Osvešćivanje
Nemce sve više zabrinjava ekspanzija muslimana u njihovoj zemlji
Pederi cenjeniji od Turaka
Turci osvajaju
Nemačku isto tako kao što su
Albanci osvojili Kosovo - pomoću visoke stope
nataliteta." Ovo
je jedna od rečenica izgovorenih kroz usta člana
upravnog odbora nemačke Savezne banke (Bundesbank) i bivšeg
senatora Berlina Tila Saracina
(64), koje su uzdrmale nemačku javnost i pokrenule
lavinu diskusija. Časopis za kulturu
Lettre international ima
mali tiraž, tek nekih 22.000, ali je prenošenjem
osporavanog intervjua sa Saracinom postao
poznat u celoj Nemačkoj
Milan Malenović
Čime je Saracin u ovom intervjuu na pet strana izazivao
javnost? Rečenicama kao: "Ne moram odati priznanje nikome ko živi
od države, a tu istu državu
ne prihvata, ne brine se kako
treba o obrazovanju svoje dece i
stalno proizvodi nove male devojčice s feredžama." Ili: "Što je niža klasa, to je natalitet veći."
Ili: "U Berlinu 40 odsto
dece pripada najnižem sloju, a ona onda pune
škole." Ili: "Najveći broj Turaka
i Arapa u ovom gradu (Berlinu)
nema nikakvu produktivnu funkciju osim prodaje voća
i povrća."
Iako je ove rečenice uzgovorio
neko ko je bio i još uvek
je na visokoj funkciji, u nekoj uobičajenoj situaciji to bi bilo brzo zaboravljeno
kao i mnoge
druge ultradesničarske ili ksenofobične izjave. Međutim, koliko je bila glasna kritika Saracina i njegovih
izjava, isto toliko, ako ne i glasnija, bila
je podrška. "Mislim da se takvim izjavama,
takvim ponašanjem, ništa
ne postiže" - izjavio
je Kenan Kolat,
predsedavajući Turske zajednice u Nemačkoj.
Generalni sekretar Centralnog saveta Jevreja, Štefan Kramer, takođe je reagovao: "Imam utisak da bi gospodin Saracin svojim izjavama, svojim mišljenjem, tako kako
ga formuliše, činio veliku čast
Geringu, Gebelsu i Hitleru."
Ono što je neuobičajeno jeste brojna podrška Saracinu i njegovim
stavovima. Publicista Matijas Matušek stao je uz Saracina čim
je izbila afera: "On
je tip Mefista - sila koja želi zlo,
a čini dobro."
Poznati filmski režiser, dobitnik Oskara (Limeni doboš), Folker Šlendorf
(70) kaže: "On je rekao
ono što mi je na srcu. Divim se Saracinu, često sam ga posećivao.
Kao čoveku iz sveta filma, dopadaju
mi se tako jake izjave."
Publicista Ralf Đordano kaže da je Saracin potpuno
u pravu: "On je tačno opisao stanje u paralelnim društvima. Nije samo
tako da migranti
imaju probleme, oni i stvaraju
probleme. Vreme je da se manjina pozabavi
time kakve probleme predstavlja nemuslimanskoj većini, a ne da
se samo nemuslimanska većina u Nemačkoj
bavi manjinama. Ako treba nešto kritikovati u Saracinovim izjavama, onda je to izbor reči."
Bivši predsednik saveznog
udruženja nemačke industrije Hans Olaf
Henkel podržao je Saracina:
"U ovoj zemlji se neke istine prećutkuju. Moj utisak
je da pokušavaju da unište Saracina, i
to ne samo Javno tužilaštvo nego
i "dobrice" iz partija zelenih
i levice, koji misle da
moraju da zataškaju probleme,
umesto da konačno pomognu da se reše."
Nemačka se podelila, što do sada nije bio slučaj kada su se vodile ovakve rasprave. Očigledno
da je Saracin rekao ono što većina Nemaca misli i oseća. Po najnovijim
informacijama koje ima Tabloid, sama Bundesbanka je odobrila
intervju koji sada napada.
Razlog za osporavanje, spoznajemo, nije ono što
je rečeno, već kako je rečeno. Nemci ne prihvataju muslimane kao
svoje susede i sugrađane, bez obzira na svu proklamovanu
tolerantnost. Po jednoj od najnovijih anketa, čak
82 odsto Nemaca protivi se ulasku Turske u EU, jer bi time 70 miliona muslimana
dobilo slobodan pristup Nemačkoj.
