Niš :Klinički centar Niš: mutni poslovi nedodirljivog
direktora
Dr Mengele vozi BMW
U vezi sa tekstom objavljenim u Tabloidu broj 250 o dešavanjima u
KC Niš, a posebno o slučaju predsednika Upravnog odbora ove ustanove Boška
Ristića Boce, čitaoci su reagovali svojim prilozima. Jedno od pisama svakako
zaslužuje pažnji šire javnosti i redakcija ga objavljuje bez skraćivanja
U duhu vašeg istraživanja kriminalnih radnji u
Kliničkom centru Niš, želim da vam skrenem pažnju na protagoniste istinskog
kriminala u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Tu je, svakako, na istaknutom mestu dr
Vidojko Đorđević Vidža, direktor Nefrološke klinike i, istovremeno, direktor
privatne specijalne klinike za bolesti bubrega "Fresenius" (ili kako
je na zvaničnom sajtu predstavljena: "Fresenius Medical Care"), koja
se nalazi u niškom naselju Duvanište. Naime, dr Đorđević "prevodi"
pacijente sa Nefrološke klinike Kliničkog centra Niš u privatnu ustanovu
"Fresenius", čime je do sada oštetio Fond zdravstvenog osiguranja za
28 miliona dinara, što je naknadno i utvrdio inspektor za privredni kriminal
Nešović. No, čudi me kako je dr Đorđević i dalje direktor klinike i pored
očiglednog kriminalnog posla koji vodi.
Za one koji dobro poznaju prilike i neprilike u Nišu,
ni ovo nije čudno. Jer, dr Đorđevića u svakom smislu štiti predsednik Skupštine
grada Niša, Mile Ilić, istaknuta figura ondašnjeg i sadašnjeg SPS-a,
nezaobilazni lik dogmatske i primitivne Miloševićeve elite iz devedesetih.
Ali, dr Đorđevića štiti i direktor Kliničkog centra
Niš, prof. dr Borisav Kamenov, inače uvaženi član stranke G17 koja se
prekrstila u "Ujedinjeni regioni Srbije" (URS) i koju u Nišu zastupa
Boško Ristić Boca. Ristić je, naravno, predsednik Upravnog odbora Kliničkog
centra Niš i svaka reč koju ste o njemu napisali je tačna. Ristić, takođe,
štiti dr Đorđevića i njegov "biznis".
Ipak, uprkos svemu, dr Vidojko Đorđević je uključio i
desetak pacijenata u svoj posao, pa je tako od jedne farmaceutske kuće dobio po
2.000 evra za svakog pacijenta "koji će koristiti njihove proizvode",
a kako mu je i to malo bilo, onda je na osnovu tih istih pacijenata duplirao
bočice sa izvađenom krvlju i uključio u "konzumaciju proizvoda"
izdašne farmaceutske kuće, još tridesetak pacijenata na osnovu kojih je takođe
dobio po 2.000 evra za svakog od njih.
Istovremeno, dr Đorđević je i šef tima za
transplantaciju bubrega i on odlučuje o tome ko ide na transplantaciju a ko ne.
Naravno, sve uz određenu sumu novca, što je vidljivo po jednom paradoksu: brže
na red dođu oni koji kraće čekaju!
Njegove pretnje zaposlenima na klinici su
svakodnevne. Ali, njegovu kriminalnu mrežu na Nefrološkoj klinici očigledno
ništa ne može da ugrozi, upravo zbog nabrojanih ličnosti koje ga štite i koje,
verovatno, i same od toga imaju koristi.
Na nesreći i muci građana ovaj gangster je stekao
enormno bogatstvo koje se vidi: nekoliko stanova u gradu Nišu, kuća u Kninskoj
ulici, džip marke BMW čija je cena 70.000 evra, a kupio je sinu i automobil
marke mercedes C klase koji košta približno toliko. O kešu ne treba ni
govoriti...
Zato vas molim da ovo pismo objavite u ime pacijenata
koji su pod stalnom torturom dr Vidojka Đorđevića, a njih nije mali broj pošto
ova klinika pokriva veći deo jugoistočne Srbije.
Nije Vidojko sam
Nemački Fresenius
u Srbiji prodaje medicinsku opremu koja je i za vreme sankcija plaćana
do 18 ondašnjih maraka, a danas ta firma istu stvar prodaje za 40 evra, a od
RZZO-a po jednoj dijalizi naplaćuje
25 evra skuplje nego što to čine
državne bolnice i domovi zdravlja. Sve
to je moguće jer višak
para odlazi kao donacija Demokratskoj stranci.
I.M.
U Srbiji rade tri svetski poznate kompanije iz ove oblasti: američki Bakster,
švedski Gambro i nemački Fresenius,
koji je i najdominantniji na tržištu,
moguće i zato što
je jedan oda najvećih sponzora Demokratske stranke.
Fresenius ima tri
svoja punkta u Beogradu i jedan u Nišu, gde se pacijentima dijaliza vrši o
trošku RZZO-a. Razlika između dijalize u državnom domu zdravlja i kod Freseniusa
je u ceni: u državnoj instituciji to košta 80 evra, dok istu uslugu
privatnik Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja naplaćuje 105 evra.
Ni ova razlika u ceni od 25 evra po jednoj dijalizi
Nemcima nije bila dovoljna. Ista nemačka firma nam prodaje i deo aparata za
dijalizu koji se zove špulna i to tako što te delove uvozi, u Srbiji prepakuje
i prodaje kao domaći proizvod. Za vreme sankcija smo špulne uvozili i to je
onda koštalo između 17 i 18 maraka po komadu. Danas "domaće" špulne
RZZO plaća - 40 evra po komadu!
