EU

Ucena je postala metod upravljanja Evropskom unijom

 

Ima li života pre smrti?

 

Nekada osnovana na principima slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala i ideja, Evropska unija danas postaje verna kopija totalitarnih sistema istočno od nekadašnje gvozdene zavese. U ovom trenutku se kao oružje pritiska koriste pare, koje neki imaju, a drugima su preko potrebne. No, ako novac ne postigne zadovoljavajuće rezultate za vlastodršca, na scenu mogu da stupe i tenkovi

 

Fridrih Emke,

dopisnik iz Frankfurta

 

Kada je u Mađarskoj nekoliko desetina hiljada ljudi protestovalo protiv konzervativne vlade Viktora Orbana, svi evropski mediji su o tome naširoko izveštavali, a većina njih nije mogla da prikrije zadovoljstvo zbog ovakvog razvoja situacije. Kada je, nasuprot tome, 21. januara skoro pola miliona građana izašlo na ulice Budimpešte da bi podržali Orbana, o tome niko nije skoro uopšte izveštavao.

Da li je Orban zaista toliko omrznut u ostatku Evropske unije?

Skoro diktatorski manir vladanja aktuelne mađarske vlade zaista gotovo da niko u Evropi ne podržava. Ultradesničarski novi ustav mnogi od mađarskih suseda vide kao buđenje revizionističke politike gubitnika oba svetska rata. Veliki broj zakona, posebno onaj o medijima, Mađarsku zaista vraća u neka vremena koja su za ostale zemlje EU davna, davna prošlost.

Ni nova regulativa zakona o socijalnom osiguranju nije naišla na podršku ostalih zemalja članica EU, jer se smatra da je ovakav zakon rasistički. Po njemu primaoci socijalne pomoći moraju najmanje jednom mesečno da odlaze na društvenokoristan rad, a ko to ne učini, gubi pravo na dalju pomoć.

Najčešće su pod udar ovog zakona dospevali pripadnici romske manjine, zbog čega su oštro protestovala prvo društva za zaštitu ljudskih prava, a zatim i zvaničnici EU i njenih članica.

Ništa od toga nije uopšte uzdrmalo Orbana, koji od svog dolaska na vlast tvrdi kako se Mađarska neće prilagođavati EU, već Unija treba da se prilagođava Mađarskoj.

Sve ovo je od Mađarske načinilo partiju evropskog kontinenta, zbog čega Viktor Orban, kao i ostali zvaničnici nisu rado viđeni u evropskim prestonicama. Zatvaranje očiju pred masovnim pro-Orbanovim protestima u Budimpešti, međutim, nije uzrokovano samo njegovom neomiljenošću u ostatku sveta. Daleko važniji razlog bile su parole i transparenti koje su nosili demonstranti, a iz kojih se jasno videlo da oni ne protestuju samo za svoju vlast, već isto toliko i protiv Evropske unije.

Evropska unija je i u mnogim drugim zemljama postala baba-roga protiv koje se diže sve više ljudi. U Rumuniji su demonstracije protiv vlasti objedinjene sa protestom protiv Evropske unije i njenih nerazumnih mera štednje. Na ulicama Bukurešta sve se češće čuje gotovo zaboravljeni vic iz vremena Nikolae Čaušeskua: "Da li ima života pre smrti?"

Za razliku od Grka ili Mađara, Rumuni nikada nisu živeli preko granica svojih mogućnosti, ali je ova zemlja posebno teško pogođena divljačkom privatizacijom. Upravo dok su desetine hiljada demonstranata razmenjivali udarce sa policijom na ulicama Bukurešta, finski gigant Nokia je obznanio da zatvara svoje pogone u Rumuniji. Više im se isplati da aparate proizvode na Dalekom istoku gde su ljudi već naučili da gladuju i ne znaju šta je to sindikat.

Protivljenje evropskoj politici štednje na grbači običnog naroda ne prestaje ni u Grčkoj, gde novi premijer vlada samo još uz pomoć otvorenih ucena. Ucenama je nedavno i u Hrvatskoj prošao referendum o pristupu EU, jer su članovi vlade glasove iznuđivali lažima kako u slučaju neuspeha referenduma i neulaska u EU, neće više biti isplaćivane penzije i sličnim glupostima.

Ucena je postala metod upravljanja Evropskom unijom. Da bi Brisel intervenisao i pomogao forintu u slobodnom padu, od Mađarske se traže ne samo promene u ekonomiji i finansijama već i u većem delu unutrašnje politike. Kakve veze ima obaveza Roma da socijalnu pomoć "zarade" društvenokorisnim radom sa finansijskom krizom cele Unije, a ne samo Mađarske? Nikakve, ali ekonomska slabost Orbanovog režima dobro dođe ostalim članicama EU da Budimpešti serviraju celu listu zahteva šta sve mora da učini da bi dobila pomoć.

U svojevrsnu ucenu spada i konačna verzija dogovora o osnivanju fonda Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM fond). Još od momenta kada se shvatila dubina finansijske rupe u koju su upale Grčka i neke druge zemlje EU, počeli su pregovori o osnivanju jednog instituta na evropskom nivou koji bi usmeravao pomoć ekonomijama u škripcu. Već tada je bilo jasno da Evropska centralna banka (ECB) nema snage za tako nešto.

