Koliko je dugačak spisak korupcionaških aktivnosti u državnim
institucijama
Vrana vrani oči ne vadi
Kad bi se zavela prava borba protiv korupcije, to bi značilo smenu
celokupnog državnog rukovodstva, ali i promenu svih naopakih zakona koji su
doneti radi što dužeg opstanka na vlasti i privilegija. O ovoj gorućoj temi
piše Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu
protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a
Josip Bogić
I pored
svakodnevnog hvalisanja poznatog dvojca iz Ministarstva pravde, potpomognutog
od telala tužilaštva, izostale su pozitivne ocene onih koji procenjuju i
vrednuju njihov rad i čiji je izveštaj jedini merodavan za ulazak u evropsku
kuću.
Mnogi koji su iz dobrih namera ukazivali na
pogrešnu reformu pravosuđa, kao i naopaku borbu protiv korupcije, a i moja
malenkost, proglašavani su raznim imenima i kvalifikacijama. Oni koji su
zaduženi naročito za borbu protiv korupcije očigledno ne shvataju šta je
korupcija, a kada neko ne zna šta je nešto u suštini ne zna ni kako se rešava
problem kada se pojavi.
Svi, pa i dvojac iz Ministarstva pravde, kao i
državni telal, pod pojmom korupcije uglavnom shvataju onaj represivni deo i
smatraju da će se brojnim hapšenjima smanjiti korupcija. Hapšenje izvršilaca
krivičnih dela korupcije svakako ima određenu i preventivnu dimenziju. Ali, u
nekim drugim zemljama. Kod nas to svakako nije slučaj. Ako se ima u vidu
procenat osuđenih za koruptivna krivična dela i krivične prijave koje su
procesuirane, dolazi se do porazne činjenice da je doneto svega 20 odsto
osuđujućih presuda, od kojih je 50 odsto uslovnih osuda. Kakva je poruka
potencijalnim izvršiocima, nije teško zaključiti. Pre svega, izmenom Krivičnog
zakonika treba predvideti poglavlje sa koruptivnim krivičnim delima u skladu sa
međunarodnim konvencijama o korupciji i za najteže oblike krivičnih dela
korupcije pooštriti kazne zatvora tako da one budu najmanje pet godina zatvora
ili teže kazne.
Prava borba protiv korupcije znači borbu protiv ozakonjenih
privilegija koje su ova a i sve demokratske vlasti posle Petog oktobra ozakonile.
Ove ozakonjene privilegije naročito su vidljive u javnim preduzećima i raznim
agencijama, koje su postale agencije za "zbrinjavanje socijalno ugroženih
partijskih kadrova".
U Srbiji ima 570 javnih preduzeća u kojima radi
110.500 građana Srbije. Oko 560 javnih preduzeća ima upravne odbore u kojima
sedi 11.760 uglavnom partijskih kadrova. Prema nezvaničnim procenama, državnu
kasu opterećuju sa oko 155 miliona evra godišnje.
Ne treba biti preterano politički pismen i
zaključiti da ogroman novac koji dobijaju članovi partija služi, u stvari, za
finansiranje političkih stranaka.
Gotovo sve poslove koji su danas povereni
agencijama, u bivšoj SFRJ obavljala su nadležna ministarstva, a kompletna
administracija države od šest republika i dve pokrajine, brojala 28.134
zaposlenih. Danas je samo u državnoj upravi Srbije zaposleno 29. 834 ljudi.
Srbija je suočena sa viškom od oko 150.000 zaposlenih u javnom sektoru.
Ideja sa osnivanjem državnih agencija
zloupotrebljena je, pa umesto smanjenja broja, došlo je do duplira nja
institucija i drastičnog uvećanja birokratskog aparata, kao i do stvaranja
paralelnih institucija sistema. Agencije su postale moćnije od ministarstava.
Pri tome njihov rad niko ne kontroliše.
Sa druge strane, Srbija ima preko 130 raznih agencija
na koje se dodišnje izdvaja oko 820 miliona evra, a u njima je zaposleno oko
10.000 ljudi. Promenom vlasti svaka sledeća menja prethodne i dovodi svoje
kadrove, a ne otpušta one koje je dovela prethodna. U eri savremenih
tehnologija umesto da se pet puta smanji broj izvršilaca, on se višestruko
povećao. Da li se može pretpostaviti koliko bi se radnih mesta moglo otvoriti
kada bi se taj novac podelio malim i srednjim preduzećima? Ili kada bi se samo
deo novca podelio seljacima. Ovako ispada da je bačen "u bunar".
Plate direktora državnih agencija kreću se u
rasponu od 100.000 do 500.000 dinara. U nekim agencijama one su i nekoliko
hiljada evra, a platu nižu od 1.000 evra ima samo direktor Antidoping agencije
čija su mesečna primanja oko 90.000 dinara.
U Srbiji je Vlada osnovala u septembru Agenciju za
upravljanje lukama kojoj će iz budžeta za 2012. pripasti 20 miliona dinara. U
zemlji koja nema more niti pomorsku flotu, formirana je Agencija za pomorsku
plovidbu koja bi trebalo da se bavi ispitivanjem uzroka pomorskih nesreća.
Princip namirivanja zahteva koalicionih partnera rezultirao je gomilanjem
institucija.
Paralelno sa Ministarstvom za životnu sredinu i
prostorno planiranje funkcionišu i Agencija za zaštitu životne sredine, zatim
Fond za zaštitu životne sredine, ali i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Za to
ministarstvo vezuje se i Agencija za socijalno stanovanje koja bi trebalo da
bude od pomoći onim građanima koji nisu u mogućnosti da po tržišnim uslovima
dođu do stanova.
