Čačak

 

Korumpirano čačansko pravosuđe radi za najbogatijeg sugrađanina

 

Sudije na platnom spisku gospodina Drkele

 

U Srbiji je dovoljno da neko ima milione, pa da mu sve bude dozvoljeno i da ga štite svi - od predsednika lokalnih sudova, pa do veštaka. Bez obzira što je sud u Strazburu doneo odluku o visini odštete koju država Srbija treba da isplati zato što je njeno pravosuđe sudilo po nalozima lokalnog mafijaša iz Čačka, korumpirane sudije pokušavaju sve da zataškaju izmišljajući veštačenja i tamo gde im zakonski nema mesta. Slučaj je istraživao Tabloidov urednik Milan Glamočanin,  nekadašnji načelnik uprave savezne policije

 

Milan Glamočanin

 

Čačak je lep gradić u centralnoj Srbiji, u srcu Šumadije, u kome žive neki čudno fini ljudi, pravi vladari provincije, kao što je recimo Branko Delić. Prijatelji ga zovu Drkela, od milja Drnda, a on je samom sebi nadenuo nadimak Brazil po istoimenom lancu kladionica čiji je suvlasnik.

  Drkela je jedan od najbogatijih Čačana, ako ne i jedan od najbogatijih Šumadinaca. Ne nedostaju mu ni političke, ali ni veze u pravosuđu, kao što se vidi iz sledećeg rašomonskog sudskog.postupka.

  Posle dugogodišnjeg bavljenja ugostiteljstvom u inostranstvu Mileta Petrović je 1996. u Čačku kupio podrumski poslovni prostor u centru Čačka veličine 130 kvadratnih metara. Odmah po dobijanju neophodne građevinske dozvole, započeo je sa radovima posle kojih je dobio upotrebnu dozvolu, a zatim i dozvolu za rad. Sve pomenute dozvole su i danas na pravnoj snazi.

  Posle samo šest dana od početka rada Miletinog ekskluzivnog restorana 15. marta 2003. godine, Drkela, koji je pet godina posle Milete kupio ostatak poslovne zgrade od nekoliko hiljada kvadratnih metara, koristeći vanredno stanje, ali i činjenicu da je bio neradni dan, kada nadležne inspekcijske službe ne mogu da ga zaustave ili obuzdaju, ruši zajednički deo zgrade i to upravo u delu gde se nalazila ventilacija restorana, čime onemogućava Mileti da nastavi sa radom.

  Nemajući kud, Mileta pokreće sudski spor protiv ovog prebogatog Čačanina. Zbog opstrukcije u Opštinskom sudu spor za ometanje poseda trajao je 13 meseci i okončan je 14. aprila 2004. godine, rešenjem kojim se nalaže vraćanje u pređašnje stanje u svemu prema projektnoj dokumentaciji. Tek tada počinju pravi problemi koji ni do danas nisu završeni.

  U međuvremenu, Branko Drkela Delić podnosi tužbu radi utvrđivanja svojine i službenosti iako mu to niko nikada nije ni osporavao. Brzo će postati jasno zašto je on to učinio.

  Postupajući sudija Marija Radonjić insistira da Miletin punomoćnik preda kompletnu projektnu dokumentaciju i to ne u kopiji uz sravnjenje sa izvornikom (kako to zakon predviđa), već u originalu. Potom sudija sakriva pomenutu dokumentaciju neophodnu za sprovođenje rešenja iz prethodnog postupka i to uz znanje predsednika tadašnjeg Opštinskog suda u Čačku Petra Markovića i predsednika Okružnog suda Radoslava Petrovića, kako proizilazi iz obimne prepiske između njih dvojice i Miletinog advokata.

  Konačno, pred odlazak u penziju sudija Radonjić uništava projektnu dokumentaciju. Ovo joj nije bilo prvi put da nezakonito uništava dokumenta iz predmeta, ali je svaki put prolazila nekažnjeno. Svedoci za njeno postupanje su mnogobrojni i još uvek dostupni istražnim organima: v.f. predsednika Osnovnog suda u Čačku Svetlana Krunić Tasevska, sudije Ljiljana Ćirić i Dragana Obradović...Pitanje je jedino da li nadležni uopšte žele da se pozabave bivšom sudijom Radonjić.

