Otimačina

 

Sveti Đorđije (Nicović) u "Švajcarskoj kući"

 

Jedno neobično zdanje na Banovom Brdu u Beogradu, pod takođe neobičnim imenom, sve više liči na ukleto zdanje oko čijeg vlasništva se spore različita preduzeća iz zemlje i inostranstva, banke i privatna lica. A sve je počelo, kao i obično, kada je u jedan do tada zakonski čist posao ušao domaći tajkun sa svojim vezama u političkom vrhu.

 

M.G.

 

Na lokaciji naselja Golf 12 u Beogradu, na Banovom Brdu, započeta je devedesetih godina prošlog veka izgradnja "Švajcarske kuće". Tadašnji investitor bila je Gold internacional banka, danas u stečaju. Posle toga nastaje takvo zamešateljstvo da ni sudovi u Srbiji više ne umeju da razluče ko tu kome šta duguje i ko je čega vlasnik.

  Prvo decembra 1997. godine Gold Banka zaključuje ugovor o suinvestiranju sa West World Group, koja zatim sa svoje strane potpisuje ugovor sa većim brojem fizičkih lica, poverilaca banke kojim se obavezuje da im u zamenu za njihova potraživanja prema Gold Banci da odgovarajući stambeni prostor u pomenutoj zgradi kada ona bude završena.

  Posle toga Gold banka odlazi u stečaj, pa u likvidaciju, kada likvidacioni upravnik Tomislav Petrović pomenutu građevinu 1999. ponovo prodaje, ovoga puta preduzeću Irva a.d. u vlasništvu kontroverznog biznismena Đorđija Nicovića. Irva nastavlja izgradnju, iako prvobitni kupac traži povraćaj imovine, da bi zatim 31. oktobra 2003. godine, "Švajcarsku kuću" prodala AIK Banci iz Niša. Dve godine kasnije AIK Banka 3. oktobra 2005. spornu nepokretnost preprodaje Agroindustrijskom kombinatu a.d. iz Niša.

  U međuvremenu, pošto je kuća završena, grupa poverilaca koja je sa West World Groupom svojevremeno zaključila ugovor kojim im se kao obeštećenje daju odgovarajući stanovi, ulazi u iste, pa Agroindustrijski kombinat pokreće sudske sporove za njihovo iseljenje.

  Sporno je ostalo i da li je Irva ikada Gold Banci platila kupoprodajnu svotu. Stečajni upravnik Gold Banke Petar Radović 21. septembra 2011. godine izdaje Privrednom sudu u Beogradu potvrdu kojom konstatuje da je Irva trgovina (a ne Irva a.d.) još na dan 20. januara 2001. godine u potpunosti izmirila potraživanja po kupoprodajnom ugovoru zaključenom 20. novembra 1999. godine. Međutim, u podnesku likvidacionog upravnika Gold banke od 10. maja 2002. godine, stoji kako do tog datuma Irva a.d. nije izvršila nikakve uplate, iako postoji zahtev da se to pitanje reguliše.

  U izveštaju koji je likvidacioni upravnik 11. aprila 2003. godine, dostavio Trgovinskom sudu u Beogradu stoji kako je Irva platila samo učešće na licitaciji u visini od 775.000 dinara, dok ostatak kupoprodajne sume od 6.400.000 dinara nikada nije plaćen. Ako Irva nije platila spornu nekretninu, kako je uopšte mogla da je proda AIK Banci?

  Maratonski sudski sporovi između različitih kupaca Švajcarske kuće i dalje traju. Na jednoj strani su oni koji su spornu nepokretnost kupili još pre odlaska Gold Banke u stečaj, a na drugoj poznati prevarant Đorđije Nicović koji, navodno, zgradu kupuje od likvidacionog upravnika bez da je sa sigurnošću utvrđeno da li je istu uopšte isplatio.