Francuska

 

Zašto Francizi beže u London i zašto je glavni grad Engleske postao francuska Kazablanka

 

Fiskalni teror Francuske

 

U Francuskoj trenutno vlada pravi teror, tiranija neviđena od 1789 i buržoaske revolucije! Eto kakvo su danas prilike u zemlji ljudskih prava, bar po mišljenju Borisa Johnsona, gradonačelnika Londona. Ovaj poznati  engleski političar pre svega žali bogatiji sloj francuskog društva dok kao tiraniju smatra fiskalni zakon oporezivanja koji zavodi nova vlada u Parizu. U svom govoru, Boris Johnson je poželeo dobrodošlicu svim budućim fiskalnim izbeglicama u šesti najveći francuski grad na svetu.

 

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

 

 

U Londonu trenutno živi oko 400.000 Francuskih građana. S ove strane Lamanša i sami Francuzi se primećuju da je život poskupeo od kada je na mesto malog Napoleona  došao matori Hari Poter. Zbog pada standarda Olandu je spala popularnost na veoma niske grane. Kada bi se izbori ponovili, socijalisti ne bi imali nikakve šanse, pogotovo od kada je u francuskom proizvodnom sektoru zavlada dramatična situacija bez presedana.

Pežo otpušta 14.000 radnika, jer kako tvrde vlasnici u Ženevi, Pežo gubi oko 200 miliona evra mesečno i mora da se reorganizuje. Poslednja železara na istoku zemlje takođe gasi svoje visoke peći dok farmaceutska industrija na jugu boluje od iste boljke, besposlice i niko nema recept kako da se spreči pogoršanje zdravlja francuske ekonomije.

Cifra od tri miliona ljudi na berzi rada  je falsifikovana istina zvaničnika. U realnosti, na četiri strane države u krizi, ima bar dva puta više onih koji bi radili bilo šta i bilo gde kada bi im se ukazala bilo kakva prilika. Veštim zakonskim varkama mnogi su nezaposleni otpisani pa tako ne mogu čak ni u statistiku.

Uz sve to, u Francusku i dalje stiže navala afričke i azijske bede. Neregulisani priliv stanovništva od nekoliko stotina hiljada emigranata godišnje ne ide na ruku ni socijalnom miru, niti borbi protiv nezaposlenosti. Kako zaposliti ljude u zemlji gde PMI pada svakog meseca za 3,6%, kao što je to bio slučaj u septembru. Trenutno Francuski PMI ne prelazi 42%  dok je u Nemačkoj skoro 48%. U jednoj studiji COE-Rekskodeksa tvrdi se da BDP u narednoj godine neće dostići ni 0,2%, a kamoli planiranih 0,8 % dok je nezaposlenost 10,5% radnog stanovništva vrlo optimistička. Da se ne bi gađali ciframa i da francuska realnost ne bi ličila na španska sela, treba samo da se  zna da svaki indeks ispod 50% pokazuje da je proizvodna aktivnost u recesiji i da zemljom zapravo upravlja kriza a ne vlada. Broj nezaposlenih je u porastu, kupovna moć u padu, a narod se teši pričama da je svuda tako i da će biti bolje ako se raja još malo više žrtvuje. Sa svoje strane Francuzi za sve krive Evropsku nahiju. Cela umetnost vladanja se sve više pretvara u svakodnevnu borbu za očuvanje socijalnog mira. Samo da raja ne poludi i ne digne neku bunu na evropske  dahije.

 

Francuzi beže u svet

 

U Francuskoj kao i svuda po svetu  meritokratija je umrla, Bog da joj dušu prosti. Korupcija je jača od, ravnopravnosti i  tolerantnosti društva, a pripadnost vidljivim manjinama sve više predstavlja prioritetni faktor u dobijanju posla ili ostvarivanju novih prava kroz specijalne zakone zaplašene vlasti.

Samo da pukne Zbog ovakve realnosti sve je više Francuza koji svoju budućnost vide u bežanju preko granice. Odlazak u beli svet i pečalbu je nešto o čemu se ovde malo priča ali se ipak zaobilazno urgira na savetovanju Francuza, kako da nađu bolje mesto za život. Deviza je: pokušajte u inostranstvu. Često se prave tv i radio emisije, pišu članci o tome kako su neki krenuli u avanturu bez prebijenog evra i tamo negde u Africi ili Aziji napravili veliki biznis. I dok u Francusku stižu iz najdubljih krajeva crne Afrike i daleke Azije, Francuzi polako odlaze. Ekstremna desnica tvrdi da je ovo organizovana zamena stanovništva.

Drugi tvrde da je odlazak u svet posledica nezaposlenosti ili fiskalna tiranija  za one koji rade. Zainteresovani ponekada tvrde i to da su pravi razlozi u nezdravom okruženju i odsutnost perspektive. Ima ih i koji pominju mogućnost građanskog rata te tako stvaraju psihozu. Ekstremna desnica je sve jača pa je klasična opozicija sve više kopira.

