Tema

 

Kako je Aleksandar Vučić, postao spasilac Demokratske stranke i njenih kriminalnih tekovina

 

Čuvar otetog blaga

 

 

Kako srpska politička elita i njeni neformalni centri međusobno sarađuju i kako štite svoje kriminalne i  koruptivne poslove. Kako izbegavaju krivičnu odgovornost i prave pozorišnu predstavu u kojoj se međusobno ubijaju i zatvaraju, a na kraju svi ustaju živi i zdravi, samo znatno bogatiji. Zašto je Srbija opet dozvolila da joj jedan čovek, u ovom slučaju Aleksandar Vučić, bude i prvi tužilac i prvi policajac i sveti apostol  koji grmi i optužuje svoje lažne političke protivnike, a onda im prašta i računa na njihovu lojalnost i saradnju. Do koje mere su  stranačke falange u Srbiji prerasle u privatne policijske frakcije svojih vođa, kuda nas to vodi sadašnja generacija lidera i liderčića i šta će od države ostati posle njih...

 

Nikola Vlahović

 

 

Od kako je sastavljena sadašnja "dvoglava" srpska vlada, ovdašnja medijska služinčad je zaražena igrom lopova i žandara, te skoro svakodnevno koristi naslov "Vučić najavljuje hapšenja" (ta rečenica na najvećem internet pretraživaču, za sada ima preko 70 hiljada rezultata, i jasno govori o kakvom je ludilu ovde reč). I zaista, čovek koji je istovremeno ministar odbrane, prvi potpredsednik Vlade Srbije i takozvani koordinator rada "svih službi bezbednosti", izdigao se iznad svih drugih političkih lidera u državi, stavivši sebe u centar svih srpskih poslova, kao sudbinska ličnost, "nepotkupljivi" Robespjer iz Francuske revolucije, kome nema premca u poštenju!

Istina je, na žalost, znatno drukčija...Naime, Aleksandar Vučić je dočekao svojih pet minuta da pokaže svojim prijateljima iz Demokratske stranke kako je baš on njihov istinski spasitelj, i kako će veštom kombinacijom medijske galame i još veštijim odabirom sporednih i beznačajnih krivaca za megalomansku pljačku Srbije u poslednjoj deceniji, sačuvati glave najodgovornijim i najistaknutijim ličnostima političko-privredne hobotnice koja nekažnjano i dalje hara Srbijom.

Kako u praksi izgleda ova Vučićeva predstava, najbolje govore citati naslova iz novina u kojima on najavljuje "bespoštednu" borbu protiv kriminala i korupcije i u kojima javno suspenduje celokupan postojeći kazneni sistem, i uspostavlja neki svoj, vansistemski, sastavljen od "više policijskih timova" i specijalnog medijskog tima za progon još neprocesuiranih ličnosti.

 

Poznaje li Vučić Šutanovca?

 

Naravno, Aleksandar Vučić, kao "prvi među istražiteljima" nije ni imao nameru da uhapsi nekoga ko je stvarno "kapitalac", kako to njegove novine često saopštavaju! To je potvrdio i slučaj istrage bivšeg ministra Olivera Dulića, koga je "na tacni servirao" njegov doskorašnji šef Boris Tadić lično, označivši ga kao jednog od štetočina u Demokratskoj stranci! Sa druge strane, treba reći da i Dulić ima mnogo šta da ispriča u nekoj poštenoj istrazi, ali on nije ni najmanje bitna ličnost za suštinu obračuna sa političko-privrednom mafijom, ogrezlom u kriminalu i korupciji, nego je dobro došao Vučiću da srpskoj javnosti baci još jednom baci prašinu u oči i da skrene pažnja sa najvećih pljački, i onih koji su na taj način postali dolarski multimilioneri...

Da je Vučić zaista ozbiljan u nameri da istraži najveće kriminalne slučajeve ove države, već odavno bi na optuženičkoj klupi bili i Dragan Đilas i Dragan Šutanovac, i ceo vrh Demokratske stranke na čelu sa svojim finansijerima poput Mihaila Bogićevića i brojnih drugih koji svoju "nevinost" dokazuju tako što se javnosti pravdaju da su "radili po nalogu stranke". A stranka, naravno, nije fantom, nego su to ljudi sa imenima, prezimenima, i, u ovom slučaju, sa svojim poslovnim interesima koje su ostvarivali na razne nezakonite načine.

