Dežurna
U čemu je
razlika između "Agrobanke" i "Nove Agrobanke" i zašto
obe propadaju
I nova i
stara, ostale bez para
Po okončanju ovogodišnjih
predsedničkih i parlamentarnih izbora, koji su doveli do promene vlasti, odlazeća
Vlada Srbije je naložila pljačkanje Agrobanke u korist tajkuna i vlastodržaca iz redova Demokratske stranke, a onda je tu banku
gurnula u stečaj, i osnovala Novu Agrobanku u stoprocentnom
vlasništvu Republike Srbije, na
koju je prenela zdravu aktivu i naplativa potraživanja,
ostavljajući staroj Agrobanci u stečaju,
samo dugove. Najveća prevara u svemu tome je
što je za pljačku od preko 70 miliona
evra vredne imovine ojađenih akcionara stare
Agrobanke, država platila samo pet miliona evra
i uložila gomilu bezvrednih papira
zvanih državne obveznice. Posle svega jasno
je da je i Nova Agrobanka od samog početka praktično
u bankrotu. Ova velika pljačka prethodne vlasti ostaće, zahvaljujući
Aleksandru Vučiću, još jedan od nekažnjenih zločina njegovih pobratima iz žute
mafije
Milan Malenović
Nalogom broj 543/12
v.d. direktora Agencije za osiguranje depozita Narodne banke Srbije Lidije
Petrović od 25. maja 2012.
izvršena je uplata pet miliona evra na ime novčanog
dela osnivačkog kapitala Nove Agrobanke (NAB).
Uplata je izvršena istog dana što se vidi iz dopisa broj IV - 504/1/12 od 25. maja 2012.
godine, koji je direktorki Petrović uputila Aleksandra
Kitić, generalni direktor Sektora za
devizne poslove NBS-a. Time su se stekli osnovni formalni uslovi da Nova Agrobanka
(NAB) počne sa radom.
Ovom prenosu
sredstava prethodila je odluka Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita
doneta takođe tog 25. maja o osnivanju Nove Agrobanke a.d.
Istog
dana Upravni odbor pomenute Agencije donosi i odluku o izdavanju običnih akcija radi uplate kapitala za Novu Agrobanku. Već sledećeg dana, 26. maja stalni
sudski veštak ekonomske finansijske struke Verica
Gvozdenović sastavlja "Izveštaj veštaka o vrednosti nenovčanog uloga Agencije za osiguranje depozita, koji čine vlasnička prava iz obveznica
koje je emitovala Republika Srbija odlukom o emisiji dugoročnih državnih hartija od
vrednosti od 24. maja 2012. godine". Sve je, dakle, rađeno izuzetno brzo i u izuzetnoj tajnosti.
NAB je
od Agrobanke u stečaju dobila zdravu aktivu i nerizične plasmane. Staroj Agrobanci su ostali dugovi i nenaplativi
plasmani. Konačni rezultat podele izgleda ovako:
stara Agrobanka ima 205 miliona evra gubitka, dobit od 40 miliona evra, kapital
i plasmane od 177 miliona evra; a NAB ima 85 miliona evra gubitka (prenetog iz
Agrobanke u stečaju), plasmane od 671 milion evra
i 512 miliona evra depozita. Uz sve to dolaze i potraživanja od najmanje 70 miliona evra koja imaju bivši akcionari Agrobanke.
Kako
ističe Aleš Škoberne,
zastupnik ulagača Agrobanku iz Evropske
Unije, celi proces uništenja Agrobanke i
formiranje NAB-a je "temeljito planiran i
sproveden u nameri da se na protivpravan način i suprotno međunarodnim sporazumima o zaštiti stranih ulaganja eksproprira
njihova imovina u vrednosti većoj od 70 miliona evra,
tako što će biti prebačena u Novu Agrobanku".
Očigledno je da država sprovođenjem nove pljačke želi da zataška onu nešto stariju, kada je kapital Agrobanke očerupan za dobrobit vlastodržaca
i njima bliskih tajkuna.
Ono što posebno bode oči svakom finansijskom
stručnjaku jeste član 4. Odluke o osnivanju Nove Agrobanke od 25. maja, u
kome je opisana struktura osnivačkog kapitala NAB-a. U tački 1. prvog stava pominju se novčana sredstva u visini od pet miliona evra u dinarskoj protivvrednosti,
koje je uplatila Agencija za osiguranje depozita NBS-a. Pošto ova sredstva ni
izdaleka nisu dovoljna da bi banka mogla normalno da posluje, država kao jedini
vlasnik NAB-a investira još 85 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, ali
tako što ne daje ni jedan jedini dinar.
Odlukom vlade Republike Srbije 05 Br. 424-3736/2012 od 24. maja 2012. godine,
emitovane su dugoročne državne hartije od vrednosti (obveznice) u pomenutoj
vrednosti i prenete na Novu Agrobanku kao osnivački
ulog. NAB, dakle, raspolaže samo sa onih pet
miliona evra osnivačkog uloga i isplate tekućih potraživanja može da vrši samo kada ima dovoljan
priliv para na šalterima. Nova Agrobanka
je tako od samog tenutka osnivanja nelikvidna i faktički - u stečaju.
