Skandalozno

Pokrajinski odbor DS-a: nije bitno ko glasa, već ko broji glasove

Prljavi novci za kupljene glasače

Dok se spremaju izbori na svim nivoima, prave se razne kombinacije i koalicije. O tome šta se radi i planira u Vojvodini, ko na koga i na šta računa i gde ode naš novac, za Tabloid ekskluzivno piše dojučerašnji visoki funkcioner Demokratske stranke u pokrajini Đorđe Višekruna

Đorđe Višekruna

Nakon izbora je realno očekivati raspad Demokratske stranke i odvajanje Pokrajinskog odbora. DS sve više pada kako vreme prolazi, ali se primećuje stabilizacija na 20 odsto. Naravno, treba računati i na kupovinu, krađu i ostalo čime će da se služe. Omiljena izreka u Pokrajinskom odboru DS-a je: Već odavno nije bitno ko glasa, već ko broji glasove. Razlika u pokrajini je sve manje i manje. Dušan Bajatović je spreman da iz sredstava Srbijagasa kupuje glasove i to žestoko finansijski, 3.000 dinara po glasu, što ne treba potceniti - ozbiljna je stvar i treba se njome ozbiljno pozabaviti.

Politika DS-a prema kupovini ima dva dela: prvi je ulaganje direktno u ljude, što je već isprobano u Bajmoku sa 1.000 dinara po glasaču i nije dalo velike rezultate jer su bili četvrti, a drugi deo je kupovina mandata, tj. poslanika drugih stranaka. Za pomenute svrhe pripremljen je fond u kome ima oko 50 miliona evra u Pokrajinskom odboru DS-a. Prema informacijama koje plasira DS, novu većinu u Vojvodini treba da čine DS, Liga, LDP i SVM. Demokrate su se navodno pomirile da gube Kikindu, Zrenjanin, Odžake, Kulu, siva zona su Bačka Palanka, Alibunar, Subotica, njihovi prioriteti su Novi Sad, Beograd i pokrajina. Za Beograd su spremni da ginu, tu ne smeju da izgube. Po opštinama, lokalna vlast ih mnogo ne zanima.

U Zavodu za izgradnju grada Novog Sada, Vodovodu i Toplani gotovo sve poslove dobija Graditelj NS, preko 90 odsto sumnjivih tendera, kao i Projektomontaža Beograd. Restriktivni postupak, projekti preko 100 miliona. Od pokrajinskih para, preko Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine visokogradnju izvodi Dijagonala i ta firma dobija sve više poslova, dok niskogradnju izvodi Bulevar kompani i ta firma slabi. Ovaj Fond klasična je mašina za pranje para i to mu je svrha postojanja. Sve su preuzeli iz pokrajinskih sekretarijata, sve sprovodi Fond. Svi tenderi su namešteni. Značajan deo novca za sebe uzimaju Bora Novaković (novac iz Zavoda za izgradnju grada Novog Sada), Bojan Pajtić, Dragoslav Petrović, Dušan Elezović i Momčilo Milović.

Prati se spisak manifestacija, pa se čeka poslednji minut da bi se onda pod formom hitnosti radilo bez poštovanja zakona, po direktivi Pajtića, da nešto mora biti završeno kako bi on to otvorio. Sve to - od biranja izvođača do plaćanja - u delo sprovodi Milović, stvarni direktor Fonda. Nenad Malenković samo potpisuje, kao paravan, i ne pita se ni za šta. Naravno, Milović i Elezović idu u paketu. Radnike Fonda prisiljavaju da svesno krše zakon i plaćaju firmama koje su izvodile tobože nekakve radove, bez tendera, bez projekta, bez nadzora, često i fiktivne, fingirane poslove, dok se od investitora, tj. mesnih zajednica ili opština, traži da vraćaju DS-u od pet do 30 ili čak 40 odsto.

Dušan Elezović vrši gotovinske isplate ljudima za stranačke poslove u centrali Pokrajinskog odbora; on je u vezi sa lokalnim tajkunima koji peru pare za Fond, a koji su opet u direktnoj sprezi sa predsednicima Opštinskog odbora DS-a. Elezović je neobrazovan, vrlo drzak i obavlja prljave poslove. Podobni izvođači, obično finansijeri - nestranačke ličnosti, po pravilu imaju firme tipa "mašna i tašna", koje često nisu opremljene ni najosnovnijim kancelarijskim inventarom, a kamoli mašinskim parkom i stručnim kadrovima. Oni pažljivo biraju manja preduzeća koja pokazuju tržišnu inicijativu i njima kao podizvođačima prepuštaju projekte.

Ovi, naravno, za obećana im sredstva koja su mnogo manja od sredstava koja dobija "podobni izvođač", nisu u stanju da urade ništa valjano, pogotovo kada se ima u vidu da i od tih obećanih sredstava oni moraju namiriti Elezovića, zatim svog mesnog šefa partije i angažovati građevinske mašine, obezbediti materijal, možda čak platiti radnike i PDV.

Po završetku radova i bezbrojnih svečanih otvaranja, svojstvenih Pavličiću i Pajtiću, podizvođačima sleduje put po mukama. "Podobni izvođači" im govore da im Fond nije uplatio ni dinara. Ostaje im samo čekanje... Još od 2007. godine mnogim podizvođačima nije plaćeno ništa, pa se većina njih i ugasila. Na ovaj posredni način "podobni izvođači" eliminišu svaku konkurenciju. U predvorju direktorske kancelarije Nebojše Malenkovića (neću da govorim kao svi - Neša Peša) uvek se nalazi više desetina izvođača, u broju dostojnom broju štediša nekadašnje Dafiment banke i Jugoskandika.