Novi Sad
Umesto da štite prevarene kupce pravosuđe
i policija štite građevinsku mafiju
Kućni majstor sa dva zaposlena
Novosadsko tržište nekretninama je pravi
raj za sve vrste prevaranata koji ne moraju da se plaše da će pravosuđe da ih
goni. Naprotiv, oni su zaštićeni, a stradaju prevareni kupci koji osim bez para
i plaćenih stanova ostaju i bez slobode.
Arpad Nađ
U Novom Sadu postoje dva preduzeća istog
imena i sličnih delatnosti. Kako ne bi bilo zabune, u ovom članku se obrađuje
rad privrednog društva Koning d.o.o. (matični broj 08618739), čiji je
vlasnik Predrag Konjević. Ovo preduzeće je po Agenciji za privredne registre
prijavljeno na adresi Sremska 1 u Novom Sadu, u pojedinim dokumentima se
pojavljuje kao adresa sedišta i Sremska 9 (provereno: te firme na toj adresi
nema), a ranija adresa bila je Maksima Gorkog 20.
I sam vlasnik preduzeća rado menja
mesta boravka, tako da se prijavljivao na adresama: Đorđa Nikšića Johana 2,
Mite Ružića 2, Bulevaru Oslobođenja 20 (iako je u pitanju poslovna zgrada)...
Za ovaj Koning d.o.o. se priča da
nikada nije zidao kompletne objekte, već je ili dovršavao od drugih već
započeto zidanje ili je nadziđivao već postojeće objekte. Vlasnik i direktor
Konjević, međutim, tvrdi da je objekat u Kisačkoj ulici 24, započet od
strane drugog investitora, Đorđa Kostića zvanog Mrmot koji je do
tada izgradio i prodao 5 stanova, 13 garaža i 4 lokala, morao kompletno da
poruši i ponovo sazida. Kako se jasno vidi iz redakciji Tabloida priloženih
fotografija pojedinih faza izgradnje, ova tvrdnja je netačna i poslužila je Koningu
jedino da opravda činjenicu da su jednom već prodavani stanovi i lokali opet
prodati, ali ovog puta drugim kupcima. U prepodnevnim satima 10. septembra
2009. godine prevareni kupci su pokušali da uđu u posed svojih stanova i
lokala, ali ih je u tome sprečio Konjević koji se na licu mesta pojavio sa
svojim pravnim zastupnikom.
Do posla završetka objekta na
adresi Bulevar Oslobođenja 30 A u Novom Sadu, Koning je došao na taj
način što je direktora dotadašnjeg izvođača radova Zlatibor gradnje, Sašu
Negovanovića, podmitio devizama, putničkim automobilom iz Koreje, kao i
kompjuterima isporučenim preko firme Konsalting. Radnici Zlatibor
gradnje su ovo saznali i direktora prijavili policiji, ali uzalud.
Koning je zidao i na sledećim
adresama: Braće Grulović 17, Novaka Radonjića 57-59 i Maksima Gorkog 45.
U Novom Sadu pripadnici građevinske
mafije nemaju čega da se plaše. Sava Babić je pravi vlasnik Stambene
zadruge Eto, iako se u APR-u kao vlasnik navodi veći broj fizičkih lica.
Preduzeće je danas u stečaju, a stečajni upravnik je Jovan Morača.
Babić je 2011. bio uhapšen, jer mu
se na teret stavlja da je kupce prevario za 1,8 miliona evra, mada se
nezvanično tvrdi da je ukupna svota 8,5 miliona evra. Uprkos tome, on je već
31. januara 2013. pušten iz pritvora i danas se mirno šeta Novim Sadom. Da ga
pravosuđe i policija štite vidi se i iz slučaja kada ga je u zgradi suda jedan
prevareni kupac pred svedocima pitao kada će mu biti vraćen novac, a Babić ga
policiji prijavio za - pokušaj ubistva. Nesrećnu žrtvu prevare su u policiji
zatim ispitivali 15 sati, a umesto da sud goni Babića zato što je u crno zavio
mnoge Novosađane, njegovoj žrtvi je pod pretnjom zatvora zabranjeno da mu se
približi na manje od 25 metara, a morao je, nesrećnik, i da dokazuje odakle mu
novac kojim je kod Babića platio stan koji nikada nije dobio.