Ideja
je očigledno bila da država prodajom obveznica koje su naplative u šest polugodišnjih rata počevši od novembra 2012. tuđim parama isfinansira Novu Agrobanku. Prevara je,
prvo činjenica da je rejting Srbije na
slobodnim tržištima
kapitala toliko nizak da se naše obveznice neretko
prodaju i po kamatnoj stopi od neverovatnih 15 odsto godišnje i to za devizne
državne hartije od vrednosti. Ovakav vid finansiranja uopšte nije isplativ, a i
pitanje je da li bi Srbija u tako kratkom periodu uopšte mogla da proda svoje obveznice
u vrednosti od 85 miliona evra.
Zbog
toga ove državne hartije od vrednosti uopšte nisu ni ponuđene na prodaju, već su odmah deponovane u NAB
kao navodni osnivački ulog Narodne banke Srbije,
odnosno Agencije za osiguranje depozita. Akcije NAB-a su tako plaćene potpuno bezvrednom hartijom, jer da je to moguće ove obveznice bi već sama država prodala trećim licima.
Ovo
znači da Nova Agrobanka ne samo da
nema dovoljno obrtnih sredstava za normalno funkcionisanje, već je i pitanje da li ona uopšte ima pravnog osnova za poslovanje, budući da je dokapitalizacija ostvarena iz dužničkih hartija od vrednosti.
U ovom
trenutku je teško i zamisliti da bi bilo koji ozbiljni investitor, posle
skorašnjeg iskustva sa akcijama Agrobanke, uopšte bio spreman da kupuje akcije
Nove Agrobanke i da rizikuje da u nekoj narednoj nacionalizaciji ostane bez
svojih para. Zbog toga se za sada ne vidi drugačija
mogućnost dokapitalizacije NAB-a osim
da država Srbija od ove banke
planiranim tempom otkupljuje sopstvene obveznice. Pitanje je jedino da li je
tako nešto dovoljno da banku održi na površini, jer je prva tranša u novembru
ove godine vredna tek nekih 14 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
U suštini, prethodna Vlada Srbije je Novoj Agrobanci namenila
sasvim drugačiji scenario. Potpuno u saglasju
sa starom idejom Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića kako srpske banke treba
uništiti da bi bilo više prostora za inostrane
banke, Nova Agrobanka će uskoro biti gurnuta u
naručje nekog drugog, u čijem zagrljaju će da nestanu i ona i kompromitujuća dokumentacija o ranijim malverzacijama Agrobanke.
Već se nazire "scenario spašavanja" Nove Agrobanke: NAB ima bilans od 62
milijarde dinara, 128 organizacionih jedinica i 790 zaposlenih, zbog čega sledi planski otkaz za najmanje 400 zaposlenih. Kao
skoro sigurni mladoženja, kome bi NAB mogao da bude utrapljen i koji nema mogućnost da taj brak odbije, figurira Poštanska štedionica sa bilansom od
39 milijardi dinara, 58 organizacionih jedinica i 1.600 zaposlenih. U slučaju da ovaj scenario ne bude brzo realizovan kao
svojevremeno onaj o podeli banke, sledi stečaj i Nove Agrobanke.
U oba
slučaja glavni cilj će biti ostvaren: zaborav ko kome i šta duguje, istovetno kao i u slučajevima četiri najveće domaće banke koje je u samo
jednom danu zatvorio Mlađan Dinkić.
A 1.
Ko je
naručio "štimovanje" bilansa?
Uništenje Agrobanke, isto kao i sadašnje srljanje Nove Agrobanke u stečaj, nisu ni malo slučajni niti neplanirani.
Nekome je iz nekog razloga odgovarao upravo ovakav razvoj događaja.
Narodna banka Srbije je 19. oktobra 2011. godine zabranila Agrobanci kreditnu
aktivnost, čak i reprogramiranje već postojećih potraživanja. Ovim su gurnuta u propast mnoga preduzeća koja su imala šanse da se pravovremenim reprogramom
spasu stečaja, a njihovi radnici su
izgubili posao.
Posle
je i prinudna uprava uskratila reprograme preduzećima
koja iz nekog razloga nisu bila po ukusu žutih vlastodržaca, kao što su na primer Porečje Vučje, Ramski rit, Tarolit...
Istog
dana kada je uvela prinudne mere u Agrobanci, 29. decembra 2011. godine.
Narodna
banka Srbije je objavila kako "likvidnost Banke je iznad
propisanog minimalnog nivoa". Očigledno je da prinudne mere nisu ni uvedene iz razloga
spasavanja banke, već zarad nekih drugih
ciljeva.
Završni račun Agrobanke za 2011.
godinu nije potvrđen od strane nezavisne revizije
iako su na tome insistirali mali akcionari koji u svojim rukama imaju 80 odsto
kapitala banke u stečaju. Izveštaji Ministarstva finansija o poslovanju Agrobanke, i to
sva četiri, nikako se ne uklapaju ni
međusobno, a ni sa bilansima koje je radila revizorska
kuća KPMG. Do usklađivanja
ovih podataka nikada nije došlo, jer očigledno nekome mnogo moćnom
ne odgovara da se sazna prava istina o Agrobanci.