Francuska
Zašto Francizi beže
u London i zašto je glavni grad Engleske postao francuska Kazablanka
Fiskalni teror
Francuske
U Francuskoj
trenutno vlada pravi teror, tiranija neviđena od 1789 i buržoaske revolucije!
Eto kakvo su danas prilike u zemlji ljudskih prava, bar po mišljenju Borisa Johnsona, gradonačelnika Londona. Ovaj poznati engleski političar pre svega žali bogatiji sloj
francuskog društva dok kao tiraniju smatra fiskalni zakon oporezivanja koji
zavodi nova vlada u Parizu. U svom govoru, Boris Johnson je poželeo dobrodošlicu svim budućim fiskalnim
izbeglicama u šesti najveći francuski grad na svetu.
Mile Urošević
(dopisnik iz
Pariza)
U Londonu trenutno
živi oko 400.000 Francuskih građana. S ove strane Lamanša i sami Francuzi se
primećuju da je život poskupeo od kada je na mesto malog Napoleona došao
matori Hari Poter. Zbog pada standarda Olandu je spala popularnost na
veoma niske grane. Kada bi se izbori ponovili, socijalisti ne bi imali nikakve
šanse, pogotovo od kada je u francuskom proizvodnom sektoru zavlada dramatična
situacija bez presedana.
Pežo otpušta 14.000 radnika,
jer kako tvrde vlasnici u Ženevi, Pežo gubi oko 200 miliona evra mesečno i mora da se reorganizuje. Poslednja železara na
istoku zemlje takođe gasi svoje visoke peći dok farmaceutska industrija na jugu boluje od iste
boljke, besposlice i niko nema recept kako da se spreči pogoršanje zdravlja francuske
ekonomije.
Cifra od tri miliona ljudi na berzi rada je falsifikovana istina
zvaničnika. U realnosti, na četiri strane države u krizi, ima bar dva puta više onih
koji bi radili bilo šta i bilo gde kada bi im se ukazala bilo kakva prilika.
Veštim zakonskim varkama mnogi su nezaposleni otpisani pa tako ne mogu čak ni u statistiku.
Uz sve to, u Francusku i dalje stiže navala afričke i azijske bede. Neregulisani priliv stanovništva od
nekoliko stotina hiljada emigranata godišnje ne ide na ruku ni socijalnom miru,
niti borbi protiv nezaposlenosti. Kako zaposliti ljude u zemlji gde PMI pada
svakog meseca za 3,6%, kao što je to bio slučaj u septembru. Trenutno Francuski
PMI ne prelazi 42% dok je u Nemačkoj skoro 48%. U jednoj studiji COE-Rekskodeksa
tvrdi se da BDP u narednoj godine neće dostići ni 0,2%, a kamoli planiranih 0,8
% dok je nezaposlenost 10,5% radnog stanovništva vrlo optimistička. Da se ne bi
gađali ciframa i da francuska realnost ne bi ličila na španska sela, treba samo
da se zna da svaki indeks ispod 50% pokazuje da je proizvodna aktivnost u
recesiji i da zemljom zapravo upravlja kriza a ne vlada. Broj nezaposlenih je u
porastu, kupovna moć u padu, a narod se teši pričama da je svuda tako i da će
biti bolje ako se raja još malo više žrtvuje. Sa svoje strane Francuzi za sve
krive Evropsku nahiju. Cela umetnost vladanja se sve više pretvara u
svakodnevnu borbu za očuvanje socijalnog mira. Samo da raja ne poludi i ne
digne neku bunu na evropske dahije.
Francuzi beže u svet
U Francuskoj kao i svuda po svetu meritokratija
je umrla, Bog da joj dušu prosti. Korupcija je jača od, ravnopravnosti i tolerantnosti
društva, a pripadnost vidljivim manjinama sve više predstavlja prioritetni
faktor u dobijanju posla ili ostvarivanju novih prava kroz specijalne zakone zaplašene
vlasti.
Samo da pukne Zbog ovakve realnosti sve je više Francuza koji
svoju budućnost
vide u bežanju preko granice. Odlazak u beli svet i pečalbu je nešto o čemu se ovde malo
priča ali se
ipak zaobilazno urgira na savetovanju Francuza, kako da nađu bolje mesto za
život. Deviza je:
pokušajte u
inostranstvu. Često se
prave tv i radio emisije, pišu članci o tome
kako su neki krenuli u avanturu bez prebijenog evra i tamo negde u Africi ili
Aziji napravili veliki biznis. I dok u Francusku stižu iz najdubljih krajeva
crne Afrike i daleke Azije, Francuzi polako odlaze. Ekstremna desnica tvrdi da
je ovo organizovana zamena stanovništva.
Drugi tvrde da je odlazak u svet posledica
nezaposlenosti ili fiskalna tiranija za one koji rade. Zainteresovani
ponekada tvrde i to da su pravi razlozi u nezdravom okruženju i odsutnost
perspektive. Ima ih i koji pominju mogućnost građanskog rata te tako stvaraju psihozu. Ekstremna
desnica je sve jača pa je
klasična
opozicija sve više
kopira.
Nije redak slučaj da se čuje kako sav posao uzeše jeftini gastarbajteri dok
za Francuze ostaju samo nedokučive političke karijere, poslovi preko veze a ponekad i
preko kreveta, dok je jedini sektor koji još uvek zapošljava samo volonterski.
