Èaèak
Korumpirano
èaèansko pravosuðe radi za najbogatijeg sugraðanina
Sudije na
platnom spisku gospodina Drkele
U Srbiji je
dovoljno da neko ima milione, pa da mu sve bude dozvoljeno i da ga štite svi -
od predsednika lokalnih sudova, pa do veštaka. Bez obzira što je sud u
Strazburu doneo odluku o visini odštete koju država Srbija treba da isplati
zato što je njeno pravosuðe sudilo po nalozima
lokalnog mafijaša iz Èaèka, korumpirane sudije
pokušavaju sve da zataškaju izmišljajuæi veštaèenja i tamo gde im zakonski nema mesta. Sluèaj je
istraživao Tabloidov urednik Milan Glamoèanin, nekadašnji naèelnik uprave savezne
policije
Milan Glamoèanin
Èaèak je lep gradiæ u centralnoj Srbiji, u srcu Šumadije, u kome žive neki èudno fini ljudi, pravi vladari provincije, kao što je
recimo Branko Deliæ. Prijatelji ga zovu Drkela,
od milja Drnda, a on je samom sebi nadenuo nadimak Brazil po
istoimenom lancu kladionica èiji je suvlasnik.
Drkela
je jedan od najbogatijih Èaèana, ako ne i jedan od najbogatijih Šumadinaca. Ne nedostaju mu ni politièke, ali ni veze u pravosuðu,
kao što se vidi iz sledeæeg rašomonskog
sudskog.postupka.
Posle
dugogodišnjeg bavljenja ugostiteljstvom u inostranstvu Mileta Petroviæ je 1996. u Èaèku kupio podrumski poslovni prostor u centru Èaèka velièine 130 kvadratnih metara. Odmah po dobijanju neophodne
graðevinske dozvole, zapoèeo je sa radovima posle kojih je dobio upotrebnu dozvolu,
a zatim i dozvolu za rad. Sve pomenute dozvole su i danas na pravnoj snazi.
Posle
samo šest dana od poèetka rada Miletinog ekskluzivnog restorana 15. marta
2003. godine, Drkela, koji je pet godina posle Milete kupio ostatak poslovne
zgrade od nekoliko hiljada kvadratnih metara, koristeæi vanredno stanje, ali i èinjenicu da je bio neradni dan,
kada nadležne inspekcijske službe ne mogu da
ga zaustave ili obuzdaju, ruši zajednièki deo zgrade i to upravo u delu gde se nalazila
ventilacija restorana, èime onemoguæava Mileti da nastavi sa radom.
Nemajuæi kud, Mileta pokreæe sudski spor protiv ovog
prebogatog Èaèanina.
Zbog opstrukcije u Opštinskom sudu spor za
ometanje poseda trajao je 13 meseci i okonèan je 14. aprila 2004.
godine, rešenjem kojim se nalaže vraæanje u preðašnje stanje u svemu prema projektnoj
dokumentaciji. Tek tada poèinju pravi problemi koji
ni do danas nisu završeni.
U meðuvremenu, Branko Drkela Deliæ podnosi tužbu radi utvrðivanja svojine i službenosti iako mu to niko
nikada nije ni osporavao. Brzo æe postati jasno zašto je on to uèinio.
Postupajuæi sudija Marija Radonjiæ insistira da Miletin punomoænik
preda kompletnu projektnu dokumentaciju i to ne u kopiji uz sravnjenje sa izvornikom
(kako to zakon predviða), veæ u originalu. Potom sudija sakriva pomenutu dokumentaciju
neophodnu za sprovoðenje rešenja iz prethodnog postupka i to uz znanje predsednika
tadašnjeg Opštinskog suda u Èaèku Petra Markoviæa i
predsednika Okružnog suda Radoslava Petroviæa, kako proizilazi iz obimne prepiske izmeðu njih dvojice i Miletinog advokata.
Konaèno, pred odlazak u penziju sudija Radonjiæ uništava projektnu
dokumentaciju. Ovo joj nije bilo prvi put da nezakonito uništava dokumenta iz predmeta, ali je svaki put prolazila
nekažnjeno. Svedoci za njeno
postupanje su mnogobrojni i još uvek dostupni istražnim organima: v.f. predsednika Osnovnog suda u Èaèku Svetlana Kruniæ Tasevska, sudije Ljiljana Æiriæ i Dragana Obradoviæ...Pitanje je jedino da li nadležni uopšte žele da se pozabave bivšom sudijom Radonjiæ.
