Stav

 

NARODNA  BANKA

 

Narodna banka Srbije nije ni narodna niti je banka. Narodna nije jer nije pod kontrolom svoga naroda, preko naših izabranih predstavnika, nego Narodnom bankom Srbije upravljaju birokrate iz MMF-a. MMF je pod kontrolom Trezora SAD. Trezor SAD je pod kontrolom FED. A FED je privatna banka Familije. To su 13 porodica koje vekovima upravljaju svetom. Tako smo dobili da je Narodna banka Srbije pod kontrolom Familije. To je model koji je nametnut čitavom svetu

 

Piše: Branko Dragaš

 

Priča o Narodnoj banci kao nezavisnoj instituciji je obična laž. Nezavisnost se odnosi na državu i vladu u kojoj ta Centralna banka posluje, dok je potpuna zavisnost od menjača lažnog novca. Kontrolom novčanih tokova Familija kontroliše čitavu planetu. Poznata je izjava Rotšilda iz 1790. da njega ne interesuje ko upravlja državom, nego da je bitno ko štampa novac. Narodna banka Srbije nije ni Centralna banka, ona je samo menjačnica.

Pošto guverner ne sedi na sednicama Vlade, što je potpuno nenormalna pojava, on ne zna šta Vlada sprema i nije zainteresovan za sprovođenje politike nacionalne vlade. Guverner odgovara šestorazrednim činovnicima MMF-a, koji ga kontrolišu. Njegovo je da ispunjava sve njihove direktive i tako učestvuje u uništavanju nacionalnih ekonomija. Pošto je neoliberalni koncept smišljen od Familije da bi se uništile nacionalne ekonomije, Narodna banka ima centralno mesto u tom kriminalnom poslu. Zato se za guvernere biraju mediokriteti. Oni treba da sprovode zadatu politiku uništavanja domaće privrede. Prvi guverner je bio asistent Mlađan Dinkić, koji nije imao nijedan dan radnog iskustva u finansijama ili bankarstvu, ali koji je, ostrašćen i isključiv, pristao da sprovede naredbe činovnika MMF-a. Taj mediokritet je potpuno uništio četiri državne banke i doprineo da strane banke dođu u Srbiju i monopolizuju tržište.

U razvijenim finansijskim tržištima država dozvoljava da strane banke imaju svega 20 odsto tržišta, dok su naši tržišni fundamentalisti postali veći neoliberali od samog Miltona Fridmana, tvorca neoliberalne teorije, i dozvolili su da strane banke zauzmu preko 80 odsto našeg finansijskog tržišta. I još nešto, vrlo važno. U razvijenim tržištima, recimo tržištima EU, kojima toliko stremimo, ne može guverner centralne banke da postane dečko sa ulice, napaljeni klinac koji ništa ne zna o bankarstvu, finansijama i privredi, koji je konfliktna ličnost i koji, na tim tržištima, teško da bi bio primljen u službu obezbeđenja Narodne banke, jer ne bi prošao psiho-test. Takav tranzicioni lik je, preko noći, postao prvi čovek naše Narodne banke.

Nakon nesretnog Dinkića na mesto guvernera je doveden hladnokrvni i proračunati birokrata, ekonomski ubica, koji je bio referent u Dojče banci, koji nije poznavao niti naše bankarstvo, niti naše finansije, niti samu privredu, mislim da nije poznavao ni srpski narod, uštavljeni, prepotentni, hladni i nemilosrdni Radovan Jelašić. Taj činovnik bez srca i duše ništa nije imao od naših nacionalnih osobina, podseća me na sličnog činovnika Borka Stefanovića, radio je svoj posao bez ikakvih osećanja i bez uma, jer je sprovodio ono što su mu naredili da mora da uradi. Odnosno, mislim da su političari već čipovani i da im Veliki brat ugrađuje softver u glavu. Posle ugradnje, puštaju ih da idu po svetu i da rade za interese svojih nalogodavaca. To se najbolje vidi u slučaju Borisa Tadića.

