Skandalozno
Napunili
džepove, a ispraznili trezor
Poslednjim
trzajima, vlast u Srbiji pokušava da u svoje džepove strpa
sve što
može.
Najnovija žrtva
je Agrobanka koja je upropašćena združenom
akcijom rukovodstva, revizora i Narodne banke Srbije. Neka se spremi
Komercijalna banka, čuje se iz kuloara
Igor
Milanović
Pred same novogodišnje praznike Narodna banka Srbije je u Agrobanku
uvela privremene mere. Prinudna uprava uvedena je pošto je u postupku kontrole poslovanja Agrobanke
utvrđeno da kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta
banka preuzela u dosadašnjem poslovanju, saopštila je NBS.
Pre toga, valja
podsetiti, ista ta Narodna banka je na svom zvaničnom sajtu objavljivala
sledeća stanja kapitala Agrobanke (u hiljadama dinara): 31.12.2010: 17.649.825;
31.03.2011: 17.999.884; 30.06.2011: 18.088.068; 30.09.2011: 15.358.329.
Ovo znači da je samo
tri meseca pre privremenih mera Agrobanka raspolagala kapitalom od 150 miliona
evra. A onda sunovrat.
Jedva nedelju dana
pre intervencije NBS-a, sada već bivši direktor Agrobanke Dušan
Antonić objavio je u medijima da ukupna bilansna aktiva banke iznosi 78,6
milijardi dinara, a da bi dug prema državi u iznosu od 493,2 miliona dinara,
koja je i najveći pojedinačni akcionar banke sa 20,07 odsto, mogao da bude
otplaćen konverzijom u nove akcije banke.
Tada je i član
Izvršnog odbora Agrobanke Branislav Pešić ukazao na činjenicu da
je u prvih devet meseci prošle godine banka imala gubitke od 2,2 milijarde
dinara. Šta je to što je ovu finansijsku instituciju sa više od 800 zaposlenih,
gurnulo u ambis? Na prvom mestu to je rukovodstvo koje je osim sklonjenog
Antonića i danas u punom sastavu, a koje je delilo kredite i garancije šakom i
kapom.
Ceo slučaj Agrobanka
neodoljivo podseća na nekadašnju Metals banku iz Novog
Sada koja je danas Razvojna banka Vojvodine.
I u bivšem Metalsu
je na sceni bilo rukovodstvo koje je blago rečeno nesposobno, odnosno do srži
korumpirano. Tadašnji direktor Ananije Pavićević je isto kao donedavno
Dušan Antonić, uletao u sumnjive kreditne aranžmane od kojih su jedinu korist
imali oni na vlasti i sa njima povezana lica, koja te iste kredite nisu
vraćali. Naravno, nešto je u svoj džep strpao i Ananije.
Kada je rešila da
konačno Metals banku smota u svoj džep, država uvodi privremene mere
pošto je prethodno banku gurnula u dubiozu, a novi upravnik je postavljen samo
da bi još malo oprao pare Darka Šarića i banku dodatno opteretio, a onda je
ista ta AP Vojvodina odglumila spasioca i ponudila sanaciju, te zauzvrat
postala većinski vlasnik Metals banke koju odmah prekrštava u Razvojnu banku
Vojvodine.
Gotovo identični
scenario se odvija i u Agrobanci. Rukovodstvo na čelu sa Antonićem deli
kredite i bankarske garancije po kumovskom i bratskom principu, a sve to
prolazi nezapaženo pored nadzornih tela Narodne banke Srbije. Kuriozitet u
celoj priči jeste i činjenica da je Antonić do sada dobio nagradu za najboljeg
bankara Srbije, najuspešnijeg privrednika i mnoge druge sitnije nagrade.
Na dan 30. juna
2011. banka prema sopstvenim bilansima, predočenim od naručenog revizora, ima 121.294.856
evra kapitala, ali revizija NBS-a utvrđuje da kapital u stvari
iznosi samo 6.106.042 evra. Još pola godine posle toga banka samu sebe i
dalje uspešno uništava, a da pri tom niko ne reaguje.
Pomenuti bilans
radila je revizorska kuća KPMG (jedna od onih dežurnih koje se
obavezno pozivaju kada treba naštimovati rezultate), odnosno njene službenice Stana
Jovanović i Nina Bulatović. Nina je u međuvremenu pobegla u penziju,
a Stana je uprkos svemu još na slobodi.
Na mesto prinudnog
upravnika, NBS dovodi ni manje ni više nego Milorada Džambića,
čoveka koji je nekada bio na čelu Agencije za osiguranje depozita.
U nadležnost Agencije spada i učestvovanje u upravljanju bankama u kojima
Republika poseduje akcije, a u Agrobanci je ona najveći pojedinačni
akcionar i upravo se vidi kako je tom bankom upravljano. Dakle, kozi je dato da
čuva kupus.
U suštini, Republika
Srbija, po ugledu na svoju pokrajinu Vojvodinu, želi da stvori razvojnu banku i
to tako što će da otme neku već postojeću banku. Pokušaj da se ovo izvede sa Poštanskom
štedionicom nije uspeo, jer su se mali akcionari pravovremeno i
pravilno organizovali i tome suprotstavili. Mali akcionari Agrobanke to upravo
čine preko imejl adrese AGBN2012@yahoo.com.
Prema informacijama
insajdera sa Berze, slično otimanje planira se za još neke banke, između
ostalih i za Komercijalnu banku.