Da
vam ja kažem
Na
javnoj sceni Srbije najezda stripera, tripera i foliranata
Novinarska
ili plastična patka
Otkud tolika potreba u ljudima da se pokazuju i
prikazuju po svaku cenu, ne trudeći se da nešto urade, da se po nečemu za njih
čuje i pročuje, već koristeći laži i odlazeći u rijaliti emisije samo da bi
bili viđeni - pa makar i kad seru, muzu kravu ili kolju ćurku?
Piše:
Jelena Tinska
Što se novina i novinara tiče, u vestima, osim u
listovima kao što je Kurir, manje-više uglavnom čitamo istine. Recimo,
ako se javite uredniku sa nekom bum vešću, on proveri istinititost. Evo, kad
sam ja dala izjavu povodom Grada Teatra iz Budve koji koristi prevod Otela
moga oca Aleksandra-Saše Petrovića, pa i pored ugovora koji imam sa njima, nije
platio autorska prava, novinar koji je pisao tu vest pozvao je i drugu stranu,
tako da je vest obostrano potvrđena i objavljena kao tačna.
Ali danas svaki folirant može da napiše šta god želi o sebi,
ukoliko poznaje novinara i ukoliko vest ne vređa druge. Mada se meni jednom
dogodilo da je izvesni striper, pokušavajući da se dodvori Svetlani Ražnatović,
jednostavno ukrao deo recenzije Mome Kapora koju je ovaj napisao za moju knjigu
Beograđanka, i kao svoj tekst namenio je pevačici. No ja sam to videla i
tražila demanti. Urednik mi je izašao u susret i svinjarija je obelodanjena.
Taj isti striper je, pošto je u jednoj prilici iznudio od
Duške Jovanić da će objaviti njegove slike u svom listu Fame, jer je
jedini način da ga skine sa vrata bio da mu u načelu kaže da će ga pozvati, što
nikada nije uradila i što je bilo njeno pravo urednika. Osim toga dotični je
bio toliko navalentan da je Duški jedino bilo preostalo da kaže da će se njeni
saradnici javiti.
E sad, ovaj je toliko navaljivao na njene saradnike da je to
bilo nepojmljivo, ali kako se nikada nije pojavio u Fame, a to je bio
list koji je držao do svoje reputacije, te dotičnom tamo i nije bilo mesto,
bednik je odlučio da se osveti. I šta je uradio? Kako se jednom prilikom
fotografisao sa Duškom Jovanić podigavši je u ruke i kako su se njoj videle
gaćice, on je mrtav hladan odneo sliku u Kurir i ovi su je objavili, što
je bio veoma, veoma nizak udarac. Ali nije greška samo u striperovoj zlobi.
Greška je i u uredniku koji je jedva čekao da može da se po nekome isere. Bar
indirektno. Iako u Kuriru to rade i direktno. Između ostalog, ovog stripera je moja drugarica, veoma tiražna
spisateljica, nazvala Triper... i to je sjajno, jer je kao triper uporan u svom
trudu da se ušlihta svakoj poznatoj osobi ne bi li profotirao. Družio se taj i
sa političarkama, i sa spisateljicama, i sa urednicima prestižnih časopisa, i
sa svakim ko je u njegovom sistemu vrednosti mogao da ga populariše, ne znajući
da mu se svi iza leđa smeju, jer je njegova osnovna delatnost skupljanje abera
i dalje prenošenje istih iz vlastite koristi.
Taj jadov je otišao i dalje: upoznajući važne žene ili
muškarce, on je mrtav hladan odlazio na važna mesta predstavljajući se kao neko
ko je preporučen od neke važne žene, govoreći da je njen saradnik, i na taj
način krčio sebi početni put ulazeći na promocije, koncerte, revije itd.
Dakle, gos'n Triper je klasični spletkaroš, neobrazovani
glupak koji se diči svojim dupetom i karanjem na javnim mestima isključivo u
gaćama u kojima je surogat kurac. Ko ima kurac u gaćama, to radi tajno! Molim
lepo.
Onda postoji sada i Fejsbuk, a i WIKIPEDIA i LINKEDIN,
i sve su to mesta na kojima možete da se registrujete i napišete o sebi šta god
želite. Da ste lekar, bankar, vlasnik fabrike, dirigent... da ste dobili
prestižne nagrade... možete da napišete da ste bili mis Nove Kaledonije, da
ste vlasnik producentske kuće, da imate svoju aviokompaniju... da imate
godina koliko hoćete... I sve laži koje vam padnu na pamet. To niko ne
proverava i otud tolika gomila veoma "moćnih i važnih" barona
Minhauzena, lažovčina bez premca.
Ali, ipak, oni ne mogu baš sve da lažu. Postoje neke
internacionalne nagrade, neke prave banke, neke klinike koje, opet na
Internetu, imaju tačne podatke o svim aktuelnim ljudima koji pripadaju
određenim kategorijama.
Ali to niko ne proverava. Uglavnom. Mada neki nikogović može
da napravi svoj sajt da na njemu laže i laže, da se lažno predstavi i da to
šalje onima koje želi da fascinira. Sve u svemu, kompjuteri su omogućili
ljudima da žive tuđe živote, da se lažno predstavljaju i da se kite tuđim
perjem.