Zašto onda, Aleksandar Vučić, nije postupio kako je bilo za očekivati i kako je obećavao u predizbornoj kampanji?

Odgovor je ponudio on sam, onog dana kad se nametnuo kao "capo di tutti capi" nad ovom korumpiranom družinom prepunom opljačkanih para, i kad je rekao da nema moralno pravo da od Đilasa oduzima mesto gradonačelnika ("Politika" 7. septembra 2012. godine), čime je samo potvrdio da je najbolji baštinik demokratske pljačke i ključni čuvar njihovih "tekovina"!  Jer, nije reč o Đilasovoj izbornoj pobedi ili porazu, nego o tome da je on postao jedan od najbogatijih ljudi, ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu, koristeći privilegije visokopozicioniranog političkog funkcionera. Ako to Vučiću nije razlog za istragu, nego je razlog za  "pomilovanje", onda je i on ozbiljan saučesnik u svim Đilasovim poslovima! Ali, kad uskoro među njima dođe do "deobnog bilansa", biće još jasnije o čemu se radi...

Svoju ulogu velikog zaštitnika "demokratskih ministara", Vučić je pre svega pokazao na slučaju prethodnog ministra odbrane Dragana Šutanovca, čije poslove je nasledio.  Prvo što je Vučić morao da uradi po dolasku na njegovo mesto, morala je da bude istraga "poslova" koje je Šutanovac vodio sa svojim kumom Ilijom Pilipovićem (koji je i dalje na funkciji u ministarstvu!). Nije ni morao mnogo da se trudi, jer je celokupan kriminalni dosije o bogaćenju vojnih liferanata, švercu oružja i njegovom transportu u zemlje sa mračnim i nedemokratskim režimima, bio godinama objavljivan upravo u ovom magazinu (istraživanja radili major Goran Mitrović i pukovnik Milan Jovanović, prim. red.).

 

 Drugovi policajci, žao mi je, a ti Miljko ne brini...

 

Nije Aleksandar Vučić ništa učinio da istraži i sve one skandalozne incidente sa eksplozijama i pogibijama u fabrikama takozvane namenske proizvodnje, niti je do današnjeg dana zatražio da bivši ministar Šutanovac podnese makar izveštaj o tome da li je bilo validnih istraga i dokle su one stigle, niti mu je palo na pamet da zatraži njegovu krivičnu odgovornost, a mogao je da bira odakle će da počne.

Umesto toga, Vučić ga doslovno spašava medijskim cirkusom u vezi kvadrature njegovog stana (da li je zgrada izgrađena "na pašnjaku prve klase" ili nije) i skreće pažnju javnosti na periferne stvari. Na taj način su kriminalne radnje Dragana Šutanovaca i njegov kuma Ilije Pilipovića, ostale su do danas nekažnjene, a njihovi poslovi nedirnuti.

Da je ova Vučićeva pozorišna predstava postala najobičnija farsa, pokazuje i nedavna izjava mlađanog ministra pravde Nikole Selakovića da "... neće inicirati postupak za razrešenje tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića", i da sa njegove strane nema pritiska na rad Tužilaštva.

"...Kao član Državnog veća tužilaca ne razmišljam o pokretanju postupka za njegovu smenu...", rekao je Selaković u kamere "nacionalnog servisa", dodajući kako Radisavljević treba javno da obelodani ukoliko postoje neki pritisci na njega, te da smatra da nije pritisak to što je Vučić izrazio razumevanje za nezadovoljstvo policije (povodom toga što bivši ministar Dulić nije uhapšen, nego će ići na sud!).

