Epizoda 88

 

Nismo mi od juče

 

Kineski komunisti isključili iz partije "viđenog" člana Bo Si Laja, jer je "primio mito i nedolično se ponašao prema više žena". Tako to rade kineski drugovi, ne sme da bude "ja tebi ti meni", a ne možeš ni da "ne poštuješ drugarice".

Što ne sme kod kineskih drugova, sme kod srpske gospode. Ja za tebe, ti za mene, da ima za obojicu, a drugarice su avanzovale gospođe i taj status im je dovoljan za poštovanje.

Pričam ovo Ljilji ciganki, a ona tvrdi: "Svi su isti, i gospoda i drugovi, majku da nemam! Ja sam sa današnju srpsku gospodu ljubavisala dok su bili drugovi!"

Ko koga više laže, država nas ili mi državu? Mi lažemo državu, ali to smo od nje naučili. "Nova vlast" klikće od povika da mora da se uštedi, a iz "ograničavanja zarada" izuzeti su ljudi iz Narodne banke, revizori, iz Agencije za korupciju...

Ograničene zarade, ali ne i ukupni prihodi. Mnogi iz vlasti, a to je redovna pojava, mogu na nekoliko mesta da prime po celu platu. A u Strazburu 80 hiljada naših ljudi tuži svoju državu zbog neisplaćenih plata. I sad, krivo sedi, pravo govori: lažemo svi sami sebe. Laž se najlakše izgovara. Počeo sam da se divim čoveku koji izrekne istinu a da to nije morao!

Na međunarodni dan "javnosti da zna", urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković u emisiji "Oko" na javnom servisu, uzviknu: "Srbi više nisu emotivno vezani za Kosovo!"

Neću da vam kažem odakle je Žarković, pogađajte! Dragoljube, Dragoljube, odavno mesiš kolač koji spremaš da zasladiš nama Srbima sa Kosova i Metohije! Samo, "pametnjakoviću" kolač ti je malo zagoreo, a moraćeš prvi i da ga probaš. Od zagorelog kolača se dobija zatvor, a od blentave izjave - ne! Želim ti da pojedeš ceo kolač.

Bio Drakče bakalin kod kuma u nekom selu nadomak Beograda, pa hvali seljake: "Bogami, oni već spremaju gorivo za zimu, počinju da peku rakiju!" Onda malo poćuta, pa se požali: "Hvali selo, a živi u gradu. Ne zna se gde je teže, u selu nema ko da radi, a u gradu nema šta da se radi!"

Ustavni sud Srbije ocenio je neustavnom uredbu Vlade Srbije po kojoj se članovi Ravnogorskog pokreta smatraju učesnicim Narodnooslobodilačkog rata. Nisu ni mogli biti učesnici nečega čega nije ni bilo. Ravnogorci su vodili antifašističku borbu, a komunisti revoluciju. Sve ostalo je kardeljevsko pravno obrazovanje sudija Ustavnog suda Srbije.

Osnovno ljudsko pravo je pravo na slobodan izbor, pa je tako neko homoseksualac, neko naprednjak, neko socijalista, neko kriminalac, neko demokrata, neko lopov, neko Nenad Čanak, neko pedofil, pa koga u čemu ko uhvati. A ja bih voleo da budem Srbin i da to javno kažem bez posledica.

Na izbornoj skupštini naprednjaka, pojac Pavle Aksentijević u slow beat ritmu otpeva himnu. Kada ju je pre dvadeset godina pevao a kapela na skupovima SPO-a, pevao ju je kako su je Srbi pevali. Pajo, ej, to je himna, što je, bre, otpeva onako kako je Srbi nikada nisu pevali? Pajo, bre, pevao si je kao da je izborna konvencija Demokratske stranke.

Simfonijski orkestar RTS-a obeležava sedamdeset pet godina postojanja. Slušam njihovo izvođenje "Ohridske legende" Stevana Hristića. Naše, a svetsko delo a sviranje na svetskom nivou. Hristić je u klasičnom žanru, ostao veran srpskoj izvornoj muzici. Kamo lepe sreće da današnji "naši, a svetski" umeju da ostanu "naši", a pogotovu da naši koji bi "da su svetski" umeju da postanu svetski, a da se ponašaju naški.

Na Kosovu ništa novo! Starini srpske nedođije pridružuje se Matija Bećković koji ne može da 26. oktobra povodom stogodišnjice oslobođenja Kosova od Turaka održi slovo na Svečanoj akademiji. "Mene drugi putevi vode", rekao mi je Matija i zaboravio reči Ljube Simovića da svi srpski putevi vode na Kosovo i Metohiju!

Vaistinu vam kažem, da nije četničkih sinova, Tito ne bi bio to što je bio. Sve ostalo je priča o dobitnicima sedmojulske nagrade!

Sačuvajte osmeh na svom licu, mi smo svi samo srbi.