Nije redak slučaj da se čuje kako sav posao uzeše jeftini  gastarbajteri  dok za Francuze ostaju samo nedokučive političke karijere,  poslovi preko veze a ponekad i preko kreveta, dok je jedini sektor koji još uvek zapošljava samo volonterski. Bez ikakve novčane nadoknade. Francuzi za svo zlo koje ih je zahvatilo, od nesigurnosti do nezaposlenosti, krive nasilni multikulturalizam. Veliki procenat imigranata u populaciji, stvorio je dva bloka koji se sve manje podnose. Stvar nije samo u teroristima već se natrpeljivost ispoljava na mnogo manjem nivou. U gradovima kao što je Marsej, pored skoro javne trgovine drogom po predgrađu, sve je više otimanja tašni, lančića, mobilnih telefona ili fotoaparata. Situacija je izmakla policiji do te mere da je lokalna vlast u jednom kvartu zatražila  pomoć od vojske, pa čak su pominjali i plave šlemove UN. Vlast je obećala novih 205 policajaca, što je kap vode u moru. Pogotovo ako se uzme u obzir da je policija takođe korumpirana i da se veći broj policajaca već nalazi u zatvoru za nedela povezana sa mafijom cigareta ili dilera droge. Slično je  i drugim gradovima gde je velika koncentracija stranaca ili Francuza stranog porekla. U Parizu naprimer ima 43% takvih građana, što je prvi put da neko objavi inače strogo zabranjenu statistiku na takvoj bazi.

 

Strah od građanskog rata

 

Po francuskim predgrađima postoji beli rasizam, mržnja uperena protiv belaca. Sada se na mnogim mestima više skoro i ne govori francuski jezik. Francuzi arapskog porekla nazivaju Francuze domorocima i  Galima. Podvlače da nisu iste veroispovesti, ni boje kože niti  porekla. Ovakve tvrdnje nisu delo ekstremne desnice Le Pena, već ovako piše u novoj knjizi Žan Fransoa Kopea, generalnog sekretara Sarkozijeve partije UMP. Kope se trenutno bori za još jedan mandat u svojoj partiji ali  ujedno i za mesto kandidata za sledećeg Predsednika Francuske 2017 te godine.

 Knjiga pod naslovom "Manifest za desnicu oslobođenu kompleksa", ima za cilj da uskladi politiku UMP sa sve dubljim uverenjem u narodu da je problem rasizma eksplozivno pitanje društva u recesiji, koje treba što pre rešiti. Trend "domino-efekta" ekonomskog kolapsa južno-evropskih država sada preti i liderima unije kao što su Francuska pa donekle i sama Nemačka. Popularnost među nezadovoljnim Francuzima pa i  ostalim Evropljanima, stiče se populističkim parolama i pljuvanjem po samoj uniji i njenoj politici prema emigraciji. Strah od Islama je realnost koja se veštački još više naduvava kako bi narod shvatio ko su prave patriote a ko izdajnici.

 Tako bar misle oni koji se iz senke opozicije bore za dolazak na vlast. Nedavno hapšenje grupe islamista i ubistvo jednog od njih, samo je dolilo ulje na vatru. Pokazalo se de teorija o zaveri ima neku osnovu i da su mnogi neprijatelji Francuske upravo Francuzi stranog porekla kojima je država slobode dala svoje državljanstvo. 

Predsednik Oland je reagovao na zaoštrenost situacije ali je usput upozorio Francuze da vlada neće tolerisati nikakve stigmatizacije muslimana koji su u ogromnoj većini protiv radikalnog islamizma itd...  kako se to već obično kaže kada treba da se smanji napetost. Posledica ovakvog stava je još manja popularnost Predsednika koji je već sutradan najavio glasanje novog zakona o ženidbi pedera kao da je to nešto jako bitno za sreću građana. Treba biti mnogo naivan pa poverovati da će ovakva patka odvrati pažnju od realnih problema društva.  Opozicija se ojačala ovim zakonom o ljubavi na silu pa su čak i mnogi matičari protestovali i najavili da neće poštovati novi. Iznad zakona stoji pitanje morala i lične svesti, tvrde mnogi predsednici opština koji su zapravo i matičari.

 

Kasno su se setili

 

 U pojedinim delovima francuskih gradova ima i do 50% nezaposlenosti, a beda ne pita za zakon. Pogotovo ako se zna da običan diler marihuane može da zaradi 5000 do 9000 evra mesečno.  Jedini član francuske vlade kome rejting raste je ministar policije,  Manuel Valc, i to iz opravdanih razloga. Njegov stav je veoma blizak onome koji je imao i Sarkozi dok je bio na istoj funkciji.

Frenč konekšn i dalje postoji i to uglavnom u Marselju, gradu gde su stranci najmnogobrojniji i gde se smo ove godine dogodilo dvadesetak smrtonosnih obračuna a za poslednje tri godine cifra prelazo 70 žrtava. Ubijeni su uglavnom bili urađeni kalašnjikovima dopremljenim sa Balkana, kako to vole da naglase oni koji su ih slali u Bosnu u svoje vreme. Sada, kada je mečka zaigrala na mnoga vrata od Pariza do Azurne obale, neki francuski mediji vade iz arhive neobjavljena dokumenta i otkrivaju rupu na saksiji.

U Bosni je ratovala i Alkaida a neki Francuzi su bili dobrovoljci u borbi protiv Srba. Tako su se eto naoružali i usput su ih uvukli u antihrišćanske ili islamske organizacije. Ovako kasno priznanje je više vrsta opravdanja nego samokritike, kao: nismo krivi mi, kriv je rat na Balkanu i Alkaida.

 

GLOSA

 

Evropa je jedna velika Ex Jugoslavija a Francuska u sebi nosi jedno veliko Kosovo. Njena budućnost može biti naša sudbina na kvadrat, govorilo se još pre petnaest godina. Da li to beše prazno proročanstvo ili samo jedna politička analiza, pokazaće budućnost.