Da bi se neko zaposlio u tim agencijama, potrebna
je partijska pripadnost.
Uslovljavanje zapošljavanja partijskim članstvom
školski je primer kršenja ljudskih prava. Nekada, u vreme vladavine komunista,
to nije rađeno kao sada. Tada da bi neko napredovao u hijerarhiji, nije isključivi
uslov bila crvena knjižica. Neko ko je bio stručnjak u svojoj oblasti mogao je
bez knjižice da dogura do samog vrha, ali u sam vrh bez nje nije mogao. Danas
niko ko nema partijsku knjižicu ne može da bude ni portir ni čistačica, a o
nekom visokom mestu ne sme niti da pomisli.
Borba protiv korupcije znači ukidanje takvih
agencija i vraćanje njihovih nadležnosti u okvir ministarstava, kao i smeravanja para u
privredu za otvaranje novih radnih mesta.
Borba protiv korupcije znači ukidanje plaćenih
funkcija u RIK-u gde su mnogi koji se bore protiv korupcije uzeli ogromne sume
novca ni za šta.
Borba protiv korupcije znači ukidanje odredbe u
Zakonu o porezu na dohodak građana gde su ova primanja izuzeta od
prijavljivanja.
Borba protiv korupcije znači ukidanje koalicionog
sporazuma koji u praksi ima jaču snagu od Ustava i svih zakona, a na osnovu
koga se dele javna preduzeća političkim partijama i njihovim članovima kao
nekakav plen i u njima zapošljavaju kadrovi bez ikakvih stručnih kvalifikacija.
Borba protiv korupcije znači uspostavljanje
nezavisnog i samostalnog pravosuđa i tužilaštva. Borba protiv korupcije znači
da se sudije i tužioci biraju na neodređeno vreme, u parlamentu i uvođenje
odgovornosti za nerad ili namerno kršenje zakona.
Borba protiv korupcije znači borbu protiv uticaja
Saveta za nacionalnu bezbednost na policiju, tužilaštvo i sudove preko njihovih
čelnika od strane predsednika Republike.
Borba protiv korupcije znači uspostavljanje kontrole
na BIA od strane sudova prilikom primene specijalnih mera, a ne obrnuto što smo
videli prilikom sramne reforme pravosuđa.
Borba protiv korupcije znači borbu protiv
sadašnjeg izbornog zakona koji daje moć partijama i njihovim šefovima. Kada
naše poslanike bude stvarno birao i kontrolisao narod a ne političke partije, i
kada poslanici budu zastupali interese naroda u parlamentu a ne partija, a to
će se postići izmenom izbornog zakona i kada budu odgovarali poreskim
obveznicima a ne partijama za trošenje njihovog novca, tada će biti bolje svima
i korupcija će se svesti u razumne okvire.
Borba protiv korupcije znači donošenje zakona od
strane stručnjaka, na osnovu javnih rasprava a ne od strane partijskih radnih
grupa ili prepisivanjem stranih zakona.
Kada na kraju ti nesrećnici budu oslobođeni,
badava im nekakva rehabilitacija kada su kao ljudi osramoćeni, kada im je
propao biznis, kada su im propali brakovi i kada su politički diskvalifikovani
bez suđenjaa inicijatori takvog ponašanja nisu odgovarali, kao ni izvršioci u
tužilaštvu, sudovima i MUP-u. Isto tako je i sa naručenim zakonima, uredbama i
podzakonskim aktima. Znaju oni kada predlažu te stvari da to nije u skladu sa
Ustavom. Njima je mnogo bitnije da pokažu demonstraciju sile.
Borba protiv korupcije znači ukidanje imuniteta za
krivična dela korupcije.
Obećanja pojedinih zvaničnika Vlade Srbije da će
smanjiti broj regulatornih tela čije se nadležnosti preklapaju, ostala su mrtvo
slovo na papiru jer koalicioni sporazum ih "u tome sprečava". Ovakav
sistem zapošljavanja (podmićivanja) partijskih kadrova nema nijedna zemlja u
okruženju. Hrvati najavljuju da će broj agencija, kojih sada ima 47,
prepoloviti. Nemačka ima šest, Engleska devet agencija, kao i Finska.
Od petog oktobra pa do danas, započeta je
eliminacija stručnih, vanpartijskih kadrova iz državne uprave, agencija,
preduzeća i ustanova, sa ciljem da se stvore osnovne pretpostavke za
nekontrolisano trošenje budžetskih sredstava i prihoda javnih preduzeća. Nije ovde
reč o partokratskoj državi i dušebrižništvu za članovima partija, već logici
organizovanog kriminala.
U praksi su od strane tužilaštva i sudova
drastično kažnjeni klasični kriminalci kao da je Zakon o organizovanom
kriminalu pisan samo za njih. Jer po međunarodnim konvencijama, samo dva
krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala ispunjavaju taj uslov, a to su
Odavanje službene tajne i Falsifikovanje novca, za šta je zaprećeno kaznom od
najmanje pet godina zatvora ili težom kaznom. To se smatra teškim zločinom, a
ne ono što su propisale neznalice.
Da li slučajno ili namerno?!
Borba protiv korupcije znači i borbu protiv zloupotreba represivnog
aparata (policija, tužilaštvo, sudstvo) prilikom određivanja pritvora. Pritvor
služi kao mera diskvalifikacije političkih protivnika i neistomišljenika, a ne
kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u postupku. Pritvor je postao
najefikasnije političko oružje vladajućih stranaka.