Na adresi Danila Kiša 19 Sava Babić
je sazidao zgradu koja osim prizemlja ima još pet spratova. Gradnja je
završena, stanovi i lokali su prodati, a kupci su pri pokušaju useljavanja
shvatili da objekat nema ni stepenište ni lift, ali da projektom isti nisu ni
predviđeni?! Babić sada svojim žrtvama obećava da će stepenište biti dozidano,
ali s obzirom da je S.Z. Eto u stečaju od svega teško da će nešto da bude.
Nikada nije procesuirana ni
krivična prijava koju je nezadovoljni radnik podneo protiv doskorašnjeg
direktora JKP Stan, Rajka Bojčića. Po ovoj prijavi on je u toku 2012.
sproveo nezakonitu nabavku novih vozila (Fijat pik-ap). Do kraja godine od 15
naručenih i plaćenih automobila isporučena su samo tri, od kojih je samo jedan
imao klimu, a ostala dva nisu, iako je ugovorom predviđeno da sva vozila budu
opremljena klima uređajem. Za novac koji čini razliku u ceni klimatizovanih i neklimatizovanih
vozila Bojčić je sebi kupio novi džip.
Da bi prikrio malverzacije on je
preko Jove Konjovića tražio da saradnik po imenu Zoran Ranković
izmeni konkursnu dokumentaciju i upodobi je realnom stanju. Osim ovoga, bivšem direktou
se na teret stavlja da je angažovao radnike Stana da adaptiraju njegovu kuću u Ledincima.
Radna snaga je plaćena sa računa JKP Stana, a materijal je ukraden sa
gradilišta Elektroluksa čija alatnica zbog toga ni do danas nije sazidana.
Iz JKP Stan, potiče i Marko
Arsenijević, danas vlasnik preduzeća Kućni majstor koje sa samo dva
zaposlena radnika Novosađanima nudi održavanje poslovnog i stambenog postora?!
Bio je član Upravnog odbora Stana koji mu je finansirao navodne studije u
Kragujevcu, iako Arsenijević nikada nije stvarno studirao, već je diplomu
kupio. Danas je predsednik UO Radosno detinjstvo, ali i savetnik direktora JKP
Tržnice, tako da već i vrapci u Novom Sadu sa sigurnošću znaju koje preduzeće
će dobiti da održava objekte Tržnice.
Darko Radić je dok je radio
u JKP Informatici bio veza tadašnjeg direktora Zorana Delića i privatnih
preduzeća koja su preotela poslove od JKP Stana, čime ovo preduzeće godišnje
gubi oko 300 miliona dinara, a država oko 60 miliona na neplaćenom PDV-u. Kao
nagradu Radić je premešten na mesto direktora JKP Puta.
Možda je razlog zbog koga se
pravosuđe slabo interesuje o krivičnim delima počinjenim od strane navodnih
investitora i vlasnika preduzeća za održavanje zgrada taj što i same sudije u
svemu imaju udela. Sin sudije Apelacionog suda u Novom Sadu Jelice
Janjušević je, tako, direktor u NS Grupi, udruženju agencija za prodaju
nekretnina u Novom Sadu.
Povodom
U tekstu ''Kuća bez vrata
i četa advokata'', posvećen delovanju građevinske mafije, pomenuta je i
firma Koning, iz Novog Sada, Danila Kiša broj 7, čiji direktor je g.
Nenad Pešić. A bilo je o drugom preduzeću, istog naziva. Izvinjavamo se
gospodinu Pešiću, zbog pominjanja njegovog preduzeća i imena, mada u tekstu
nisu bili pomenuti po lošim delima.