Eto, baš tako treba da teče koncept Vučićeve sprdnje sa istragom biblijske pljačke Srbije: malo će da izvodi na scenu nebitne ličnosti i istražuje njihove "sumnjive" poslove, malo će da teši policajce što im Tužilaštvo "kvari" posao, malo će njegov ministar pravde da hrabri tužioca da je "samostalan", i sve to sa ciljem da nikada, baš nikada ne sedne na optuženičku klupu niko od najvećih lopova

Naravno, sve je dozvoljeno samo da bastioni demokratske pljačke ostanu netaknuti, da niko ne kopa po Agenciji za privatizaciju i ne istražuje kome je i kako odobreno da kupuje državnu imovinu u bescenje, da niko ne dira Mirka Cvetkovića, Danka Đunića, Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića, Mlađana Dinkića, Bojana Pajtića, Tomicu Milosavljevića, Miroljuba Labusa, da svi zaborave na haos koji su iza sebe ostavili Slobodan Homen, Snežana Malović i brojni drugi "demokratski ministri" koji su doprineli da Srbija danas baulja u samrtnim mukama, u dugovima koje je nemoguće isplatiti još nekoliko generacija, u nezaposlenosti i bedi kakva nije zapamćena ni u vreme ratova.

 

Nemoj Čanka da mi diraš!

 

Često u situaciji kad bi da pobegne od sebe samog, Vučić pribegava očajničkim potezima pa je tako nedavno, napisao i jedno "otvoreno pismo", u kome govori o uzrocima sukoba između SPS-a i SNS-a, jer mu "neki socijalisti" smetaju "da pohapsi ljude bliske Dačiću".  Uključio se u ovaj cirkus i Tomislav Nikolić, "mireći" Dačića i Vučića. Naravno, i ovo je bila pozorišna predstava sa verbalnim pucanjem i bez žrtava, što je potvrdio i sam Dačić rekavši da "nema nikakvih sukoba, te da Biro za borbu protiv kriminala i korupcije radi u punom sastavu i veoma efikasno. Komunikacija među članovima vlade je kvalitetna i mimo redovnih zasedanja koja više nisu telefonska...".

Zabavi se pridružio i poslanik socijalista Branko Ružić, rekavši kako se SPS kao deo aktuelne vlade "vrlo principijelno zalaže za borbu protiv korupcije, što je i dokazao. Zakon mora biti isti za sve i procesi se ne mogu voditi u medijima..." (aluzija na stalne Vučićeve najave da će biti velikih hapšenja).

Istovremeno, Vučić burno reaguje kad neko iz njegove stranke "dira" njegove omiljene političke uzore, kojima se tajno divi a javno ih zove pritivnicima. O tome govori i jedan slikoviti primer iz Novog Sada...

Kad je predsednik Srpske napredne stranke u Novom Sadu, Miloš Vučević (sada gradonačelnik Novog Sada) pripretio istragom svom prethodniku Igoru Pavličiću ali i Nenadu Čanku, odmah je reagovao svom silinom Aleksandar Vučić, pa je još iste večeri, u programu televizije B 92, zapretio svom stranačkom kolegi Vučeviću, da on ne sme i ne može da najavljuje ničija hapšenja, a ponajmanje hapšenje Pavličića i Čanka! I ne samo to, nego je jasno naglasio:  "...Osuđujem grafite koje govore loše o našim političkim protivnicima! Mislim i na trenutnog gradonačelnika (Igora Pavličića) i na (lidera LSV Nenada) Čanka...".

Bio je to jasan znak da Vučić jeste istinski zaštitnik svih prestupnika iz prethodne vlasti, da samo on ima monopol na njihovo javno linčovanje i da samo on može sa punim pravom da prima otkupe grehova i da koristi njihov prljavi veša kojim može da trguje i čuva sopstvenu stabilnost. Utoliko gore je ovih dana zazvučala njegova izjava da "...oko antikorupcije nema razmimoilaženja u Vladi i nema zaštićenih, a to će se ubrzo videti kada se procesuira i jedna osoba meni bliska...".

Ovo je trebalo da znači da je "ta osoba" (kao u pesmi Matije Bećkovića "Reče mi jedan čoek, na jednome mjestu, jednu stvar..."), nešto uradila protiv njegovih prijatelja iz Demokratske stranke (ili sa njima, svejedno!), pa je on hitro reagovao i odlučio da "osobu" sankcioniše. Srbija sa zebnjom čeka da njegovi mizerni medijski pajaci objave ime tajanstvene ličnosti "bliske" Vučiću...