Ipak, u laži su kratke noge i kad-tad sve se otkrije.
Otkud tolika potreba u ljudima da se pokazuju i
prikazuju po svaku cenu, ne trudeći se da nešto urade, da se po nečemu za njih
čuje i pročuje, već koristeći laži i odlazeći u rijaliti emisije samo da bi
bili viđeni - pa makar i kad seru, muzu kravu ili kolju ćurku?
Dalje mislim da bi odmah trebalo otvoriti u ludnici jedno
posebno odeljenje za učesnike u emisiji Trenutak
istine i za sve njihove prijatelje i članove porodice kojima se, izgleda,
adrenalin diže jedino u takvim ponižavajućim situacijama.
Ja ne znam ko smišlja takva pitanja, ali treba zaista i to
moći. Biti u stanju.
Uskoro će se verovatno pojaviti neka emisija u kojoj će se
meriti koje je boje i veličine govno, koje će morati da se isere na snimanju,
sa buljom u gro planu da se vidi da se govno puši i da zaista u tom tenutku
izlazi iz dupeta. Pa će onda verovatno po boji i veličini, koje će biti
određene za reper, i da se dobijaju priznanja i nagrade.
"Poštovani gledaoci, govno gospodina profesora se
najviše pušilo i bilo je najdeblje, a postiglo je zlatnožutu boju tipičnu za
Džeka Danijelsa.
Gospodine profesore, Vi ste pobednik!!!"
Svi mi koji se bavimo javnim zanimanjima, glumci, pevači,
igrači, svi koji se pojavljujemo pred publikom, jesmo egzibicionisti, ali
postoje u ovom našem društvu i neki zaista neverovatni slučajevi. Dakle, biti u
centru pažnje po svaku cenu. Oblačiti se kao na maškarama, davati skandalozne
izjave, hvaliti seks sa svojim mužem... I na kraju raditi baš sve i svašta,
samo da bi se bilo u žiži javnosti...
Istinski vredni ljudi, ipak, žive svoje intimne živote dalje
od očiju javnosti - pošto je svaki nazoviuspeh ili kvalitet ozbiljno doveden u
pitanje ako je ono što smo uradili u drugom planu u odnosu na ono koliko se
pokazujemo.
Užasavam se te užasne potrebe da neko bude u
centru pažnje po svaku cenu. Meni je to odvratno i jadno. I neki ljudi koje sam
cenila, time što su pristali da javno hrču, peru zube i idu u toalet sa gomilom
nepoznatog sveta, da sa njima spavaju, da se tuširaju pred svima i peru govna
sa poljskog klozeta u 21. veku, pali su u mojim očima. Koji to očaj natera
ljude na takva poniženja?
I da li je za mediokritete najveća kazna
anonimnost? Uostalom, niko na svetu nije uporan kao mediokritet. Osrednjaci će
život, dupe da daju da uspeju, a istinski talentovani ljudi uvek ustuknu, ne
verujući u sebe. Osrednjaci su ambiciozni. Istinski talenti sumnjaju u sebe.
Zato na Zapadu postoji profesija menadžer. Ako sami sebe reklamirate, vi se
devlavirate.
Pa Margerit Jursenar je na kraju svog života
izjavila da je jedino što je čoveku potrebno metla da počisti ispred svoje kuće
i bunar da može da se napije vode. Ja bih dodala i more, plava voda i beskraj
pučine... i svoj paradajz... i masline... i blitva...
Za kraj:
kupite moju knjigu Tajne kreveta poznatih muškaraca kod svog prodavca
novina, a uskoro će se pojaviti i nova: Udate kurve i ljubavnice kučke. Svašta
ćete doznati. I naučiti. Jer, nije zlato sve što sija. A kamoli jebanje na
javnom mestu u gaćama u kojima je nabudžena plastična patka.
Povratak
Jelena Tinska, posle duže pauze, vraća se na
scenu. U TV seriji Šesto čulo koja je već počela da se snima,
Tinska igra ekstravagantnu modnu kreatorku. Inače Šesto čulo
je mešavina igrane serije i rijaliti šou-programa. U 12 igranih epizoda koje se
prikazuju jednom nedeljno, inspektori Balkanpola (imaginarne organizacije
balkanskih policija koju je formirao Interpol) pokušavaju da reše određeni
kriminalni slučaj. Do kraja igranog dela dolazi se do pet osumnjičenih osoba
koje se u cilju istrage pritvaraju. Narednih šest dana u nedelji gledaoci u
saradnji sa stručnim licima, poznatim javnim ličnostima i mnogim drugim gostima
u "istražnom studiju", pokušavaju da otkriju krivca. Osim zabavnog,
TV serija ima i informativno-edukativni karakter.
Glavne
uloge tumače: Milena Dravić (načelnik Balkanpola), Tihomir Arsić (inspektor
Arsenije), Vanesa Radman (inspektorka Lucija), Miodrag Krstović (forenzičar),
Mira Banjac (majka inspektora Arsenija)... Scenaristički rukopis delo je Bobana
Jevtića i Milana Konjevića, a rediteljski Nebojše Radosavljevića Čupka.