Svakom od oko 4.000 pacijenata koji u ovom trenutku
koriste dijalizu godišnje treba najmanje 150 špulni, pa sve to puta 40 evra
iznosi na godišnjem nivou najmanje 24 miliona evra, koliko RZZO plaća Freseniusu
za "domaće" špulne uvezene iz Nemačke.
Čak ni ovo Nemcima nije dovoljno, jer zbog slabo
razrađene mreže privatnih centara za dijalizu tek nekih 300 pacijenata ne
koristi usluge državnih domova zdravlja. Da bi se situacija promenila i broj
pacijenata kod privatnika povećao, potrudila se srpska vlast. U Službenom
glasniku od 22. februara 2011. izašla je Strategija razvoja nefrologije i
dijalize do 2020. godine, iz pera dr Vidojka Đorđevića, direktora Niškog
kliničkog centra za nefrologiju i kadra SPS-a. U svom radu dr Đorđević predlaže
da se u državnim zdravstvenim ustanovama ukine treća smena za davanje dijalize,
čime bi automatski ti pacijenti bili prebačeni kod privatnika.
Privatnici, kao što smo videli, iz državnog budžeta
naplaćuju 25 evra više po dijalizi, pa bi, u slučaju da kod njih pređe samo
hiljadu novih pacijenata, oni na ovaj način zaradili godišnje 3.750.000 evra
više nego što je to slučaj sa istim državnim institucijama. Nije teško pogoditi
kome bi te pare otišle.
Dva kandidata za podelu ovog kolača su zamenica
ministra zdravlja Nevena Karanović, jedan od najglasnijih lobista
Freseniusa, preko koje je išlo i sklapanje ugovora nepovoljnog za RZZO, kao
i Aleksandar Babić, jedan od rukovodilaca u Freseniusu. Babić ne
samo da je u kumovskim vezama sa ministrom vojske i potpredsednikom DS-a Draganom
Šutanovcem, već sa njim ima i zajednički kafić u Beogradu. Zbog toga Fresenius
i uživa toliku zaštitu sadašnjih vlasti.
A ta zaštita ide dotle da se namerno izgubi donacija
italijanske vlade koja je iznosila 150 kompleta za dijalizu, jer bi njena
podela smanjila prihode Freseniusa. Sumnja se da je pomenuta donacija na
kraju prodata.
I bolnica "Dr Dragiša Mišović" u
Beogradu je uspela da opremi kompletan centar za dijalizu, koji nikada nije
proradio, jer bi se time odvlačili pacijenti od Freseniusa.
Na deo zarade polaže pravo i Aleksandar Vuksanović,
koji je na čelu RZZO-a nasledio Svetlanu Vukajlović, kao i Steva Plješa,
koji predvodi ekipu državnih doktora iz KBC Zemun, koja se bori za Fresenius.
I dr Nada Dušković iz KBC Zvezdara takođe pomaže prelivanje pacijenata
iz državnih u privatne centre za dijalizu, tvrde dobro obavešteni krugovi.
Plješa, Duškovićka i Vidojko Đorđević su
prilikom privatizacije Hemofarma, preko koga je išao ulazak Freseniusa
na domaće tržište, dobili akcije ovog preduzeća. Te akcije su posle uložili u
otvaranje privatnih centara za dijalizu u Srbiji, pa im se sada finansijski i
te kako isplati da pacijente šalju - samima sebi.
Leskovac: Kako treba tumačiti Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju (PIO)
Pokojnici sposobni za rad!
Po svemu sudeći, invalidsku penziju u Srbiji mogu da dobiju samo oni koji su pokojni, jer su totalno nesposobni za rad! Međutim, nije ni to sigurno, pošto su kod mene u selu troje njih podneli zahtev za invalidsku, ali su u međuvremenu umrli. Ipak, posle smrti, stigla su im rešenja da su odbijeni, jer su, navodno, sposobni za rad!
Dalje, prema Zakonu o PIO ispada da invalidsku penziju mogu dobiti samo oni koji nisu ni živi ni mrtvi. U grupi invalida koji nekako uspevaju da sami odu do toaleta bez tuđe pomoći, mada su bolesni i ne mogu da rade, niti imaju od čega da kupe lekove, a dane provode u bolovima, ne priznaje im se pravo na invalidsku penziju, ali im samoubistvo niko ne osporava.
Naime, Zavod za penziono i invalidsko osiguranje doslovno je pretvoren u pogrebni zavod, samo im fali krematorijum kao u nacističkoj Nemačkoj.
Dakle, upravo tako - nacistički, genocidno i monstruozno, Vlada Srbije kao oružjem za masovno ubijanje koristi se podstrekavanjem invalida na samoubistvo. Ideja dolazi od poremećenih umova kojima je jedino stalo do ličnog bogatstva, a lažima, pljačkama i prevarama doveli su narod do prosjačkog štapa.
Mizerni su srpski političari, koji se bave zbrinjavanjem sebe i svojih porodica čim se dočepaju vlasti. Njima je svejedno koliko će invalida nasilno prekinuti svoj život zbog dušmanskog odnosa države prema njima i njihovim porodicama.
Pišem ovo pismo sa namerom da pomognem onima koji su kao i ja u teškoj situaciji, da odustanu od namere da naude sebi, jer će na taj način pomoći kriminalnom naumu Vlade Srbije i svima onima koji su doprineli da se nađemo u ovakvoj situaciji. Duboko verujem da se toj bandi bliži kraj i da će odgovarati za svoja zlodela.
Jovica Nedeljković
Vučje-Leskovac