Posle
pet godina namerne opstrukcije od strane Opštinskog suda doneto je rešenje o
obustavi izvršnog postupka, jer ne postoji projektna dokumentacija bez koje veštaci ne mogu da utvrde koji konkretni prostor je predmet
izvršenja?! I drugostepeno veæe istog suda potvrðuje odluku o obustavi
izvršenja, iako se pomenuta dokumentacija nalazila u istom sudu, samo kod
drugog sudije.
Upravo
zato, "gospodin Drkela" pokreæe potpuno nepotrebni sudski postupak:
da bi njegov potplaæeni sudija, uništio dokumenta neophodna za izvršenje rešenja koje mu nije bilo po
volji.
Ni ovde
se ne završava hod po mukama za Miletu, koji i dan danas èeka da nastavi sa radom u svom lokalu koji je pošteno platio i za koji ima sve dozvole.
Poseban doprinos ovom èaèanskom pravosudnom galimatijasu dali su sudski veštaci koje je Drkela stavio na svoj platni spisak, isto
kao i veæinu sudija. U izvršnom rešenju suda tako stoji: "...u svemu prema projektnoj dokumentaciji tužioca i pod nadzorom struènih
ovlašæenih lica". Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da ta lica
moraju da imaju licencu od inženjerske komore za taèno odreðenu vrstu radova. Zakon
takoðe propisuje i da struèni nadzor odreðuje iskljuèivo investitor, u ovom sluèaju
Mileta Petroviæ. To lepo izgleda na papiru, ali
u životu, posebno u Èaèku sve je drugaèije.
Kada
je Mileta sudiji Ljiljani Anðeliæ rekao kako lica koja je odredila nisu licencirana, ona
mu je odbrusila: "Ja sam im upravo dala
licencu." Tako je "veštaèio" i izvesni Slavoljub
Jovanoviæ, koji ne samo da nije na spisku
veštaka, veæ nema ni odgovarajuæu licencu.
Pomenuti Jovanoviæ i veštak Zoran Lazoviæ su napravili i najveæu štetu u ovom predmetu. Lazoviæevo "veštaèenje" je prihvaæeno iako se protiv njega
i prvog izvršnog sudije u predmetu istovremeno
vodio krivièni postupak zbog zloupotrebe službenog položaja i kršenja zakona od strane sudije.
Posebni nonsens predstavljaju "veštaèenja" Milene Bogiæeviæ i Blagoja Radojièiæa iz Užica koji su tvrdili da je upotrebna
dozvola za Miletin lokal nezakonito izdata, iako ih to niko nije pitao, niti je
sud u parnici uopšte mogao to da ispituje, posebno jer je dozvola još uvek na
pravnoj snazi, a potvrðena je i od nadležnog ministarstva. Kada Drkela plaæa veštaèenja se pišu po nalogu, tako da i
ovo mišljenje veštaka sud jedva da je doèekao
i odmah obustavlja izvršenje!
Po
nalogu suda veštaèenje
je trebalo da obavi i troèlana komisija Ekonomskog
fakulteta Beogradskog univerziteta. Sud je ovu odluku doneo u saglasnosti sa
Republièkim pravobraniocem i samim Deliæem i to pošto je Gradski zavod za veštaèenje obavestio postupajuæeg sudiju da ne može da veštaèi u uslovima kada neko na
njih vrši pritisak. Jedino što o ovome niko nije obavestio Miletu. A i zašto bi, kada sve ionako plaæa
Deliæ?!
Pravobranilac
Slavoljub Cariæ je pokušavao da naknadnim veštaèenjem promeni presudu suda u Strazburu koji je veæ odredio visinu odštete koju Srbija treba da
plati Mileti zbog mahinacija koje je skrivio Deliæ.
Iz Ministarstva pravde, meðutim, stiže nalog da se odluka suda u Strazburu izmeni po svaku
cenu i da se prikaže kako je nastala šteta daleko manja, pa sud u najveæoj tajnosti nalaže veštaèenje, i to bez znanja
jedne stranke u sporu - Milete Petroviæa.
Postupajuæi sudija zato u više navrata tajno poseæuje veštaka profesora Predraga
Stanèiæa koji konaèno "utvrðuje" da je visina štete naneta Mileti 6.000
evra, iako je sud u Strazburu veæ pravnosnažno utvrdio da Mileti
pripada 150 puta veæa odšteta - 930.000 evra.
Protiv
predsednika suda, postupajuæeg sudije i veštaka veæ su podnete kriviène prijave. Možda se u Srbiji i naðe neko ko ne sudi po Deliæevim
parama, veæ po zakonu. Dotle, kabadahijsko
ponašanje Branka Drkele Deliæa, plaæaæe svi graðani Srbije, i to po
odluci Meðunarodnog suda pravde u
Strazburu!