Muljanje
Agencija za
privatizaciju izgubljena u privatnim politikama svojih funkcionera
Sukob interesa za
slogu u džepovima
Tabloid je u broju 163 pisao o
kriminalu i nestručnosti izabranika Mlađana
Dinkića za visoke državne funkcije koje su u
njegovoj ingerenciji. Otkako on kadrira sa tog položaja, loše se zamenjuje gorim, a nestručni poslušnici avanzuju i bivaju unapređeni bez dana relevantnog
iskustva
M. Grabež
Poslednje promene u sistematizaciji i organizaciji Agencije za
privatizaciju desile su se odmah pošto je javnosti predstavljena informacija o
paralelnim strukturama unutar nje.
Branislav Zec, sin profesora beogradskog Filozofskog
fakulteta Miodraga Zeca, i Dinkićev poslušnik,
napreduje i pored toga što je postavljen za izvršnog direktora Agencije za
privatizaciju. Naprasno postaje stručnjak za sve i svašta,
i kao takav biva postavljen za predsednika Upravnog odbora ni manje ni više
nego pančevačke Petrohemije. Ovaj vrli "stručni" poslušnik, koji i na poslu nosi protezu za zube, već duže
vreme kontroliše sve radnje i život koji se tiču RTB Bora, JAT-a, NIS-a, Galenike i mnogih
drugih državnih preduzeća, tačnije milijarde evra teške i strateški važne srpske državne imovine.
Gospodin Branislav Zec bio je i direktor Sektora za preduzeća
od javnog značaja, koji je bio koncipiran tako da tamo skoro nije ni bilo zaposlenih.
Potom je Sektor "utopljen" u Centar za tendere, kao paravan iza koga
odabrani pioni rade "poslove", jer je još ranije u javnost procurela
strogo skrivana "organizacija poslova" u vezi sa preduzećima
od posebnog državnog značaja kojima je rukovodio "stručnjak
sa iskustvom"
- Branislav Zec.
Ovakvo kadriranje je isprva bilo moguće, jer je Centrom za
tendere rukovodio javnosti nepoznati mašinski inženjer
Aleksandar Ljubić, a ne relevantno
obrazovani ekonomista ili pravnik, pa Branislav Zec i njegovi
nalogodavci mogu u novom ruhu da nastave da rade započete
"poslove i radnje" preko Aleksandra Ljubića i
drugih, po ključu instaliranih lica, a da ne moraju lično da se pojavljuju. Naime,
važno je pomenuti da je i Aleksandar Ljubić, zbog svoje izuzetne
servilnosti, sa tog mesta povučen u Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja, kao specijalni savetnik ministra Dinkića, i postavljen za
predsednika Upravnog odbora Zastave. On koordinira poslove sa Fijatom,
koje je Tabloid već mnogo puta već opisao. Potrebno je samo
ukazati na porodične veze ovog stručnjaka sa Američkom ambasadom.
Međutim, ni sa direktorom Agencije za privatizaciju Vladislavom Cvetkovićem ne cvetaju ruže. A ima i konflikta interesa.
Na veb-sajtu Ekonomskog fakulteta u Beogradu piše da, iako je u stalnom radnom
odnosu kao direktor Agencije za privatizaciju, Vladislav Cvetković i
dalje ponedeljkom i sredom radi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Konflikt interesa ili razlog za korupciju predstavlja to što se kao konsultant u privatizaciji previše često imenuje taj fakultet ili neki njegov profesor kao procenjivač, savetnik, ili jednostavno NICEF - Naučnoistraživački
centar Ekonomskog fakulteta, što je par ekselans primer za korupciju
i konflikt interesa.
Od njega to nije čudno, jer se ni ranije, dok je bio zamenik Vesne Džinić, nije mnogo mešao u svoj posao, pa je i službeni auto opel vektru u tom maniru dao svojoj
supruzi da ga stalno koristi, a bilo je i nekih skandala oko šopinga u Merkatoru,
dok je saletao koleginice iz Agencije, jer nije imao šta drugo da radi.
I njegov
izbor na mesto direktora sporan je i namešten, jer je Cvetković
izabran iako su na konkursu bila bar dva bolja kandidata od njega, od
tri ukupno.
Zbog toga je o njegovom izboru na mesto direktora Agencije, umesto Upravnog
odbora Agencije, odlučila vlada, a taj upravni odbor je, pošto je kao nepristrasan odbio da odluči o
tome da je Cvetković "najbolji" kandidat, nakon odluke vlade smenjen i postavljen je
novi, poslušniji.
Toliko o nenameštenom konkursu za izbor na mesto direktora Agencije za
privatizaciju i kadriranje u okviru Agencije. Prema saznanjima Tabloida,
ovaj direktor posebno proganja trudnice i porodilje koje su ga svojevremeno
odbile, dok je njegova supruga kod kuće čuvala
dvoje sitne dečice, i vozala ih službenom crnom vektrom Agencije za privatizaciju.
Na kraju krajeva, sama činjenica da je Vladislava Cvetkovića
na mesto direktora Agencije za privatizaciju imenovao prezimenjak Mirko
Cvetković, iako nije najbolji kandidat, govori za sebe i objašnjava tendenciozno
pogubne rezultate ovog vladinog eksperta iz Leskovca i neposredni proizvod
koalicionog sporazuma, uprkos činjenici da su za njegovo imenovanje
morali da budu presudni samo rezultati dokumenata predstavljenih na javnom
konkursu.
Čišćenje svedoka
Od dolaska G-17 plus u
Ministarstvo ekonomije strani savetnici su u jednom potezu uklonjeni iz
Agencije za privatizaciju odlukom Mlađana Dinkića. Smetnju su predstavljali i neki domaći konsultanti koji su jedan
po jedan sklanjani ili premeštani u druge sektore, jer
je procenjeno da bi neko ostavio pisani trag o svojim neslaganjima s pojedinim
skandaloznim odlukama rukovodstva Agencije za privatizaciju i da bi ti pisani
tragovi kasnije postali dostupni međunarodnim finansijskim
institucijama, kao i donatorima Agencije, ali i nadležnim državnim organima.
Između ostalog, među nepodobnima su se našli Jelisaveta Vasilić, bivši sudija i član Saveta za borbu protiv korupcije, naš čuveni makroekonomski stručnjak profesor Zoran Popov, kao i poneka zvučna imena sa titulom doktora nauka i velikim iskustvom.