Posebnu raspravu izazvalo je prošle godine priznanje turskog režisera koji živi u Nemačkoj,
Nurkana Erpulata (33), da su napadi na njega prestali kada je
priznao da je gej. Nemački dnevni list Bild je,
pozivajući se na mišljenje sociologa, tada objasnio da većina Nemaca daleko više
ceni homoseksualce nego Turke. "Turci su mačisti,
skloni nasilju prema ženama,
dok su gej momci obrazovani i finih manira", napisao je tada ovaj dnevnik.
Nemci imaju velikih problema sa doseljenicima iz islamskog prostora,
Turcima i Arapima. To više niko i ne pokušava da prikrije, svi se jedino trude
da biranim rečima i u pola glasa to objave. "Ovo
je zemlja šunjala", pojašnjava današnju Nemačku politički analitičar prof. Arnulf Baring. Izgovorene u potpunoj tišini, Saracinove reči zato deluju još glasnije, gotovo kao grmljavina.
Ovako postavljena, cela priča ukazuje na to da Nemci žele da Evropska unija ostane savez hrišćanskih
zemalja. Ne samo Turska već nijedna druga država sa velikim brojem ili dominacijom muslimanskog stanovništva neće imati nemačku podršku
za ulazak u EU. Žrtve ovog stava biće i neke nama susedne zemlje koje su ili pretežno
muslimanske ili, kao Makedonija, i same imaju problema sa muslimanskom
manjinom. U istom tom pravcu ide i nedavna izjava bivšeg
nemačkog kancelara Gerharda Šredera da je priznanje nezavisnosti južne srpske pokrajine Kosova i Metohije bila
greška, jer kvazirepublika Kosovo, sa devedesetoprocentnim muslimanskim
stanovništvom, nikada neće steći
mogućnost za ulazak u EU.
Inače, teško je i zamisliti da je informativna služba
Bundesbanke - koja je sada odobrila napadani intervju, i to u datoj verziji, sa
sve oštrim Saracinovim komentarima - ovo učinila
bez namere da u javnost pošalje neki signal. Ili baš zato što je ovo finansijski a ne politički institut,
Bundesbanka i njen visoki funkcioner su idealno poslužili
za prenošenje ideja političkog establišmenta. Zbog toga ove izjave ne treba ni u kom slučaju
obezvređivati, već ih prihvatiti kao probni balon za
zvanično izjašnjavanje nemačkog političkog
vrha o pitanju konačnih granica širenja
Evropske unije.
Senator
Tilo Saracin (Thilo Sarrazin, rođen12. februara1945. u Geri) nemački je političar i član SPD-a. U javnoj službi je od 1975. godine. Od
2002. do 2009. bio je senator za finansije u Berlinu (da objasnimo: Berlin ima
status pokrajine, a senatori su pokrajinski ministri), a od maja 2009. je član upravnog odbora Bundesbanke.
Studirao je i doktorirao
ekonomiju.
Turaka
sve više
Turci su relativno kasno
stigli u Nemačku. Prvi Turčin koji je došao u Sveto rimsko
carstvo nemačke nacije bio je Mektupču Azmi Said Efendi, diplomata koji je 1701. doputovao na krunisanje Fridriha I od Pruske. U
S.R. Nemačkoj (ondašnja Zapadna Nemačka) 1960. jedva da je bilo
1.500 Turaka. Prvi veliki talas turskih gastarbajtera zapljusnuo je Nemačku šezdesetih godina prošlog veka, kada su turski radnici iz Istanbula stizali u posebnim vozovima.
Od 1970. počinje veliki talas dovođenja bračnih drugova i dece turskih radnika koji su već legalno boravili u Nemačkoj. Danas od oko 6,75
miliona stranaca, u Nemačkoj ima oko 1,74 miliona
turskih državljana, ne računajući tamnu brojku onih koji su
turskog porekla, ali imaju nemačko državljanstvo (Srba ima oko 600.000, od čega polovina ima nemačko državljanstvo).
Od oko 3,2 miliona
muslimana u Nemačkoj, samo 732.000 ima nemački pasoš.