Bez ikakve novčane
nadoknade. Francuzi za svo zlo koje ih je zahvatilo, od nesigurnosti do
nezaposlenosti, krive nasilni multikulturalizam. Veliki procenat imigranata u
populaciji, stvorio je dva bloka koji se sve manje podnose. Stvar nije samo u
teroristima već se natrpeljivost
ispoljava na mnogo manjem nivou. U gradovima kao što je Marsej, pored skoro
javne trgovine drogom po predgrađu, sve je više otimanja tašni, lančića, mobilnih
telefona ili fotoaparata. Situacija je izmakla policiji do te mere da je
lokalna vlast u jednom kvartu zatražila pomoć od vojske, pa čak su
pominjali i plave šlemove UN. Vlast je obećala novih 205 policajaca, što je kap vode u
moru. Pogotovo ako se uzme u obzir da je policija takođe korumpirana i
da se veći broj
policajaca već nalazi
u zatvoru za nedela povezana sa mafijom cigareta ili dilera droge. Slično je i
drugim gradovima gde je velika koncentracija stranaca ili Francuza stranog
porekla. U Parizu naprimer ima 43% takvih građana, što je prvi put da neko objavi inače strogo
zabranjenu statistiku na takvoj bazi.
Strah od
građanskog rata
Po francuskim predgrađima postoji beli rasizam, mržnja uperena
protiv belaca. Sada se na mnogim mestima više skoro i ne govori francuski
jezik. Francuzi arapskog porekla nazivaju Francuze domorocima i Galima. Podvlače da nisu iste
veroispovesti, ni boje kože niti porekla. Ovakve tvrdnje nisu delo
ekstremne desnice Le Pena, već ovako piše u novoj knjizi Žan Fransoa Kopea,
generalnog sekretara Sarkozijeve partije UMP. Kope se trenutno bori za još
jedan mandat u svojoj partiji ali ujedno i za mesto kandidata za sledećeg Predsednika
Francuske 2017 te godine.
Knjiga pod naslovom "Manifest za desnicu oslobođenu
kompleksa", ima za cilj da uskladi politiku UMP sa sve dubljim uverenjem u
narodu da je problem rasizma eksplozivno pitanje društva u recesiji, koje treba
što pre rešiti. Trend "domino-efekta" ekonomskog kolapsa južno-evropskih
država sada preti i liderima unije kao što su Francuska pa donekle i sama
Nemačka. Popularnost među nezadovoljnim Francuzima pa i ostalim
Evropljanima, stiče se populističkim parolama i pljuvanjem po samoj uniji i
njenoj politici prema emigraciji. Strah od Islama je realnost koja se veštački
još više naduvava kako bi narod shvatio ko su prave patriote a ko izdajnici.
Tako bar misle oni koji se iz senke opozicije
bore za dolazak na vlast. Nedavno hapšenje grupe islamista i ubistvo jednog od
njih, samo je dolilo ulje na vatru. Pokazalo se de teorija o zaveri ima neku
osnovu i da su mnogi neprijatelji Francuske upravo Francuzi stranog porekla
kojima je država slobode dala svoje državljanstvo.
Predsednik Oland je reagovao na zaoštrenost situacije
ali je usput upozorio Francuze da vlada neće tolerisati nikakve stigmatizacije muslimana koji
su u ogromnoj većini
protiv radikalnog islamizma itd... kako se to već obično kaže kada treba da
se smanji napetost. Posledica ovakvog stava je još manja popularnost
Predsednika koji je već
sutradan najavio glasanje novog zakona o ženidbi pedera kao da je to nešto jako bitno za
sreću građana. Treba biti
mnogo naivan pa poverovati da će ovakva patka odvrati pažnju od realnih problema
društva. Opozicija se ojačala ovim zakonom o ljubavi na silu pa su čak i mnogi matičari protestovali
i najavili da neće poštovati novi.
Iznad zakona stoji pitanje morala i lične svesti, tvrde mnogi predsednici opština koji su
zapravo i matičari.
Kasno su se setili
U pojedinim delovima francuskih gradova ima i
do 50% nezaposlenosti, a beda ne pita za zakon. Pogotovo ako se zna da običan diler
marihuane može da
zaradi 5000 do 9000 evra mesečno. Jedini član francuske vlade kome rejting raste je ministar
policije, Manuel Valc, i to iz opravdanih razloga. Njegov stav je veoma
blizak onome koji je imao i Sarkozi dok je bio na istoj funkciji.
Frenč konekšn i dalje
postoji i to uglavnom u Marselju, gradu gde su stranci najmnogobrojniji i gde
se smo ove godine dogodilo dvadesetak smrtonosnih obračuna a za
poslednje tri godine cifra prelazo 70 žrtava. Ubijeni su uglavnom bili urađeni kalašnjikovima dopremljenim
sa Balkana, kako to vole da naglase oni koji su ih slali u Bosnu u svoje vreme.
Sada, kada je mečka
zaigrala na mnoga vrata od Pariza do Azurne obale, neki francuski mediji vade
iz arhive neobjavljena dokumenta i otkrivaju rupu na saksiji.
U Bosni je ratovala i Alkaida a neki Francuzi su
bili dobrovoljci u borbi protiv Srba. Tako su se eto naoružali i usput su
ih uvukli u antihrišćanske
ili islamske organizacije. Ovako kasno priznanje je više vrsta
opravdanja nego samokritike, kao: nismo krivi mi, kriv je rat na Balkanu i Alkaida.
GLOSA
Evropa je jedna velika Ex Jugoslavija a Francuska u
sebi nosi jedno veliko Kosovo. Njena budućnost može biti naša sudbina na kvadrat,
govorilo se još pre
petnaest godina. Da li to beše prazno proročanstvo ili samo
jedna politička
analiza, pokazaće budućnost.