  Posle pet godina namerne opstrukcije od strane Opštinskog suda doneto je rešenje o obustavi izvršnog postupka, jer ne postoji projektna dokumentacija bez koje veštaci ne mogu da utvrde koji konkretni prostor je predmet izvršenja?! I drugostepeno veće istog suda potvrđuje odluku o obustavi izvršenja, iako se pomenuta dokumentacija nalazila u istom sudu, samo kod drugog sudije.

Upravo zato, "gospodin Drkela" pokreće potpuno nepotrebni sudski postupak: da bi njegov potplaćeni sudija, uništio dokumenta neophodna za izvršenje rešenja koje mu nije bilo po volji.

  Ni ovde se ne završava hod po mukama za Miletu, koji i dan danas čeka da nastavi sa radom u svom lokalu koji je pošteno platio i za koji ima sve dozvole.

  Poseban doprinos ovom čačanskom pravosudnom galimatijasu dali su sudski veštaci koje je Drkela stavio na svoj platni spisak, isto kao i većinu sudija. U izvršnom rešenju suda tako stoji: "...u svemu prema projektnoj dokumentaciji tužioca i pod nadzorom stručnih ovlašćenih lica". Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da ta lica moraju da imaju licencu od inženjerske komore za tačno određenu vrstu radova. Zakon takođe propisuje i da stručni nadzor određuje isključivo investitor, u ovom slučaju Mileta Petrović. To lepo izgleda na papiru, ali u životu, posebno u Čačku sve je drugačije.

  Kada je Mileta sudiji Ljiljani Anđelić rekao kako lica koja je odredila nisu licencirana, ona mu je odbrusila: "Ja sam im upravo dala licencu." Tako je "veštačio" i izvesni Slavoljub Jovanović, koji ne samo da nije na spisku veštaka, već nema ni odgovarajuću licencu.

  Pomenuti Jovanović i veštak Zoran Lazović su napravili i najveću štetu u ovom predmetu. Lazovićevo "veštačenje" je prihvaćeno iako se protiv njega i prvog izvršnog sudije u predmetu istovremeno vodio krivični postupak zbog zloupotrebe službenog položaja i kršenja zakona od strane sudije.

  Posebni nonsens predstavljaju "veštačenja" Milene Bogićević i Blagoja Radojičića iz Užica koji su tvrdili da je upotrebna dozvola za Miletin lokal nezakonito izdata, iako ih to niko nije pitao, niti je sud u parnici uopšte mogao to da ispituje, posebno jer je dozvola još uvek na pravnoj snazi, a potvrđena je i od nadležnog ministarstva. Kada Drkela plaća veštačenja se pišu po nalogu, tako da i ovo mišljenje veštaka sud jedva da je dočekao i odmah obustavlja izvršenje!

  Po nalogu suda veštačenje je trebalo da obavi i tročlana komisija Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta. Sud je ovu odluku doneo u saglasnosti sa Republičkim pravobraniocem i samim Delićem i to pošto je Gradski zavod za veštačenje obavestio postupajućeg sudiju da ne može da veštači u uslovima kada neko na njih vrši pritisak. Jedino što o ovome niko nije obavestio Miletu. A i zašto bi, kada sve ionako plaća Delić?!

Pravobranilac Slavoljub Carić je pokušavao da naknadnim veštačenjem promeni presudu suda u Strazburu koji je već odredio visinu odštete koju Srbija treba da plati Mileti zbog mahinacija koje je skrivio Delić. Iz Ministarstva pravde, međutim, stiže nalog da se odluka suda u Strazburu izmeni po svaku cenu i da se prikaže kako je nastala šteta daleko manja, pa sud u najvećoj tajnosti nalaže veštačenje, i to bez znanja jedne stranke u sporu - Milete Petrovića.

Postupajući sudija zato u više navrata tajno posećuje veštaka profesora Predraga Stančića koji konačno "utvrđuje" da je visina štete naneta Mileti 6.000 evra, iako je sud u Strazburu već pravnosnažno utvrdio da Mileti pripada 150 puta veća odšteta - 930.000 evra.

  Protiv predsednika suda, postupajućeg sudije i veštaka već su podnete krivične prijave. Možda se u Srbiji i nađe neko ko ne sudi po Delićevim parama, već po zakonu. Dotle, kabadahijsko ponašanje Branka Drkele Delića, plaćaće svi građani Srbije, i to po odluci Međunarodnog suda pravde u Strazburu!