Beli kriminal

 

Diktatura  u Zavodu za psihofiziološke poremećaje

 

Moć govora i nemogući dogovor

 

Na predlog bivšeg, dugogodišnjeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, 2010. godine, Vlada Srbije je za direktora Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju u Beogradu, postavlja Ljiljanu Lazić, lekara psihijatra, rođenu u Kuršumliji, odakle je i čuveni i javnosti poznati kuršumlijski "brigadir", Vučko Savić koji je, nakon poslednjih izbora, članove pobeđene koalicije zaposlene u u kuršumlijskoj opštini, izvodio na prisilni rad, deleće im lopate.

 

M. Hadžić

 

 

Od 2010. godine, započinje sunovrat jedne referentne i ugledne zdravstvene ustanove vrlo specifične po svojoj delatnosti. Direktorka Ljiljani Lazić, u Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju dolazi iz Specijalne psihijatrijske ustanove "Laza Lazarević" 2002. odine, kao stručnoj javnosti nepoznat  psihijatar i vrlo brzo napreduje do pomoćnika direktora za medicinska pitanja. Sa smenom tadašnjeg direktora m psihijatar LJ. Lazić odlazi na porodiljsko odsustvo koje traje četiri pune godine.

Nakon povratka sa porodiljskog odsustva koje je trajalo četiri godine, njeno bolesno vlastohleplje dolazi do izražaja: svom snagom započinje lobiranje i kampanju za funkciju direktora. Želju joj ostvaruje bivši ministar zdravlja, uz pomoć uticajnih rodbinskih veza koje potiču iz rodnog kraja kao što su, na primer, ujak predsednika UO EPS, pa onda jedan član u najužem rukovodstvu SPS, tetke, stričevi pa čak i frizerka!

Danas je Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju ustanova u kojoj je paralisana delatnost, međuljudski odnosi dovedeni  do konflikta, potkupljena i podeljena organizacija sindikata od 80 zaposlenih.

Smanjen je broj pacijenata a samim tim i obim i broj usluga, posebno medicinskog kadra. Kvalitet usluga je ispod svakog nivoa i standarda kojih ovde nema i u dogledno vreme neće ih biti, jer akreditacioni proces nije nikad započet u ovoj ustanovi.

Uslovi rada su nedopustivi kako po prostornim tako i po tehničko tehnološkim principima i standardima. Organizaciju i rukovođenje direktorka Lazić je poverila svojim odanim prijateljima, saradnicima čiju stručnost ceni samo direktorka Lazić. Tako, njeni saradnici mogu da rade, mogu da ne rade, mogu da rade privatno, mogu da koriste odmor iz tri, četiri puta i da imaju uvek slobodne dane baš kao i ona.

Organizaciju i rukovođenje je svela u korist završavanja privatnih poslova tako da je u tom pravcu usmerila i stručne organe ustanove koji se sastaju "ad hoc", po potrebi. Svoje odane  saradnike direktorka Lazić ume dobro da nagradi. Tako je jednoj od dve pravnice Zavoda, zaposlila supruga u Upravni odbor Simpa u Kuršumliji. Preko kompanije Simpo je išla nabavka nameštaja za stacionar Zavoda nakon donacije EPS-a od 35.000 evra (EPS-a gde je Lazićkin ujak predsednik UO!).

Oponente kroz pritisak, razne insinuacije, laži,  omalovažava, ili sprovodi mobing sa kojim je i javnost bila upoznata novembra 2011. godine (prikazano u emisije TV Prve, "Eksploziv").

Koliko je moćan ovaj zdravstveni "Vučko Savić" pokazuje i činjenica da direktorka  nije preduzela potrebne aktivnosti za realizaciju vladine Uredbe o sprovođenju Nacionalne strategije za prevenciju patologije govora koju je Vlada donela februara 2009. godine i prema kojoj je Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju kao referentna ustanova,  bila dužna da sprovede na teritoriji čitave Republike.

Direktorka ima tri pomoćnika (za finansije, za pravna pitanja, za medicinska pitanja i mnogo šefova). One koji su neposlušni smenjuje, pa je tako smenila i glavnu sestru koju je sama dovela sa Instituta za majku i dete sa preporukom Instituta da je kompetentna.

Tako ova koruptivna koalicija, za razliku od ustanove izvanredno funkcioniše (Ministarstvo zdravlja, RFZO, zdravstvena  inspekcija, direktorka i njeni saradnici) a da pacijenti dobijaju uslugu jednom mesečno a ukoliko žele da to bude češće, mogu privatno, tako da je odliv pacijenata evidentan.

Ne postoji ni plan  razvoja ustanove, plan i program stručnog usavršavanja. Jer Ljiljana Lazić, u ulozi kuršumlijskog "brigadira" Vučka Savića, sve što radi, radi "ad hoc". Kad treba, njenim odanim saradnicima, važni stručni i naučni skupovi bivaju posećeni, naravno bez stručnog izlaganja i promocije ustanove, već radi ostvarenja ličnih interesa (službena putovanja bez stvarne potrebe se u ovoj ustanovi obavljaju kroz dobro razrađenu shemu pokrivanja finansijskih troškova; za to se čuva i koristi  pomoćnik za finansije i računovodstvena služba) i naravno Upravni odbor koji u nešto izmenjenom sastavu traje već deset godina.