Dvostruki standardi i licemerje Aleksandra Vučića vidljivi su na svakom koraku. Kad je grobar srpskih finansija i ekonomije Mlađan Dinkić napao Olivera Dulića da je kriv za "nenamensko" trošenje novca iz Fonda za razvoj životne sredine, a Dulić mu odgovorio da je on lično mogao da ukine taj Fond kad god je hteo, Vučić se nije dvoumio na koga će da krene. Pa neće valjda, na svog koalicionog partnera, rekao je tom prilikom jedan njegov bivši kolega iz Srpske radikalne stranke, nesumnjivo upućen u Vučićevu psihologiju.

Koliko je Vučić uradio za samo nekoliko meseci za Demokratsku stranku, govore i ovi podaci: bivšu ministarku pravde Snežanu Malović i danas čuvaju policajaci, Miodraga Mikija Rakića, bivšeg Tadićevog šefa kabineta, u Žitorađi (kao i u Beogradu) čuva brojna policijska sila, a zaštićen je i blindiranim automobilom. Njegov nekadašnji šef, Boris Tadić, takođe uživa stalnu policijsku zaštitu...Nisu jedini, ima još zaštićenih, uprkos Vučićevoj frazi da "nema zaštićenih". Od koga ih to Vučić čuva i zbog čega ova država plaća velike troškove za obezbeđivanje ljudi kojima su svi mandati istekli, kako oni politički, tako i oni moralni?

 

Čuvaj bližnjeg svoga

 

Dirljivu brigu o Demokratskoj stranci, Aleksandar Vučić pokazuje na razne načine. Tako je, preko svojih medijskih trbuhozboraca, teškom mukom progovorio i o eventualnim promenama u Beogradu, i to biranim rečima: "...Ako bude došlo do promene vlasti u Beogradu, a za to su šanse pola-pola, sačekaće se prvo da nova garnitura počne sa delovanjem u Novom Sadu, kako se ne bi dizala nova prašina ni u javnosti ni na političkoj sceni Srbije...".

Tu dirljivu brigu Vučić pokazuje i strpljenjem: on čeka "rasplet" u Demokratskoj stranci koju u novembru očekuje Izborna Skupština, na kojoj će biti odlučeno da li će DS ubuduće voditi gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ili još uvek aktuelni predsednik stranke Boris Tadić, koga je Đilas očito prerano otpisao...Beogradski odbor Srpske napredne stranke rado bi odmah sklonio Đilasa, ali to Vučić ne da.

Sa pravom se neki u Demokratskoj stranci pitaju zašto Aleksandar Vučić oštro napada sve lokalne funkcionere DS koji su pravili vlast, osim u Beogradu: „...U Novom Sadu se vodio krstaški rat, a Đilas od protivnika (Vučića) dobija pohvale", reče čak i Dragoljub Mićunović, jednom.

Jasno je da nečiste savesti ne mogu mirno da spavaju, i da je megalomanska pljačka koju su sproveli, razlog više da otvore oči na sve strane. Ali, pitanje je zašto ih čuva čovek koji je, koliko do juče, sve najgore o njima pričao, kako u predizbornoj kampanji tako i godinama pre toga- da su lopovi, kriminalci, da će ih izvesti "pred lice pravde" da će "očistiti Srbiju" od takvih kao što su Đilas i Tadić? Odgovor leži u nesumnjivoj činjenici da je i on deo tog sistemskog mrcvarenja Srba, da uživa u tome što je i sam postao centar moći, i da više nije "neformalan", nego da sada on koordinira i sa formalnim i sa neformalnim centrima, da mu je važnije prijateljstvo sa Miodragom Rakićem od svih drugih u sopstvenoj stranci, i da mu je uloga Mesije, spasitelja Demokratske stranke i njenih nadobudnih faraona, važnija od svih uloga koje je do sada igrao.

Ne treba nikako zaboraviti da su i Vučić i Nikolić rado pristali "na pokajanje" pred vođama Demokratske stranke i pred njihovim "evropskim prijateljima", u vreme kad su razbijali svoju  stranku (Srpsku radikalnu), i da im je, u sred Brisela, obećan "dostojanstven tretman" kao stranci "evropske desnice", samo da obave posao kako treba.

