimo.

Mora se nešto u glavama promeniti. Mora se štošta promeniti u ekonomiji i odnosima - prioritetima. Samo pretnje i kazne za neposlušne. Nagrade stižu za lojalne i "naše".

U svim ovim nagađanjima oko toga koliko će biti otpuštenih zarad smanjenja troškova i naloga MMF (međunarodni magareći fond) da bi se odobrilo dalje korišćenje kredita, prvo će dobiti radničku knjižicu sa upisanim stažom čistačice (zašto - o tome smo pisali u prošlom broju Tabloida pa da se ne ponavljamo) pa onda oni koji nisu "naši". A oni koji ne dobiju otkaz a nisu "naši" za čas će postati "naši". Pa nisu valjda blesavi da ne glasaju za nas a mi ih ostavili na poslu.

Kinesku Novu godinu mlađi sin mi je čestitao porukom "Želim ti puno zdravlja i sreće, a sve ostalo ima u Kini". On se upravo pred praznike vratio iz ove daleke zemlje. Sve u punom pogonu. U ovom trenutku je važno da se što više i jeftinije proda. Da se osvoje tržišta. Da se nahrane gladna usta.

Nama zakoni o radu i ekologija iliti zaštiti životne sredine postadoše najvažniji zakoni u državi ili su ministri dobili takav nalog da se to radi. Kao da i ranije nisu postojali ovi zakoni. Sada je najvažnije dovesti u red ove oblasti i pretiti zatvaranjem preduzeća i pustiti neobrazovane babe i budale da ti jašu po glavi i da te zajebavaju. Kao da nije veća muka obezbediti ljudima šta da rade, da imaju šta da jedu, da se deci u jednoj osnovnoj školi u okolini Zaječara napravi klozet i postavi česma. Ne brinu njih ekologija i izduvni gasovi automobila, brinu ih sopstveni gasovi koji kad krenu imaš problem, jer je prvi klozet daleko a nisi krenuo na vreme. Imaju oni dovoljno čistog vazduha, ali nemaju vodu da operu ruke, a to je mnogo opasnije od svih zagađenja u Beogradu i Novom Sadu.

Ponovo kuknjava na postavljanje stubova mobilne telefonije. Ako se bojite zračenja bacite svoj mobilni telefon i televizor. Oni su opasniji od svih stubova na ovom svetu. Preko njih se svašta čuje i vidi. Bacite kompjutere i oni zrače. Ostavite jabuke da trule na drvetu jer je vaoma opasno ako su špricane ili jeftine pa ih neće niko. Ne jedite juneće meso da ne postanete ludi bik (u ovim mojim godinama ludi vo). Ne jedite piletinu, čuvajte se kokošijeg gripa. Pobijte sve labudove, jer oni prenose grip. Ne idite nigde jer ćete dobiti svinjski grip. Ne vozite jer vas na svakoj krivini čeka ili pijani vozač ili policajac sa radarom, ili oba zajedno. Ne idite vozom jer vozovi ne voze po redu vožnje nego na struju. Izbegavaje sex da ne dobijete sidu. Poručuju vam sa Zapada: može sex ali samo sa kondomom i to otpozadi.

Reče li to onaj Rašković/ Ludog li naroda.

 

 

Oni koji su prodali ove prostore za sitne pare, nešto im ne ide pod kapu da ne ušićare i u narednim poslovima kada su u pitanju velike zemlje, koje veoma dobro znaju šta koliko košta, pa čak i kolika je cena NIS-a. A da ne pričamo o tome da rupa kod Banatskog Dvora ne vredi ništa ako je prazna.