Guverner Jelašić je takođe lik iz kompjutera. Savršeno je odradio posao koji mu je bio poveren. Zaštitio je interese stranih banaka, nastavio je sa uništavanjem domaćih banaka, referentnu kamatnu stopu je držao izuzetno visoko, kretala se i do 22 odsto, pa su strane banke imale priliku da, iz dobijenih deviznih kredita, plasiraju dinare u repo operacije; nekada je taj iznos dostizao i preko 3 milijarde evra, što im je donosilo godišnje zarade na ovim poslovima. Samo na ovim poslovima, preko 400 miliona evra godišnje. Novi guverner je na samom početku odmah dobio vilu na Ukletom brdu. Vila je od 180 kvadratnih metara i 15,5 ari placa. Guverner je to pazario, kako nas je lagao, za samo 380.000 evra. Kredit mu je, naravno, obezbedila jedna poslovna banka. Kada je u oktobru 2011. rešio da pobegne sa broda koji tone, ponudio je svoju vilu na prodaju za 1,7 miliona evra. To je sjajna metafora o našim reformatorima. Za koje sam na samom startu tvrdio da su - barabe! Đinđić mi nije verovao.

Nepoznate golje poslati su u Srbiju samo da bi se obogatili. Nikada niko u stručnoj javnosti za njih nije čuo. Bili su bezimeni i bez para. Posle odlaska iz Srbije, kao nagradu za poslušnost dobijali su poslove u svetskim bankama i međunarodnim korporacijama. Nemamo uvida koliko su para tačno ukrali dok su bili na vlasti. Ali, to će se utvrditi kada dođe do promene sadašnjeg režima.

Ko je kriv za pljačkanje države i građana? Glavni krivac je - Zoran Đinđić. On je verovao tim prevarantima, neznalicama, malograđanima i mediokritetima. Oni su ga, za uzvrat, prodali i izveli na streljanje. Kada je hteo da napravi zaokret - znao sam ga dovoljno dobro da mogu da tvrdim da je nameravao da napravi zaokret i rastera tu parazitsku bagru - svi su se povukli i pustili su ga niz vodu. Sakrili su se iza njega, te bitange i ološ, da bi sačuvali svoje privilegije, funkcije i novac koji su pokrali. Oni su glavni profiteri reformi, a najviše su zaradili posle njegovog streljanja. Da je Đinđić ostao živ, oterao bi sve te protuve iz politike. Nažalost, on nije bio dorastao istorijskom trenutku. Propuštena je druga istorijska prilika. Danas se podiže novi istorijski talas. Hoćemo li uspeti?

Kriminalna operacija pljačkanja države Srbije i njenih građana počinjala je tako što su naše devizne rezerve, koje su iz godine u godinu rasle, danas dostigle 12,054 milijarde evra, jer je osiromašeni narod, nezaposlen i bez sredstava za život, prodavao devize koje je dobijao od svoje rodbine iz rasejanja, odlazile na čuvanja u strane banke. Svake godine iz rasejanja u Srbiju stigne preko 5 milijardi dolara, što za 11 godina iznosi oko 60 milijardi dolara. Eto objašnjenja otkuda toliki spoljnotrgovinski deficit i kako se on pokriva.

Devizne rezerve su polagane u strane banke, ali niko nije znao gde, koliko i koji su bili uslovi. Bila je to državna tajna. Tako je samo jedan čovek, guverner, imao neograničeno pravo da raspolaže državnim deviznim rezervama kao da su njegove lične. Devizne rezerve su oročavane sa prosečnom kamatom do 2 odsto godišnje. Banke koje su dobile depozite, preko svojih partnerskih banaka vraćale su naš novac u Srbiju sa kamatom do 5 odsto godišnje. Bila je to velika prevara. Pisao sam o tome, ali niko nije smeo da objavi moje tekstove. Strane banke, koje su osnovane minimalnim osnivačkim kapitalom, zaduživali su državu, privredu i građane našim sopstvenim državnim rezervama.

Primljene devizne kredite su pretvarale u dinare i onda su te dinare plasirale srpskoj privredi po kamatama od 12 do 32 odsto ili su kupovali, putem repo operacija, hartije od vrednosti NBS sa kamatom od 10 do 22 odsto. Špekulacijom NBS država je opljačkana, preko visokih kamata u dinarima, potcenjenog deviznog kursa i repo operacija, preko 20 milijardi evra. Taj novac je nepovratno otišao iz Srbije i guverneri su bili glavni izvršitelji ovog teškog kriminalnog zločina. Kada je izbila kriza, svi guverneri centralnih banaka u svetu smanjili su eskontnu kamatnu stopu, stopu po kojoj centralne banke pozajmljuju pare poslovnim bankama, na 0,5 do 2 odsto, jer niska eskontna stopa potpomaže pokretanje privredne aktivnosti na tržištu. Naši guverneri su nastavili da drže eskontnu kamatnu stopu na viskom nivou, što je dokaz ne neznanja, nego namere da se uništi srpska privreda.