 

 

Vučićev  zadatak, politika i sudbina

 

 

Najveći  skup  "preletača"   u dvadeset   godina dugom  postkomunističkom  višestranačju danas se nalazi u Srpskoj naprednoj stranci!  Ovaj podatak ne treba nikako izgubiti iz vida kod razmatranja Vučićeve  i  Nikolićeve  vladalačke patologije.  Naime, reč je o političkom  konglomeratu  sastavljenom od velikog broja  bivših  članova skoro  svih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka koje postoje u Srbiji. 

Jasna je bila  težnja  Vučića, Nikolića i njihovih stvarnih gospodara: hteli su  da naprave jedno veliko pribežište brojnim  neostvarenim i  iskompleksiranim poluinteligentima i nadristručnjacima,  koji  će ući u institucije sistema i služiti  ciljevima tih centara moći.

Ovaj  ideal  je danas u potpunosti ostvaren, pa mnogi mogu mirno da nastave sa svojim nezakonitim bogaćenjem. Među njima je i jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji Milan Beko. Naime,  činjenica  je da upravo Vučić i Nikolić  imaju  puno razloga da čuvaju  Milana Beka,  tog "mletačkog  trgovca", ustvari, srpskog  tajkuna,  koji još nije položio račune  za svoje nerazjašnjene  transakcije i  finansijske mahinacije, a kako stvari stoje, i neće.

 Jer, ne treba zaboraviti, da je upravo  Milan Beko bio "pažljiv i brižan" prema Nikoliću, da je posetio Nikolića u bolnici nakon njegovog  štrajka glađu i žeđu uoči izbora  (tada mu je predsednički mandat  izgledao dalek i nemoguć, pa ga je Beko hrabrio, a narod je, ipak,  pravilno shvatio da Beko, ustvari, obilazi svoju "investiciju"!).

Vučićev zadata nije  nimalo lak.  Sa jedne strane  ima obavezu da sačuva imperije svojih i Nikolićevih prijatelja, a sa druge strane, da odigra ulogu  "nepotkupljivog"  lovca na  kriminal i korupciju!

  Naravno, za ovako zahtevnu ulogu, Vučić  nema  talenat. On ne zna da glumi  dugo i sugestivno.  Ni njegova kratkoročna kartaroška blefiranja mu ne idu od ruke. Ovih dana, doživeo je da mu Socijalistička partija Srbije,  u više lokalnih samouprava, udaljava stranku od vlasti.  Pobesneo je i preti raskidom koalicije, rušenjem vlade...Teši ga, vrlo uspešno,  Branko Ružić, dečko sa finim političkim pedigreom (bivši mladi socijalista koji je porastao u međuvremenu), i kaže mu javno:  nećemo valjda da rušimo ovaj divni "trijumvirat", Dačić-Vučić-Dinkić?

Čak je i Dačić dodao kako "nije bitno šta se u lokalu dešava"  (dovoljno  je daleko od Beograda, a nije bitno za suštinu koalicije), pa je odmah potom pripretio svojim socijalistima "u lokalu", da ne čine ništa protiv koalicije sa SNS.

Svakako da Vučić ne razume  "teoriju nužnosti"  koju SPS u svakoj prilici  sprovodi u delo.  Jer, uprkos  svemu što čini za Demokratsku stranku i  njene tajkune, njegov politički zadatak još nije ni blizu kraju. To socijalisti odlično  znaju i  za sada, samo u nekoliko gradova Srbije, pokazuju Vučiću šta mogu da mu urade, inače...

  Na velikoj sceni, on je još potreban ovim prevejanim meštrima političkih  igara.  Ako slučajno zaboravi  da je politički porastao kao istaknuti član stranke koja je služila Slobodanu Miloševiću i njegovim službama, oni (socijalisti) su tu da ga podsete ko mu je ideološki roditelj.

Vučićeva perspektiva je sumorna.  Kako god da se okonča njegova, sve očitija agonija, (jer  je spisak onih "uglednika" ogrezlih u kriminalu koje ne sme da hapsi,  znatno duži od spiska marginalnih lopova na koje se bacio i on i njegovi "timovi"), njemu uskoro neće imati ko da piše. A on neće imati kome da se žali.