Zadnja strana

 

 

Moja je Marija drugačija

 

Piše: Miroslav Ilić čovek iz naroda

 

 

   Prođoh Levač, prođoh Šumadiju, prođoh Jugu, prođo' pola belog sveta. Svašta videh i čuh, imao bih šta i pripovedati.

   Zapjevaj, kažu, pa i za pojas zadeni. Pokojni deda Obren Pjevović učini od mene slavna čoveka. Ja sam rođen u cveću livada, i upala mi je sekira u med. Beše ta Juga velika tuga, mnogo sam para zaradio. Okućio se, oženio, decu izrodio. Dvoje dece, i treće moje dete, zet moj Draganče...

   Meni mi mnogo lepo beše u životu. Marija, kćerka moja, pljunuta JA, poče da se viđa sa društvom. Jednog dana dođe kćerka moja Marija, koja je nešto drugačija od svojih vršnjakinja, sa svojim dečkom. Ženče i ja poskočismo, ja se latim čaše, sav ozaren, rešen da polomim čaše od kristala...

   Kaže kćer moja da je njen dečko jedan fin momak. Zagledavam ga ja, visok, naočit, ženstven, vuneno džemperče na njem, somot farmerke, zalizan, snebiva se. Kćerka moja se zagrejala. Kaže - tato, on il' niko!

 Znaš da nisam probirljiva, znaš kakvu me Bog stvorio, nego gledaj tato da me udaš kako znaš, kako znaš, zapevah, za portira da me daš, da me daš...A ja u dilemi, takođe zapevah, onako u pola glasa - Kćeri moja Draganu, da l' da te dam...

   Pozovem ti ja Dragančeta u šetnju. Velim ja, ti sine studiraš mašinstvo, od tebe ima da postane čovek. Eto, ja ti nudim kćer svoju mezimicu za ženu, a ti, sine moj, reci kol'ko tražiš. Tato, tato moj, pravo zboriš, kaže Draganče i pade mi na grudi. Iskam, kaže, sto iljada maraka, u kešu, ako nemaš u zlatu. Ima da se Marija i ja volimo do poslednje pare. A možda ćemo nešto i sami da zaradimo. Znaš tato da sam ja jedini koji može u lice tvojoj ćerki da pogleda.

   Imaš pravo sine, kažem, iskaš lepe pare. Nešto sam prištedeo, odmah ću da isplatim miraz. Nego, sine Dragane, kakve mi ti garancije davaš da ne bude posle ono: Ako jednom sretneš Mariju, ti joj reci za moj bol...

   I platim ja pošteno, sin moj Dragan kupi sebi nova odela, miomirise, mada mi se to nije dopadalo, jednom u grehu rekoh ženi da mi zet... al' žena vrisnu na mene, Bog da te ne ubije, što tako zboriš.

   I bi braćo lepa svadba, Dragan se okumi sa Borisom, ubavo beše...

   I krenu mom zetu biznis. Napuni se kao brod. Ja sam ga, dok sam bio u SPS-u, misleći na njegovu budućnost, učlanio u JUL, turio na njihovu izbornu listu. Posle videh da sam pogrešio, a zet ode u ove žute. I polete...

   Moja kćerka dobi lepe poslove, velika plata. Ja malko skratim turneje, i zemlja mi se skratila, al' velim, Amerika, Amerika, zemlja velika, ali pedalj moga sela Amerika cela...

   Draganče poče da se pišmani na dogovor, i kćer moja mi reče da je našao novu ljubav, nekog ubavog... Pozvah sina Dragana, odosmo u Šumadiju, u jedno kafanče, kod mog jarana. Zapevah, mu, onako, na uvce Ako se rastanemo sunce neće sjati nit ću ikom ljubav dati.

   Draganče mi pade na grudi. Tato, tato, znaš da te ovoliko volim. Đenerale sam sve postrojio na tvoj koncert u Sava centru. Svi su došli, morali su da aplaudiraju. S helikopterom na tvoje svirke dolazim, ko da si onaj iz Idola. A', tato, što me za srce ujede? Ko nam tato, opljačka one moje novce, one milone dolara tato, što sam s bagerom u Kolubari zaradio? Zar ovi moj generali, majku im.... Zar oni tato da obiju tvoj stan i uzmu moje pare?

 Zaplakasmo se nad njegovim novcima koje su mangupi iz policije opljačkali na dan kada sam pevao u Sava centru, u pratnji hora generala.

Sine Dragane, kažem ja, nije ni meni lako bilo kad sam mor'o da lažem da je u sefu bilo samo sto iljada, a znam da si svojim poštenim radom tu ostavio dvaes' miliona zalembaća. Nego sine, ti si mlad, kažem, brzo ćeš ti nove pare napraviti. Izvoziš sine oružje, svakim se poslovima baviš, valjda će i šerif iz Tombstona da donese novo koferče.

   E, moj tato, šta će meni tol'ki novci, kad mi fale nečiji poljupci, i zaplaka se Drakče.. I poče da mi šapće kako su se stvari promenile, kako Rusi dolaze, da nikog ne podmićavaju, ne daju proviziju, da oće da ubiju ako im tražiš tal... Kakva su to vremena stigla, tato, vapi on.

    I ja se malkice pribojavam da ga ovi poslovi ne odvedu u tu strašnu Zabelu.

   Ajd u zdravlje, odoh u Mrčajevce. Mrčajevci, moje rodno selo...