Danas ona iznosi neverovatnih 9,75 odsto. Da smo imali guvernere koji su radili za interese države Srbije i srpske privrede, onda bi oni držali eskontnu kamatnu stopu na niskom nivou, recimo po stopi od 1 odsto godišnje, što bi dovelo do smanjivanja svih kamatnih stopa na tržištu. Kamate privredi za proizvodnju mogle bi da se kreću od 2,5 do 3 odsto godišnje, što bi našoj privredi dalo podsticaj za razvoj. Na drugoj strani, obaveznom rezervom NBS je uzimala na devizne depozite i do 30 odsto sredstava, tako da je primoravala banke da podižu kamatnu stopu, da bi nadoknadile gubitke na obaveznoj rezervi, ali je istovremeno dovodila i do nelikvidnosti privrede, jer je neracionalno izvlačila novac iz finansijskih tokova. Opet, stabilizacijom deviznog kursa, veštačkim držanjem kursa, potcenjenim kursom i precenjenim dinarom, NBS je direktno omogućila da se u periodu 2001-2011. odlije iz zemlje, preko spoljnotrgovinskog deficita, skoro 60 milijardi evra.

NBS je direktno odgovorna za vođenje kreditno-monetarne politike protivno državnim interesima i interesima srpske privrede. Sve guvernere NBS, računajući i ovoga današnjeg knjiškog teoretičara i neznalicu Šoškića, treba uhapsiti i zapleniti im ličnu imovinu, jer su namerno, bez konsultacija sa stručnom javnosti, sprovodili štetnu kreditno-monetarnu politiku. Moraju da odgovaraju za veleizdaju države. To je put uvođenja morala u politici. Sve dok političari ne budu lično odgovarali za svoju politiku, država će stradati. Tako nastaje katarza. Katarza koja nam treba za srpski preobražaj.

Šta predlažem oko Narodne banke? Narodna banka će postati, posle rušenja režima i uspostavljanja Vlade nacionalnog spasa, zaista banka države Srbije i centralna banka koja vodi kreditno-monetarnu politiku u interesu države i privrede Srbije. Guverner NBS će biti prisutan na svim sednicama Vlade i sprovodiće usvojenu politiku Vlade nacionalnog spasa. Broj činovnika u NBS će se smanjiti sa sadašnjih 2.200 na svega 100 stručnjaka. Zbog bankrota države, plate u NBS će godinu dana biti na nivou prosečnih plata u privredi. Eskontna kamatna stopa će se odrediti na 1odsto i ukinuće se obavezna rezerva. Tako će se obezbediti likvidnost privrede i jeftini krediti.

Iz sredstava NBS po stopi od 3 odsto godišnje finansiraće se izvozna privreda, posebno poljoprivreda i energetski sektor. NBS će zatražiti od poverilaca refinansiranje dugova i napraviće projekciju realnog vraćanja duga države. Zabraniće se svako dalje zaduživanje države. Ukinuće se odmah devizna klauzula. Napraviće se revizija svih ugovora sa deviznom klauzulom građana i privrede. Izvršiće se novi obračun svih dosadašnjih zaduženja isključivo u dinarima. Izradiće se novi plan otplata duga u dinarima i izvršiće se restrukturiranje celokupnih dugova građana i privrede. Na ovaj način građani i privreda će se osloboditi stegnutih i teških okova dugova.

NBS će propisati bankama da kredite daju samo u dinarima. Platni promet između građana, privrede i države može da se obavlja u dinarima i svim drugim valutama. NBS će osloboditi tržište deviza i neće više intervenisati da bi odbranila nerealan kurs. Na slobodnom deviznom tržištu će se slobodno određivati kurs dinara. Osnovna ideja mog ekonomskog programa je da država postane racionalna, efikasna i jeftina, da privreda postane produktivna, profitabilna i izvozna, da građani postanu preduzimljivi, štedljivi i bogati, da se kurs formira na slobodnom tržištu i da svako plaća svoje račune.

Kada svako plaća svoje račune koje je napravio, kada su slobodni mediji i nezavisni i stručni novinari, kada je pravosuđe efikasno, pravedno i nezavisno, kada su na čelu države državnici, umesto političara, onda je izvesno da ćemo uspeti da izađemo iz ove tragedije u kojoj se danas nalazimo. NBS će postati i banka i radiće u interesu svoje države i svoga naroda.