Pomenutim dogovorom je, između ostalog, regulisano da će članice ESM-a "neizostavno i neopozivo u roku od sedam dana" izvršavati svoje obaveze prema fondu, kao i da Savet guvernera ima pravo da izmeni visinu osnovnog kapitala. Sve ovo nije neuobičajeno, niti strašno, ali u dogovoru postoji još jedna klauzula koja nikako ne spada u red uobičajenih.

ESM-u je voljom osnivača dat trajni imunitet. Tako se zabranjuje da njegova imovina ili sredstva i prava kojima raspolaže budu predmet nekog sudskog spora. Fond, znači, može da radi kome šta hoće, ali obrnuto nije moguće. Izvan jurisdikcije tako ostaju i eventualni zahtevi za naknadu štete koja bi mogla da bude nekome naneta radom fonda.

Nijedna svetska vlada, pa ni ona Sjedinjenih Američkih Država, sebe nije uzdigla iznad sudstva i proglasila nedodirljivom. Izuzetak su diktatorski režimi Afrike.

ESM ovako nastavlja ono što je već započela Evropska banka za obnovu i razvoj koja zahteva da njeni saradnici uživaju diplomatski imunitet čak i u svojim domicilnim zemljama. Super-fond sa neviđenim ovlašćenjima tako se pretvara u još jedno moćno oružje kojim briselska birokratija može da ucenjuje neposlušne. Fond počinje sa radom 1. jula, a čak 76 odsto Nemaca je protiv njega i učešća svoje zemlje u njemu. Ali, ko pita obične građane šta misle?

Da li zbog praznika ili zato što je tema više nego osetljiva, većina evropskih medija je krajem decembra previdela izjavu tadašnje švajcarske ministarke finansija, a današnje predsednice federacije, Evelin Vidmer-Šlumf da je Švajcarska razradila tajne planove za slučaj daljeg pogoršanja krize evra. U mere koje Švajcarci planiraju da sprovedu spada i ograničenje tokova kapitala. Osim toga, zajednički plan švajcarskog ministarstva finansija, tamošnje centralne banke i Finma instituta predviđa uvođenje kaznenog poreza za uloge stranaca u francima. Osim ovoga postoji još dugačak niz mera kojima radna grupa planira da spreči nekontrolisani priliv ili odliv novca.

Slično su počele da razmišljaju i ostale evropske vlade. Još aprila prošle godine je Međunarodni monetarni fond predložio da se u određenim regionima sveta ograniči finansijski promet. Ograničavanje i kontrolu kruženja kapitala planira i briselska birokratija i to u Evropi i za Evropljane. Nešto do juče nezamislivo!

I Engleska centralna banka još od letos ima planove o ograničenju toka novca u slučaju propasti evra. Sada se na nivou cele Unije raspravlja o mogućem širenju engleskog plana i na ostale članice. Osnova za uvođenje (privremene) mere ograničavanja slobode protoka kapitala nađena je u zakonima koji su neprimećeno od javnosti doneti još 2009. godine.

U međuvremenu je u neke medije procurela i informacija da u planove za slučaj katastrofe evra i celokupnih evropskih finansija spada i oduzimanje ili bar drastično ograničavanje prava raspolaganja nekretninama koje poseduju stranci, makar oni bili i državljani neke druge zemlje članice EU. Više od 100.000 nemačkih, austrijskih i švajcarskih državljana imaju kuće ili stanove u južnim zemljama Unije, gde su planirali da se povuku (a pojedini su to već učinili) kada odu u penziju. U slučaju aktiviranja pomenutih mera posle sloma monetarne unije, svi oni bi mogli da ostanu bez svoje imovine koju su sasvim legalno stekli. Istini za volju, ona će im isto tako legalno biti i oduzeta.

Iako konfrontirani sa ovim informacijama u medijima, zvaničnici EU i njenih članica još uvek nisu našli za shodno da se obrate svojim građanima i objasne im celu istinu, ma koliko neprijatna ona bila. Oni jedino kao papagaji ponavljaju kako postoje određeni planovi "za svaki slučaj", ali da su svi sigurni da neće doći do tolikog pogoršanja krize da bi oni morali da budu primenjivani.

I Čemberlen je verovao da je u Minhenu spasao mir. Godinu dana kasnije imao je svetski rat.

Ljudi su postali ovce

Profesor Krause i njegov doktorand Džon Dajer sa Univerziteta u Lidsu su eksperimentalno dokazali da 95 odsto ljudi bespogovorno pušta da bude vođeno.

- Svi smo mi bar jednom u životu bili u situaciji da nas ponese masa, kako se to kaže - objašnjava profesor. - U našem eksperimentu je interesantno da su učesnici na kraju doneli istovetnu odluku, iako međusobno nisu razgovarali niti se sporazumevali gestovima. Većina njih nije čak ni primetila da ih drugi vode.

Ovo je odličan pokazatelj potpune apatije među građanima Evropske unije koji su izgubili svaku veru u mogućnost da nekom svojom akcijom bilo šta promene u svojim životima. Totalno zaglupljivanje preko masovnih medija je postiglo svoj cilj: ljudi su postali ovce.

 

 

Ucena je postala metod upravljanja Evropskom unijom. Da bi Brisel intervenisao i pomogao forintu u slobodnom padu, od Mađarske se traže ne samo promene u ekonomiji i finansijama već i u većem delu unutrašnje politike. Kakve veze ima obaveza Roma da socijalnu pomoć "zarade" društvenokorisnim radom sa finansijskom krizom cele Unije, a ne samo Mađarske?